Pređi na sadržaj

Ландо Норис

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lando Noris
Lando Noris 2020.
Lični podaci
Datum rođenja(1999-11-13)13. novembar 1999. (24 god.)
Mesto rođenjaBristol, Ujedinjeno Kraljevstvo
DržavljanstvoUjedinjeno Kraljevstvo
Visina176 cm
Masa72 kg
Timske informacije
Trenutni tim
Maklaren
Broj bolida4
Aktivni period
2019—Maklaren
Statistika karijere
Broj trka77 (77 startovao)
Šampionati0
Pobede0
Podijumi6
Pol pozicija1
Najbrži krugovi4
Poena u karijeri406
Prva trkaVelika nagrada Australije 2019.
Poslednja trkaVelika nagrada Abu Dabija 2023.

Lando Noris (rođen 13. novembra 1999.) je britansko-belgijski[1] vozač koji se trenutno takmiči u Formuli 1 za Maklaren, trka se pod britanskom zastavom. Osvojio je šampionat u MSA Formuli 2015. godine, a Tojota rejsing seriju, Formula Reno 2.0 i Formula Reno 2.0 Severnoevropski kup 2016. On je te godine dobio i Maklaren autosport BRDC nagradu. Potom je osvojio Evropsko prvenstvo FIA Formule 3 2017. godine. Bio je član Maklaren programa za mlade vozače.

Lični i rani život[uredi | uredi izvor]

Lando Noris je rođen u Bristolu. Njegov otac Adam Noris je penzionisani upravnik,[2] jedan od najbogatijih ljudi u Bristolu i 501. najbogatiji u zemlji.[3] Njegova majka je iz belgijske regije Flandrija.[4] On je drugi najstariji pored troje braće i sestara, njegov stariji brat Oliver se takođe bavio kartingom na takmičarskom nivou.[5][6] Noris ima i britansko i belgijsko državljanstvo,[7] i malo govori flamansko holandski.[5][8]

Noris se obrazovao u školi Milfild skul u Samersetu, napustivši školu bez polaganja GCSE -a.[9] Studirao je fiziku i matematiku kod stalnog ličnog tutora. Njegova porodica se takođe preselila u Glastonberi kako bi mu omogućili da postane vandredni učenik i nastavi svoju trkačku karijeru, navodeći Valentina Rosija kao inspiraciju.[10][11] Noris živi u Vokingu, u neposrednoj blizini Maklarenovog sedišta.[12]

Trkačka karijera[uredi | uredi izvor]

Rana karijera[uredi | uredi izvor]

Noris se takmiči za Muke motorsport u Formuli 4 2015.

Nakon što je u početku razvio interesovanje za trke motocikala, Norisova pažnja se prebacila na četiri točka nakon što je njegov otac odveo njega i njegovog brata da gledaju rundu Super 1 nacionalnog prvenstva u kartingu na njegovoj lokalnoj stazi za karting.[13] Svoju trkačku karijeru započeo je sa sedam godina kada je osvojio prvu pol poziciju na svom prvom nacionalnom takmičenju. Godine 2013. Noris se takmičio u KF-junior kartingu, osvojivši CIK FIA evropsko prvenstvo i Međunarodni superkup,[14][15] kao i VSK Euro seriju.[16] Sledeće godine osvojio je svetsko prvenstvo u CIK-FIA KF sa Riki Flin motorsport, čime je postao najmlađi svetski šampion u kartingu.[17]

Godine 2014. Noris je debitovao u trkama automobila u juniorskom šampionatu Gineti, seriji je podržavao britanski šampionat turističkih automobila. Završio je na trećem mestu u šampionatu, pobedivši u četiri trke i osvojivši kup novajlija. Za 2015. Noris je potpisao ugovor sa Karlin motorsport za vožnju u novoosnovanom MSA Formula šampionat (sada poznatom kao F4 britanija šampionat). Noris je upisao osam pobeda, deset pol pozicija, četrnaest podijuma i time je osvojio prvenstvo ispred Rikija Kolarda i Koltona Herte. Takođe je povremeno nastupao u ADAC -u i šampionatima Italije u Formuli 4 sa Muke motorsport -om, gde je osvojio šest podijuma u osam startova.[17][18]

U januaru 2016. Noris je otputovao na Novi Zeland kako bi se takmičio u Tojota rejsing seriji sa timom M2 Kompetišn. Vozio je šest trka, uključujući Veliku nagradu Novog Zelanda i osvojio prvenstvo ispred Džehana Daruvale. Noris se zatim vratio u Evropu da se takmiči u kategoriji Formule Reno 2.0 za Džozefom Kaufmann rejsing, takmičeći se i u Evrokupu i u kupu severne Evrope. Pobedio je u obe serije, uzevši ukupno jedanaest pobeda u trci i zabeležio deset uzastopnih pol pozicija. U isto vreme, Noris je započeo honorarnu kampanju na BRDC britanskom šampionatu Formule 3 i osvojio četiri pobede u jedanaest trka. U oktobru je gostovao u posljednjoj rundi evropskog prvenstva Formule 3 na Hokehajmringu u okviru priprema za Veliku nagradu Makaa u novembru. Noris je zauzeo deveto mesto u kvalifikacijama u Makau, ali je eliminisan iz kvalifikacione trke nakon što se sudario u prvom krugu. U glavnoj trci napredovao je sa 27. na 11. mesto.[18]

Noris vozi za Karlin motorsport tokom FIA Formule 2 šampionata 2018.

Noris je za Karlin vozio puno evropskom prvenstvu u Formuli 3 2017. godine,[19] i imao je konkurenciju u vidu Džoela Eriksona, Maksimilijan Gintera i Kaluma Ilota za titulu šampiona. Noris je završio na postolju u dvadeset od trideset trka, uključujući devet pobeda, i zabeležio je osam pol pozicija. Osvojio je titulu sa preostale dve trke, čime je obeležio svoju petu šampionsku titulu u četiri godine.[20] U novembru je Noris drugi put nastupio na Velikoj nagradi Makaa. Bio je drugi u kvalifikacijama, ali je pao na sedmo mesto u kvalifikacionoj trci. Imao je koristi od nesreće između lidera u poslednjem krugu da završi Veliku nagradu kao drugi iza Dena Tiktuma. Sledećeg vikenda Noris je debitovao u FIA Formuli 2 sa Kampos pejsing-om, zamenivši Ralfa Bošunga u poslednjoj rundi na stazi Jas Marina.

Noris se takmičio u FIA Formula 2 šampionatu, zajedno sa Serhio Sete Kamarom u Karlinu. Noris je pobedio na prvoj trci u Bahreinu sa pol pozicije, međutim ovo mu je ostala jedina pobeda na trci u sezoni. On je ostvarivao dosledne bodove i završavao na podijumu da bi zadržao vođstvo šampionata do šeste trke na Red Bul ringu, kada ga je Džordž Rasel prestigao na tabeli. Noris se povukao iz obe trke u jedanaestoj rundi na Soči autodromu, isključivši ga iz borbe u šampionatu i spustivši ga na treće mesto na tabeli iza Aleksa Albona, iako se vratio na drugo mesto nakon poslednje runde na stazi Jas Marina.[21]

Formula 1[uredi | uredi izvor]

Noris vozi za Maklaren tokom slobodnog treninga na Velikoj nagradi Japana 2018.

Početkom 2017. Noris je potpisan kao mladi vozač u Maklarenu.[22] Kasnije te godine, Noris je testirao Maklaren na zakazanom testu sredinom sezone. Postavio je drugi najbrži krug drugog dana testiranja na Hungaroringu.[23] Krajem 2017. Noris je postao zvanično za Maklaren kao test i rezervni vozač za sezonu 2018.[24] Noris je učestvovao na svom prvom zvaničnom treningu na Velikoj nagradi Belgije, zabeleživši 26 krugova.[25] Noris je tokom godine vozio na šest daljih treninga.

Maklaren (2019–)[uredi | uredi izvor]

2019[uredi | uredi izvor]
Noris na Velikoj nagradi Kine 2019.

Noris je ugovoren da vozi za Maklaren u svetskom prvenstvu Formuli 1 2019, u partnerstvu sa Karlosom Sainzom.[26] On se kvalifikovao kao osmi na svom debiju u Velikoj nagradi Australije i završio trku na dvanaestom mestu. On je svoje prve bodove u Formuli 1 uzeo osvajanjem šestog mesta na Velikoj nagradi Bahreina.[27] Velika nagrada Kine je bila prvo Norisovo odustajanje te sezone, nakon što je dobio oštećenje usled sudara u prvom krugu sa Danilom Kvjatom, kasnije se povukao u trci.[28] Sledeće odustajanje je usledilo na Velikoj nagradi Španije nakon sudara sa Lansom Strolom i na Velikoj nagradi Kanade kada je zbog kočnice otkazala suspenzija.[29]

Noris je bio na putu da završi na sedmom mestu na Velikoj nagradi Francuske, ali je krajem trke imao problema sa hidraulikom i na kraju je završio na devetom mestu. Potom je usledilo šesto mesto na Velikoj nagradi Austrije, čime je postignut njegov najbolji rezultat. Bio je primoran da startuje sa zadnje pozicije na Velikoj nagradi Nemačke zbog kazni za prekoračenje dozvoljenog broja delova motora za sezonu. Kasnije se povukao iz trke nakon nestanka struje.[30] Na Velikoj nagradi Belgije prošao je put od jedanaestog do petog u ranim fazama trke. On je zadržao ovu poziciju i bio je spreman da zabeleži svoj najbolji rezultat karijere, ali je u poslednjem krugu doživeo nestanak struje i bio je jedanaesti.[31]

Usledila su tri uzastopna bodovanja na Velikoj nagradi Italije, Singapura i Rusije. Na Velikoj nagradi Japana, Noris je bio na petom mestu pre nego što se Aleks Albon sudario sa njim tokom pokušaja preticanja, na kraju je završio jedanaesti. Na sledećoj trci, Velikoj nagradi Meksika, nepravilno mu je postavljen točak nakon pada sa sedmog mesta. Proveo je skoro dva minuta u boksu dok su njegovi mehaničari rešili problem, ali je na kraju povučen iz trke.[32] Sezonu je završio sa tri uzastopna bodovanja.[7]

Noris je debitansku sezonu u Formuli 1 završio jedanaesti u prvenstvu vozača sa 49 bodova. Kolega Sainz osvojio je 96 bodova, međutim Noris je nadmašio Sainza na jedanaest od dvadeset i jedne trke. Tokom svoje debitantske godine, Noris je potpisao višegodišnji ugovor da ostane u Maklrenu od 2020. do 2022. godine.[33]

2020[uredi | uredi izvor]
Noris vozi na Velikoj nagradi Toskane 2020.

Na otvaranju sezone za Veliku nagradu Austrije, Noris se plasirao na četvrto mesto, ali je povišen na treće mesto nakon što je dobio kaznu Luis Hamilton, što je najviša pozicija u karijeri i najveća za Maklaren od Velike nagrade Austrije 2016.[34] U završnoj fazi trke, trećeplasiranom Hamiltonu izrečena je kazna od pet sekundi zbog izazivanja sudara sa Aleksom Albonom. Noris je u poslednjem krugu postavio najbrži krug trke i završio 4.8 sekunde iza Hamiltona, dozvoljavajući Norisu da osvoji prvo postolje u karijeri.[35][36] Time je Noris postao treći najmlađi osvajač postolja u istoriji Formule 1.[37] Na Velikoj nagradi Štajerske, Noris se plasirao na šesto mesto, ali je dobio kaznu od tri mesta zbog preticanja pod žutim zastavama tokom treninga. Pretekao je tri automobila u poslednja dva kruga trke da bi završio peti, što je opisao kao "jednu od najboljih trka u karijeri".[38]

Šest uzastopnih bodova postignuto je između Velike nagrade Velike Britanije i Toskane.[39] Noris je dobio štetu u prvom krugu Velike nagrade Rusije i završio trku na petnaestom mestu. Na Velikoj nagradi Ajfela povukao se sa šestog mesta zbog kvara na pogonu. Tokom Velike nagrade Portugalije, sudar sa Lans Strol-om i probijanje rezultirali su osvajanjem trinaestog mesta.[40] Nakon toga, Noris se suočio sa kritikama zbog svojih opaski da Strol "izgleda da ne uči"[41][42] i njegovo percipiranje umanjivanja uspeha Luisa Hamiltona u većini pobeda na Velikim nagradama, opisujući to kao "ništa mu ne znači".[43][44] Nakon toga, Noris se izvinio zbog svojih komentara o Strolu i ponudio lično izvinjenje Hamiltonu, rekavši da su njegovi komentari "neoprezni" i da "nije" iskazao poštovanje koje bih trebao imati prema određenim ljudima".[45][46][47]

Na vlažnoj Velikoj nagradi Turske Noris je imao ono što je nazvao "najgori početak karijere ikada".[48] On je startovao sa četrnaestog mesta nakon kazne od pet mesta zbog nepoštovanja žutih zastava u kvalifikacijama, ali se oporavio da bi završio na osmom mestu i zabeležio najbrži krug trke.[48] Noris je završio četvrti na Velikoj nagradi Bahreina i peti na finalnu sezone tokom Velike nagrade Abu Dabija,[49][50] koji je pored bodova koje je postigao suvozač Sainz, pomogao Maklarenu u osvajanju trećeg mesta u prvenstvu konstruktora nad Rejsing pojntom.[51] Noris je sezonu završio u prvenstvu vozača sa 97 boda, osam manje od Sainza.

2021[uredi | uredi izvor]
Noris na Velikoj nagradi Austrije 2021.

Noris je ostao u Maklarenu tokom sezone 2021, sa kolegom Danijel Rikardom dok je Sainz napustio tim.[52]

Noris se plasirao na sedmo mesto na otvaranje sezone u Velikoj nagradi Bahreina, a trku je završio četvrti.[53][54] [55] Na sledećoj trci, Velikoj nagradi Emilije Romanje, kvalifikaciono vreme koje bi ga postavilo na treće mesto na startu je izbrisano zbog prekoračenja granica staze, a trku je započeo sedmi. Noris je bio na drugom mestu pre nego što ga je pretekao Luis Hamilton tri kruga pre kraja. Završio je treći i osvojio svoj drugi podijum u Formuli 1.[56] Na Velikoj nagradi Monaka, Noris je startovao peti i imao je koristi od neuspeha Šarla Leklera u trci i odustajanja Valterija Botasa gde je osvojio još jedno postolje. Norisu je izrečena kazna na startu i počeo je deveti na Velikoj nagradi Azerbejdžana zbog toga što nije ušao u boks tokom perioda sa crvenom zastavom u kvalifikacijama, što je sankcija koju je kritikovao kao "nepravednu".[57] Povratio je mesta u trci i završio peti, uz pomoć sudara i grešaka drugih vozača.

Noris je izjednačio svoju najveću poziciju na startu na Velikoj nagradi Štajerske, počevši treći nakon što je Botasu dobio kaznu.[58] Treću uzastopnu trku završio je na petom mestu.[59] On je kvalifikacionu poziciju poboljšao na Velikoj nagradi Austrije sledećeg vikenda, počevši sa drugog mesta nakon što je postavio vreme 0.048 sekundi iza najbržeg Maksa Versatapena.[60] Noris je tokom trke dobio kaznu nakon što je izbacio Serhia Pereza sa staze. Trku je završio treći i osvojio svoje treće postolje u sezoni.[61] On je postavio šesto najbrže vreme u petak u kvalifikacijama za Veliku nagradu Britanije, pre nego što je završio peti u kvalifikacijama za sprint novog formata i četvrti na Velikoj nagradi. Ovaj rezultat ga je doveo do trećeg mesta u prvenstvu vozača.[62]

Noris se kvalifikovao na šesto mesto za Veliku nagradu Mađarske. U prvoj krivini je napredovao do trećeg mesta, ali ga je sa leđa udario Botas, zbog čega se sudario sa Verstapenom. Noris se povukao iz trke dva kruga kasnije zbog velikih oštećenja. Na Velikoj nagradi Italije, Noris je završio četvrti u kvalifikacijama za sprint, kasnije je bio treći na startu za trku pošto je Botas dobio kaznu zbog motora. Noris je završio drugu trku iza suvozača Rikarda, postigavši svoje četvrto postolje u sezoni i obezbedivši Maklarenu prvi jedan-dva još od Velike nagrade Kanade 2010.[63] Noris je zauzeo svoju prvu pol poziciju u Formuli 1 u promenljivim vremenskim uslovima u kvalifikacijama za Veliku nagradu Rusije. Izgubio je vođstvo od Karlosa Sainca u prvom krugu pre nego što ga je vratio u 13. krug. Noris je nastavio da vodi trku ispred Luisa Hamiltona, sve dok kiša nije počela da pada u završnim krugovima. Noris je odlučio da ostane na gumama za suvo vreme, dok je Hamilton tražio gume za promenljiveo uslove. Kiša se ubrzo pogoršala, dozvoljavajući Hamiltonu da ga prestigne i primora Norisa da traži promenu guma. Noris je završio sedmi, zabeleživši najbrži krug trke.

2022[uredi | uredi izvor]

U februaru 2022. Noris je potpisao produžetak ugovora sa Maklarenom, čime će ostati sa timom najmanje do 2025.[64] Noris je završio sva tri dana zvaničnog predsezonskog testiranja u Bahreinu nakon što je Rikardo bio pozitivan na kovid-19 i nije mogao da prisustvuje.[65]

Drugi poduhvati[uredi | uredi izvor]

Noris je prikupio 12.000 dolara za Fond solidarnog odgovora KOVID-19 kao podršku Svetskoj zdravstvenoj organizaciji tokom događaja na mreži Tvič.[66] Noris je takođe osnovao tim Kvadrant, esportski tim koji se takođe fokusira na kreiranje sadržaja i odeću, 2020.[67][68]

U septembru 2021. Noris je najavio da pokreće svoj karting tim, LN rejsing kart. Najavljeno je da će OTK Kart grup proizvoditi karting, dok će Riki Flin motorsport – koji je pomogao Norisu da „postigne dobre stvari i pomogao mi da naučim toliko o trkama“ – voditi operaciju. Noris se nada da će pomoći sledećoj generaciji vozača u ovom projektu.[69][70]

Trkački rekord[uredi | uredi izvor]

Rezime trkačke karijere[uredi | uredi izvor]

Sezona Takmičenje Tim Trke Pobeda Pol pozicija N/krug Podijumi Poeni Pozicija
2014 Džinet junior šampionat HHC Motorsport 20 4 8 2 11 432 3.
2015 MSA Formula šampionat Karlin 30 8 10 9 15 413 1.
ADAC Formula 4 šampionat Muke motosport 8 1 0 3 6 131 8.
Italija Formula 4 šampionat 9 0 0 3 1 51 11.
BRDC Formula 4 Autum trofej HHS motosport 4 2 1 1 4 128 5.
2016 Eurokup Formula Reno 2.0 Džozefom Kaufmann rejsing 15 5 6 4 12 253 1.
Formula Reno 2.0 NEC 15 6 10 4 11 316 1.
Tojota rejsing serija M2 Kompetišn 15 6 8 5 11 924 1.
BRDC Britanija Formula 3 šampionat Karlin 11 4 4 3 8 247 8.
Formula 3 evropski šampionat 3 0 0 0 0 0 NB†
Velika nagrada Makaa 1 0 0 0 0 N/U 11.
2017 Formula 3 evropski šampionat Karlin 30 9 8 8 20 441 1.
Velika nagrada Makaa 1 0 0 0 1 N/U 2.
Formula 2 Kampos rejsing 2 0 0 0 0 0 25.
2018 Formula 2 Karlin 24 1 1 1 9 219 2.
VeterTeh sportskar šampionat Junajted autosports 1 0 0 0 0 18 58.
Formula 1 Maklaren Test/Rezervni vozač
2019 Formula 1 Maklaren 21 0 0 0 0 49 11.
2020 Formula 1 Maklaren 17 0 0 2 1 97 9.
2021 Formula 1 Maklaren 22 0 1 1 4 160 6.
2022 Formula 1 Maklaren 17 0 0 1 1 100* 7.*

† Noris je bio gostujući vozač i nije imao pravo na bodove.
* Sezona je još u toku. * Sezona je još u toku.

Kompletni rezultati Formule 1[uredi | uredi izvor]

(Trke podebljanim označavaju pol poziciju; trke ukrivim označavaju najbrži krug)

Sezona Tim Šasija Motor 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Poeni Vš
2019 Maklaren MCL34 Reno E-Tech 19 AUSAustralija BHRBahrein KINKina AZEAzerbejdžan ŠPAŠpanija MONMonako KANKanada FRAFrancuska AUTAustrija VBRUjedinjeno Kraljevstvo NEMNjemačka MAĐMađarska BELBelgija ITAItalija SINSingapur RUSRusija JPNJapan MEKMeksiko SADSjedinjene Američke Države BRABrazil ABUUjedinjeni Arapski Emirati 49 11
12. 6. 18.† 8. Odu 11. Odu 9. 6. 11. Odu 9. 11† 10. 7. 8. 11. Odu 7. 8. 8.
2020 Maklaren MCL35 Reno E-Tech 20 AUT Austrija ŠTAAustrija MAĐMađarska VBRUjedinjeno Kraljevstvo SEDUjedinjeno Kraljevstvo ŠPAŠpanija BEL Belgija ITAItalija TOS Italija RUSRusija AJF Njemačka PORPortugalija EMIItalija TURTurska BAHBahrein SAKBahrein ABUUjedinjeni Arapski Emirati 97 9
3. 5. 13. 5. 9. 10. 7. 4. 6. 15. Odu 13. 8. 8. 4. 10. 5.
2021 Maklaren MCL35M Mercedes AMG M12 BAH Bahrein EMIItalija POR Portugalija ŠPAŠpanija MONMonako AZEAzerbejdžan FRAFrancuska ŠTAAustrija AUTAustrija VBR Ujedinjeno Kraljevstvo MAĐMađarska BEL‡Belgija HOLHolandija ITAItalija RUS Rusija TUR Turska SAD Sjedinjene Američke Države MEK Meksiko BRA Brazil KAT Katar SAU Saudijska Arabija ABUUjedinjeni Arapski Emirati 160 6.
4. 3. 5. 8. 3. 5. 5. 5. 3. 4. Odu 14. 10. 2. 7. 7. 8. 10. 10. 9. 10. 7.
2022 Maklaren MCL36 Mercedes AMG M13 BAHBahrein SAUSaudijska Arabija AUS
Australija 		EMIItalija MAJ
Sjedinjene Američke Države 		ŠPAŠpanija MONMonako AZEAzerbejdžan KAN
Kanada 		VBRUjedinjeno Kraljevstvo AUTAustrija FRAFrancuska MAĐMađarska BELBelgija HOLHolandija ITAItalija SIN
Singapur 		JAP
Japan 		SADSjedinjene Američke Države MEKMeksiko BRABrazil ABUUjedinjeni Arapski Emirati 100* 7.*
15. 7. 5. 3. Odu 8. 6. 9. 15. 6. 7. 7. 7. 12. 7. 7. 4.

† Nije završio, ali je klasifikovan jer je prešao više od 90% trkačke udaljenosti. * Sezona u toku.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Osten, Phillip van (25. 8. 2020). „Spa feels like 'second home' Grand Prix for Lando Norris”. F1i.com. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  2. ^ Cooper, Marc (19. 10. 2016). „Bristol Rich List 2016 revealed: Who is worth the most money this year”. bristolpost.co.uk. Pristupljeno 9. 4. 2018. 
  3. ^ Wilkes, Joseph (6. 3. 2019). „Who is Adam Norris, millionaire father of Lando Norris, McClaren's new Bristol-born Formula 1 star?”. bristolpost.co.uk. Pristupljeno 6. 3. 2019. 
  4. ^ Tetaert, Chris (17. 9. 2019). „Lance Stroll en Lando Norris: halve Belgen in de F1”. Site-Sportmagazine-NL (na jeziku: holandski). Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  5. ^ a b Pinkham, Natalie (17. 5. 2020). „In The Pink: Pinks talks racing and beyond with F1 starlet Lando Norris (time- 43:30)”. acast. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  6. ^ „Oliver Norris | Racing career profile”. DriverDB.com. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  7. ^ a b „Lando Norris F1 Driver Profile I PlanetF1”. live.planetf1.com. Pristupljeno 30. 7. 2020. 
  8. ^ Roberts, James (1. 9. 2018). „Out for a drive with Lando Norris”. pressreader.com. F1 Racing (UK). Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  9. ^ „5 things you may not know about F1's British teen sensation Lando Norris”. Motorsport.co.uk (na jeziku: engleski). 7. 11. 2017. Pristupljeno 21. 5. 2021. 
  10. ^ „Lando Norris: A Feature”. sportsjournalismsgs.com. 10. 1. 2017. Pristupljeno 9. 4. 2018. 
  11. ^ „Norris: Rossi inspired me to be who I am today”. Crash (na jeziku: engleski). 13. 1. 2020. Pristupljeno 30. 7. 2020. 
  12. ^ Osten, Phillip van (14. 2. 2020). „Norris shuns Monaco - moves within a stone's throw of Woking”. F1i.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  13. ^ Stuart, Greg (6. 12. 2016). „Lando Norris' tips on how to get into karting”. Red Bull. Pristupljeno 28. 7. 2018. 
  14. ^ „CIK-FIA European KF-Junior Championship 2013 standings”. driverdb.com. Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  15. ^ „CIK-FIA International Super Cup - KFJ 2013 standings”. driverdb.com. Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  16. ^ „WSK Euro Series - KFJ 2013 standings”. driverdb.com. Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  17. ^ a b Kuniyal, Mrinal (25. 2. 2020). „F1 Pokes Fun at Lando Norris for His Kiddish Past Tweets”. EssentiallySports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  18. ^ a b „Lando Norris Formula One driver biography”. RaceFans (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  19. ^ Simmons, Marcus (8. 12. 2016). „McLaren Autosport BRDC Award winner Lando Norris to European F3”. Autosport. Pristupljeno 8. 12. 2016. 
  20. ^ Hensby, Paul (15. 11. 2017). „Season Review: FIA European Formula 3 Championship – Norris’ Rise Continues”. thecheckeredflag.co.uk. Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  21. ^ Vrignaud, Stéphane (9. 7. 2020). „Lando Norris: The Spark McLaren and F1 have been waiting for”. Eurosport. Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  22. ^ Khorounzhiy, Valentin (22. 2. 2017). „McLaren F1 team signs Lando Norris to its junior programme”. Autosport. Pristupljeno 22. 2. 2017. 
  23. ^ „Kubica fourth fastest on return as Vettel sets testing pace”. ESPN F1. 2. 8. 2017. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  24. ^ „McLaren Formula 1 – Lando Norris becomes official McLaren test and reserve driver for 2018”. mclaren.com (na jeziku: engleski). 6. 11. 2017. Arhivirano iz originala 21. 2. 2018. g. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  25. ^ Mitchell, Scott. „Vettel heads Verstappen and Hamilton in 2018 Belgian Grand Prix FP1”. Autosport.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  26. ^ „Lando Norris to drive for McLaren in 2019”. McLaren. Arhivirano iz originala 03. 09. 2018. g. Pristupljeno 3. 9. 2018. 
  27. ^ Slater, Luke (2. 4. 2019). „Lando Norris's impressive Bahrain Grand Prix hints at a McLaren revival”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  28. ^ Duncan, Phil (14. 4. 2019). „Lando Norris feared first lap Chinese Grand Prix crash would leave him upside down”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  29. ^ Cooper, Adam (18. 6. 2019). „McLaren F1 team identifies cause of Norris's Canadian GP breakage”. autosport.com. Pristupljeno 16. 7. 2021. 
  30. ^ „McLaren Racing - 2019 German Grand Prix”. www.mclaren.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  31. ^ Grounds, Ben (1. 9. 2019). „Lando Norris left frustrated by final-lap mechanical failure at Belgian GP”. Sky Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  32. ^ Cooper, Valentin Khorounzhiy, Adam. „McLaren escapes unsafe release penalty for Norris at F1 Mexican GP”. Autosport.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  33. ^ Richards, Giles (9. 7. 2019). „Lando Norris signs new McLaren contract after superb start to F1 career”. The Guardian. Pristupljeno 30. 11. 2019. 
  34. ^ „Lando Norris admits McLaren 'never thought' they could beat Racing Point as he secures best-ever qualifying result in Austria | Formula 1®”. formula1.com. 
  35. ^ Matthey, James (6. 7. 2020). „Lando Norris was the highlight of the Austrian GP after snatching a podium finish”. News.com.au (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 7. 2020. 
  36. ^ Duncan, Phil; Slater, Luke (5. 7. 2020). „Valtteri Bottas wins chaotic Austrian Grand Prix as brilliant Lando Norris takes maiden podium for McLaren” — preko The Telegraph. 
  37. ^ „Statistics Drivers - Podiums - By age • STATS F1”. statsf1.com. Pristupljeno 11. 7. 2020. 
  38. ^ „Norris: Styrian GP best race of F1 career”. planetf1.com. 12. 7. 2020. Pristupljeno 16. 7. 2021. 
  39. ^ „Tuscan Grand Prix race results”. formula1.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  40. ^ „Who were the Winners and Losers of the 2020 Portuguese Grand Prix?”. formula1.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  41. ^ „Lando Norris angry with Lance Stroll after crash at Portuguese GP”. Sky Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 11. 2020. 
  42. ^ „Norris says Stroll 'doesn't seem to learn' after Portuguese GP collision”. formula1.com (na jeziku: engleski). 25. 10. 2020. Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  43. ^ Gopal, Bhargav (30. 10. 2020). „Lando Norris Explains Apology Tweet Was for Lewis Hamilton After Public Backlash”. EssentiallySports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 11. 2020. 
  44. ^ Manjunath, Ayush (31. 10. 2020). „"Last Few Days Have Been the Worst"- Lando Norris Asserts He's a "Nice Guy"”. EssentiallySports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 11. 2020. 
  45. ^ „"I owe an apology" - Lando Norris apologizes to Lance Stroll after abusing him on team radio during Portuguese Grand Prix”. The SportsRush (na jeziku: engleski). 27. 10. 2020. Pristupljeno 9. 11. 2020. 
  46. ^ „Lando Norris sent Lewis Hamilton apology over comments on F1 wins record”. Sky Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 11. 2020. 
  47. ^ Gopal, Bhargav (27. 10. 2020). „Norris Concedes He's Been "Stupid And Careless" Over Recent Comments”. EssentiallySports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 11. 2020. 
  48. ^ a b Cooper, Adam (16. 11. 2020). „F1: Norris made 'worst start of everyone's career ever'”. www.motorsport.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 12. 2020. 
  49. ^ „Norris and Sainz delighted with P4 and P5 in Bahrain GP, as McLaren jump to third in constructors' battle”. www.formula1.com (na jeziku: engleski). 29. 11. 2020. Pristupljeno 14. 12. 2020. 
  50. ^ „'I don't know where it came from' – Lando Norris shocked by stunning P4 in Abu Dhabi qualifying”. www.formula1.com (na jeziku: engleski). 12. 12. 2020. Pristupljeno 14. 12. 2020. 
  51. ^ Benson, Andrew (13. 12. 2020). „Verstappen wins season finale in Abu Dhabi”. BBC Sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 12. 2020. 
  52. ^ „Daniel Ricciardo/Lando Norris will be the most exciting driver line up in 2021, says McLaren boss Zak Brown”. formula1.com. 26. 6. 2020. Pristupljeno 15. 7. 2020. 
  53. ^ Noble, Jonathan (28. 3. 2021). „McLaren insists it has no disappointment with Bahrain GP qualifying form”. www.autosport.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  54. ^ „Qualifying Standings - Bahrain”. Formula 1. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  55. ^ „McLaren's Lando Norris had ‘flashbacks’ to maiden podium as he charged to P4 in Bahrain”. formula1.com. 28. 3. 2021. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  56. ^ Benson, Andrew (18. 4. 2021). „Verstappen wins classic as Hamilton recovers”. BBC Sport. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  57. ^ Scott Michell, Valentin Khorounzhiy. „‘Gutted’ Norris: Baku grid penalty and license points unfair”. The Race. The Race Media Ltd. Pristupljeno 5. 6. 2021. 
  58. ^ „Bottas Handed Three-place Grid Penalty”. Formula1. Pristupljeno 28. 6. 2021. 
  59. ^ McDonagh, Connor. „F1 2021 Styrian Grand Prix”. Crash. Crash.net. Pristupljeno 28. 6. 2021. 
  60. ^ „2021 Austrian Grand Prix Qualifying Report”. Formula1.com. Pristupljeno 4. 7. 2021. 
  61. ^ Benson, Andrew. „Austrian GP Race Report”. BBC. Pristupljeno 4. 7. 2021. 
  62. ^ „'I wanted a little bit more' - Lando Norris on British GP”. Formula1.com. Pristupljeno 18. 7. 2021. 
  63. ^ „2021 Italian Grand Prix race report and highlights: Ricciardo leads stunning McLaren 1-2 at Monza after Verstappen and Hamilton collide again”. formula1. Pristupljeno 2021-09-12. 
  64. ^ „Lando Norris agrees major contract extension to stay at McLaren until 2025 | Formula 1®”. www.formula1.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-09. 
  65. ^ „McLaren driver Daniel Ricciardo tests positive for covid 19 | Formula 1®”. www.formula1.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-19. 
  66. ^ Smith, Luke (30. 3. 2020). „F1 ace Norris to shave off hair after raising $12000 in charity stream”. Autosport. Pristupljeno 2. 1. 2020. 
  67. ^ Sacco, Dom (7. 11. 2020). „Lando Norris sets up new esports and gaming content team Quadrant”. Esports News UK. Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  68. ^ Rose, Gary (6. 11. 2020). „Norris launches esports team Quadrant”. BBC Sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 12. 2020. 
  69. ^ „Lando Norris on his karting quest to find the next Lando Norris | Formula 1”. www.formula1.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-15. 
  70. ^ I created my own kart (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2021-12-15 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lando Noris na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ландо_Норис&oldid=27761945”