Pređi na sadržaj

Ime

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kartuš ukazuje da je u kutijama vladarsko ime i ime dato na rođenju.

Ime je deo reči koji daje naziv čoveka (u ovom slučaju to je lično ime), proizvoda, (fabričke marke ili brenda), ideje ili koncepcije korišćena da bi se razlikovala od ostalih, pripadajućih istoj grupi. Imena mogu da identifikuju vrste ili kategorije stvari, ili određenu jedinstvenau stvar u datom kontekstu. Imena se takođe koriste u oblastima kao što su programiranje (imena varijabli, prostorna imena).

Ime za određeni objekat se obično naziva lično, njegovo, ime klasa objekata — reč domaćinstvo. Zamena nečijeg imena od milja naziva ce nadimak, zamena imena po volji pseudonim.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Reč ime potiče od rekonstruirane praindoevropske reči *h₁nómn̥, preko prabaltoslovenske reči *inˀmen i praslovenske reči *jьmę.[1] Reč za ime u većini indoevropskih jezika potiče od iste protoindevropske reči.[2]

Oblici imena[uredi | uredi izvor]

Lično ime[uredi | uredi izvor]

Potpis je svojeručno napisano ime osobe

Lično ime je identifikaciona reč ili reči kojima se pojedinac intimno poznaje ili označava.[3] U mnogim zemljama tradicionalno je da pojedinci imaju lično ime (koji se takođe naziva dato ime ili prvo ime) i prezime (koji se naziva drugo ime ili porodično ime jer ga dele članovi iste porodice).[4] Neki ljudi imaju dva prezimena, po jedno nasleđeno od svakog roditelja. U većem delu Evrope i Amerike, dato ime obično dolazi ispred prezimena, dok u delovima Azije i Mađarske prezime dolazi ispred datog imena. U nekim kulturama tradicionalno je da žena uzme prezime svog muža kada se uda.

Mnogi ljudi takođe koriste srednja imena kao treći identifikator i mogu se birati iz ličnih razloga, uključujući označavanje veza, očuvanje prebračnih/devojačkih imena (popularna praksa u Sjedinjenim Državama) i da bi se ovekovečila porodična imena. Praksa korišćenja srednjih imena datira još iz starog Rima, gde je bilo uobičajeno da članovi elite imaju praenomen (lično ime), nomen (prezime, koje se ne koristi baš na način na koji se srednja imena danas koriste), i cognomen (ime koje predstavlja individualni atribut ili specifičnu granu porodice osobe).[5] Srednja imena su na kraju izašla iz upotrebe, ali su ponovo stekla popularnost u Evropi tokom devetnaestog veka.[5]

Verska imena[uredi | uredi izvor]

Dve karte iz arapske kopije Secretum Secretorum za određivanje da li će osoba živeti ili umreti na osnovu numeričke vrednosti imena pacijenta.

U antičkom svetu, posebno na drevnom bliskom istoku (Izrael, Mesopotamija, Egipat, Persija) smatralo se da su imena izuzetno moćna i da deluju, na neki način, kao posebna manifestacija ličnosti ili božanstva.[6] Ovo gledište je odgovorno kako za oklevanje da se koristi pravo ime Boga u hebrejskom pisanju ili govoru, tako i za uobičajeno shvatanje drevne magije da se magijski rituali moraju sprovoditi „u [nečije] ime“. Prizivanjem boga ili duha po imenu, smatralo se da je neko bio u stanju da prizove moć tog duha za neku vrstu čuda ili magije (videti jevanđelje Luka 9:49, u kome učenici tvrde da su videli čoveka kako tera demone koristeći ime Isusa). Ovo shvatanje je prešlo u kasniju versku tradiciju, na primer odredbu u katoličkom egzorcizmu da se demon ne može proterati sve dok ga egzorcista ne prisili da odustane od svog imena, u kom trenutku se ime može koristiti u strogoj komandi koja će oterati demona.

Biblijska imena[uredi | uredi izvor]

U Starom zavetu su imena pojedinaca značajna, a promena imena ukazuje na promenu statusa. Na primer, patrijarh Avram i njegova žena Saraj su preimenovani u „Avraam” i „Sara” na osnovu Avramsvog saveza (Postanak 17:4, 17:15). Simon je preimenovan u Petra kada je dobio Ključeve od neba. O tome se govori u Jevanđelju po Mateju, poglavlje 16, što je prema rimokatoličkom učenju[7] bilo kada je Isus obećao svetom Petru moć da preduzima obavezujuće radnje.[8] Vlastita imena su „zasićena značenjem“.[9]

U celoj Bibliji likovi dobijaju imena po rođenju koja odražavaju nešto od značaja ili opisuju tok njihovih života. Na primer: Solomon je značio mir,[10] a car sa tim imenom bio je prvi čija je vladavina bila bez rata.[11] Isto tako, Josif je svom prvorođenom sinu dao ime Manasija (hebrejski: „koji izaziva zaborav“) (Postanak 41:51); kada je Josif takođe rekao: „Bog je učinio da zaboravim sve svoje nevolje i sve u očevoj porodici.” Biblijski jevrejski narod nije imao prezimena koja su se prenosila s generacije na generaciju. Međutim, obično su bili poznati kao deca svog oca. Na primer: דוד בן ישי (David ben Jišai) što znači David, sin Jesejev (1. Samuilo 17:12,58). Danas se ovaj stil imena i dalje koristi u jevrejskim verskim obredima.

Upotreba imena od strane životinja i biljaka[uredi | uredi izvor]

Upotreba ličnih imena nije jedinstvena samo za ljude. Delfini[12] i papagaji sa zelenim grbama[13] takođe koriste simbolična imena da upućuju kontakt pozive određenim osobama. Pojedinačni delfini imaju karakteristične zvižduke, na koje će odgovoriti čak i kada nema drugih informacija koje bi razjasnile o kom se delfinu govori.

Imena u različitim kulturama[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „ȉme”. Hrvatski jezični portal (na jeziku: hrvatski). Arhivirano iz originala 5. 5. 2023. g. 
  2. ^ „name”. Online Etymology Dictionary (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 9. 2008. g. 
  3. ^ „personal name”. Merriam-Webster.com. Merriam-Webster. Pristupljeno 18. 6. 2018. 
  4. ^ „General words for names, and types of name”. macmillandictionary.com. Macmillan Dictionary. Pristupljeno 18. 6. 2018. 
  5. ^ a b Fabry, Merrill (16. 8. 2016). „Now You Know: Why Do We Have Middle Names?” (web article). Time.com (na jeziku: engleski). Time. Pristupljeno 18. 6. 2018. 
  6. ^ "Egyptian Religion", E. A. Wallis Budge", Arkana 1987 edition, ISBN 0-14-019017-1
  7. ^ Catechism of the Catholic Church, para 881: "The episcopal college and its head, the Pope" Arhivirano 2010-09-06 na sajtu Wayback Machine
  8. ^ The Routledge Companion to the Christian Church by Gerard Mannion and Lewis S. Mudge (Jan 30, 2008) ISBN 0415374200 page 235
  9. ^ Baruch Hochman, Character in Literature (Cornell University Press, 1985), 37.
  10. ^ Campbell, Mike. „Meaning, origin and history of the name Solomon”. Behind the Name. Pristupljeno 2018-12-27. 
  11. ^ „Solomon, the King”. www.dawnbible.com. Pristupljeno 2018-12-27. 
  12. ^ „Dolphins Name Themselves With Whistles, Study Says”. National Geographic News. 8. 5. 2006. Arhivirano iz originala 14. 11. 2006. g. 
  13. ^ Berg, Karl S.; Delgado, Soraya; Okawa, Rae; Beissinger, Steven R.; Bradbury, Jack W. (2011-01-01). „Contact calls are used for individual mate recognition in free-ranging green-rumped parrotlets, Forpus passerinus”. Animal Behaviour (na jeziku: engleski). 81 (1): 241—248. ISSN 0003-3472. S2CID 42150361. doi:10.1016/j.anbehav.2010.10.012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ime na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Име&oldid=27799816”