Knez

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za crnogorskog pevača pogledajte stranicu Knez (pevač).
Do Borisa I (852–889) titula bugarskih monarha bila je knyaz (Knѣzъ. Njegov sin Simeon I (893–927) usvojio je titulu cara (imperatora), koja je postala titula narednih bugarskih vladara.

Knez (nem. Fürst; žen. kneginja) je naziv za plemićku titulu koja potiče od latinskog izraza princeps, a po rangu se nalazi neposredno ispod kralja. Knez može biti iznad ranga vojvode, ali i u nekim državama njegov sinonim. Kneževi upravljaju teritorijom koja se naziva kneževina, a koja može biti i suverena država. Izraz knez je u slavenske jezike ušao kao pozajmica od starogermanske reči kuning koja je označavala kralja.[1] U mnogim jezicima reč princ i knez su sinonimi.

Ženski oblik transliterisan sa bugarskog i ruskog je knyaginya (knяginя), kneginja na slovenačkom i srpsko-hrvatskom (srpska ćirilica: kneginja), kniahinia (knяgіnя) na beloruskom i kniazioŭna (knяzёўna) je ćerka princa, kniahynia (knяginя) na ukrajinskom. Na ruskom, kćer knaza je knyazhna (knяžna). Na ruskom je sin kneza knyazhich (knяžič u starom obliku).[2]

Ova titula se izgovara i piše slično na različitim evropskim jezicima. U srpskohrvatskom i nekim zapadnoslovenskim jezicima, ta reč je kasnije počela da označava „lorda“, a u češkom, poljskom i slovačkom takođe znači „sveštenik“ (kněz, ksiądz, kňaz) kao i „princ/vojvoda“ (knez, kníže, książę, knieža).[3] Na lužičkom jeziku to znači jednostavno „gospodin“ (od „Master“. Uporedite francuski monsieur sa mon sieur „moj gospodar“), a katoličku titulu „monsinjor“ za sveštenika. Danas se izraz knez i dalje koristi kao najčešći prevod „princa” u slovenačkoj, bosanskoj, hrvatskoj i srpskoj književnosti. Knez se kao prezime takođe javlja u bivšoj Jugoslaviji.[4]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Titula kneza pojavila se u natpisu na Baščanskoj ploči s početka 12. veka na glagoljici,[5][6] pronađenoj na ostrvu Krk, Hrvatska.

Reč je ultimatno srodna engleskoj reči king, nemačkoj König i švedskoj konung. Praslovenski oblik bio je kъnѧѕь, kŭnędzĭ;[7] crsl. кън-ѧѕь,[8] kŭnędzĭ; bug. княз, knyaz; strus. князь, knyazĭ; etc. Generalno se smatra da je to rana pozajmljenica iz protogermanskog kuningaz, oblika koji su takođe pozajmili finski i estonski (kuningas).[3][9]

Srednji vek[uredi | uredi izvor]

Značenje termina se menjalo tokom istorije. U početku se ovaj izraz koristio za označavanje poglavara slovenskog plemena. Kasnije, razvojem feudalne državnosti, postaje titula vladara jedne države, a kod Istočnih Slovena (rus. княжество (knyazhestvo), ukr. князівство) tradicionalno je prevedeno kao vojvodstvo ili kneževina, na primer, Kijevske Rusije. U srednjovekovnim latinskim izvorima titula je prevedena kao rex ili dux.

U Bugarskoj je Boris I Bugarski promenio svoju titulu u knez nakon prelaska na hrišćanstvo, dok je njegov sin Simeon uzeo višu titulu cara ubrzo 913. godine. Prema Florinu Kurti, primarni izvori imaju različita imena za bugarske vladare - kao što su ‘rex’, ‘basileus’ i ‘khagan’. Međutim, sekundarni izvori skoro uvek koriste 'khan'.[10] U Kijevskoj Rusiji, kako je stepen centralizacije rastao, vladar je dobio titulu veliki knez (великий князь) (u prevodu veliki knez ili veliki vojvoda, pogledajte ruske velike kneževe). Nosilac ove titule je vladao sa rus. великое княжеcтво ili ukr. велике князiвcтво (veliko vojvodstvo), dok se vladar njegovog vazalnog konstituenta (udel, udelnoe knyazivstvo ili volost) zvao udelni knjaz ili jednostavno knjaz.

Kada se Kijevska Rusija rasparčala u 13. veku, titula knjaz je nastavila da se koristi u istočnoslovenskim državama, uključujući Kijev, Černihiv, Novgorod, Perejaslav, Vladimir-Suzdalj, Moskovije, Tver, Kraljevinu Rusiju i u Velikoj kneževini Litvanija.[11]

Rusija[uredi | uredi izvor]

Knez Aleksej Mihajlovič, 1664 (car Aleksije I od Rusije)

Pošto je Rusko carstvo steklo vlast nad većim delom bivše Kijevske Rusije, veliki knez Ivan IV od Rusije 1547. godine krunisan je za cara. Od sredine 18. veka pa nadalje, titula veliki knez je ponovo oživljena pri čemu se odnosi na sinove i unuke ruskih careva. Za detalje pogledajte zvanja carske porodice.

Primena zvanja knjaz (rus. князь) se nastavila kao nasledna titula ruskog plemstva po patrilinearnom nasleđivanju koja potiče od Rjurika (npr. Belozerski, Beloselski-Belozerski, Repnin, Gorčakov) ili Gedimin (npr. Galicin, Trubeckoj). Članovi porodica Rjurika ili Gediminida nazivani su prinčevima kada su vladali malim kvazi-suverenim srednjovekovnim kneževinama. Nakon što je njihova vlastela apsorbovana od strane Moskovske kneževine, nastanili su se na moskovskom dvoru i dobili su ovlašćenje da nastave sa svojim kneževskim titulama.

Od 18. veka pa nadalje tu titulu je povremeno dodeljivao car, prvi put Petar Veliki svom saradniku Aleksandru Menšikovu, a potom Katarina Velika svom ljubavniku Grigoriju Potemkinu. Posle 1801. godine, uključivanjem Gruzije u sastav Ruske imperije, različite titule brojnih lokalnih plemića su na ruski jezik kontroverzno prevedene kao „kneževi“. Slično tome, mnogi sitni tatarski plemići su tvrdili da imaju pravo da sebe nazivaju „knezovima”, jer potiču od Džingis-kana.

Konačno, u okviru Ruskog carstva 1809–1917, Finska se zvanično zvala Velika Kneževina Finska (fin. Suomen suuriruhtinaskunta, šved. Storfurstendömet Finland, rus. Великое Княжество Финляндское).

Poteškoće sa prevodom
Ruski Engleski analozi, približno Engleski analozi nakon 18. veka
kniaz (knяzь, [ˈknjæsʲ]) king duke prince
kniaginia (knяginя, [knʲɪˈгinʲə]) queen duchess princess
kniazhich (knяžič, [ˈknjaʐɨt͡ɕ]) prince (son of a king) son of a duke prince (son of a prince)
kniazhna (knяžna, [knʲɪˈʐna]) princess (daughter of a king) daughter of a duke princess (daughter of a prince)

Južnoslovenske zemlje[uredi | uredi izvor]

Bugarska[uredi | uredi izvor]

  • Pre Batenberga, titulu knjaz je nosio Simeon I tokom Prvog bugarskog carstva (9–10 vek). Na vrhuncu svoje moći, Simeon je usvojio titulu cara, kao i bugarski vladari nakon što je zemlja postala zvanično nezavisna 1908. godine.
  • Od sticanja nezavisnosti Bugarske 1908. godine, knjaz Ferdinand je postao car Ferdinand, a reči knjaz i knjeginja su počele da se koriste za carevu decu – prestolonaslednik je, na primer, nosio titulu knjaz Trnovski (Knez od Trnova).

Bosna[uredi | uredi izvor]

U ranosrednjovjekovnoj Bosni knez (knjaz) je bila titula korišćena, uz župansku i vojvodsku titulu, za bosanske vladare. Jedan od prvih takvih vladara, zabeležen u istorijskim dokumentima i kasnijoj istoriografiji, bio je Stefan, vojvoda bosanski.

Kasnije je ovu titulu držalo nekoliko najmoćnijih magnata (u Bosni vlastelina) tog doba, ponekad zajedno sa uredskom titulom koja se davala osobi kroz službu monarhu, kao što je Veliki vojvoda Bosne, koja je bila funkcija vrhovnog vojnog komandanta carstva. Ostale plemićke titule uključivale su grofa, vojvodu i princa. Ova titula je ekvivalentna tituli princa. Među najuticajnijim bosanskim plemićima sa titulom knez bio je Pavle Radinović iz plemićke porodice Radinović-Pavlović, a među ostalima je i nekoliko plemića iz porodice Radojević-Mirković, poput Batića Mirkovića. Dalje porodice koje nose ovu titulu su na primer Šantić i Hrvatinić.

Hrvatska[uredi | uredi izvor]

Crna Gora[uredi | uredi izvor]

Srbija[uredi | uredi izvor]

  • Knez ili knjaz je uobičajen izraz koji se u srpskoj istoriografiji koristio za srpske vladare u ranom srednjem veku, koji su na grčkom nosili naziv archon.
  • Knez ili knjaz je bila plemićka titula koju su koristili srednjovekovni vladari Kneževine Srbije, Duklje i Moravske Srbije.
  • Knez je bila titula koju su nosili lokalni srpski poglavari pod Osmanskim carstvom. To je bio drugi naziv za otomanski turski čin kodžabašija, koji su imali lokalni hrišćanski poglavari.[17]
  • Obor-knez je bila titula koju su nosili izabrani lokalni srpski poglavari nahije (oblast grupe sela) u osmanskom Smederevskom sandžaku (poznatom i kao Beogradski pašaluk). Obor-knez je bio viši načelnik i odgovoran za ljude svog okruga i bio je njihov portparol (posrednik) u neposrednim odnosima sa pašom, mada obično preko spahija, i bio je zadužen za prenos poreza naplaćivanog selima.
  • Knez ili knjaz je bila monarhijska titula koju je Miloš Obrenović koristio u Kneževini Srbiji. Srbija poznata kao Kneževina Srbija bila je de fakto nezavisna od 1817. godine, a postala je de jure nezavisna ustavom iz 1869. godine. Miloševi naslednici su tu titulu koristili sve do 1882. godine kada je Srbija uzdignuta u kraljevinu.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ de Madariaga, I. (1997) "Tsar into emperor: the title of Peter the Great", in Hatton, R.M. et al. Royal and Republican Sovereignty in Early Modern Europe, Cambridge University Press: Cambridge. ISBN 9780521026512. стр. 354.
  2. ^ Даль В. Толковый словарь живого великорусского языка в 4-х т. М., 1956. Т. 2, с. 126; Рабинович М. Г. Очерки этнографии феодального города. М., 1978, с. 228.
  3. ^ а б "князь". "Vasmer's Etymological Dictionary" online
  4. ^ Фроянов И. Я. Киевская Русь. Л., 1980. С. 17
  5. ^ Fučić, Branko (септембар 1971). „Najstariji hrvatski glagoljski natpisi” (PDF). Slovo (на језику: Croatian). Old Church Slavonic Institute. 21: 227—254. Приступљено 2. 1. 2019. 
  6. ^ Galović, Tomislav (децембар 2018). „Milan Moguš i Bašćanska ploča” (PDF). Senjski zbornik (на језику: Croatian). 45 (1): 265—285. doi:10.31953/sz.45.1.3 Слободан приступ. Приступљено 29. 11. 2019. 
  7. ^ Skok, Petar. Etimologijski Rječnik Hrvatskoga ili Srpskoga Jezika. 1972.
  8. ^ Ed. Kurz, Josef. Slovnik Jazyka Staroslověnskeho: Lexicon Linguae Palaeoslavonicae. 1958.
  9. ^ "knez". Oxford English Dictionary, 1989, online [1]
  10. ^ The medieval networks in East Central Europe : commerce, contacts, communication. Balázs Nagy, Felicitas Schmieder, András Vadas. London. 2019. стр. 21. ISBN 978-1-351-37116-2. OCLC 1097111080. 
  11. ^ Великий князь // Слова давно минувших дней. Энциклопедия русской старины (speakrus.ru)
  12. ^ „Borna”. Croatian Biographical Lexicon by Miroslav Krleža Institute of Lexicography (online edition). Приступљено 2017-10-17. 
  13. ^ „Trpimir I”. Croatian Biographical Lexicon by Miroslav Krleža Institute of Lexicography (online edition). Приступљено 2017-10-17. 
  14. ^ „Domagoj”. Croatian Biographical Lexicon by Miroslav Krleža Institute of Lexicography (online edition). Приступљено 2017-10-17. 
  15. ^ „Branimir”. Croatian Biographical Lexicon by Miroslav Krleža Institute of Lexicography (online edition). Приступљено 2017-10-17. 
  16. ^ „knez”. Croatian Encyclopedia by Miroslav Krleža Institute of Lexicography (online edition). Приступљено 2017-10-17. 
  17. ^ Stavrianos, Leften Stavros (2000) [1958]. The Balkans Since 1453. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 224. ISBN 1850655510. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Mihaljčić, R. (1999) Knez. in: Ćirković S.i R.Mihaljčić [ed.] Leksikon srpskog srednjeg veka, Beograd, str. 299-301

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Кнез на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кнез&oldid=27679944”