Majka Tereza

Majka Tereza
Majka Tereza 1995.
Lični podaci
Puno ime	Anjeza Gondže Bojadžiju
Datum rođenja	(1910-08-26)26. avgust 1910.
Mesto rođenja	Uskub, Kosovski vilajet, Osmansko carstvo
Datum smrti	5. septembar 1997.(1997-09-05) (87 god.)
Mesto smrti	Kalkuta, Zapadni Bengal, Indija
Religija	katolkinja
Svetovni podaci
Poštuje se u	katolicizmu
Kanonizacija	4. septembar 2016, Trg Svetog Petra, Vatikan od strane pape Franje
Beatifikacija	19. oktobar 2003, Trg Svetog Petra, Vatikan od strane pape Jovana Pavla II
Praznik	5. septembar
Zaštitnik	Svetskog dana mladih Misionarki ljubavi Rimokatoličke nadbiskupije Kalkute (kozaštitnik)

Marija Tereza Bojandžiju (rođena kao Anjeza Gondže Bojandžiju (alb. Anjezë Gonxhe Bojaxhiu); Uskub, 26. avgust 1910 — Kalkuta, 5. septembar 1997), poznatija kao Majka Tereza, bila je albanska i indijska katolička monahinja i osnivač Misionarki ljubavi. Rođena je u Skoplju, tada u sastavu Osmanskog carstva, nakon čega se sa 18 godina preselila u Irsku a zatim u Indiju, gde je provela ostatak života. Katolička crkva ju je 4. septembra 2016. kanonizovala za Svetu Terezu od Kalkute. Godišnjica njene smrti, 5. septembar, je njen praznik.

Osnovala je versku kongregaciju Misionare ljubavi, koja je do 2012. godine imala preko 4.500 monahinja u 133 države. Kongregacija upravlja domovima za ljude koji boluju od side, lepre i tuberkuloze. Kongregacija takođe vodi narodne kuhinje, ambulante, mobilne ambulante, programe savetovanja za decu i porodice, kao i sirotišta i škole. Članovi se zavetuju na čednost, siromaštvo i poslušnost.

Dobitnica je nekoliko priznanja, među kojima i Nobelova nagrada za mir. Bila je kontroverzna ličnost tokom svog života i posle smrti, kao i predmet divljenja mnogih zbog dobrotvornog rada, ali kritikovana zbog svojih stavova o pobačaju i kontracepciji, kao i zbog loših uslova u kućama za obolele. Njena autorizovana biografija, koju je napisao Navin Čavla, objavljena je 1992. godine, a bila je tema mnogih drugih radova. Dana 6. septembra 2017. godine, Majka Tereza i Sveti Fransisko Havijer su imenovani za supokrove Rimokatoličke nadbiskupije Kalkute.

Biografija

Nikola Bojadži, njen otac

Njen pradeda se doselio u prvoj polovini 19. veka iz Prizrena u Skoplje. Roditelji, majka Dronda i otac Nikola su 26. avgusta 1910. godine dobili ćerku kojoj su dali ime Gondže (alb. Gonxhe (ili Gonxha) — „ružin pupoljak”, na turskom jeziku). Krštena je dan kasnije, 27. avgusta što je ona kasnije smatrala svojim pravim rođendanom. Otac joj je bio apotekarski pomoćnik apoteke Sadika Nuzeta, koja je osnovana 1907. godine. Otac joj je bio uključen u politiku albanske zajednice u Otomanskoj Severnoj Makedoniji. Imala je brata Lazara i sestru Agušu, sa kojom je pevala u crkvenom horu. Posle osnovne škole upisala je srpsku gimnaziju.

Agnesa je od malena bila fascinirana pričama o životima misionara i njihovoj službi, a sa 12 godina je bila ubeđena da treba da se posveti religioznom načinu života.

Presudan momenat u Gondžinom životu bila je smrt oca Nikole koji je umro 1919. godine. Sa dve drugarice 1928. godine odlazi u Dablin. Tamo odlazi u opatiju Loreto kako bi naučila engleski jezik, sa namerom da postane misionarka. Tamo je radila kao medicinska sestra, a zatim, godinu dana kasnije odlazi u Indiju, na donje Himalaje, gde pomaže leproznim bolesnicima. Tada je dobila ime Majka Tereza.

Tamo je naučila bengalski jezik i predavala je u školi Svete Tereze, koja je bila u blizini manastira gde je boravila. Svoje prve verske zaklletve je položila 24. maja 1931. godine i odabrala je da bude nazvana po Terezi de Lisje, zaštitnici misionara. Tamo je radila skoro dvadeset godina, a 1944. godine je postavljena na mesto direktorke škole.

Tokom krize poznate kao Bengalska glad iz 1943. godine, kada je snabdevanje hranom i žitom u tada Britanskoj Indiji bilo prekinuto ratnim dejstvima, bila jeduboko potresena bedom i smrću velikog broja ljudi koja je nastupila tokom tog perioda. Tri godine kasnije, 1946. godine, nakon britanskog odlaska iz Indije izbija muslimansko-hinduistički građanski rat. Tad je čula poziv svoje unutrašnje savesti da bi trebala da služi siromašne za Isusa. Tražila je i dobila dovolu da napusti školu kako bi se posvetila humanitarnom radu.

Godine 1950. Majka Tereza osniva red Misionarke milosrđa, koji je kasnije priznat i nalazi se pod papskom kontrolom. Misionarke milosrđa se posebno brinu za umiruća lica, sirotinju i bolesne. Obavezuju se na nesklapanje braka, siromaštvo i poslušnost. Nekoliko meseci je provela u Patni da bi dobila osnovnu medicinsku obuku u bolnici Svete porodice. 1952. godine je otvorila i svoj prvi hospis uz pomoć zvaničnika iz Kalkute i pretvorila je napušten hinduistički hram u dom za umiruće i nazvala ga Dom čistog srca. Ljudi dovedeni u domove su dobijali medicinsku pomoć i mogućnost da umru dostojanstveno u skladu sa svojom verom. Muslimanima je čitan Kuran, hinduisti su dobijali vodu iz Ganga, a katolici su dobijali poslednje pomazanje. Kasnije njen misionarski red otvara još klinika širom Kalkute gde su lečeni pacijenti koji su imali lepru. 1955. godine otvaraju i prvo sirotište kao utočište za siročad i mlade beskućnike.

Kasnijih godina je njihov rad postao primećen i van granica Indije što je donosilo nove donacije i volontere, pa je red šezdesetih godina počeo da otvara hospise i sirotišta širom Indije. Majka Tereza tad proširuje red u inostranstvo, pa 1965. godine otvara hospis u Venecueli sa pet sestara. Kasnije su usledili i hospisi u Rimu, Tanzaniji i Austriji.

Kako su Misionarke milosrđa rasle pod njenim vođstvom, one su proširile svoj red i u druge zemlje. Red ima 3.000 sestara i 500 braće u oko 100 zemalja sveta u preko 500 misija. Do 1970-ih Majka Tereza je postala poznata u svetu kao humanitarac i zastupnik siromašnih i bespomoćnih, delimično zahvaljujući dokumentarnom filmu i knjizi Nešto lepo za Boga Malkolma Mageridža.

Otac joj je Cincar, a majka Albanka. Majka Tereza se izjašnjavala da je „po krvi” Albanka, po državljanstvu Indijka, a po veri rimokatolik. Papa Jovan Pavle II ju je beatifikovao i dao joj titulu Blažena Tereza od Kalkute.

Majka Tereza je imala srčani udar u Rimu 1983. godine dok je bila u poseti papi Jovanu Pavlu, a posle drugog srčanog udara u 1989. godini ugradili su joj pejsmeker. U aprilu 1996. godine je pala i slomila ključnu kost, a četiri meseca kasnije je dobila i malariju i srčani zastoj. Prema zapisima nadbiskupa Kalkute kada je prvi put bila hospitalizovana sa srčanim problemima, uz njen pristanak, nad njom je izvršen egzorcizam, jer je crkva mislila da je možda zaposeo đavo.

Umrla je 5. septembra 1997. godine. Imala je državnu sahranu od indijske vlade u znak zahvalnosti za služenje siromašnima svih religija u zemlji. Besedu je održao kardinal i državni sekretar Anđelo Sodano, papin predstavnik. Povodom smrti na mestu rodne kuće u Skoplju je 1997. otkrivena spomen ploča u koju je urezana njena čuvena izreka: „Svet nije gladan samo hleba, nego još više ljubavi”.

U znak sećanja na 100-godišnjicu njenog rođenja vlada Indije je 28. avgusta 2010. godine izdala i poseban novčić od 5 indijskih rupija, količinu novca koju je Majka Tereza imala kada je stigla u Indiju.

Nobelova nagrada

Godine 1979. Majka Tereza je dobila Nobelovu nagradu za mir, kao zaslugu za njen rad koji je preduzet u borbi za prevazilaženje siromaštva i nevolje, koji takođe predstavljaju pretnju miru. Odbila je konvencionalni ceremonijalni banket za laureate, tražeci da se trošak organizacije toga koji iznosi 192.000 dolara dodeli siromašnima u Indiji, obrazloživši svoju odluku time da su zemaljske nagrade važne samo ako joj pomažu da ona pomogne siromašnima u svetu.

Kritike

Brojni pojedinci, vlade i organizacije veličale su Majku Terezu; ipak njeno delo se suočava i sa brojnim kritikama. Kritike uključuju i optužbe različitih pojedinaca, organizacija i grupa kao što su npr. Kristofer Hičens, Majkl Parenti, Arup Čaterdži, indijska organizacija Višva Hindu Parišad, protestujući protiv prozelitizma njene delatnosti uključujući i snažni stav protiv abortusa, vera u duhovnu opravdanost siromaštva i nametljivo pokrštavanje onih koji su na samrti. Medicinski časopisi su je takođe kritikovali zbog standarda medicinske nege u njenim hospisima i bolnicama, izražavajući zabrinutost zbog načina kojim su bila trošena donirana novčana sredstva.

Krajem života je Majku Terezu u Zapadnim medijima pored priznanja dočekala i kritika. Novinar Kristofer Hičens bio je jedan od njenih najaktivnijih kritičara. On je bio ovlašćen da bude koautor i narator dokumentarca o Majki Terezi — Anđeo pakla pripremljenog za britanski TV kanal Channel 4. Hičens je proširio svoje kritike u knjizi Misionarska poza koja je bila izdata 1995. godine.

Indijski lekar Čaterdži piše da je za vreme života, Majka Tereza i njeni zvanični biografi odbili saradnju s njegovim istraživanjima i da samim tim nije uspela da demantuje kritike u zapadnoj štampi. Kao primere navodi izveštaje Gardijana u Britaniji čiji „uverljiv i vrlo detaljan” napad na stanja njenih sirotišta ... [uključuje] optužbe ozbiljnog zapostavljanja kao i fizičke i emocionalne zloupotrebe, i drugi dokumentarac Majka Tereza: Vreme za promenu? emitovanog u nekoliko evropskih zemalja.

Nemački časopis Štern objavio je kritički članak povodom prve godišnjice smrti Majke Tereze. Članak između ostaloga sadrži tvrdnje u vezi sa netransparentnim finansijskim poslovima i trošenjem donacija. Medicinska štampa takođe je objavila kritike o njoj koje proizlaze iz pogrešne podele prioriteta i potreba koji su pacijenti imali. Dalje kritike dolaze od Tarika Alija, člana uredništva Nju Left Rivjua, kao i kritike irskog istražnog novinara Donalda Makintajera.

Vidi još

• Misionarska poza: Majka Tereza u teoriji i praksi

Literatura

• Noonan, Peggy (februar 1998). „Still, Small Voice”. Crisis. 16 (2): 12—17. Arhivirano iz originala 11. 09. 2016. g. Pristupljeno 09. 10. 2022. „Mother Teresa broke almost all the rules of good speech writing during her National Prayer Breakfast address in 1994, but delivered an enormously powerful and deeply memorable speech.” CS1 održavanje: Format datuma (veza)

• Spink, Kathryn (1997). Mother Teresa: A Complete Authorized Biography. HarperCollins. str. 16. ISBN 978-0-06-251553-7. 
• Alpion, Gezim (2007). Mother Teresa: Saint or Celebrity?. London: Routledge Press. ISBN 978-0-415-39247-1. 
• Banerjee, Sumanta (2004), "Revisiting Kolkata as an 'NRB' [non-resident Bengali]", Economic and Political Weekly, Vol. 39, No. 49 ( 4–10 Dec 2004), pp. 5203–5205
• Benenate, Becky and Joseph Durepos, ur. (2000). Mother Teresa: No Greater Love. Fine Communications. ISBN 1-56731-401-5. 
• Bindra, Satinder (7. 9. 2001). „Archbishop: Mother Teresa underwent exorcism”. CNN.com World. Arhivirano iz originala 17. 12. 2006. g. Pristupljeno 23. 10. 2006. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Chatterjee, Aroup. Mother Teresa: The Final Verdict (Meteor Books, 2003). ISBN 81-88248-00-2, introduction and first three chapters of fourteen (without pictures). Critical examination of Agnes Bojaxhiu's life and work.
• Chawla, Navin (1996). Mother Teresa. Rockport, Mass: Element Books. ISBN 1-85230-911-3. 
• Chawla, Navin. Mother Teresa: The Authorized Biography. Diane Pub Co. 1992. ISBN 978-0-7567-5548-5.. First published by Sinclair-Stevenson, UK (1992), since translated into 14 languages in India and abroad. Indian language editions include Hindi, Bengali, Gujarati, Malayalam, Tamil, Telugu, and Kannada. The foreign language editions include French, German, Dutch, Spanish, Italian, Polish, Japanese, and Thai. In both Indian and foreign languages, there have been multiple editions. The bulk of royalty income goes to charity.
• Chawla, Navin. The miracle of faith, article in the Hindu dated 25 August 2007 "The miracle of faith"
• Chawla, Navin. Touch the Poor ... – article in India Today dated 15 September 1997 " Touch the Poor ..."
• Chawla, Navin. The path to Sainthood, article in The Hindu dated Saturday, 4 October 2003 Šablon:Usurped
• Chawla, Navin. In the shadow of a saint, article in The Indian Express dated 5 September 2007 Šablon:Usurped
• Chawla, Navin. Mother Teresa and the joy of giving, article in The Hindu dated 26 August 2008 " Mother Teresa and the joy of giving"
• Clark, David, (2002), "Between Hope And Acceptance: The Medicalisation Of Dying", British Medical Journal, Vol. 324, No. 7342 (13 April 2002), pp. 905–907
• Clucas, Joan (1988). Mother Teresa. New York: Chelsea House. ISBN 1-55546-855-1. 
• Dwivedi, Brijal. Mother Teresa: Woman of the Century
• Egan, Eileen and Kathleen Egan, OSB. Prayertimes with Mother Teresa: A New Adventure in Prayer, Doubleday. 1989. ISBN 978-0-385-26231-6.
• Greene, Meg (2004). Mother Teresa: A Biography. Greenwood Press. ISBN 0-313-32771-8. 
• Hitchens, Christopher (1995). The Missionary Position: Mother Teresa in Theory and Practice. London: Verso. ISBN 978-1-85984-054-2. 
• Hitchens, Christopher (20. 10. 2003). „Mommie Dearest”. Slate. Arhivirano iz originala 13. 8. 2014. g. Pristupljeno 5. 9. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kwilecki, Susan and Loretta S. Wilson, "Was Mother Teresa Maximizing Her Utility? An Idiographic Application of Rational Choice Theory", Journal for the Scientific Study of Religion, Vol. 37, No. 2 (Jun. 1998), pp. 205–221
• Larivée, Serge; Sénéchal, Carole; Chénard, Geneviève (2013). „Les côtés ténébreux de Mère Teresa”. Studies in Religion/Sciences Religieuses. 42 (3): 319—345. S2CID 144593256. doi:10.1177/0008429812469894. 
• Le Joly, Edward (1983). Mother Teresa of Calcutta. San Francisco: Harper & Row. ISBN 0-06-065217-9. 
• Livermore, Colette (2008). Hope Endures: Leaving Mother Teresa, Losing Faith, and Searching for Meaning. Free Press. ISBN 978-1-4165-9361-4. 
• Macpherson, C. (2009) "Undertreating pain violates ethical principles", Journal of Medical Ethics, Vol. 35, No. 10 (October 2009), pp. 603–606
• McCarthy, Colman, The Washington Post, 6 September 1997 Nobel Winner Aided the Poorest, accessed 2 February 2014
• Mehta & Veerendra Raj & Vimla, Mother Teresa Inspiring Incidents, Publications division, Ministry of I&B, Govt. of India. 2004. ISBN 81-230-1167-9.
• Muggeridge, Malcolm (1971). Something Beautiful for God. London: Collins. ISBN 0-06-066043-0. 
• Muntaykkal, T.T. Blessed Mother Teresa: Her Journey to Your Heart. ISBN 1-903650-61-5. ISBN 0-7648-1110-X. „Book Review”. Arhivirano iz originala 9. 2. 2006. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Panke, Joan T. (2002), "Not a Sad Place", The American Journal of Nursing, Vol. 102, No. 9 (Sep. 2002), p. 13
• Raghu Rai; Chawla, Navin (1996). Faith and Compassion: The Life and Work of Mother Teresa. Element Books Ltd. ISBN 978-1-85230-912-1. . Translated also into Dutch and Spanish.
• Rajagopal MR, Joranson DE, and Gilson AM (2001), "Medical use, misuse and diversion of opioids in India", The Lancet, Vol. 358, 14 July 2001, pp. 139–143
• Rajagopal MR, and Joranson DE (2007), "India: Opioid availability – An update", The Journal of Pain Symptom Management, Vol. 33:615–622.
• Rajagopal MR (2011), interview with the UN Office on Drugs and Crime, April 2011 India: The principle of balance to make opioids accessible for palliative care Arhivirano 23 februar 2014 na sajtu Wayback Machine
• Scott, David (2005). A Revolution of Love: The Meaning of Mother Teresa. Chicago: Loyola Press. ISBN 0-8294-2031-2. 
• Sebba, Anne (1997). Mother Teresa: Beyond the Image. New York: Doubleday. ISBN 0-385-48952-8. 
• Slavicek, Louise (2007). Mother Teresa. New York: Infobase Publishing. ISBN 978-0-7910-9433-4. 
• Smoker, Barbara (1. 2. 1980). „Mother Teresa – Sacred Cow?”. The Freethinker. Arhivirano iz originala 5. 9. 2014. g. Pristupljeno 5. 9. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Teresa, Mother; et al. (1997). Mother Teresa: In My Own Words. Gramercy Books. ISBN 0-517-20169-0. 
• Teresa, Mother (2007). Mother Teresa: Come Be My Light: The Private Writings of the "Saint of Calcutta". edited with commentary by Brian Kolodiejchuk, New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-52037-9. 
• Teresa, Mother (2010). Where There Is Love, There Is God. edited and with an introduction by Brian Kolodiejchuk, New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-53178-8. 
• Williams, Paul (2002). Mother Teresa. Indianapolis: Alpha Books. ISBN 0-02-864278-3. 
• Wüllenweber, Walter. "Nehmen ist seliger denn geben. Mutter Teresa – wo sind ihre Millionen?" Stern (illustrated German weekly), 10 September 1998. English translation.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Bitka za mošti majke Tereze („Alo“, 16. februar 2010)
• Albanci „ukrali“ majku Terezu („Politika“, 27. avgust 2010)
• Majka Tereza: Svetica ili problematična ličnost? (B92, 1. septembar 2016)
• Mother Teresa memorial with gallery Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. avgust 2012)}
• Majka Tereza na sajtu Nobelprize.org
• „Prikuljene vijesti i komentari o članku Majka Tereza”. The New York Times. 
• Majka Tereza na sajtu C-SPAN (jezik: engleski)
• Mother Teresa at Missionaries of Charity Fathers
• „Whatsoever You Do ...”. Speech at National Prayer Breakfast. Washington, D.C.: Priests for Life. 3. 2. 1994. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Parenti, Michael (22. 10. 2007). „Mother Teresa, John Paul II, and the Fast-Track Saints”. Common Dreams. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mother Teresa contrasts:
  • Van Biema, David (23. 8. 2007). „Mother Teresa's Crisis of Faith”. Time. „Jesus has a very special love for you. [But] as for me – The silence and the emptiness is so great – that I look and do not see, –Listen and do not hear.” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
  • „From Sister to Mother to Saint: The journey of Mother Teresa”. News Karnataka. 31. 8. 2016. „By blood, I am Albanian. By citizenship, an Indian. By faith, I am a Catholic nun. As to my calling, I belong to the world. As to my heart, I belong entirely to the Heart of Jesus.” CS1 održavanje: Format datuma (veza)