Igor Rakočević

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Igor Rakočević
Igor Rakočević u dresu Crvene zvezde
Lični podaci
Puno ime Igor Rakočević
Nadimak Rakac
Datum rođenja (1978-03-29)29. mart 1978. (46 god.)
Mesto rođenja Beograd, SFRJ
Državljanstvo Srbija
Roditelji Goran Rakočević
Visina 1,91 m
Informacije o karijeri
NBA draft 2000. / 2. runda / 51. pik
Odabrao: Minesota timbervulvsi
Pro karijera 1994—2013
Pozicija bek
Juniorska karijera
1989—1994 Crvena zvezda
Seniorska karijera
Godine Klub
1994—2000
2000—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2006
2006—2009
2009—2011
2011—2012
2012—2013		 Crvena zvezda
Budućnost
Minesota timbervulvsi
Crvena zvezda
Valensija
Real Madrid
Taukeramika
Efes Pilsen
Montepaski
Crvena zvezda
Reprezentativna karijera
Savezna Republika Jugoslavija SR Jugoslavija / SCG
Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Statistika  Uredi na Vikipodacima na nba.com
Medalje
Košarka
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 2002. SAD Jugoslavija
Evropsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 2001. Turska Jugoslavija
Mediteranske igre
Bronzana medalja — treće mesto 1997. Bari Jugoslavija

Igor Rakočević (Beograd, 29. mart 1978) bivši je srpski košarkaš. Igrao je na poziciji beka.

U karijeri je igrao za Crvenu zvezdu (u tri navrata), Budućnost, Minesota timbervulvse, Pamesu, Real Madrid, Taukeramiku, Efes Pilsen i Montepaski Sijenu. Jedini je košarkaš koji je tri puta bio najbolji strelac Evrolige, i tako zaslužio nagradu Alfonsa Forda.

Sa košarkaškom reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio je zlatne medalje na Evropskom prvenstvu 2001. u Turskoj i na Svetskom prvenstvu 2002. u Indijanapolisu.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

Prošao je sve mlađe kategorije Crvene zvezde i kao veliki talenat kluba zaigrao je za prvi tim u sezoni 1994/95. U svojoj prvoj sezoni bio je u sastavu na 33 utakmice u kojima je postigao 66 poena u svim takmičenjima i to sa svega 16 godina.[1] Naredne sezone je je pokazao još veći napredak. Istakao se u doigravanju 1996. godine, kada je u četvrtfinalnoj seriji protiv BFC-a iz Beočina beležio 13,3 poena po utakmici. U drugom meču zabeležio je 20 poena, a u trećem 16, ali je protivnički tim otišao u polufinale. U sezoni 1996/97. nije mnogo vremena provodio na parketu. Bio je u timu na 15 mečeva u prvenstvu i Kupu, a tim je imao slabe rezultate.

U sezoni 1997/98, Igor je potpuno eksplodirao i postao nosilac igre kluba. Bio je prvi strelac tima u ligaškom delu šampionata sa 336 poena na 26 mečeva (prosek 12,9 po utakmici).[1] Ubacio je 31 poen u 7. kolu protiv Mornara (99:70), a u doigravanju je na osam utakmica postigao 99 poena (12,4 po meču) i tako doprineo osvajanju šampionske titule u finalnoj seriji protiv FMP Železnika sa 3:1 u pobedama. U trećem meču finala ubacio je 17, a u četvrtom 16 poena. Te sezone crveno-beli su u evropskom Kupu Radivoja Koraća rušili sve pred sobom, da bi poklekli u revanšu finala protiv Verone (64:73)[2] u grotlu hale Pionir, iako su u prvom meču slavili na gostovanju u Italiji sa 74:68.[3]

Naredne sezone crveno-beli su zaigrali u Evroligi, gde su zabeležene četiri pobede, između ostalog protiv Cibone u Zagrebu uz odličnu Igorovu partiju i Žalgirisa u Beogradu. Rakočević je u Evroligi beležio 13,8 poena[4] i po proseku je bio prvi strelac Zvezde, kao i u ligaškom delu domaćeg šampionata (18,9 poena) i ukupno u sezoni sa 16,2 poena po meču. Ipak, te sezone nije osvojen trofej, jer doigravanje nije ni igran zbog bombardovanja, pa je Budućnost iz Podgorice proglašena prvakom jer je bila prva u ligaškom delu sa pobedom više od Crvene zvezde.

U sezoni 1999/00. Igor je ponovo bio najbolji strelac ekipe sa 268 poena u ligaškom delu prvenstva (15,8 po meču) i ukupno u sezoni sa 524 poena (prosek 13,1), ali je u doigravanju imao slabije partije zbog nedovoljne spremnosti posle povrede.[1] Crveno-beli se nisu proslavili te sezone. Stigli su do polufinala doigravanja, a u Evroligi su zabeležili dve pobede u 16 mečeva. Rakočević je sa 12,6 poena u elitnom takmičenju bio drugi strelac ekipe, iza Nikole Jestratijevića, koji je beležio 13,7 poena po meču.[5]

Budućnost[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2000. godine prelazi u Budućnost.[6] Tim iz Podgorice je u to vreme imao izuzetno jak sastav od velikog broja reprezentativaca poput Dejana Tomaševića, Milenka Topića i iskusnih košarkaša Vlade Kuzmanovića, Dejana Radonjića i dr. I u redovima Budućnosti je pružao odlične partije i bio najčešće prvi strelac tima. U sezoni 2000/01. beležio je 12,9 poena u Evroligi, a sezonu kasnije 17,7 poena na 14 mečeva u elitnom takmičenju.[7] Sa Podgoričanima je osvojio titulu Jugoslovenskog prvenstva kao i domaći Kup 2001. godine.

NBA[uredi | uredi izvor]

Igor je 2000. godine izabran na NBA draftu kao 51. pik od strane Minesota timbervulvsa.[8] Dve godine kasnije prelazi u Minesotu. Ipak nije mnogo vremena provodio na terenu. Tokom sezone 2002/03. odigrao je 42 utakmice na kojima je prosečno bio u igri 5,8 minuta i beležio 1,9 poena po meču.[9] Timbervulvsi su ga otpustili u maju 2003.[10] U septembru iste godine potpisao je negarantovani ugovor sa San Antonio sparsima ali nije uspeo da se izbori za mesto u timu pa je povratak u Evropu bio neminovan.

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2003. se vratio u Crvenu zvezdu potpisavši jednogodišnji ugovor.[11][12] Imao je sjajnu sezonu, beležeći prosečno 22,6 poena u Jadranskoj ligi, dok je u Evrokupu imao prosečnih 19,3 poena na 10 utakmica. Ukupno u svim mečevima te sezone 1116 poena na 51 meču, prosečno 21,9 poena po utakmici. Bio je najbolji strelac, asistent i kradljivac Jadranske lige. Sa Crvenom zvezdom je osvojio domaći nezaboravni Kup Radivoja Koraća u Novom Sadu, kada je Zvezda u tri utakmice stizala do pobeda posle produžetaka. Zvezda je te godine takođe stigla do polufinala domaće lige kao i fajnal-fora Jadranske lige.

Pamesa[uredi | uredi izvor]

U leto 2004. godine je potpisao za Pamesu iz Valensije.[13] Sa njima je proveo jednu sezonu u kojoj je beležio prosečno 21 poen po utakmici, čime je izborio drugo mesto na listi strelaca ACB lige. Sa Pamesom je igrao i ULEB kup, gde je na 16 utakmica imao prosek od 18,9 poena.

Real Madrid[uredi | uredi izvor]

U avgustu 2005. je potpisao za Real Madrid.[14] I u Realu se zadržao samo godinu dana, koji se pored domaćih takmičenja takmičio i u Evroligi. Rakočević je igrao na svih dvadeset utakmica postizavši u proseku 14,8 poena.[7] Sa Bulokom činio je jedan od najboljih napadačkih bekovskih tandema u Evroligi.

Taukeramika[uredi | uredi izvor]

Rakočević kao igrač Taukeramike 2008. godine

U julu 2006. je potpisao ugovor sa Taukeramikom,[15] gde je ostavio veoma dubok trag nastupajući za ovaj tim tri pune sezone. Već u prvoj sezoni sa Taukeramikom je osvojio Superkup Španije. U Evroligi je bio najbolji strelac tima i čitave Evrolige sa prosečnih 16,2 poena što mu je bilo dovoljno za nagradu "Alfonsa Forda" kao najbolji strelac Evrolige.[16]

Sledeća sezona bila je još uspešnija zbog toga što je pored Superkupa osvojena i šampionska titula ACB lige. On je tituli doprineo sa prosečnih 15,2 poena na 39 utakmica.

U sezoni 2008/09. Rakočević je imao još jednu fenomenalnu sezonu. Na početku je osvojen još jedan Superkup Španije a kasnije i Kup Španije. U Evroligi je imao jednu od najboljih sezona u karijeri gde je još jednom osvojio nagradu “Alfonso Ford“[17], pošto je imao prosek od 18 poena na 21 utakmici.[7]

Često je kasnije izjavljivao da mu je odlazak iz Španije i Taukeramike jedna od najvećih grešaka u karijeri.

Efes pilsen[uredi | uredi izvor]

U junu 2009. odlazi u turski Efes Pilsen.[18] Tokom prve sezone u prvenstvu Turske je beležio prosečno 15,7 poena, a u Evroligi je imao skroman prosek od 10 poena po utakmici. Druga sezona je bila znatno bolja što se tiče individualnog učinka kada je u prvenstvu Turske imao 13,4 poena po meču.[19] Sjajnim partijama u sezoni Evrolige 2010/11. osvojio je po treći put u karijeri titulu najboljeg strelca Evrolige.[20] Nakon završetka sezone 2010/11. napustio je Efes.[21]

Montepaski Sijena[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2011. potpisuje jednogodišnji ugovor sa ekipom Montepaski Sijene.[22] U Sijeni se već osetio blagi pad kako u njegovoj igri tako i u sposobnosti da lako izlazi na kraj sa protivničkim čuvarima. Odigrao je 20 utakmica u Seriji A na kojima je beležio prosečno 11,1 poen po meču.[23] Sa njima je na kraju sezone osvojio italijansko prvenstvo i kup. I sa Sijenom je učestvovao u Evroligi, gde je na 19 utakmica prosečno postizao 9,4 poena.

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

U avgustu 2012. vratio se u Crvenu zvezdu, potpisavši dvogodišnji ugovor.[24] Vodio je crveno-bele do titule u Kupu Radivoja Koraća a Partizanu je u finalu dao 20 poena.[25] U Evrokupu je Zvezda stigla do druge faze a Rakočević je blistao sa prosekom od 19,5 poena na 11 mečeva.[7] U Jadranskoj ligi Zvezda je stigla do finala doigravanja što je značilo kvalifikaciju za Evroligu sledeće godine, što je bio jedan od ciljeva te sezone. U finalu je Crvena zvezda poražena od Partizana. Na 28 mečeva Jadranske lige beležio je prosečno 15,4 poena po meču. U domaćem prvenstvu Rakočević je nastavio sa sjajnim poenterskim partijama. Bio je najbolji strelac i našao se u najboljoj petorci Superlige.[26] Ipak crveno-beli opet nisu uspeli da osvoje titulu pošto su u finalu doigravanja poraženi od Partizana. Na kraju sezone je raskinuo ugovor sa Zvezdom.[27]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Igrao je za mlađe reprezentativne selekcije Jugoslavije. Na Evropskom prvenstvu za juniore 1996. godine beležio je prosečnih 25,4 poena, 3.6 asistencija i 1,7 skokova i tako pomogao osvajanju bronze. Sledeće godine je sa reprezentacijom ispod 22 godine osvojio bronzu na Svetskom prvenstvu u Melburnu. I sledeće sezone 1998. učestvuje sa tom reprezentacijom na Evropskom prvenstvu i timu sa Dejanom Milojevićem, Markom Jarićem, Jovom Stanojevićem osvaja zlatnu medalju. Igor je bio vođa ove ekipe a naročito se istakao u finalu protiv Slovenije kada je postigao 37 poena za 34 minuta ( 11-6 za dva, 5-4 za tri i 15-13 slobodna bacanja). Naravno, proglašen je za MVP ovog šampionata.

Godine 1999. debitovao je i za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije, ali nije uspeo da uđe u tim koji je igrao na Evropskom prvenstvu 1999. u Francuskoj. Ipak izborio je mesto u prvih 12 već na sledećem većem takmičenju, Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju, na kom je reprezentacija Jugoslavije osvojila tek šesto mesto. Na 5 utakmica beležio je prosečno 3,2 poena po meču.[28] Bio je deo reprezentacije koja je pod vođstvom trenera Pešića napravila fantastične rezultate na dve uzastopne reprezentativne akcije. Na Evropskom prvenstvu 2001. u Turskoj osvaja zlatnu medalju, a isti uspeh ponavlja i sledeće godine na Svetskom prvenstvu 2002. u Indijanapolisu. Na oba takmičenja je zbog jake konkurencije imao skromnu minutažu a beležio je oko 5 poena prosečno po meču.[28]

Na Evropskom prvenstvu 2003. nije dobio priliku, jer je novi selektor Vujošević dao prednost Avdaloviću. Nakon toga učestvovao je na Olimpijskim igrama 2004. u Atini gde je reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila tek 11. mesto. Na šest odigranih mečeva beležio je prosečno 11,5 poena po meču.[28] Bio je deo i reprezentacije na Evropskom prvenstvu 2005. u Srbiji i Crnoj Gori gde je naša reprezentacija ispala u četvrtfinalu od Francuske. Bio je najbolji strelac ekipe sa 16,2 poena prosečno po meču.[28] Kao kapiten predvodio je reprezentaciju SCG na Svetskom prvenstvu 2006. u Japanu. Naš tim je ispao u osmini finala a Rakočević je ponovo bio najbolji strelac ekipe sa prosečno 18,3 poena po meču.[28]

Ostalo[uredi | uredi izvor]

Njegov otac Goran je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka igrao za Crvenu zvezdu. Ima veliku popularnost i poštovanje među pristalicama Crvene zvezde, s obzirom da je nosio dres Zvezde u tri navrata.

Sredinom decembra 2019. godine, španski košarkaški klub Baskonija objavio je da će povući iz upotrebe dres sa brojem 8 koji je nosio Rakočević.[29]

Tokom 2015. godine je postavljen za potpredsednika Košarkaškog saveza Srbije.[30] Na toj funkciji je bio do decembra 2020. godine.[31]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Pojedinačni[uredi | uredi izvor]

Reprezentativni[uredi | uredi izvor]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Legenda
  OU Odigrano utakmica   SU  Startovao utakmica  MPU  Minuta po utakmici
 PŠ%  Procenat šuta iz igre  3P%  Procenat šuta za tri  SB%  Procenat šuta slobodnih bacanja
 SPU  Skokova po utakmici  APU  Asistencija po utakmici  UPU  Ukradenih lopti po utakmici
 BPU  Bloka po utakmici  PPU  Poena po utakmici  IPU  Indeksnih poena po utakmici
 Podebljano  Najbolje u karijeri
Najbolji u ligi

Napomena: Evroliga nije jedino takmičenje u kojem je igrač učestvovao, igrao je i u domaćim takmičenjima

Evroliga[uredi | uredi izvor]

Godina Tim OU SU MPU PŠ% 3P% SB% SPU APU UPU BPU PPU IPU
2000/01. Budućnost 11 10 29.8 .417 .222 .653 2.7 1.8 1.4 .0 12.9 9.8
2001/02. Budućnost 14 12 29.6 .480 .345 .655 1.6 2.1 1.3 .0 17.7 14.8
2005/06. Real Madrid 20 9 27.2 .443 .402 .893 2.9 3.0 .8 .0 14.8 14.2
2006/07. Taukeramika 22 20 27.2 .492 .475 .843 2.4 1.7 1.4 .1 16.2 14.4
2007/08. Taukeramika 22 22 27.8 .465 .396 .837 2.3 1.7 .7 .0 14.9 12.7
2008/09. Taukeramika 21 21 26.5 .460 .398 .895 2.3 2.0 .8 .0 18.0 16.8
2009/10. Efes Pilsen 16 5 20.1 .353 .286 .833 1.7 2.3 .4 .0 10.0 9.1
2010/11. Efes Pilsen 14 14 29.9 .457 .435 .877 2.3 1.7 .7 .0 17.2 15.0
2011/12. Montepaski 19 5 19.7 .399 .455 .780 1.9 1.6 .3 .1 9.4 7.0
Karijera 159 118 26.3 .449 .384 .816 2.3 2.0 .8 .0 14.6 12.8

NBA[uredi | uredi izvor]

Godina Tim OU SU MPU PŠ% 3P% SB% SPU APU UPU BPU PPU
2002/03. Minesota 42 0 5.8 .379 .417 .806 .4 .8 .1 .0 1.9
Karijera 42 0 5.8 .379 .417 .806 .4 .8 .1 .0 1.9

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Na današnji dan: Rođeni Igor Rakočević i Anđelija Arbutina”. Mojacrvenazvezda.net. 29. 3. 2014. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  2. ^ „Crvena zvezda–Verona 64:73”. FIBA Europe. 1. 4. 1998. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  3. ^ „Verona–Crvena zvezda 68:74”. FIBA Europe. 25. 3. 1998. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  4. ^ „Statistika u Evroligi 1998/99.”. FIBA Europe. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  5. ^ „Statistika u Evroligi 1999/00.”. FIBA Europe. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  6. ^ „Igor Rakočević u Budućnosti”. Blic.rs. 24. 10. 2000. Pristupljeno 21. 9. 2014. [mrtva veza]
  7. ^ a b v g „Profil na sajtu Evrolige”. Euroleague.net. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  8. ^ „Rakočević u Minesoti Jarić među Klipersima”. Glas-javnosti.rs. 29. 6. 2000. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  9. ^ „Statistika u NBA ligi”. Basketball-reference.com. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  10. ^ „Minesota otpustila Igora Rakočevića”. Web site Vlade Republike Srbije. 7. 5. 2003. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  11. ^ „Rakočević potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom”. B92.net. 7. 10. 2003. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  12. ^ „Igor Rakočević u starom jatu”. Web site Vlade Republike Srbije. 6. 10. 2003. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  13. ^ „Igor Rakočević zvanično predstavljen u svom novom klubu, Pamesi”. Glas-javnosti.rs. 2. 9. 2004. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  14. ^ „Rakočević potpisao za Real Madrid”. B92.net. 24. 8. 2005. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  15. ^ „Rakočević u Taukeramici”. B92.net. 14. 7. 2006. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  16. ^ „EL: Papalukas MVP, Rakočević najbolji strelac”. Mondo.rs. 6. 5. 2007. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  17. ^ „Igor Rakočević najbolji strelac Evrolige”. Mondo.rs. 21. 4. 2009. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  18. ^ „Rakočević u Efesu!”. B92.net. 19. 6. 2009. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  19. ^ „Profil na sajtu Turske lige”. TBLstat.net. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  20. ^ „Rakočević po treći put najbolji strelac Evrolige”. Blic Sport. 19. 4. 2011. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  21. ^ „Rakočević napušta Efes Pilsen”. B92.net. 30. 6. 2011. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  22. ^ „Zvanično: Rakočević u Sijeni!”. Mondo.rs. 25. 10. 2011. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  23. ^ „Profil na sajtu Serije A”. Legabasket.it. Arhivirano iz originala 30. 12. 2014. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  24. ^ „Rakočević u Zvezdi po treći put, ugovor potpisan na dve godine”. Blic Sport. 9. 8. 2013. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  25. ^ „KRK: Zvezdi trofej u tužnom Jezeru”. B92.net. 11. 2. 2013. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  26. ^ „Marjanović MVP, Rakoč najbolji strelac”. RTS.rs. 27. 6. 2013. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  27. ^ „CZ bez Rakočevića naredne sezone”. B92.net. 17. 7. 2013. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  28. ^ a b v g d „Profil na sajtu FIBE”. FIBA.com. Arhivirano iz originala 30. 12. 2014. g. Pristupljeno 20. 9. 2014. 
  29. ^ „Velika čast: Baskonija povlači dres Igora Rakočevića”. b92.net. 14. 12. 2019. Pristupljeno 14. 12. 2019. 
  30. ^ „Igor Rakočević spreman da pomiri Zvezdu i Partizan”. Mondo. 14. 2. 2015. Pristupljeno 19. 2. 2015. 
  31. ^ „Rakočević napušta KSS: Mnogo toga smo ostvarili”. sportklub.rs. 10. 12. 2020. Pristupljeno 15. 12. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Kapiten Srbije i Crne Gore

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игор_Ракочевић&oldid=27778718”