Žorž-Pjer Sera

Žorž Pjer Sera
Žorž Pjer Sera 1888.
Lični podaci
Datum rođenja	(1859-12-02)2. decembar 1859.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	29. mart 1891.(1891-03-29) (31 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska

Žorž Pjer Sera (franc. Georges-Pierre Seurat; 2. decembar 1859 — 29. mart 1891) je francuski slikar, osnivač neoimpresionizma. Najpoznatiji je po tome što je osmislio tehnike slikanja poznate kao hromoluminarizam i poentilizam. Iako manje poznati od njegovih slika, njegovi crteži u kontrastnim bojama takođe su dobili visoku kritičku ocenu. Seraova umetnička ličnost spaja kvalitete koji se obično smatraju suprotnim i nekompatibilnim: s jedne strane je njegov ekstremni i delikatni senzibilitet; s druge strane je strast za logičkom apstrakcijom i gotovo matematičkom preciznošću uma. Njegovo remek delo Nedeljno popodne na ostrvu Gran Žat (1884–1886) izmenilo je pravac moderne umetnosti inicijacijom neoimpresionizma i predstavlja ikonički primer slikarstva s kraja XIX veka.

Biografija

Nedelja popodne na ostrvu Le Grand Žat, 1884—-1886, Umetnički institut u Čikagu

Cirkus 1891

Rođen je u dobrostojećoj porodici u Parizu. Studirao je vajarstvo u Školi lepih umetnosti (Ekol de Boz ar) od 1878. do 1879. Godinu dana je bio u vojsci u Brestu, pa se vratio u Pariz 1880. Posvetio se usavršavanju crtanja crno-belom tehnikom. Tokom 1883. naslikao je prvu veliku sliku "Kupanje kod Asnijera".

Kada njegova slika bude odbijena za izlaganje na pariskom Salonu, okreće se od etabliranih prema nezavisnim umetnicima. Zajedno sa drugim nezavisnim umetnicima osnovao je 1884. Salon nezavisnih umetnika. Tu se sprijateljio sa Polom Sinjakom sa kojim je delio iste ideje o poentilizmu. Leta 1884. započeo je svoj veliki rad Nedeljno popodne na ostrvu Le Gran Žat. Dve godine je radio to veliko platno.

Kasnije se preselio u mirniji studio, gde je tajno živeo sa mladim modelom Madlenom Knobloh. Sa njom je dobio sina 1890. Dva dana pred smrt je upoznao svoje roditelje sa svojom porodicom. Kratko nakon Žoržove smrti Madlen je rodila i drugoga sina. Žorž Sera je umro od meningitisa 1891. Njegov poslednji rad Cirkus ostao je nedovršen.

Naučna pozadina i uticaji

Tokom XIX veka mnogi naučnici su pisali o čulu vida, a posebno percepciji boje. Francuski hemičar Ševrol, koji je restaurirao stare tapiserije, otkrio je da dve boje jedna kraj druge daju utisak neke treće boje kada se gleda sa udaljenosti. To otkriće je bilo baza za tehniku poentilizma.

Žorž Sera i Pol Sinjak su koristili tehniku poentilizma ili divizionizma. Boje su se nanosile na platno u tačkama jedna do druge, po principu komplementarnosti. Nastojali su postići harmoniju boja i nanosili su je u tačkama.

Sera je osim toga verovao da se boje mogu koristiti da se postigne harmonija i emocija u umetnosti, na sličan način kao što muzičari koriste varijacije zvuka i tempa da bi stvorili harmoniju. Veselje na slikama postiže dominacijom svetlih tonova i toplih boja i linija usmerenih nagore. Mir se postiže balansom svetla i tame i toplih i hladnih boja, a linije treba da budu horizontalne. Žalost se postiže korištenjem tamnih tonova, hladnih boja i linija usmerenih nadole.

Teorija boja

Savremene ideje

Detalj iz Cirkuske prestave (Cirkuske parade) (1889) koji pokazuje pointilizam i teoriju boja

Tokom 19. veka, naučnici-pisci kao što su Mišel Ežen Ševrol, Ogden Rud i Dejvid Sater pisali su rasprave o boji, optičkim efektima i percepciji. Oni su prilagodili naučno istraživanje Hermana fon Helmholca i Isaka Njutna u formu pristupačnu laicima. Umetnici su sa velikim interesovanjem pratili nova otkrića u percepciji.

Ševrol je možda bio najvažniji uticaj na umetnike tog vremena; njegov veliki doprinos je bio stvaranje kruga boja primarnih i srednjih nijansi. Ševrol je bio francuski hemičar koji je restaurirao tapiserije. Tokom svojih restauracija primetio je da je jedini način da se deo pravilno restaurira da se uzme u obzir uticaj boja oko vune koja nedostaje; nije mogao da proizvede pravu nijansu osim ako nije prepoznao okolne boje. Ševrol je otkrio da bi dve boje koje su suprotstavljene, koje se malo preklapaju ili su veoma blizu jedna drugoj, imale efekat druge boje kada se vide iz daljine. Otkriće ovog fenomena postalo je osnova za Poentilističku tehniku neoimpresionističkih slikara.

Ševrol je takođe shvatio da je „oreol” koji se vidi nakon što se pogleda boja suprotne boje (poznate i kao komplementarna boja). Na primer: Nakon što se gleda crveni objekat, može se videti cijan eho/oreol originalnog objekta. Ova komplementarna boja (na primer, cijan za crvenu) je zbog perzistentnosti mrežnjače. Neoimpresionistički slikari zainteresovani za međusobnu igru boja uveliko su koristili komplementarne boje u svojim slikama. Ševrol je u svojim radovima savetovao umetnike da razmišljaju i slikaju ne samo boju centralnog predmeta, već da dodaju boje i prave odgovarajuća podešavanja kako bi postigli harmoniju među bojama. Čini se da je harmonija o kojoj je Ševrol pisao ono što je Sera nazvao „emocijom“.

Nije jasno da li je Sera pročitao celu Ševrolovu knjigu o kontrastu boja, objavljenu 1859. godine, ali je prepisao nekoliko pasusa iz poglavlja o slikarstvu, i pročitao je Gramatiku umetnosti crtanja Šarlsa Blanka (1867), koji citira Ševrolovo delo. Blankova knjiga bila je usmerena na umetnike i poznavaoce umetnosti. Zbog emocionalnog značaja boje za njega, dao je eksplicitne preporuke koje su bile bliske teorijama koje su kasnije usvojili neoimpresionisti. On je rekao da boja ne treba da se zasniva na „proceni ukusa“, već da bude bliska onome što doživljavamo u stvarnosti. Blan nije želeo da umetnici koriste jednake intenzitete boja, već da svesno planiraju i razumeju ulogu svake nijanse u stvaranju celine.

Dok je Ševrol zasnivao svoje teorije na Njutnovim razmišljanjima o mešanju svetlosti, Ogden Rud je svoje spise zasnivao na Helmholcovom delu. Analizirao je efekte mešanja i suprotstavljanja materijala pigmenata. Rud je cenio kao primarne boje crvenu, zelenu i plavo-ljubičastu. Kao i Ševrol, rekao je da ako su dve boje postavljene jedna pored druge, iz daljine izgledaju kao treća prepoznatljiva boja. Takođe je istakao da bi jukstapozicija primarnih nijansi jedna pored druge stvorila daleko intenzivniju i prijatniju boju, kada je percipiraju oko i um, od odgovarajuće boje napravljene jednostavnim mešanjem boje. Rud je savetovao umetnike da budu svesni razlike između aditivnih i subtraktivnih kvaliteta boje, jer se pigmenti materijala i optički pigmenti (svetlo) ne mešaju na isti način:

• Pigmenti materijala: crvena + žuta + plava = crna (magenta, žuta i cijan daju pravu crnu kada se pomešaju; crvena, žuta i plava uglavnom ne daju.)
• Optički/svetlo: crvena + zelena + plava = bela

Sera je takođe bio pod uticajem Saterovog Fenomena vizije (1880), u kome je napisao da se „zakoni harmonije mogu naučiti kao što se uče zakoni harmonije i muzike“. On je slušao predavanja matematičara Šarla Anrija na Sorboni tokom 1880-ih, koji je raspravljao o emocionalnim osobinama i simboličkom značenju linija i boja. Ostaju kontroverze oko toga u kojoj meri je Sera usvojio Anrijeve ideje.

Jezik boja

Sera je uzeo k srcu ideju teoretičara boja o naučnom pristupu slikarstvu. Verovao je da slikar može koristiti boju da stvori harmoniju i emocije u umetnosti na isti način na koji muzičar koristi kontrapunkt i varijacije da stvori harmoniju u muzici. Teoretisao je da je naučna primena boje kao i svaki drugi prirodni zakon, i bio je motivisan da dokaže ovu pretpostavku. Smatrao je da se znanje o percepciji i optičkim zakonima može iskoristiti za stvaranje novog jezika umetnosti zasnovanog na sopstvenom skupu heuristika i krenuo je da pokaže ovaj jezik koristeći linije, intenzitet boja i šemu boja. Sera je ovaj jezik nazvao hromoluminarizmom.

U pismu piscu Morisu Boburu 1890. godine napisao je: „Umetnost je harmonija. Harmonija je analogija suprotnosti i sličnih elemenata tona, boje i linije. U tonu, svetliji protiv tamnijeg. U boji, komplementarni, crveno-zelena, narandžasto-plava, žuto-ljubičasta. U liniji one koje formiraju pravi ugao. Okvir je u harmoniji koja se suprotstavlja onima tonova, boja i linija slike, ovi aspekti se razmatraju prema njihovoj dominaciji i pod uticajem svetlosti, u gej, smirenim ili tužnim kombinacijama“.

Seraove teorije mogu se sažeti na sledeći način: Emocija veselja može se postići dominacijom svetlih nijansi, prevlašću toplih boja i upotrebom linija usmerenih nagore. Mir se postiže ekvivalentnošću/ravnotežom upotrebe svetla i tame, balansom toplih i hladnih boja i horizontalnim linijama. Tuga se postiže korišćenjem tamnih i hladnih boja i linijama okrenutim nadole.

Galerija

• 
  Pozerke (1887-1888)
• 
  Detalj sa slike Parada (1889) pokazuje poentilizam
• 
  Tmurno vreme, Grand Žet (1888)
• 
  Kupanje kod Anijera
• 
  Ajfelov toranj, (1889)
• 
• 
  Jutarnja šetnja
• 
  Radnik sa motikom

Literatura

• Georges Seurat, 1859–1891. New York: Metropolitan Museum of Art. 1991. ISBN 9780870996184. 
• Jooren, Marieke; Veldink, Suzanne; Berger, Helewise (2014). Seurat. Kröller-Müller Museum. ISBN 9789073313286. 
• Cachin, Françoise, Seurat: Le rêve de l’art-science, Paris: Gallimard/Réunion des musées nationaux, 1991
• Fénéon, Félix, Oeuvres-plus-que-complètes, ed., J. U. Halperin, 2v, Geneva: Droz, 1970
• Gage, John T., “The Technique of Seurat: A Reappraisal,” Art Bulletin 69:3(Sep87)
• Halperin, Joan Ungersma, Félix Fénéon: Aesthete and Anarchist in Fin-de-Siècle Paris, New Haven, CT: Yale U.P., 1988
• Homer, William Innes, Seurat and the Science of Painting, Cambridge, MA. . MIT Press. 1964. 
• Lövgren, Sven, The Genesis of Modernism: Seurat, Gauguin, Van Gogh & French Symbolism in the 1880s, 2nd ed., Bloomington, IN: Indiana U.P., 1971
• Rewald, John, Cézanne, new ed., NY: Abrams, 1986
• Rewald, Seurat, NY: Abrams, 1990
• Rewald, Studies in Impressionism, NY: Harry N. Abrams, 1986
• Rewald, Post-Impressionism, 3rd ed., revised, NY: Museum of Modern Art, 1978
• Rewald, Studies in Post-Impressionism, NY: Harry N. Abrams, 1986
• Rich, Daniel Catton, Seurat and the Evolution of La Grande Jatte . . University of Chicago Press. 1935. , NY. . Greenwood Press. 1969. 
• Russell, John, Seurat, (1965) London: Thames & Hudson, 1985
• Seurat, Georges, Seurat: Correspondances, témoignages, notes inédites, critiques, ed., Hélène Seyrès, Paris: Acropole, 1991 (NYU ND 553.S5A3
• Seurat, ed., Norma Broude, Seurat in Perspective, Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, 1978
• Everdell, William R. (1998). The First Moderns. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-22480-0. 
• Fry Roger Essay, 'The Dial' Camden, N.J Sept. 1926
• Smith, Paul (1997). Seurat and the Avant-Garde. New Haven, CT: Yale University Press. 

Spoljašnje veze

• Georges Seurat dans Artcyclopedia
• Agence Photographique de la Réunion des musées nationaux et du Grand Palais des Champs-Elysées
• Seurat, Georges, Musée d'Orsay Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2019)
• Port-en-Bessin, Entrance to the Harbor in the MoMA Online Collection
• George Seurat: The Drawings in the MoMA Online Collection (requires Flash)