Imperfekat

Imperfekat (od lat. imperfectus — „nesvršen”) ili prošlo nesvršeno vreme je glagolski oblik za izricanje radnje koja je trajala u prošlosti. Imperfekat je prošlo nesvršeno vreme, i kao takvo, može se tvoriti samo od nesvršenih glagola. Imperfekat postoji u većini romanskih jezika, i par drugih jezika.

Upotreba

Srpski jezik

U srpskom jeziku, imperfekat se retko koristi i često je smatran arhaičnim oblikom. Pored govora južne Srbije (naročito u gradu Vranju i okolini) imperfekat je sačuvan i u zetsko-južnosandžačkom dijalektu. Imperfekat se gradi od infinitivne osnove ili prezentske osnove i trojakih nastavaka (u zavisnosti od toga kako se završava infinitivna osnova glagola):

1. Od infinitivne osnove gradi se imperfekat svih glagola kojima se osnova završava samoglasnikom a (glagoli Ⅱ, Ⅳ, Ⅴ i Ⅶ vrste)

Lice Jednina Množina 1. -ah -asmo 2. -aše -aste 3. -aše -ahu

pevati 1. pevah pevasmo 2. pevaše pevaste 3. pevaše pevahu

Krajnji samoglasnik a iz infinitivne osnove sažima se sa početnim a iz nastavka za oblik u jedno dugo ā: orāh, držāh, pevāh itd.

2. Od prezentske osnove (okrnjene odbijanjem poslednjeg samoglasnika) gradi se imperfekat svih ostalih glagola, i to dvojakim nastavcima.

2. a) Od glagola čija se infinitivna osnova završava suglasnikom (glagoli Ⅰ vrste), imperfekat se gradi dodavanjem sledećih nastavaka na okrnjenu prezentsku osnovu glagola:

Lice Jednina Množina 1. -ijāh -ijāsmo 2. -ijāše -ijāste 3. -ijāše -ijāhu

tresti 1. tresijāh tresijāsmo 2. tresijāše tresijāste 3. tresijāše tresijāhu

Na taj način nastaju sledeći oblici imperfekta: tresijāh (infinitivna-aoristna osnova: tres-oh, prezentska osnova trese-mo, okrnjena prezentska osnova: tres-), pletijāh (infinitivna-aoristna osnova: plet-oh, prezentska osnova plete-mo, okrnjena prezentska osnova: plet-), itd.

2. b) Od glagola čija se infinitivna osnova završava na bilo koji samoglasnik osim a (glagoli Ⅲ, Ⅳa i Ⅵ vrste), imperfekat se gradi dodavanjem sledećih nastavaka na okrnjenu prezentsku osnovu glagola:

Lice Jednina Množina 1. -āh -āsmo 2. -āše -āste 3. -āše -āhu

Graditi 1. građah građasmo 2. građaše građaste 3. građaše građahu

Tako nastaju sledeći oblici imperfekta: nošah (infinitivna osnova: nosi-ti, prezentska osnova nosi-mo, okrnjena prezentska osnova: nos-), čujah (infinitivna osnova: ču-ti, prezentska osnova čuje-mo, okrnjena prezentska osnova: čuj-)

U ovoj podgrupi, tačnije kod glagola Ⅵ vrste, kojima infinitivna osnova završava na samoglasnik i, dolazi do jotovanja krajnjeg suglasnika osnove (nakon što je glas i postao glasom j): nošah, vožah, građah itd.

Po analogiji sa njima, do jotovanja dolazi i kod glagola kojima infinitivna osnova završava na samoglasnik u (glagoli Ⅲ vrste): brinjah (infinitivna osnova: brinu-ti, prezentska osnova: brine-mo, okrnjena prezentska osnova: brin-), tonjah (infinitivna osnova: tonu-ti, prezentska osnova: tone-mo, okrnjena prezentska osnova: ton-).

Zbog ovoga, gramatičari govore i o trećem nastavku za tvorbu imperfekta: -jāh, koji se, osim u ovim slučajevima, sreće i kod nekih glagola nepravilnih oblika (npr. glagol ići — imperfekat: iđah), kao i kod nekih glagola Ⅴ vrste: umejah, smejah, u kojima se suglasnik j mogao razviti i fonetskim putem, našavši se između dva samoglasnika.

Pomoćni glagol biti ima dvojake oblike za imperfekat:

Lice Jednina Množina 1. bejah bejasmo 2. bejaše bejaste 3. bejaše bejahu

Lice Jednina Množina 1. beh besmo 2. beše beste 3. beše behu

U pojedinim narečjima srpskoga jezika se imperfekt može graditi i od svršenih glagola, i onda predstavlja više puta ponovljenu doživljenu radnju iz prošlosti.

Primeri savremene upotrebe imperfekata svršenih glagola (iz grada Vranja):

"On podviknaše na dete." (uporediti s aoristom u "On podviknu na dete", koji označava tačno jednu radnju u prošlosti).

"Kada se ona doteraše, izgledaše kao boginja." - prvi imperfekt je od svršena, a drugi od nesvršena glagola.

"On dođeše do nas." (ovde je završetak "-eše" neknjiževan, ali tako se govori u južnoj Srbiji).

Primer iz južne Crne Gore:

"On dovucijaše drva." (više puta ponovljena i doživljena radnja iz prošlosti. Upotrebom aorista bi se dobilo "On dovuče drva", što predstavlja tačno jednu doživljenu radnju).

Literatura

• Gramatika srpskoga jezika, Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 107—108.
• Savremeni srpskohrvatski jezik I—II, Naučna knjiga, Beograd, 1969, str. 338—339.