Pređi na sadržaj

Kirijakos Micotakis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kirijakos Micotakis
Micotakis na samitu Evropske narodne partije u Zagrebu, 21. novembar 2019.
Lični podaci
Puno imeKirijakos Micotakis
Datum rođenja(1968-03-04)4. mart 1968. (56 god.)
Mesto rođenjaAtina, Kraljevina Grčka
ObrazovanjeUniverzitet Harvard (diploma i master iz javne uprave); Univerzitet Stanford (master)
Porodica
SupružnikMareva Grabovski
Deca3
RoditeljiKonstantinos Micotakis
Politička karijera
Politička
stranka		Nova demokratija
Poslanik za Okrug Atina B2(zapad) Parlamenta Republike Grčke
7. mart 2004 — trenutno.
Izbori2004—2019 je bio poslanik za Okrug Atina B Parlamenta Helenske Republike
10. januar 2016 — trenutno.
Zamenik predsednikaAdonis GeorgijadisKostis Hacidakis
PrethodnikJanis Plakiotakis
8. jul 2019 — 24 maja 2023.
PredsednikProkopis Pavlopulos; Katerina Sakelaropulu
Zamenik predsednikaPanajotis Pikramenos
PrethodnikAleksis Cipras
Ministar za administrativnu reformu i elektronsku upravu Republike Grčke
25. jun 2013 — 27. januar 2015.
PremijerAntonis Samaras
PrethodnikAntonis Manitakis
NaslednikNikos Vucis
Lider opozicije Republike Grčke
10. januar 2016 — 8. jul 2019.
PremijerAleksis Cipras
PrethodnikJanis Plakiotakis
NaslednikAleksis Cipras

Kirijakos Micotakis (grč. Κυριάκος Μητσοτάκης; Atina, 4. mart 1968) grčki je političar koji je premijer Grčke od 8. jula 2019. godine. Član je Nove demokratije, a predsednik ove stranke je od 2016. godine. Micotakis je prethodno bio lider opozicije od 2016. do 2019. godine, a pre toga i ministar za administrativnu reformu od 2013. do 2015. godine.

Prvi put je izabran u Helenski parlament ispred atinske izborne jedinice B 2004. godine. Nakon što je Nova demokratija doživela dva izborna poraza u 2015. godini, izabran je za lidera stranke u januaru 2016. godine. Tri godine kasnije, 7. jula 2019, predvodio je svoju stranku do većinske pobede na izborima 2019, prvi put još od 2007. godine. Sin je bivšeg premijera Konstantinosa Micotakisa.[1][2][3]

Detinjstvo, mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Atini, on je sin bivšeg premijera Grčke i počasnog predsednika Nove demokratije, Konstantinosa Micotakisa, i njegove supruge Marike (rođena Gjanuku). U vreme njegovog rođenja, njegova porodica je bila stavljena u kućni pritvor od strane grčke vojne hunte koja je njegovog oca proglasila personom non grata i zatvorila ga u noći puča.[4] 1968. godine, kada je imao samo godinu dana, porodica je pobegla u Tursku uz pomoć tadašnjeg ministra spoljnih poslova Turske Ihsana Sabrija Čaglijangila. Nakon nekog vremena preselili su se iz Turske u Pariz i čekali su do 1974. godine da se vrate u Grčku nakon što je obnovljena demokratija.[5] Kasnije je Micotakis prvih šest meseci svog života opisao kao politički zatvor.[6][7]

Godine 1986. diplomirao je na Atinskom koledžu. Od 1986. do 1990. pohađao je Univerzitet Harvard i stekao je diplomu u društvenim naukama i bio nosilac nagrade Hups i Tokvil. Od 1992. do 1993. pohađao je Univerzitet Stanford gde je stekao zvanje magistra međunarodne politike kod Forda Dorseja. Od 1993. do 1995. godine pohađao je Poslovnu školu Harvard gde je stekao master iz javne uprave.[8]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

Od 1990. do 1991. godine Kirijakos Micotakis je radio kao finansijski analitičar u odeljenju za korporativne finansije Čejz banke u Londonu. Od 1991. do 1992. godine Micotakis se vratio u Grčku i pridružio se Helenskoj vojsci kako bi ispunio svoje obaveze u vezi sa nacionalnom službom. Od 1995. do 1997. godine, a po završetku postdiplomskih studija zaposlen je u konsultantskoj kompaniji MekKinzi and kompani u Londonu, usredsređujući se pre svega na telekomunikacione i finansijske usluge. Od 1997. do 1999. godine radio je za Alpha Ventures, podružnicu privatnog Alfa banke, kao viši službenik za investicije, izvršavajući rizični dokapitalizacije i transakcije privatnim kapitalom. Godine 1999. osnovao je NBG Venture Capital, podružnicu privatnog kapitala i rizičnog kapitala Narodne banke Grčke, i bio je njen izvršni direktor sve do aprila 2003. godine, kada je podneo ostavku da bi nastavio karijeru u politici, upravljajući svojim portfeljem i izvršavajući transakcije u Grčkoj i na Balkanu .[8]

U januaru 2003. godine Svetski ekonomski forum ga je nominovao za globalnog lidera sutrašnjice.[9]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Tokom parlamentarnih izbora 2000. godine, Micotakis je radio za nacionalnu kampanju Nove demokratije. Na parlamentarnim izborima 2004. godine, Micotakis se kandidovao u atinskoj izbornoj jedinici B, dobivši više glasova nego bilo koji drugi kandidat Nove demokratije u zemlji i izabran je u helenski parlament . [traži se izvor]

Micotakis je počasni predsednik fondacije Konstantinos K. Micotakis, čiji je cilj promocija života i dela Konstantinosa Micotakisa i izveštavanje o savremenoj političkoj istoriji Grčke. [traži se izvor]

Dana 24. juna 2013, Micotakis je imenovan za ministra za administrativnu reformu i e-upravu u kabinetu Antonisa Samarasa, nasledivši Antonisa Manitakisa. Na toj funkciji je bio do januara 2015. godine. Za to vreme on je sproveo sveobuhvatne nacionalne reforme sprovodeći funkcionalnu reorganizaciju institucija, struktura i procesa. On je odlučno podržavao drastično smanjivanje plata u javnoom sektoru i strukturnu reformu poreske uprave.

U 2015. godini, Mitsotakis je bio poslanik Nove demokratije, predstavljajući predsednika stranke u Parlamentu, kao i glavno telo predstavnika te stranke. Optužen je da je izražavao stavove svoje stranke tokom parlamentarnih procedura i diskursa, kao i da je osigurao pravilno funkcionisanje Parlamenta procesom provera i ravnoteže. U martu 2015. godine, tvrdio je da tadašnji ministar finansija Janis Varufakis potkopava grčke pregovore o trećem programu prilagođavanja, rekavši: „Svaki put kada otvori usta, on stvara problem u pregovaračkoj poziciji ove zemlje.“ [10]

Micotakis i jermenski predsednik Serž Sargsjan 2016. godine

Micotakis je bio prvi od četiri člana Nove demokratije koji je objavi svoju kandidaturu na izborima za predsednika stranke, to je izjavio nakon ostavke Antonisa Samarasa na mesto lidera stranke i neuspeha Nove demokratije na vanrednim izborima u septembru 2015. godine .[11] Među ostalim takmičarima bio je tada privremeni lider i bivši predsednik grčkog parlamenta Vangelis Mejmarakis. Prema pisanju Financial Times-a, Micotakis je "predstavljan kao autsajder u trci za lidera" zbog podrške partijske organizacije Mejmarakisovoj kandidaturi.[12] Nakon prvog kruga glasanja bez jasnog pobednika, Micotakis je bio na drugom mestu sa 11% glasova manje od Mejmarakisa.

Micotakis i španski premijer Mariano Rahoj Brej 2017. godine

Dana 10. januara 2016. Micotakis je izabran za predsednika političke stranke Nova demokratija nasledivši Janisa Plakiotakisa (rivremeni predsednik) sa skoro 4% razlike u odnosu na protivnika Vangelisa Mejmarakisa. Nedelju dana posle izbora Micotakisa za vođu, objavljene su dve ankete javnog mnjenja koje su Novu demokratiju stavile ispred Sirize, prvi put posle godinu dana.[13]

Njegova stranka osvojila je 33% glasova na evropskim izborima 2019.[14] Uspeo je da dobije glasove iz stranke Zlatna zora .[15] Nakon rezultata izbora, Helenski parlament je raspušten i raspisani su vanredni izbori.[16]

Premijer Grčke[uredi | uredi izvor]

Nova demokratija je ostvarila pobedu protiv vladajuće koalicije na parlamentarnim izborima 2019. godine, osvojivši 39,85% glasova i osiguravši 158 mandata u Helenskom parlamentu . Grčki predsednik Prokopis Pavlopulos prihvatio je 8. jula 2019. ostavku Aleksisa Ciprasa i zadužio Micotakisa da formira novu vladu.[17] Micotakis je istog dana položio zakletvu kao novi predsednik vlade.[1][2][3] Dana 9. jula ministri u njegovoj vladi su položili zakletvu.

Micotakis na Kongresu ENP-a u Zagrebu, 2019. godine

Lični život[uredi | uredi izvor]

Mitsotakis je mlađi brat bivše ministarke spoljnih poslova i gradonačelnice Atine Dore Bakojani, što ga čini zetom pokojnog Pavlosa Bakojanija, koga je teroristička grupa ubila 17. novembra 1989. i ujaka Kostasa Bakojanija,[18] bivšeg regionalnog guvernera Središnje Grčke i aktuelnog gradonačelnika Atine .

Mitsotakis je oženjen Marevom Grabovski, investicionim bankarom grčkih, poljskih i egipatskih korena. Imaju troje dece, Sofiju, Konstantina i Dafne.[19]

Pored grčkog govori engleski, francuski i nemački jezik.[20]

Mitsotakis je vernik Grčke pravoslavne crkve .

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Simensove optužbe za skandal[uredi | uredi izvor]

Godine 2007. je objavljeno da je Micotakis bio umešan u skandal o primanju mita u Grčkoj.[21] Međutim, Micotakis je više puta negirao bilo kakvu umešanost i do sada nije dokazana krivica. Suđenje Simensu, u koje Micotakis nije uključen, još uvek je u toku.[22][23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Kyriakos Mitsotakis sworn in as Greece's new prime minister”. www.aljazeera.com. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  2. ^ a b Smith, Helena (8. 7. 2019). „Mitsotakis takes over as Greece's PM with radical change of style”. Pristupljeno 8. 7. 2019 — preko www.theguardian.com. 
  3. ^ a b Welle (www.dw.com), Deutsche. „Greek conservative Mitsotakis sworn in as prime minister | DW | 08.07.2019”. DW.COM. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  4. ^ „Η εξήγηση Μητσοτάκη για το "έξι μηνών πολιτικός κρατούμενος": Η χούντα δεν άφηνε τη μητέρα μου να βγει από το σπίτι της”. HuffPost Greece. 22. 7. 2016. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  5. ^ Akten, Sertaç; Alan, Gülsüm (4. 7. 2019). „Yunanistan erken genel seçimleri ile ilgili bilmeniz gereken her şey”. Euronews (Türkçe). Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  6. ^ „Τι απαντά ο Κυριάκος Μητσοτάκης από το Facebook ότι ήταν "πολιτικός κρατούμενος, 6 μηνών" - Δημοκρατική της Ρόδου”. 22. 7. 2016. Pristupljeno 1. 2. 2019 — preko www.dimokratiki.gr. 
  7. ^ „Généalogie de Kyriákos MITSOTAKIS”. Geneanet (na jeziku: francuski). Pristupljeno 15. 1. 2022. 
  8. ^ a b „Kyriakos Mitsotakis”. Concordia. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  9. ^ „Kyriakos Mitsotakis - Delphi Economic Forum”. www.delphiforum.gr. Arhivirano iz originala 08. 07. 2019. g. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  10. ^ „Varoufakis undermining Greek negotiations, says Mitsotakis”. Kathimerini. 9. 3. 2015. Pristupljeno 20. 1. 2016. 
  11. ^ „Mitsotakis first to declare will run for ND leadership”. Kathimerini. 22. 9. 2015. Pristupljeno 20. 1. 2016. 
  12. ^ Hope, Kerin (10. 1. 2016). „Free-market reformer Mitsotakis wins vote to lead Greece opposition party”. Financial Times. Pristupljeno 19. 1. 2016. 
  13. ^ „Greek opposition ahead of Syriza for first time in a year”. AFP. 17. 1. 2016. Pristupljeno 19. 1. 2016 — preko Yahoo News. 
  14. ^ „2019 european elections results”. NewsIt. 6. 6. 2019. 
  15. ^ „Grèce. Syriza devancée par la droite conservatrice”. L'Humanité. 27. 5. 2019. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  16. ^ „Greece headed to snap elections after Syriza defeat in EU vote”. www.euronews.com. 27. 5. 2019. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  17. ^ Service, Reuters News (8. 7. 2019). „Greek conservative Mitsotakis sworn in as prime minister”. Cyprus Mail (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  18. ^ „Greece's top family dynasty in bid for PM, Athens mayor”. 31. 5. 2019. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  19. ^ Tasos Kokkinidis (7. 7. 2019). „Mareva Grabowski-Mitsotakis: Meet the New First Lady of Greece”. GreekReporter.com. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  20. ^ „New Greek PM Kyriakos Mitsotakis is a scion of one of Greece's most influential political families | Neos Kosmos”. English Edition. 7. 7. 2019. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  21. ^ „Ελευθεροτυπία - Τιμολόγια για τρεις Μητσοτάκηδες στη "Ζίμενς"”. Arhivirano iz originala 25. 2. 2011. g. Pristupljeno 9. 5. 2017. 
  22. ^ „Υπόθεση Siemens: Στις 24 Φεβρουαρίου αρχίζει η δίκη | naftemporiki.gr”. www.naftemporiki.gr. 22. 11. 2016. 
  23. ^ Match, Paris. „Qui est Kyriakos Mitsotakis, le nouveau Premier ministre grec?”. parismatch.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 15. 1. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Киријакос_Мицотакис&oldid=27782797”