Zauzimanje južne pomorske baze

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zauzimanje južne pomorske baze
Deo Ruske aneksije Krima

Lokacija zaliva Donuzlav
Vreme3. — 27. mart 2014. (24 dana)
Mesto
Krim
UzrokDržavni udar u Kijevu, Ukrajina
Ishod

Pobeda Rusije

  • Ruska vojska zauzela pomorsku bazu
Sukobljene strane
 Rusija  Ukrajina
Komandanti i vođe
Rusija Viktor Čirkov
Rusija Aleksander Vitko
Denis Berezovski		 Igor Tenjuk
Segej Hajduk
Ukrajina Dmitrij Kovalenkok
Ukrajina Fedaš Jurij Petrovič
Jačina
1 raketna krstarica
4 pomoćna broda
2 helikoptera		 1 korveta
3 minolovca
2 desantna broda
Žrtve i gubici
Bez gubitaka Zarobljeno je 13 brodova, neki su se kasnije vratili

Opsada Južne pomorske baze trajala je od 3. marta 2014. do njenog konačnog zauzimanja 27. marta 2014. Akcija je počela blokadom zaliva Donuzlav od strane ruske raketne krstarice Moskva. Ruska mornarica je kasnije potopila ruski protivpodmornički brod Očakov i nekoliko manjih plovila u ušću zaliva kako bi sprečila ukrajinske brodove da isplove na otvoreno more i stignu do ukrajinske flote u Odesi. Kao rezultat toga, 13 ukrajinskih brodova je flaširano i na kraju zarobljeno u zalivu Donuzlav. Blokada je okončana kada je ruska mornarica zaplenila poslednji brod pod ukrajinskom zastavom na Krimu, minolovac Čerkasi.

Vojna baza[uredi | uredi izvor]

Godine 1961. izgrađen je kanal od 200 metara koji je povezivao zaliv Donuzlav sa naseljem Novoozerne. Od tada je privreda regiona imala koristi od Južne pomorske baze. Nakon odvajanja Crnomorske flote, baza je prešla pod kontrolu Ukrajine. Stvorena je Južna pomorska baza Ukrajine. Na Donuzlavovoj teritoriji održano je nekoliko zajedničkih vežbi NATO-a i Ukrajine „Sea Breeze“, što je izazvalo negodovanje Rusije, ali i proruskih snaga poluostrva[1][2][3][4].

Na početku blokade u Novoozernu su bile usidrene sledeće vojne jedinice i pomorske jedinice Ukrajine: 257 kombinovanog naoružanja i sredstava (vazduhoplovstvo A4290), pomorska obaveštajna stanica (vojna jedinica A/343), Južna pomorska baza Ukrajine ( vazduhoplovstvo A2506) i 21 okrug sistema obalskog osmatranja (desantni A4249)[5]. Takođe, u rejonu Donuzlav u selu Mirni nalazi se napuštena vazdušna baza protivvazdušne avijacije[6][7].

Od marta 2014. godine u Novoozernu su bili bazirani brodovi 5 brigada površinskih brodova Mornaričke mornarice[5][8]:

  • Corvette Vinnytsia (U206); (Vraćeno)
  • Minesweeper Chernihiv (U310);
  • Minesweeper Cherkasy (U311);
  • Minesweeper Henichesk (U360); (Vraćeno)
  • Middle landing ship Kirovohrad (U401); (Vraćeno)
  • Large landing ship Konstantin Olshansky (U402);
  • Transport Gorlovka (U753); (Vraćeno)
  • Anti-diversion boat Theodosius (U240);
  • Torpedo cutter Kherson (U891);
  • Boat Dobropillia (U854).

U sastavu 8 odvojenih odeljenja brodova bilo je obezbeđenje:[5][9]

  • Fire rescue vessel Evpatoria (U728); (Vraćeno)
  • Seagoing tug Kovel (U831); (Vraćeno)
  • Towboat Novoozernoe (U942); (Vraćeno)

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Južna pomorska baza

Od 23. do 27. februara promenjena je izvršna vlast Sevastopolja i Autonomne Republike Krim. Nove vlasti Krima su proglasile nelegitimnost vlasti Ukrajine i pozvale za pomoć rukovodstvo Rusije koje joj je dalo podršku[10][11].

Od 27. februara na teritoriji Krima odvijaju se akcije brojnih oružanih grupa - neke od ovih oružanih grupa su bili odredi samoodbrane iz sastava lokalnog stanovništva, Berkuvceva, Kozaka i predstavnika raznih ruskih javnih organizacija koji su na Krim došli na svojim sopstvene inicijative da „zaštite svoje sunarodnike”. S druge strane – grupa dobro naoružanih i opremljenih ljudi u uniformi bez identifikacionih znakova[12]. Do kraja Krimske krize, ove formacije su obezbeđivale kontrolu nad strateškim objektima i lokalnim vlastima, njihovu zaštitu i funkcionisanje i blokirale ukrajinske vojne jedinice i štabove[13]. Ukrajinski i zapadni mediji, ukrajinske vlasti i rukovodstvo zapadnih sila od prvih dana sa sigurnošću govore da govore o delovanju jedinica ruskih snaga, kvalifikujući to kao agresiju, vojnu invaziju i okupaciju. Ruski zvaničnici su do aprila 2014. odbijali da to javno priznaju.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 1. marta, nakon što je primio apel Vlade Krima i Viktora Janukoviča, apelovao na Savet Federacije o upotrebi ruskih trupa na teritoriji Ukrajine[14]. Istog dana, Savet Federacije, okupivši se na vanrednom sastanku, pristao je da upotrebi ruske trupe u Ukrajini[15].

Takođe 1. marta 2014. godine ukazom, predsednik Ukrajine Oleksandar Turčinov imenovao je Denisa Berezovskog za komandanta Mornaričkih snaga Ukrajine. Sledećeg dana, kontraadmiral je položio zakletvu novom rukovodstvu Krima i postavljen je za komandanta Ratne mornarice Krima[16]. Istog dana je smenjen sa funkcije odlukom ministra odbrane Ukrajine Ihora Tenjuha i ukazom predsednika Ukrajine. Umesto komandanta Berezovskog postavljen je Sergej Hajduk[17][18].

Glavni događaji[uredi | uredi izvor]

Desantni brod Konstantin Olšanski tokom vežbi u Donuzlavu 2009.

Prema rečima ministra odbrane Ukrajine Igora Tenjuha, u trenutku blokade ostala su samo četiri broda u kvazi-borbenom kapacitetu, uključujući i veliki desantni brod Konstantin Olšanski, koji je bio baziran u Donuzovu[19]. Na pitanje zašto ukrajinski brodovi nisu povučeni sa Krima krajem februara 2014. godine, Tenjuh je optužio glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Jurija Iljina, koji, prema njegovim rečima, nije izdao naređenje[20]. Međutim, sam Iljin je optužio Tenjuha za nepostojanje takvog naređenja[21].

Dana 2. marta 2014. četiri kamiona Kamaz sa naoružanim ljudima stigla su u naselje Novoazerne[22]. 3. marta pojavila se informacija o blokadi Južne pomorske baze Ukrajine od strane vojnih lica Ruske Federacije[23]. Izlaz iz zaliva Donuzlav dug 200 metara blokirao je vodeći brod Crnomorske flote Rusije, raketna krstarica Moskva, u pratnji četiri broda podrške[24][25]. Na kopnu je ukrajinsku bazu opkolilo oko 100 vojnih vojnika Rusije. Istovremeno, brodovima ukrajinske mornarice je naređeno da polete sa pristaništa i koncentrišu se na zaliv Donuzlav[26].

Komandant Crnomorske flote Ruske Federacije Aleksandar Vitko je lično došao na pregovore sa komandom časti, tokom kojih je ponudio predaju i zakletvu Krimcima, ali je odbijen[27]. Odbijeno i po naređenju Denisa Berezovskog – brodovi su se povukli na vez i predali oružje u skladišta[26]. Ujutro 4. marta krimski premijer Sergej Aksjonov rekao je da će osoblje ukrajinskih vojnih jedinica spremno da se potčini novoj vladi Krima i da će za komandante koji odbiju da postupe po njegovom nalogu biti krivično gonjeni[28].

Minolovac Černigov u Donuzlavu 2008.

Naoružani ljudi bez identifikacionih oznaka su 4. marta počeli da kopaju rovove u blizini pristaništa. Donuzlav je 5. marta blokirao izlaz brodova SFP-183, Moskva, Štel i Lightning[22]. Da bi se sprečilo puštanje ukrajinskih brodova u Odesu u noći 5. na 6. marta 2014. godine, laka krstarica Očakov (dužine oko 180 metara) i spasilački brod Šahti, oba pripadaju Ruskoj Federaciji, potopljeni su kod izlaz iz Donuzlava. Očakov je blokirao ušće u zaliv[29][30]. Potapanje Očakova trajalo je oko 80 minuta[31].

U vezi sa blokadom ukrajinskih brodova u Donuzlavu, Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine izrazilo je oštar protest Ruskoj Federaciji[32]. 7. marta je kao prepreka potopljen i vatrogasni čamac BM-416; imao je deplasman od 30-40 tona[33].

Dana 13. marta pojavila se informacija o namernom potapanju četvrtog broda na ušću zaliva, nakon čega je Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine uručilo Rusiji verbalnu notu u vezi sa potapanjem brodova u Donuzlavu i pretnjom da ekološka bezbednost u Crnom moru[34][35][36]. Direktor Odeljenja za informacionu politiku Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Jevhen Perebijnis izjavio je da odgovornost za štetu po morsku životnu sredinu i prirodne resurse leži na ruskoj strani[37].

Marinski minolovac Čerkasi tokom vežbi u Donuzlavu 2009.

Takođe, 13. marta, poljoprivrednici iz regiona Rovno dopremili su ukrajinskim mornarima na lokaciju oko 25 tona hrane. Komandant baze Vladimir Dogonov rekao je da je pomorsko-pomorskoj bazi bilo mnogo pomoći, do te mere da su je delili sa susednim vojnim jedinicama[38]. Uz pomoć Crvenog krsta, stanovnici Kropivnjickog i Novomirgoroda su uspeli da prenesu pomoć[39]. Jurij Fedaš, komandant minolovca Čerkasi, rekao je da su pomoć pružili i krimski Tatari iz susednih sela Medvedev i Kirovske[40].

Posle referenduma o statusu Krima 16. marta, pomorci su od ukrajinskog rukovodstva zatražili jasan plan za dalje delovanje na evakuaciji vojnika i njihovih porodica iz Donuzlava[41][42]. Međutim, vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Oleksandr Turčinov rekao je da su Ministarstvo odbrane i Generalštab izdali naređenja da zaštite svoje brodove. Turčinov je takođe naglasio potrebu da se izdrži i spreči dalja ruska invazija na Ukrajinu[43].

Volodimir Komoedov, poslanik Državne dume Rusije i bivši komandant Crnomorske flote Volodimir Komoedov, rekao je da će ukrajinska plovila koja se nalaze na Krimu nakon referenduma postati ruska[44].

19. marta 2014. godine, štab Južne pomorske baze Ukrajine prešao je pod kontrolu Ruske Federacije[45][46]. Kapije štaba kod kontrolnog punkta srušene su buldožerom. Ruska vojna vozila blokirala su put ka kasarni[47]. Posle toga brodovi Vinica, Konstantin Olšanski, Kirovograd, Čerkasi i Černigov plove do sredine Donuzlava da spreče zarobljavanje[48]. 20. marta, Vitalij Zvjagincev, komandant 5 brigada površinskih brodova Mornaričkih snaga Ukrajine, koji su prešli Rusiju, naredio je da svi brodovi pristanu[49][50].

21. marta na obali su raspoređena tri mitraljeska punkta, a vez su zauzela ruska vojna lica[51]. Istog dana, brodovi Kirovograd, Teodosije i Černigov su se približili vezu i predali se[22]. Komandant Kirovgrada, kapetan 3. ranga Volodimir Hromčenkov, pozvao je uveče uživo prenos Šuster uživo i rekao da brodovi čekaju adekvatan nalog za svoju dalju sudbinu, dodajući da rukovodstvo nije povezano s njim[52]. Sledećeg dana komandant je kontaktirao šefa Predsedničke administracije Sergija Pašinskog[53].

Kasnije su na stranu Rusije prešli komandant Kirovograda Volodimir Hromčenkov, komandant Teodosija O. Bili i zapovednik Černigova Boris Palij[49].

21. marta minolovac Čerkasi je napravio prvi pokušaj da probije Donuzlav[54]. Čerkasi su pogođeni kablovima za privez sa jednog od potopljenih brodova i pokušali su da. Operacija je trajala oko dva sata, ali rudar to nije mogao da uradi zbog nedostatka struje[55]. Komandant broda Jurij Fedaš zatražio je pomoć od minolovca Černigova, ali mu je to odbijeno. Na današnji dan iz Čerkasa su izašla dva oficira, jedan vezist i devet ljudi[56]. Nasuprot tome, tri mornara iz minolovca Černigov su se popela na brod[55].

Korveta Vinnica je 22. marta podigla zastavu Andrijevskog, a komandant Sergej Zagoljnikov se na kraju okrenuo Rusiji[57][49]. Istog dana, Sergej Gajduk je rekao da su zalihe hrane na brodovima koji se nalaze u Donuzlavu ostavljene za 10 dana[58]. Dana 23. marta minolovac Heničesk je pokušao da izađe iz Donuzlava, ali ga je presreo tegljač Crnomorske flote Rusije[59][22]. Istog dana, Jurij Fedaš, komandant Čerkasa, rekao je novinaru da je u kontaktu sa štabom ukrajinske mornarice[60].

U noći 24. marta, još jedan mali brod je potopila ruska mornarica u zaliv[61]. Kasnije je Konstantin Olšanski postavio dimne zavese, ali ga je ipak uhvatio ruski čamac U8301 koristeći automatsko oružje i male granate. Istog dana je zarobljen minolovac Heničesk[62][63][64][65]. Kapetan Dmitrij Kovalenko, komandant „Konstantin Olšanski“, rekao je da pitanje potapanja njegovog broda nikada nije bilo na stolu[66]. U vreme zarobljavanja, posadu je činilo samo 20 mornara od uobičajenog sastava od 120. U8301 je lansirao oko 400 granata oko Konstantina Olšanskog pre nego što je amfibijski brod napao grupa koja se ukrcavala[26]. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je zaplenu brodova od strane Rusije nazvalo „piratijom“[67].

Štab Južna pomorska baza Ukrajine.

Traler Čerkasi pokušao je da napusti Donuzlav, prolazeći između olupina dva broda. Kao rezultat toga, kočaricu je presreo tegljač, iz kojeg je bilo pokušaja da se ukrca na minolovac[63]. Prema Fedašu, on je razmatrao mogućnost zauzimanja ruskog plovila, ali je rukovodstvo u Kijevu to odbilo. Takođe je rekao da su, kako bi sprečili zauzimanje Čerkasa, gađali vodu iz malokalibarskog oružja i koristili granate[40]. Takođe 24. marta predsednik Ukrajine Oleksandr Turčinov rekao je da je Ministarstvu odbrane dato naređenje da povuče vojne jedinice sa Krima[68].

25. marta nepoznati čamac je obišao minolovac Čerkasi, poslednji ukrajinski brod na Krimu[69]. Čerkasi su na kraju zauzeli okeanski tegljač Kovel, tri glisera dva helikoptera Mi-35[70]. Brod je manevrisao najmanje dva sata, ali je na kraju upao u juriš koristeći vatreno oružje i svetlosne i bučne granate[71][72]. Prema Fedašu, snage Spetsnaza iz 16. brigade učestvovale su u zauzimanju Čerkasa[73].

Tokom napada nema žrtava, međutim, ruske snage su oštetile kontrolne mehanizme. Kao rezultat toga, tegljač Kovel je odvukao Čerkasi do pristaništa[70][74]. Sledećeg dana posada je otišla do obale i otputovala na kopno Ukrajine, poslednji je napustio brod komandir Jurij Fedaš, nakon čega je ukrajinska zastava skinuta sa minolovca[55].

Povratak zarobljenih brodova[uredi | uredi izvor]

Nakon zarobljavanja ukrajinskih brodova, Aleksandar Turčinov je dao instrukcije ministru odbrane Ukrajine Mihailu Kovalu da „nijedan ratni brod ne sme da ostane u zatočeništvu“[75]. 19. aprila 2014. godine brodovi Kirovograd, Vinica, Herson, Kovel, Gorlovka i Novoozernje vraćeni su u Ukrajinu i prebačeni u Odesu[76][77]. Prebacivanje je obavljeno u neutralnim vodama, gde su brodove vukla ruska strana, nakon čega su na brodovima ponovo podignute ukrajinske zastave[78]. U maju su minolovac Geničesk i putnički brod Dobropilja prebačeni u Ukrajinu[79][8].

Od juna 2015. godine, brodovi Černigov, Čerkasi i Konstantin Olšanski nisu vraćeni Ukrajini[80].

Spomenice[uredi | uredi izvor]

Spomen znak za potopljene brodove u Novoozerne.

Ruska strana[uredi | uredi izvor]

Šef Državnog saveta Krima Volodimir Konstantinov otvorio je 8. avgusta 2014. godine u Novoozernu spomen obeležje potopljenim brodovima koji su blokirali izlaz pomorskih brodova Mornaričkih snaga Ukrajine. Na spomen-ploči piše: U znak sećanja na brodove koji su namerno potopljeni u martu 2014. za ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom[81][82].

Ukrajinska strana[uredi | uredi izvor]

27. marta 2014. komandant minolovca Čerkasi Jurij Fedaš odlikovan je zvanjem počasnog građanina grada Čerkasa, a 24. avgusta uručen je Orden Danila Halitskog[83][84]. Čestitke je 4. aprila primila posada minolovca Čerkasi u centru istoimenog grada, gde su dočekani kao heroji[85].

U aprilu 2014. godine, rok bend „Ljapis Trubeckoj“ pozvao je članove posade „Konstantina Olšanskog“ na svoj koncert u Odesi i nazvao ukrajinske mornare u Donuzlavu „herojima“. Zabeležili su i video klip koji je snimljen na brodu, gde mornari izvode pesmu „Ratnici sveta“[86]. Međutim, pogrešno se veruje da je snimak odnesen u čerkaski minolovac[85]. Dana 6. aprila 2014. godine, pre utakmice između Dinama iz Kijeva i Harkovskog Metalista u okviru Prvenstva Ukrajine, pomorci iz Kirovograda su pozvani na stadion Olimpijski, gde su primljeni kao heroji[87].

24. avgusta 2014. godine, tokom vojne parade povodom Dana nezavisnosti Ukrajine, predsednik Ukrajine Petro Porošenko je rekao: „Ukrajina nikada neće zaboraviti dejstva posade minolovca Čerkasi, koji je nedavno manevrisao i branio njihov brod u zalivu Donuzlav“[88][89].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Alёna Ivaničenko (24. 07. 2008). „V Krыmu prošla massovaя akciя protesta protiv natovskih učeniй «Si Briz»”. Pervый kanal. Pristupljeno 2015-06-26. 
  2. ^ „Mіžnarodnі vійsьkovі navčannя «Sі briz» taki proйdutь u Krimu, ale bez іnozemnih vійsьk”. Volodimir Pritula. Radіo Svoboda. 2009-04-27. Pristupljeno 2015-06-26. 
  3. ^ „Kommentariй Departamenta informacii i pečati MID Rossii otnositelьno prohodящih na Ukraine učeniй «Si Briz-2008»”. MZS RF. 18. 07. 2008. Pristupljeno 26. 06. 2015. 
  4. ^ „Kommentariй MID Rossii v svяzi s zahodom v Černoe more amerikanskogo protivoraketnogo kreйsera «Montereй»”. MZS RF. 12. 06. 2011. Pristupljeno 2015-06-18. 
  5. ^ a b v Boris Rožin (26. 03. 2014). „Itogi «Krыmskoй voйnы» dlя Ukrainы”. IA REX. Pristupljeno 2015-06-18. 
  6. ^ „Protivolodočnaя Aviabaza «Donuzlav»”. urban3p.ru. 06. 11. 2012. Pristupljeno 2015-06-18. 
  7. ^ „Zabrošennaя voenno-morskaя baza Černomorskogo flota v Krыmu”. Krimeo. 17. 04. 2015. Arhivirano iz originala 20. 06. 2015. g. Pristupljeno 18. 06. 2015. 
  8. ^ a b „Vozvraщenie ukrainskih korableй iz Krыma otloženo iz-za štorma”. LІGABіznesІnform. 14. 05. 2014. Pristupljeno 2015-06-18. 
  9. ^ Vяtkin, Яroslav (2014-03-11). „K miru bez prinuždeniя”. Vzglяd. Pristupljeno 2015-06-26. 
  10. ^ „Mіsьkrada Sevastopolя zaяvila, щo ne viznaє "maйdanіvsьku" vladu”. Unіan. 2014-03-01. Pristupljeno 2015-06-27. 
  11. ^ „Krыmskiй premьer Aksёnov obratilsя k Putinu za "sodeйstviem"”. 2014-03-01. Pristupljeno 2015-06-27. 
  12. ^ „Specturistы”. Sergeй Kanev. Novaя gazeta. 2014-07-01. Arhivirano iz originala 11. 11. 2020. g. Pristupljeno 2015-06-27. 
  13. ^ „Rossiйskie voennыe prodolžaюt blokirovatь krыmskie časti”. podrobnosti.ua. 2014-03-03. Pristupljeno 2015-06-27. 
  14. ^ „Vladimir Putin vnёs obraщenie v Sovet Federacii Federalьnogo Sobraniя Rossiйskoй Federacii”. Ofіcійniй saйt prezidenta Rosії. 01. 03. 2014. Pristupljeno 2014-06-26. 
  15. ^ „Sovet Federacii dal soglasie na ispolьzovanie Vooružёnnыh Sil Rossii na territorii Ukrainы”. Rada Federacії. 01. 03. 2014. Pristupljeno 2014-06-26. 
  16. ^ „Eks-golova VMS Ukraїni Berezovsьkiй sklav prisяgu na vіrnіstь "meškancяm AR Krim ta mіsta Sevastopolя" Detalьnіše čitaйte na UNІAN”. Unіana. 2014-03-02. Pristupljeno 2015-06-27. 
  17. ^ „Eks-golovu VMS Ukraїni Berezovsьkogo vіdstoroneno vіd posadi щe zranku - Sюmar”. Unіan. 2014-03-02. Pristupljeno 2015-06-27. 
  18. ^ „Ukaz Prezidenta Ukraїni № 227/2014 «Pro zvіlьnennя D. Berezovsьkogo z posadi komanduvača Vійsьkovo-Morsьkih Sil Zbroйnih Sil Ukraїni»”. Verhovna rada Ukraїni. 02. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  19. ^ „Istočnik: Tenюh ocenil sostoяnie armii kak neudovletvoritelьno nizkoe”. RIA Novosti. 12. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  20. ^ „Tenюh rozpovіv, čomu ukraїnsьkі korablі "včasno" ne viveli іz Krimu”. Unіan. 29. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  21. ^ „Ю.Іlьїn pro vivedennя korablіv іz Krimu: І. Tenюh govoritь nepravdu, vіn buv ne gotoviй keruvati ZSU”. UNN. 29. 04. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  22. ^ a b v g „Ozero Donuzlav — hronika sobыtiй”. Centralьnый Voenno-Morskoй Portal. 26. 05. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  23. ^ „V Novoozёrnom i Feodosii zablokirovanы časti s morpehami-ukraincami”. Argumentы i faktы — Ukraina. 03. 03. 2014. Arhivirano iz originala 19. 06. 2015. g. Pristupljeno 27. 06. 2015. 
  24. ^ „Ukrainskim korablяm zakrыli vыhod iz ozera Donuzlav”. Informacionnoe agentstvo «e-Krыm». 05. 03. 2014. Arhivirano iz originala 19. 06. 2015. g. Pristupljeno 27. 06. 2015. 
  25. ^ „Rosійsьkі vійsьkovі zatopili korabelь, щob zablokuvati ukraїnsьku bazu VMS”. day.kiev.ua. 2014-03-06. Pristupljeno 2015-06-27. 
  26. ^ a b v Irina Umanec (23. 04. 2014). „Эksklюzivnoe intervью s komandirom desantnogo korablя «Konstantin Olьšanskiй»”. Odesskaя žiznь. Pristupljeno 2015-06-27. 
  27. ^ Denis Timošenko (2014-03-05). „Baza VMS Ukraїni na Donuzlavі prognala golovnokomanduvača ČF RF: ukraїncіv vzяli v oblogu”. Gazeta.ua. Pristupljeno 2015-06-27. 
  28. ^ „«Verhovnый glavnokomanduющiй» Krыma Aksenov grozit ugolovnыmi delami komandiram, otkazavšimsя emu podčinяtьsя”. Centr žurnalistskih rassledovaniй. 04. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  29. ^ „Rosійsьkі vійsьkovі zatopili korabelь bіlя vhodu v ozero Donuzlav z metoю perekrittя farvateru і blokuvannя korablіv VMS Zbroйnih sil Ukraїni”. Ministerstvo oboronы Ukrainы. 06. 03. 2014. Arhivirano iz originala 18. 06. 2015. g. Pristupljeno 27. 06. 2015. 
  30. ^ „Rosіяni zatopili v Krimu svій korabelь, щob zablokuvati ukraїnsьkі”. Ukraїnsьka pravda. 06. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  31. ^ Egor Griškin (09. 10. 2014). „V Krыmu zaveršilasь operaciя po podъemu korablя «Očakov»”. Rossiйskaя gazeta. Pristupljeno 2015-06-27. 
  32. ^ „Oglяd podій navkolo Avtonomnoї Respublіki Krim (6—7 bereznя)”. Mіnіsterstvo zakordonnih sprav Ukraїni. 07. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  33. ^ „Rosійsьkі vійsьkovі zatopili щe odin korabelь na ozerі Donuzlav”. dt.ua. 07. 03. 2014. Arhivirano iz originala 02. 10. 2014. g. Pristupljeno 27. 03. 2014. 
  34. ^ „Rosійsьkі vійsьkovі zatopili u Krimu vže četvertiй korabelь”. Korrespondent. 13. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  35. ^ „V krыmskoй buhte Donuzlav zatopili četvertoe sudno”. Vzglяd. 13. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  36. ^ „Oglяd podій navkolo Avtonomnoї Respublіki Krim”. Mіnіsterstvo zakordonnih sprav Ukraїni. 14. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  37. ^ „Rossii peredana nota v svяzi s ugrozoй эkologičeskoй bezopasnosti v Čёrnom more”. Interfaks. 13. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  38. ^ „Rіvnяni taki dovezli harčі zablokovanim u Krimu ukraїnsьkim vійsьkovim”. Mіnіsterstvo oboroni Ukraїni. 13. 03. 2014. Arhivirano iz originala 22. 04. 2022. g. Pristupljeno 27. 06. 2015. 
  39. ^ „Ne slovom — a delom: kak neravnodušnыe Novomirgorodskie predprinimateli podderžali «Kirovograd»” (na jeziku: ruski). kg-region.com. 17. 03. 2014. Arhivirano iz originala 29. 06. 2015. g. Pristupljeno 18. 06. 2015. 
  40. ^ a b „Kapіtan «Čerkas» Юrій Fedaš — geroй іz V. Bіrok”. realno.te.ua. 03. 04. 2014. Arhivirano iz originala 20. 06. 2015. g. Pristupljeno 27. 06. 2015. 
  41. ^ „Iz-za nerešitelьnosti Kieva vernыe prisяge ukrainskie voennыe v Krыmu okazalisь v složnom položenii”. NEWSru.com. 21. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  42. ^ Юliana Skibickaя (21. 03. 2014). „Zablokirovannыe v Krыmu ukrainskie morяki: Daйte nam prikaz!”. Segodnя.ua. Pristupljeno 2015-06-27. 
  43. ^ Alekseй Belovol (21. 03. 2014). „Turčinov: Zadača ukrainskih voennыh morяkov v Krыmu — zaщiщatь svoi korabli”. Segodnя.ua. Pristupljeno 2015-06-27. 
  44. ^ „Komoedov: ČF RF možet popolnitьsя 20 korablяmi i sudami VMS Ukrainы”. RIA Novosti. 18. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  45. ^ „V Novoozёrnom vzяta pristupom baza VMS Ukrainы”. Bі-bі-sі. 2014-03-19. Pristupljeno 2015-06-27. 
  46. ^ „Rossiйskie voennыe zanяli voinskuю častь Ukrainы v Novoozёrnom”. Argumentы.ru. 19. 03. 2014. Arhivirano iz originala 24. 03. 2014. g. Pristupljeno 27. 06. 2015. 
  47. ^ „Brifіng v MZS Ukraїni 19 bereznя 2014 r.”. Mіnіsterstvo zakordonnih sprav Ukraїni. 19. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  48. ^ „Rossiйskie voennыe zahvatili korvetы «Luck» i «Hmelьnickiй»”. Segodnya.ua. 20. 03. 2014. Arhivirano iz originala 19. 06. 2015. g. Pristupljeno 27. 06. 2015. 
  49. ^ a b v „Voennый prokuror Odesskogo garnizona otkrыl ugolovnыe proizvodstva v otnošenii krыmskih dezertirov: spisok predateleй-oficerov”. Dumskaя.net. 13. 11. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  50. ^ Korabelь «Čerkasi»: іstorії ukraїnsьkih soldat v Krimu na sajtu YouTube
  51. ^ „Rossiйskie pulemetčiki blokiruюt ukrainskie korabli na Donuzlave”. FOKUS.ua. 21. 03. 2014. Arhivirano iz originala 19. 06. 2015. g. Pristupljeno 27. 06. 2015. 
  52. ^ Sergій Grabovsьkiй (25. 03. 2014). „Zagibelь eskadri-2014”. Gazeta «Denь». Pristupljeno 2015-06-27. 
  53. ^ „V.o. glavi AP obgovoriv z komandirom korablя "Kіrovograd" "pitannя, яkі hvilююtь morяkіv u Krimu"”. UNN. 22. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  54. ^ „Ukrainskie morяki v Donuzlave pыtaюtsя prorvatьsя v more”. Segodnя.ua. 21. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  55. ^ a b v Юliя Nikitina (26. 03. 2014). „Svernul s puti «Varяga»”. Fontanka.ru. Pristupljeno 2015-06-27. 
  56. ^ „Komandir "Čerkas" rozpovіv, яk ukraїnsьkі korablі zdavalisя v Donuzlavі”. Unіan. 21. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  57. ^ „Rosійsьkі vійsьkovі vzяli šturmom korvet "Vіnnicя" - Mіnoboroni Ukraїni”. Korrespondent. 22. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  58. ^ „U morяkov v Krыmu zapasov edы ostalosь na 10 sutok — Minoboronы”. LІGABіznesІnform. 22. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  59. ^ „U morяkov v Krыmu zapasov edы ostalosь na 10 sutok — Minoboronы”. LІGABіznesІnform. 22. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  60. ^ „Zablokovanі v Donuzlavі korablі trimaюtь zv'яzok іz Kiєvom і maюtь taєmnі plani dій”. TSN. 23. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  61. ^ „Vійsьkovі RF zatopili čergoviй korabelь ta ostatočno perekrili vihіd u more z Donuzlava”. Unіan. 2014-03-24. Pristupljeno 2015-06-27. 
  62. ^ „Na ukrainskiй korablь v Krыmu vыsadilisь neizvestnыe vooružennыe lюdi”. Interfaks. 24. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  63. ^ a b „V Krыmu so strelьboй zahvatili desantnый korablь «Konstantin Olьšanskiй»”. Segodnya.ua. 24. 03. 2014. Arhivirano iz originala 19. 06. 2015. g. Pristupljeno 27. 06. 2015. 
  64. ^ „Video zahvata korablя «Konstantin Olьšanskiй» v ozere Donuzlav”. FOKUS.ua. 25. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  65. ^ „Vійsьka RF zahopili ukraїnsьkiй korabelь "Genіčesьk"”. RBK-Ukraїna. 24. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  66. ^ Olьga Baйvidovič (25. 03. 2014). „Kapitan «Olьšanskogo»: esli bы zatopili korablь, menя bы proklinali daže vnuki”. obozrevatel.com. Pristupljeno 2015-06-27. 
  67. ^ „Rossiя vedet sebя v Krыmu, kak piratskoe gosudarstvo - MID”. LІGABіznesІnform. 2014-03-24. Pristupljeno 2015-06-27. 
  68. ^ „I.o. prezidenta Ukrainы rasporяdilsя vыvesti ukrainskie voйska s territorii Krыma iz-za «ugroz» so storonы RF”. NEWSru.com. 24. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  69. ^ „Morskoй tralьщik «Čerkassы» vыstoяl nočь i prodolžaet ostavatьsя vernыm Ukraine”. Segodnya.ua. 25. 03. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  70. ^ a b „V Krыmu vzяt šturmom posledniй ukrainskiй korablь”. Novaя gazeta. 2014-03-25. Arhivirano iz originala 01. 10. 2020. g. Pristupljeno 2015-06-27. 
  71. ^ „Rossiяne vzяli šturmom posledniй ukrainskiй korablь v Krыmu”. Dumskaя.net. 2014-03-25. Pristupljeno 2015-06-27. 
  72. ^ Maksim Salaй (26. 03. 2014). „Staršiй matros ukraїnsьkogo korablя "Čerkasi": "Zagarbniki strіlяli і kidali granati"”. Segodnya.ua. Pristupljeno 2015-06-27. 
  73. ^ Varvara Gorova (04. 04. 2014). „«Poobіcяli, щo peršiй dostoйniй korabelь bude dlя ekіpažu morsьkogo tralьщika "Čerkasi"», — kapіtan Юrій Fedaš”. DZVІN. Arhivirano iz originala 20. 06. 2015. g. Pristupljeno 27. 06. 2015. 
  74. ^ Kermenčikli Arsen, Lьvovski Maйk (26. 03. 2014). „Vtoroй «razdel» Černomorskogo flota: Ukraina sohranila 10 korableй iz 61”. segodnya.ua. Pristupljeno 2015-06-27. 
  75. ^ „O. Turčinov: U polonі ne povinno zališitisь žodnogo vійsьkovogo korablя”. Mіnіsterstvo zakordonnih sprav Ukraїni. 09. 04. 2014. Arhivirano iz originala 29. 06. 2015. g. Pristupljeno 27. 06. 2015. 
  76. ^ „Korabli VMS Ukrainы napravilisь iz krыmskoй buhtы Donuzlav v Odessu”. RIA Novosti. 2014-04-09. Pristupljeno 2015-06-27. 
  77. ^ „Z Krimu viveli vže 13 korablіv: sьogodnі do Odesi pribuv «Kіrovograd»”. Unіan. 20. 04. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  78. ^ „Rossiя peredala Ukraine 13 iz 70 korableй i sudov VMS”. RIA Novosti. 20. 04. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  79. ^ „Reйdovый tralьщik «Geničesk»”. VMSU.info. Pristupljeno 2015-06-27. 
  80. ^ „Povernennя korablіv Ukraїni z okupovanogo Krimu zavislo - Genštab ZSU”. Unіan. 17. 06. 2015. Pristupljeno 2015-06-27. 
  81. ^ „Glava krыmskogo parlamenta otkrыl pamяtnый znak zatoplennыm korablяm v posёlke Novoozernoe”. Partiя «Edinaя Rossiя». 2014-08-08. Pristupljeno 2015-06-27. 
  82. ^ Ilья Izotov (08. 08. 2014). „Zatoplennыm korablяm «krыmskoй vesnы» postavili pamяtnik”. Rossiйskaя gazeta. Pristupljeno 2015-06-27. 
  83. ^ „Kapіtanu tralьщika «Čerkasi» prisvoєno zvannя počesnogo gromadяnina Čerkas”. Unіan. 2014-03-27. Pristupljeno 2015-06-27. 
  84. ^ „Geleteй vručil nagradы lučšim predstavitelяm Minoboronы i VSU”. Telegraf. 25. 08. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  85. ^ a b „Kіlьka tisяč čerkaщan priйšli, щob privіtati ekіpaž tralьщika «Čerkasi»”. procherk.info. 2014-04-04. Pristupljeno 2015-06-27. 
  86. ^ Mariя Ruban (06. 04. 2014). „"Lяpis» vыstupil na proщalьnom koncerte v Odesse s эkipažem «Konstantina Olьšanskogo"”. Segodnya.ua. Pristupljeno 2015-06-27. 
  87. ^ Litvinenko Igorь (06. 04. 2014). „«Dinamo» otceplяet «Metallist» ot zonы Ligi čempionov”. Segodnя. Pristupljeno 2015-06-27. 
  88. ^ „Ukraїna zavždi bude morsьkoю deržavoю - Porošenko”. Korrespondent. 24. 08. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
  89. ^ „Ukraїna bula, є і bude morsьkoю deržavoю – Prezident Porošenko na paradі v Odesі”. Saйt Prezidenta Ukraїni. 24. 08. 2014. Pristupljeno 2015-06-27. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Заузимање_јужне_поморске_базе&oldid=27731018”