Kućni računar
Kućni računari ili kompjuteri (engl. Home computers) su bili mali računari predviđeni za kućnu upotrebu. Pojavili su se sredinom sedamdesetih godina dvadesetog veka i praktično postojali oko deset godina. Vrlo skromnih mogućnosti ali zato prihvatljive cene mogli su da rade kao skromniji tekst procesori, da rade ukankrsne tebele i da podržavaju jednostavnije igrice.
Prvi takav računar su napravili Stiv Džobs i Stiv Voznijak u dobi od sedamanest godina. Voznijak je inače radio u Hjulit Pakardu, uglednoj svetskoj firmi koja se bavila razvojem mernih instrumenta, a na predlog Voznijaka da se razvije kućni računar su odgovorili „Pakard se ne bavi igračkama“. Voznijak je napustio posao i napravio prvi Epl. Računar je prema legendi razvijen u jednoj garaži u kojoj su stajale jabuke pa je tako i dobio ime Epl. Voznijak je praktično konstruisao računar, napisao prvi operativni sistem DOS (DOS - disc operating system) a Džobs je organizovao njegovu prodaju. Za nekoliko godina postali su dolarski milioneri, a koju godinu kasnije i milijarderi.
Uskoro se na tržištu pojavilo više firmi koje su razvile i na tržište izbacile svoje modele. Među mnogima treba istaći računar ZX Spectrum koji je razvio Klajv Sinkler. Iako je imao gumenu tastaturu i bio dimenzija jedne knjige, to je bio prvi računar po ceni manjoj od 100 dolara.
Od domaćih kućnih računara treba svakao pomenuti Galaksiju koji je razvio Voja Antonić i Lolu 8 koju je razvila, u slobodnom vremenu, grupa inženjera iz fabrike Ivo Lola Ribar u Beogradu.
Kućni računari su imali sledeće karakteristike:
- Umesto monitora koristio se televizor
- Mikroprocesor je bio osmobitni
- RAM memorija je imala oko 16 KiB
- ROM memorija je bio oko 4 KiB
- spoljna memorijska jedinica je bila kasetofon a u kasnijoj fazi disketna jedinica sa disketama od 5,25 inča.
- operativni sistem je bio u ROM-u a kasnije na disketi.
- postojao je džojstik za akcione igrice.
- štampači su za štampu koristili termo papir, ili su štampali na običnom papiru i imali glavu štampača sa lepezom, kuglom ili sa devetopinskom glavom.
I dok su se jedni borili da obore cenu što više, drugi su radili na poboljšanju karakteristika. Tako se početkom osamdesetih pojavio prvi lični računar IBM PC (IBM PC).
Mogućnostima i cenom, uskoro, prevaziđeni od strane ličnih računara, kućni računari, odlaze u istoriju.
Kasnije su se pojavile 8-bitne igračke konzole, koje veoma podsećaju na kućne računare, i mogu se i dan danas naći u prodaji. Njihov operativni sistem se nalazi na čipu koji se lako ubacuje u slot, nalik slotovima na matičnoj ploči. Na tim čipovima su uglavnom igrice, a mogu se naći i jeftine kopije Vindousa. Te igračke konzule imaju džojstike, tastaturu, i miš. Jedna od tih konzule je i GSD-1988, koji je možda jedna od najvernijih imitacija kućnih računara.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Voja Antonić o video-igrama na Galaksiji, insert iz TV emisije „Kompjuterska škola RTB 1984.
- Kućni komjuteri „YU"
- Elektronska industrija Niš (1986), Film na jutjubu
