Mauricijus

Republika Mauricijus Republic of Mauritius  (engleski) République de Maurice  (francuski)
Zastava Grb
Krilatica: Звезда и кључ Индијског океана (engl. Star and Key of the Indian Ocean) (franc. L’étoile et la clé de l’océan Indien) (lat. Stella Clavisque Maris Indici)
Himna: Домовина (engl. Motherland) (franc. Mère Patrie)
Glavni grad	Port Luj
Službeni jezik	engleski i francuski
Vladavina
Oblik države	Unitarna parlamentarna republika
— Vršilac dužnosti predsednika	Barlen Vjapuri
— Premijer	Pravind Džugnaut
Istorija
Nezavisnost	Od Ujedinjenog Kraljevstva
— Datum	12. mart 1968.
— Republika	12. mart 1992.
Geografija
Površina	‍
— ukupno	2.040 km2 (179)
— voda (%)	0,05
Stanovništvo	‍
— 2011.	1.257.900 (156)
— gustina	616,62 st./km2 (17.)
Ekonomija
BDP / PKM	≈ 2005
— ukupno	$17,08 milijardi (115.)
— po stanovniku	$13,703 (51.)
Valuta	rupija
— kod valute	MUR
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC +4
Internet domen	‍.mu‍
Pozivni broj	+230

Mauricijus (engl. Mauritius, franc. Maurice), ili zvanično Republika Mauricijus (engl. Republic of Mauritius, franc. République de Maurice), ponegde pogrešno nazvana i kao ostrvo Moris, je ostrvska država u jugozapadnom delu Indijskog okeana, oko 855 km istočno od Madagaskara, 2000 km od obale istočne Afrike kojoj i geopolitički pripada. Pored ostrva Mauricijus u sastavu republike se nalaze i ostrva Sv. Brandon, Rodrigeš, kao i Agalega ostrva. Broj stanovnika se 2008. procenjivao na 1.288.000.

Istorija

Glavni članak: Istorija Mauricijusa

Ostrvo su otkrili Portugalci 1505. godine. Prvi kolonizatori su bili Holanđani koji su naselili ostrvo 1638. godine, dajući mu ime po princu Morisu od Nasaua. Francuzi su vladali ostrvom tokom osamnaestog veka, a ostrvu su dali ime Il d Frans (Ile de France). Britanci su se iskrcali u tajnosti 2. septembra 1810. godine na najsevernijoj tački ostrva, takozvanom Maleroznom rtu (Cap Malheureux) odakle su preuzeli celo ostrvo i vratili mu ime Mauricijus. Godine 1835. ukinuto je ropstvo kada je počela velika imigracija radnika iz ostalih britanskih kolonija, naviše sa indijskog potkontinenta.

Mauricijus je stekao nezavisnost 1968. Država je postala republika 1992. Mauricijus je demokratska zemlja i jedna je od najrazvijenijih zemalja Afrike.

Politika

Glavni članak: Politika Mauricijusa

Na čelu države se nalazi predsednik, koga bira parlament na period od pet godina. Parlament ima 62 poslanika koji se biraju na izborima, dok se 4 do 8 poslanika biraju iz reda nacionalnih manjina. Savet ministara je nosilac izvršne vlasti, a na čelu njega nalazi se premijer.

Administrativna podela

Glavni članak: Pokrajine Mauricijusa

Pejzaž Mauricijusa.

Ostrvo Mauricijus je podeljeno u 9 pokrajina:

• Blek River
• Flak
• Grand Port
• Moka
• Pamplemus
• Planes Viljems
• Port Luj
• Rivier du Rempart
• Savane

Tri udaljene ostrvske teritorije koje pripadaju Mauricijusu su:

• Agalega ostrva
• Sveti Brandon
• Rodrigeš

Mauricijus smatra da se pod njegovim suverenitetom nalaze još Arhipelag Čagos (Britanska teritorija Indijskog okeana) i ostrvo Tromelin (francuska Rasejana ostrva u Indijskom okeanu).

Geografija

Mapa Mauricijusa na kojoj se vidi zaštitni greben oko ostrva

Glavni članak: Geografija Mauricijusa

Položaj

Mauricijus površine 1864 km² je zajedno sa Reunionom i Rodrigezom, deo Maskarenskih ostrva. Ovaj arhipelag formiran je nizom vulkanskih erupcija. Mauricijus je nastao pre oko 8 do 10 miliona godina. Na tom području više nema vulkanskih aktivnosti.

Rodrigez, kao drugo najveće ostrvo sa oko 35.500 stanovnika, nalazi se 560 km istočno od Mauricijusa. Dva ostrva Agalega, 1000 km severno od Mauricijusa imaju ukupno oko 300 stanovnika koji se uglavnom bave eksploatacijom kokosa. Kargados Karahos je arhipelag od oko 16 malih ostrva i još skoro 25 neimenovanih peščanih sprudova ukupne površine 1,3 km², na oko 300 km severoistočno od Mauricijusa, koji su uglavnom koristili gusari kao sklonište.

Geologija i reljef

Oko samog Mauricijusa, skoro celim obimom, postoji koralni greben koji štiti ostrvo od velikih okeanskih talasa kao i ajkula, pa je plivanje u laguni potpuno bezbedno za razliku od većine drugih okeanskih ostrva. Kada je ostrvo nastajalo, vulkan se slegao, a celim obimom vulkana izdigao se deo tla od kojeg je kasnije nastao taj zaštitni greben. U samoj laguni (prostoru između grebena i ostrva) dubina vode ne prelazi 4 metra, a najčešće je između 2 i 3 metra. Samo na jugoistočnom delu ostrva na kojem su uglavnom ribarska sela, kao i mestimično na istočnom delu postoje „rupe“ u grebenu, odnosno sam greben nije potpuno zatvoren, ali tu ionako skoro da i nema hotela i turističkih sadržaja. U te krajeve uglavnom dolaze zaljubljenici u surfovanje.

Najviši vrh Mauricijusa je Piton de la Rivier Noar visok 828 m.

Klima

Klima na ostrvu je tropska, zime su tople i suve (maj-novembar), a leta vlažna i vrela (novembar-maj). Cikloni koji leti nastaju oko ostrva Dijego Garsija ispod obale Šri Lanke na svom putu ka afričkom kontinentu uglavnom prolaze iznad Mauricijusa i završe na istočnoj obali Afrike, gde najčešće strada Madagaskar. Cikloni obično samo „zakače“ Mauricijus, ali dešava se na svakih nekoliko godina da pređu i preko samog ostrva kada stradaju uglavnom male i trošne kuće kao i visoke palme. Hoteli i zidane kuće su potpuno bezbedni.

Glavni i najveći grad je Port Luj koji se nalazi na zapadnoj strani ostrva. Drugi veći gradovi su: Kjurpajp, Rouz Hil, Katr Bone i Vakoa. Najpoznatije turističke destinacije se nalaze na severozapadnoj i severnoj strani ostrva od kojih se ističe Grand Bej sa velikim brojem hotela.

Privreda

Port Luj, glavni grad Mauricijusa.

Od sticanja nezavisnosti 1968. Mauricijus je razvio privredu zasnovanu na poljoprivredi, sa industrijom i turizmom koji beleže stalni porast. Za razliku od većine afričkih zemalja koji su po dobijanju nezavisnosti uglavnom uništili sve što ime je ostalo od prethodnih kolonijalnih vlasti, na Mauricijusu nije napravljena takva greška, pa je zato malo ostrvo Mauricijus danas jedna od vodećih privreda Afrike. Godišnji porast bruto nacionalnog dohotka je 5% do 6%.

Šećerna trska se uzgaja na oko 90% kultivisanog zemljišta i čini oko 25% izvoza. Nezaposlenost na Mauricijusu je oko 7%.

U poslednjim decenijama privreda se značajno oslanja i na turizam, naročito na severnom delu ostrva. Izgrađen je veliki broj hotela visoke klase u koje redovno na odmor dolaze predsednici država (Fransoa Miteran) kao i druge poznate ličnosti.

Stanovništvo

Glavni članak: Stanovništvo Mauricijusa

Na ostrvu živi oko 1,2 miliona stanovnika. Pored potomaka Evropljana, Afrikanaca, Indijaca, Pakistanaca i Tamila, na ostrvu živi i oko 5% Kineza. Interesantno je da iako se trude da se ne mešaju previše, na ostrvu se lako mogu pronaći mešavine svih rasa. Kreoli su uglavnom potomci robova koji su u vreme francuske vlasti dovođeni iz Afrike i sa Madagaskara, dok je u vreme britanske vladavine po ukidanju ropstva 1835. godine počela imigracija radnika sa indijskog podkontinenta.

Dva de fakto zvanična jezika na Mauricijusu su engleski i francuski. Engleski je jezik koji koristi vlada, skupština i sudovi. Većina medija koristi francuski jezik.

Široko je rasprostranjen mauricijski kreolski jezik. To je jezik kojim su se afrički robovi sporazumevali sa svojim francuskim robovlasnicima onako kako su oni „čuli“ da se izgovara, kao što u Africi takozvani engleski kreolski jezik, koji pogrdno zovu pidžin ingliš (Pidgin english) vuče korene iz engleskog. Radi ilustracije razlike između francuskog i kreolskog, francuska reč madmoazel (gospođica, franc. madmoaselle) na kreolskom se izgovara „mamzel“. Kasnije su u taj jezik unete i reči iz engleskog, pa i drugih jezika, a pisani kreolski je razvijen tek šezdesetih godina prošlog veka.

Skoro sve svetske religije su zastupljene na Mauricijusu, a sa preko 50% dominira hinduizam, zatim hrišćanstvo (28%), i islam (17%).

Dok je severni deo ostrva (uz obalu od severozapada, preko severa do severoistoka) uglavnom okrenut turizmu, pa se tako i stanovništvo u tom delu ostrva uglavnom odlučuje za uslužne delatnosti, južni, siromašniji deo ostrva je uglavnom okrenut poljoprivredi i ribolovu. Na centralnom delu ostrva, u mestima Rouz Hil, Katr Born, Kjurpajp uglavnom živi urbano stanovništvo koje je u velikom procentu zaposleno u Port Luju ili u mnogobrojnim hotelima na obodima ostrva.

Na ostrvu živi i radi dosta visoko kvalifikovanih radnika iz Evrope.

Jezici

Na Mauricijusu se govori 6 jezika, od kojih su dva službena, engleski 3.000 i francuski 37.000. Ostala 4 jezika su bodžpurski sa 336.000, Urdu sa 64.000, tamilski sa 31.000 govornika i mauricijuski kreolski, koji je najzastupljeniji sa 800.000 govornika.

Kultura

Glavni članak: Kultura Mauricijusa

Sega. ples sa Mauricijusa. Fotografija Endija Karvina iz jula 2004.

Izmešana kolonijalna prošlost se odrazila na kulturu Mauricijusa. Kuhinja je mešavina indijske, francuske i kreolske kuhinje, odlikuje se izuzetno začinjenom hranom snažnog ukusa. Stanovništvo najčešće večeri provodi u nekom od velikog broja restorana širom celog ostrva i može se naći hrana za svačije ukuse, od indijskih restorana, preko kineskih, kreolskih, južnoafričkih, pa do restorana sa evropskom kuhinjom. Takođe su prisutni i veliki svetski lanci restorana.

Mauricijus može da se pohvali i kvalitetnim pivom, kao i rumom koji se pravi od šećerne trske, još od vremena prvih kolonista. Sama proizvodnja ruma je u 19. veku dosta doprinela ekonomskom procvatu kada su osnovane brojne destilerije.

Mauricijus je peta zemlja na svetu koja je 1847. godine uvela poštanske marke, a jedan par markica je skoro legendaran u filateliji, poznate kao "Mauritius Post Office stamps" predstavljaju jedne od najređih i najcenjenijih markica zbog samog datuma i navodne štamparske greške.

• Muzika Mauricijusa

Turističke informacije

Na Mauricijusu se vozi levom stranom, kao u Engleskoj. Sa međunarodnog aerodroma Plezans (Plaisance) postoje redovne avio-linije ka svim većim svetskim gradovima. Pored Air Mauritius, iz Evrope ka Mauricijusu lete i Er Frans, Alitalija, Britiš ervejz, kao i Lufthanza.

Koristi se struja od 220 volti. Pušenje na javnim mestima je zabranjeno, osim na posebno označenim mestima. Veoma dugo je za trgovinu drogom zakonom bila zaprećena smrtna kazna koja je ukinuta, ali su kazne ostale izuzetno žestoke. Na ostrvu ne postoji rizik od malarije i sličnih tropskih bolesti, ali treba biti oprezan sa pijaćom vodom. Preporučuje se flaširana voda za piće.

Dodo

Dodo, izumrla vrsta ptica koja je živela samo na Mauricijusu.

Dodo ptice (čije ime kada se prevede sa portugalskog znači - glupa) su bili potomci podvrste golubova koje su se naselile na Mauricijusu pre 4 miliona godina. Kako nisu imale prirodnih neprijatelja, izgubile su potrebu da beže od predatora i tokom evolucije izgubile su moć letenja. Živele su i gnezdile se na zemlji hraneći se voćem koje je padalo sa drveća. Na ostrvu nije bilo sisara, a veliki broj ptica živeo je u gustim šumama.

Portugalci, kao prvi ljudi koji su kročili na tlo ostrva, osnivaju na ostrvu koloniju koja je uglavnom služila trgovačkim brodovima kao mesto za odmor na dugom putu ka Indiji. Dodo, koja je težila i do 25 kilograma, bila je odličan izvor svežeg mesa pa su ih Portugalci rado lovili i uživali u ukusnom mesu. Po odlasku Portugalaca, na ostrvo dolaze Holanđani koji ovaj put osnivaju pravu koloniju i donose sa sobom domaće životinje, uključujući svinje pa i majmune, a uz brodove dolaze i pacovi koji se kasnije naseljavaju na ostrvo. Sve ove životinje hranile su se jajima ptice dodo, čime su vrlo brzo dovele do potpunog izumiranja ove vrste. Poslednji dodo ubijen je 1681. godine, što znači da je posle 4 miliona godina bilo dovoljno nešto više od 150 godina da se potpuno istrebi dodo.

Dodo se danas nalazi na grbu Republike Mauricijus.

Literatura

• Macdonald, Fiona; et al. „Mauritius”. Peoples of Africa. str. 340—341. 
• This article incorporates public domain text from the websites of the Government of Mauritius Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2018), the United States Department of State, the U.S. Library of Congress, and the CIA World Factbook.
• Bahadur, Gaiutra (2014). Coolie Woman: The Odyssey of Indenture. The University of Chicago. ISBN 978-0-226-21138-1. 
• Moree, Perry J. (1998). A Concise History of Dutch Mauritius, 1598–1710: A Fruitful and Healthy Land. Routledge. 
• Vink, Markus (2003). „'The World's Oldest Trade': Dutch Slavery and Slave Trade in the Indian Ocean in the Seventeenth Century”. Journal of World History. 14 (2): 131—177. S2CID 145450338. doi:10.1353/jwh.2003.0026. 

Spoljašnje veze

• Mauricijus na sajtu OpenStreetMap
• Mauricijus (Vikiatlas)
• Mauricijus na sajtu Curlie
• WikiSatellite view of Mauritius at WikiMapia
• Univerzitet Mauricijusa
• University of Technology, Mauritius
• Portal posvećen Mauricijusu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. avgust 2005)
• Informacije o Mauricijusu
• TopFm Radio Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jul 2006) - lokalna radio-stanica uživo
• Mauritius broadcasting Corp. - javni TV servis
• Vlada Mauricijusa
• Agencija za promociju turizma
• Country Profile from BBC News
• Key Development Forecasts for Mauritius from International Futures
• Mauritius at UCB Libraries GovPubs
• Mauritius entry at Encyclopædia Britannica
• Mauritius. The World Factbook. Central Intelligence Agency.
• Board of Investment
• Mauritius Government portal Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2018)
• Statistics Mauritius