Izložba degenerične umetnosti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Izložba degenerične umetnosti (nem. Die Ausstellung "Entartete Kunst") bila je umetnička izložba koju su organizovali Adolf Cigler i Nacistička partija u Minhenu od 19. jula do 30. novembra 1937. godine. Izložba je predstavila 650 umetničkih dela, zaplenjenih iz nemačkih muzeja, a postavljena je kao kontrapunkt paralelnoj Velikoj nemačkoj umetničkoj izložbi.[1] Dan pre početka izložbe, Hitler je održao govor u kojem je objavio „nemilosrdni rat“ kulturnoj dezintegraciji, napao „brbljivce, diletante i umetničke prevarante“.[1] Degenerična umetnost je definisana kao „ dela koja vređaju nemačko osećanje, ili uništavaju ili zbunjuju prirodnu formu ili jednostavno otkrivaju odsustvo adekvatne manualne i umetničke veštine“.[1] Milion ljudi je prisustvovalo izložbi u prvih šest nedelja.[1] Američki kritičar je prokomentarisao da „verovatno ima mnogo ljudi — ljubitelja umetnosti — u Bostonu, koji će stati na stranu Hitlera u ovoj konkretnoj čistki“.[1]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Hitlerov dolazak na vlast 30. januara 1933. ubrzo je praćen akcijama koje su imale za cilj da očiste kulturu od navodne degeneracije: organizovano je spaljivanje knjiga, umetnici i muzičari su otpušteni sa nastavničkih mesta, kustosi muzeja su zamenjeni članovima Partije.[2] Septembra 1933. osnovana je Reichskulturkammer (Komora za kulturu Rajha), kojom je upravljao Jozef Gebels.

Arbitar onoga što je bilo neprihvatljivo „moderno“ bio je Hitler. Iako su se Gebels i neki drugi divili ekspresionističkim delima umetnika poput Emila Nolde, Ernsta Barlaha i Eriha Hekela, frakcija koju je predvodio Alfred Rozenberg prezirala je ekspresioniste, a rezultat je bio žestok ideološki spor koji je razrešen tek u septembru 1934. Hitler — koji je osudio modernu umetnost i njene praktičare kao „nesposobne, varalice i lude“ [1][3] i izjavio je da u Rajhu neće biti mesta za modernističke eksperimente.[4]

U prvoj polovini 1937. bile su u toku pripreme za Große Deutsche Kunstausstellung („Velika nemačka umetnička izložba“), na kojoj je trebalo da se izloži umetnost koju su odobrili nacisti. Otvoreni poziv nemačkim umetnicima doveo je do toga da je žiriju izložbe, u čijem su sastavu bili i Gebelsovi saveznici, predato 15.000 radova.[5] Kada su radovi koje su odabrali za izložbu pokazani su Hitleru za njegovo konačno odobrenje, on se razbesneo. Hitler je raspustio grupu članova partije koji su radili izbor adekvatnih dela i imenovao svog ličnog fotografa Hajnriha Hofmana da napravi novu selekciju.[5]

U dnevničkom zapisu od 4. juna 1937, Gebels je osmislio ideju o zasebnoj izložbi radova iz Vajmarske ere, koju je nazvao „erom propadanja“. Tako da ljudi mogu da vide i razumeju.“[5] Istoričar umetnosti Olaf Peters kaže da je Gebelsova motivacija u predlaganju izložbe delom bila da prikrije slabost radova na Velikoj nemačkoj umetničkoj izložbi, a delom da povrati Hitlerovo poverenje nakon što je on zamenio Gebelsove ljude Hofmanom, kojeg se Gebels plašio kao suparnika.[5] Hitler je 30. juna potpisao naredbu kojom se odobrava izložbu degenerične umetnosti.[3] Gebels je postavio Adolfa Zieglera, šefa Reichskammer der Bildenden Künste (Komore vizuelnih umetnosti Rajha), za komisiju od pet članova koja je obilazila državne kolekcije u brojnim gradovima, za dve nedelje zaplenivši 5.238 dela koja su smatrali degeneričnim (pokazivala su osobine kao što su kao „dekadencija“, „slabost karaktera“, „mentalna bolest“ i „rasna nečistoća“).[3] Ova kolekcija će biti uvećana iz kasnijih racijama po muzejima, za buduće izložbe.[3] Komisija se fokusirala na radove umetnika koji se pominju u avangardnim publikacijama, a pomogli su joj i neki žestoki protivnici moderne umetnosti, kao što je Volfgang Vilrih.[3]

Izložba je pripremljena na brzinu, da bi bila predstavljena uporedo sa „Velikom nemačkom umetničkom izložbom koja je zakazana za otvaranje 18. jula 1937.[5] Imitirajući Hitlera, Ziegler je izneo jedku kritiku moderne umetnosti na otvaranju izložbe degenerisanih umetnosti 19. jula 1937.[3]

Događaj[uredi | uredi izvor]

Izložba je gostovala u Institutu za arheologiju u Hofgartenu u Minhenu.[3] Mesto je odabrano zbog svojih posebnih kvaliteta (mračne, uske prostorije).[3] Mnogi radovi su bili izloženi bez rama i bili su delimično pokriveni pogrdnim sloganima.[3] Napravljene su fotografije izložbi, kao i katalog za Berlinsku izložbu[3] koji je pratio izložbu dok je putovala.[6] Takođe je snimljen i film delova izložbe.[7] Izložba degenerične umetnosti obuhvatala je 650 slika, skulptura i grafika 112 umetnika, prvenstveno nemačkih:[3] Georga Grosa, Ernsta Ludviga Kirhnera, Paula Klea, Georga Kolbea, Vilhelma Lembruka, Franca Marka, Emila Noldea, Vila Kura Diksa, Vila Kura Diksa . Šviters i drugi.[3][8] Ziegler je takođe konfiskovao i izlagao dela stranih umetnika, kao što su Pablo Pikaso, Žan Mecinger, Albert Gleiz, Pit Mondrijan, Mark Šagal i Vasilij Kandinski. Veliki broj radova nije bio izložen, jer je izložba bila usmerena na nemačka dela.[3] Izložba je trajala do 30. novembra 1937.[3] i posetilo ju je 2.009.899 posetilaca, u proseku 20.000 ljudi dnevno.[3]

Organizacija[uredi | uredi izvor]

Gebels obilazi izložbu Degenerične umetnosti. Dve slike Emila Noldea vise sa leve strane.

Prve tri prostorije bile su tematski grupisane. U prvoj prostoriji su bila dela koja se smatraju nipodaštavanjem religije; druga je predstavljala dela jevrejskih umetnika; treća je sadržala radove za koje se smatralo da su uvredljivi za žene, vojnike i poljoprivrednike Nemačke. Ostatak izložbe nije imao posebnu temu.

Na zidovima su bile ispisane parole. Na primer:

  • Drsko ismejavanje Božanskog pod centrističkom vlašću
  • Otkrivenje jevrejske rasne duše
  • Uvreda nemačke ženskosti
  • Ideal — kreten i kurva
  • Namerna sabotaža nacionalne odbrane
  • Nemački farmeri — jevrejska tačka gledišta
  • Jevrejska čežnja za divljinom se otkriva – u Nemačkoj crnac postaje rasni ideal degenerične umetnosti
  • Ludilo postaje metod
  • Priroda, kako je vide bolesni umovi
  • Čak su i muzejski dostojanstvenici ovo nazvali „umetnošću nemačkog naroda“

Politički ciljevi[uredi | uredi izvor]

Govori lidera nacističkih partija bili su u suprotnosti sa manifestima umetnika iz različitih umetničkih pokreta, kao što su dada i nadrealizam. Pored mnogih slika bile su nalepnice koje su označavale koliko je novca muzej potrošio da nabavi umetničko delo. U slučaju slika nabavljenih tokom posleratne vajmarske hiperinflacije ranih 1920-ih, kada je cena kilograma hleba dostigla 233 milijarde nemačkih maraka,[9] cene slika su bile znatno preuveličane. Izložba je osmišljena da promoviše ideju da je modernizam zavera ljudi koji su mrzeli nemačku pristojnost, često identifikovanih kao jevrejo-boljševici, iako su samo šest od 112 umetnika čija su dela prikazana na izložbu bili Jevreji.[10]

Istovremena „Velika nemačka umetnička izložba“ imala je za cilj da prikaže klasičniju i „rasno čistiju“ vrstu umetnosti koju je zagovarao nacistički režim.[3] Ta izložba je bila organizovana u blizini Hofgartena.[3] Moderni izvori ga opisuju je kao osrednju i privukla je samo polovinu broja ljudi koji su obišli izložbu degenerične umetnosti.[3]

Kasniji događaji[uredi | uredi izvor]

Poster za izložbu iz 1938. u kući umetnosti u Minhenu

Još jedna izložba degeneične umetnosti održana je nekoliko meseci kasnije u Berlinu, a kasnije u Lajpcigu, Diseldorfu, Vajmaru, Haleu, Beču i Salcburgu, sa još oko milion poseta.[3] Mnoga dela su kasnije rasprodata, iako je zainteresovanih kupaca bilo malo, a cene su drastično pale sa stavljanjem tako velike količine umetnina na tržište:[11] Gebels je pisao da su menjali ruke između američkih kolekcionara za „deset centi po kilogramu“.[1]

Skoro 5.000 dela je spaljeno 20. marta 1939.[3] U junu 1939. održana je aukcija u Lucernu, gde je 125 degeneričnih umetničkih dela stavljeno na prodaju.[12] Prihod izložbe bio je oko 125.000$, mnogo manje od očekivanog.[13]

Godine 1991. Muzej umetnosti okruga Los Anđeles priredio je reprodukciju izložbe[14] a 2014. u Njujorku je priređena izložba Degenerisana umetnost: Napad na modernu umetnost u nacističkoj Nemačkoj.[11][15]

Trista izloženih radova je očigledno kupio ili na neki drugi način prisvojio trgovac umetničkim delima Hildebrand Gurlit koji je prijavio da su uništena u bombardovanju; međutim, ponovo su se pojavili kada su 2013. objavljeni detaljniji podaci Gurlitove kolekcije koju je nasledio njegov sin Kornelijus.[16] Kornelijus Gurlit je zbirku ostavio Muzeju lepih umetnosti u Bernu u Švajcarskoj koji je u novembru 2017. izložio jedan broj njih na izložbi pod nazivom „Gurlit: Izveštaj o stanju: degeneričnaa umetnost – Zaplenjeno i prodato“.[17]Muzej moderne umetnosti je uspostavio digitalnu izložbu koja prikazuje umetnička dela sa izložbe degenerične umetnosti. MoMA ističe kolekciju dela koja je nacistička vlada smatrala „degenerisanom umetnošću“ i uklonila ih iz nemačkih državnih muzeja.[18]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e Spotts, Frederic (2002). Hitler and the Power of Aesthetics. The Overlook Press. str. 151—68. ISBN 1-58567-507-5. 
  2. ^ Adam 1992, str. 52
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r „U. Ginder: Two 1937 Art Exhibitions in Munich”. History.ucsb.edu. Pristupljeno 2012-08-28. 
  4. ^ Grosshans 1983, str. 73–74
  5. ^ a b v g d Kimmelman, Michael (19. 6. 2014). „The Art Hitler Hated”. The New York Review of Books. 61 (11): 25—26. 
  6. ^ Kaiser, Fritz (1991). „Entartete "Kunst" Ausftellungsführer”. Ur.: Barron, Stephanie. Degenerate art : the fate of the avant-garde in Nazi Germany. Prevod: Britt, David. New York: H.N. Abrams. str. 356-90. ISBN 9780810936539. 
  7. ^ Steven Spielberg Film and Video Archive, German town; Degenerate Art exhibit in Munich, Film of Degenerate Art Exhibition, Story RG-60.2668, Tape 951
  8. ^ „1937 Munich exhibition of Degenerate Art”. Ushmm.org. Arhivirano iz originala 16. 8. 2012. g. Pristupljeno 2012-08-28. 
  9. ^ Evans 2004, str. 106
  10. ^ Barron 1991, str. 9
  11. ^ a b Budick, Ariella (21. 3. 2014). „'Degenerate Art' exhibition at the Neue Galerie New York”. The Financial Times. Pristupljeno 23. 3. 2014. 
  12. ^ Studer, Guy (9. 11. 2013). „RAUBKUNST: Kollaborateur oder Nutzniesser?”. Luzerner Zeitung (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 8. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-08. 
  13. ^ Barron, Stephanie (1992). "Entartete Kunst": das Schicksal der Avantgarde im Nazi-Deutschland : [eine Ausstellung des] Los Angeles County Museum of Art [übernommen vom] Deutschen Historischen Museum (na jeziku: nemački). Hirmer Publishers. str. 147. ISBN 3-7774-5880-5. 
  14. ^ Wilson, William (1991-02-15). „Art Review : Revisiting the Unthinkable : Nazi Germany's 'Degenerate Art' Show at LACMA”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). ISSN 0458-3035. Pristupljeno 2016-11-16. 
  15. ^ Farago, Jason (13. 3. 2014). „Degenerate Art: The Attack on Modern Art in Nazi Germany, 1937 review – What Hitler dismissed as 'filth'”. The Guardian. Pristupljeno 18. 8. 2021. 
  16. ^ Eddy, Mellisa (5. 11. 2013). „German Officials Provide Details on Looted Art Trove”. The New York Times. Pristupljeno 5. 11. 2013. 
  17. ^ „Gurlitt: Status Report: Degenerate Art - Confiscated and Sold”. Kunstmuseum Bern. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  18. ^ „Degenerate Art”. MoMA. Pristupljeno 4. 6. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Изложба_дегенеричне_уметности&oldid=27678142”