Medalja za revnosnu službu (1913)

Ukoliko ste tražili drugo značenje, pogledajte članak Medalja za revnosnu službu.

Zlatna i Srebrna medalja za revnosnu službu
Fotografija aversa Zlatne medalje za revnosnu službu (1913);
Dodeljuje Kraljevina Srbija i Kraljevina Jugoslavija
Tip	medalja
Dodeljuje se za	„pokazanu odličnu i revnosnu službu na ratištu”; od 22. maja 1922. godine za „pokazanu odličnu revnosnu službu u miru i ratu”;
Ratni period	Balkanski ratovi, Prvi svetski rat, međuratni period, Drugi svetski rat;
Ustanovljen	19. april 1913.
Važnosni red odlikovanja
Sledeće (više)	Medalja za vojničke vrline
Sledeće (niže)	Medalja za građanske zasluge

Zlatna i Srebrna medalja za revnosnu službu bilo je odlikovanje Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije. Medalja je, u dva razreda, kao Zlatna i Srebrna, uspostavljena 19. aprila 1913. i dodeljivana je za pokazanu odličnu i revnosnu službu na ratištu za vreme balkanskih i Prvog svetskog rata. U međuratnom periodu statut medalje je promenjen i prilagođen mirnodopskim prilikama, kada se medalja dodeljivala za pokazanu odličnu revnosnu službu u miru i ratu. Poslednji period dodele ovog odličja je vreme Drugog svetskog rata kada je dodeljivana od jugoslovenske Vlade u emigraciji za zasluge u ovom ratu. Medalje za revnosnu službu su dodeljivane u ime Kralja, a na predlog ministra vojnog, prema predlozima komandanata nižih vojnih jedinica. Medalja se nosila o plavoj traci na levoj strani prsiju.

Autorstvo medalje nije poznato, ali zbog njene stilske sličnosti sa Srebrnom medaljom za hrabrost iz 1912. godine, najveći broj istraživača ga pripisuje vajaru Đorđu Jovanoviću. Povelje za oba stepena medalje je izradio umetnik Đorđe Čarapić. Medalje su prvobitno kovane u švajcarskoj firmi „Braća Igenin” i pariskoj firmi „Artus-Bertrand”, da bi nakon ujedinjenja 1918. godine izradu medalje preuzele domaće radionice „Grizbah i Knaus” iz Zagreba, „Fran Sorlini” iz Varaždina i „Kovnica A. D.” iz Beograda.

Nakon Drugog svetskog rata i stvaranja druge Jugoslavije ukinuta su sva odlikovanja Kraljevine Jugoslavije, tako i Medalja za revnosnu službu, čime je prestala da postoji kao državno odlikovanje. Za vrstu zasluga za koji je dodeljivana su osnovana nova odlikovanja sa drugim idejnim predznakom. Svrgnuta dinastija Karađorđevića nastavila je dodelu starih odličja sa istorijskim nazivima, sada kao privatna odlikovanja.

Raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije dolazi do obnove tradicije medalje za revnosnu službu, kada Savezna Republika Jugoslavija usvaja svoju medalju koja se delimično idejno oslanja na Medalju za revnosnu službu iz 1913. godine. Raspadom ove državne zajednice, Republika Srbija 2009. usvaja svoju Medalju za revnosnu službu čiji je idejni uzor Medalja za revnosnu službu iz 1913. godine.

Istorijat

Glavni članci: Odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije i Odlikovanja Kraljevine Jugoslavije

Petar I Karađorđević, srpski kralj

Vajar Đorđe Jovanović

Izbijanjem balkanskih ratova (1912—1913) pokrenuto je u Srbiji pitanje sistema spomenica i ratnih odlikovanja za hrabrost i revnosnu službu. Pri tom je postojeći sistem, zasnovan još u ratovima 1876-78, obnovljen.

Tako je Ministarstvo vojno 3. novembra 1912. raspisalo konkurs za izradu Spomenice srpsko-turskog rata 1912. i Medalje za revnosnu službu. Ovime je vojna administracija nastavila i tradiciju poveravanja nacrta za izradu odlikovanja umetnicima. Ministarstvo je ograničilo učešće umetnika tako što je propisalo da pravo pristupa konkursu imaju samo južnoslovenski umetnici. Nacrti su mogli biti izgrađeni ili vajarski, od materijala po volji, ili slikarski, i imali su se podneti artiljerijsko-tehničkom odelenju Ministarstva vojnog najkasnije do 25. novembra. Ministarstvo je takođe obavestilo umetnike da će izbor skica vršiti po svom nahođenju, te da izabrana skica postaje vlasništvo Ministarstva vojnog. Za svaki usvojeni nacrt nagrada je bila 1.000 dinara. Krajem godine Ministarstvo je odredilo komisiju za izbor najboljih radova.

Nisu poznati podaci o tome koji su se umetnici odazvali svojim radovima na ovaj konkurs, stoga autor nacrta medalje za koju se Ministarstvo vojno odlučilo prilikom izbora, nije poznat. Na osnovu sličnosti usvojenog idejnog rešenja sa idejnim rešenjem Srebrne medalje za hrabrost iz 1912. godine, koje je takođe kao i za Medalju za revnosnu službu, izrađeno novembra 1912. godine, više istraživača srpskih odlikovanja autorstvo pripisuje vajaru Đorđu Jovanoviću, imajući u vidu da je on autor spomenute medalje za hrabrost. Kako ističe istoričar umetnosti Radomir Stolica:

„ [...] Usvojen nacrt Medalje za revnosnu službu je izrađen po ugledu na idejno rešenje Srebrne medalje za hrabrost, iz 1912. godine, ustanovljene 4. novembra. Istovremena izrada nacrta, u novembru 1912, kao i kovanje oba odlikovanja sa identičnim detaljima u kompoziciji grba, obliku slova upotrebljenih za devizu odlikovanja i stilizaciji lovorovo-hrastovog venca, ukazuje na njihovo stilsko jedinstvo. Na jednoj od njih, srebrnoj medalji za hrabrost, nalazi se, ispod grba, signatura autora. Na osnovu svega toga može se sa opravdanošću tvrditi, da je nagrada Ministarstva vojnog za autorski nacrt Medalje za revnosnu službu, pripala poznatom srpskom vajaru Đorđu Jovanoviću (1861—1953). Vajar Đorđe Jovanović je autor poznatog spomenika kosovskim junacima u Kruševcu, spomenika Vuku Karadžiću u Beogradu, spomenika Josifu Pančiću u Beogradu itd. [...] ”

Istraživači Ljubomir Stevović, Kosta Knežević i Tijana Jovanović Češka navode pak da je autor Medalje za revnosnu službu umetnik i budući sekretar kraljevskih ordena Đorđe Čarapić Fusek. Naime, Čarapić je prema dokumentovanom vlastitom navodu koji se čuva u Vojnom arhivu, autor rešenja koje je usvojeno na konkursu, čime je, pod pretpostavkom tačnosti, ovo jedno od prvih odlikovanja koje je on dizajnirao. Čarapić je u svom vojnom dosijeu, u kojem je ručno ispunio podatke kojima je odlikovanjima odlikovan, zvezdicom obeležio odlikovanja za koje navodi da su njegovi projekti, te dodaje i „isto tako sve povelje za naša odlikovanja”. Među zvezdicom označenim odlikovanjima je i Medalja za revnosnu službu iz 1913, čiji je kao spomenuto, bio i nosilac.

Tako je Uredbom kralja Petra I Karađorđevića od 19. aprila 1913., nakon istoimenih medalja iz 1877—78. i 1885—86, treći put obnovljena institucija Medalje za revnosnu službu, utemeljenjem Zlatne i Srebrne medalje „za pokazanu odličnu i revnosnu službu na ratištu”.

Nakon balkanskih ratova, za vreme Prvog svetskog rata i prvih godina nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca nastavljena je dodela ovog odlikovanja, za pokazanu revnosnu službu u prethodnom ratnom periodu. Uredbom o odlikovanjima u vojsci od 22. novembra 1914. godine, Zlatnu medalju su dobijali oficiri, a Srebrnu oficiri neboračkih jedinica.

Statut odlikovanja iz 1913. dopunjen je 20. maja 1922, od kada se ova medalja dodeljuje za „pokazanu odličnu revnosnu službu u miru i ratu”, čime je nastavljen upotrebni vek medalje u novoosnovanoj državi i nakon završenog rata, kao mirnodopskog odlikovanja.

Statut medalje je ponovo dopunjen 24. novembra 1924, a ova dopuna je omogućavala dodelu Medalje za revnosnu službu jednom licu više puta. Novina je predstavljala osnivanje posebne dekoracije, u vidu hrastove grančice, koje su nosioci dobili umesto odlikovanja. Tako se za svako ponovljeno odlikovanje, u zavisnosti od klase medalje, dobijala zlatna ili srebrna grančica, koja se bi se pričvrstila i nosila na vrpci ranije stečene medalje. Inače je za vreme trajanja Kraljevine Jugoslavije, idejno rešenje usvojeno 1913. sa srpskim kraljevskim državnim grbom, usvojeno kao definitivno i u novoj državi i dodeljivalo se sa spomenutim starim srpskim državnim grbom.

• 
  Avers Srebrne medalje za hrabrost iz 1912. godine (krajnje desno na slici) i Zlatna i Srebrna medalja za hrabrost „Miloš Obilić” (levo na slici), postavka Narodnog muzeja Valjevo; [januar 2022. godine.]
• 
  Srebrna medalja za hrabrost iz 1912 izbliza, postavka Narodnog muzeja Valjevo; [januar 2022.]

Istorija upotrebe

Medalje za revnosnu službu su dodeljivane u ime kralja, a na predlog ministra vojnog, prema predlozima komandanata nižih vojnih jedinica. Prema zakonu, popis odlikovanih osoba je vođen u Kancelariji Kraljevskih Ordena. Za dodeljene medalje nije naplaćivana taksa, a medalja je nakon smrti odlikovane osobe ostajala naslednicima na čuvanje. Uz medalju je dodeljivana povelja koju je potpisivao Kancelar Kraljevskih Ordena. (v. opširnije ispod)

Prve medalje za revnosnu službu su dodeljene maja 1913. oficirima, podoficirima, narednicima i sanitetskom osoblju. Poznata slikarka Nadežda Petrović, koja je bila dobrovoljna bolničarka u balkanskim i Prvom svetskom ratu, jedna je od osoba koje su u ovom prvom periodu dodele ponele ovo odlikovanje.

Dodela medalje nastavljena je i za vreme Prvog svetskog rata, i kao već prethodno istaknuto, Uredbom o odlikovanjima u vojsci od 22. novembra 1914, Zlatnu medalju su dobijali oficiri, a Srebrnu oficiri neboračkih jedinica.

Kao napomenuto, dodela ovog odličja je nastavljena i u Kraljevini Jugoslaviji za zasluge u Prvom svetskom ratu, a nakon pretvaranja medalje i u mirnodopsko odlikovanje, upotrebni vek medalje je nastavljen u novoj državi i za odličnu revnosnu službu u miru, a nakon nove izmene statuta medalje od 1924. godine, dodeljivana je i jednom istom nosiocu više puta.

Prema uvidu istraživača Radomira Stolice, Pavela Cara i Tomislava Muhića, oba razreda medalje su dodeljivana u velikom broju u svim spomenutim razdobljima dodele ovog odličja, do 1941. godine, a kako ističe Stolica, dodela je bila posebno intenzivna za vreme Prvog svetskog rata i tokom postojanja Kraljevine SHS/Jugoslavije. Istraživači Miloš Žikić i Boris Tomanić ističu da je dodela posebno bila intenzivna u prvoj polovini dvadesetih godina.

Medalja za revnosnu službu je dodeljivana i tokom Drugog svetskog rata, a dodeljivala ju je jugoslovenska Vlada u izbeglištvu na predlog ministra vojnog u vladi, đenerala Dragoljuba Mihailovića. Istraživač Ratomir Milikić navodi da su u ovom periodu dodele kraljevskih jugoslovenskih odlikovanja, osim Medalje za hrabrost i Ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima koja su dodeljivana najčešće, sva ostala odličja dodeljivana znatno ređe. Formalnom tranzicijom vlasti, odličja nastala pod okriljem KPJ i NOVJ za vreme Drugog svetskog rata postaju i zvanična državna odlikovanja nove Jugoslavije, čime Medalja za revnosnu službu, zajedno sa drugim odličjima stare države, prestaje da postoji kao državno odlikovanje.

• Galerija nekih od nosilaca Zlatne i Srebrne medalje za revnosnu službu
• 
  Nadežda Petrović kao ratna bolničarka, nosilac medalje za revnosnu službu.
• 
  Revers novčanice od 200 dinara koju izdaje Narodna banka Srbije sa, pored ostalih i prikazom Nadežde Petrović kao dobrovoljne bolničarke u vreme Prvog balkanskog rata, prema fotografiji iz 1913. (Prizren);
• 
  Nepoznati poručnik iz 47. pešadijskog puka sa istaknutom Medaljom za revnosnu službu na odori. Na vrpci o kojoj visi medalja je istaknuta hrastova grančica, označavajući da je odlikovani dvostruki nosilac ove medalje;
• 
  Umetnik i sekretar Kancelarije Kraljevskih Ordena Đorđe Čarapić, nosilac Zlatne medalje za revnosnu službu.
• 
  Nepoznati kapetan I klase, fotografija iz razdoblja pre početka Prvog svetskog rata. Kapetan, pored Medalje za vojničke vrline i spomenica obeju balkanskih ratova na ordenskoj nisci, ističe Zlatnu i Srebrnu medalju za revnosnu službu, van ordenske niske; Ovakav način isticanja medalja nije bio uobičajen i bio je protivan odredbama o isticanju odlikovanja.
• 
  Nepoznati poručnik sa istaknutom Medaljom za revnosnu službu; Istaknuta na duguljastoj vrpci, ovakav način isticanja je bio protivan tekstu zakona;
• 
  Grupa podoficira narednika, fotografija iz 1931. godine. Dvojica podoficira u sredini fotografije ističu Medalju za revnosnu službu.
• 
  Nepoznati mornarički oficir u svečanoj odori na dan venčanja u Ljubljani 1940. godine. Na odori je istaknuta Medalja za revnosnu službu.

Izgled

Izgled Zlatne i Srebrne medalje za revnosnu službu u publikaciji „Grbovi, zastave, drugi državni amblemi i zvanični znaci Kraljevine Jugoslavije ; Les armoiries, drapeaux et autres emblèmes d'etat, poinçons officiels de contrôle et de garantie du Royaume de Yougoslavie” — izdatoj 1936. godine u Beogradu od Uprave za zaštitu industrijske svojine Ministarstva trgovine i industrije, a sačinjene za potrebu pariške Konvencije za zaštitu industrijske svojine.

Obe klase medalje, i Zlatna i Srebrna, su kružnog oblika, prečnika 30 milimetara, poput Zlatne medalje za hrabrost iz 1912. godine. Izgled obe klase medalje je takođe istovetan.

Na aversu medalje je, u tri reda, ćiriličnim pismom napisana deviza „ЗА / РЕВНОСНУ / СЛУЖБУ”, smeštena u sredini aversa medalje. Oko natpisa je venac od duže lovorove i kraće hrastove grančice koje su dole povezane štitom srpskog grba sa krunom u nadvišenju. U gornjem delu venac je otvoren. Na reversu medalje je u sredini prikazan državni grb Kraljevine Srbije — dvoglavi beli orao u poletu sa štitom na grudima i krunom nad glavama. Ispod dvoglavog orla nalaze se, između kandži i repa, dva krina.

Medalja, i Zlatna i Srebrna, su se nosile o plavoj moariranoj traci, složenoj u trougao, čije su strane dugačke 50 milimetara. Ovime je, kako ističe Stolica, usvojena nova veličina i boja trake u odnosu na ranije dve medalje za revnosnu službu, čija je dužina iznosila 40 milimetara i osnovna boja trake bila crvena. Nijansa plave boje trake se razlikovala kroz period dodele ovog odlikovanja. Za vreme Kraljevine Srbije traka ja bila svetlije plave, dok je u periodu Kraljevine Jugoslavije medalja isticana na vrpci tamnije plave boje.

Tekstom zakona, medalja se isticala na levoj strani grudi. Kao već napomenuto, promena statuta odličja od 24. novembra 1924. je omogućila dodelu medalje jednom licu više puta, simbolizovano kroz aplikaciju hrastove grančice, takođe osnovane ovom promenom, na vrpcu već ranije stečene medalje. U vremenskom periodu nakon uspostavljanja odličja, su kovani primerci koji stilskom obradom pojedinih detalja i veličinom odstupaju od zakonom propisanog izgleda medalje, a nastali kao posledica umetničke slobode pojedinih proizvođača ove medalje. Tako jedna varijanta medalje ima drugačije, karakteristično rešenje državnog grba, koje je rađeno po ugledu na ruski državni grb, gde se nad svakom od glava orla na medalji nalazi po jedna mala kraljevska kruna. Prema sudu istoričara umetnosti Stolice ova verzija medalje predstavlja veoma uspelo idejno rešenje.

Medalje su kovane od pozlaćene, odnosno od posrebrene bronze. Istraživač Boris Prister navodi takođe i primerke kovane od srebra, u zbirci Povijesnog muzeja Hrvatske.

Postojane su minijature obe klase Medalje za revnosnu službu.

• 
  Zlatna medalja za revnosnu službu i Medalja za vojničke vrline u zbirci Narodnog muzeja u Čačku, februar 2021.
• 
  Albanska spomenica, Orden jugoslovenske krune i Medalja za revnosnu službu iz zbirke Narodnog muzeja Kraljevo, februar 2016.
• 
  Avers medalje za revnosnu službu, Narodni muzej Kraljevo.
• 
  Revers medalje za revnosnu službu, Narodni muzej Kraljevo.

Povelja

Povelja Zlatne medalje za revnosnu službu, kojom je 15. decembra 1925. godine u Beogradu odlikovan pešadijski kapetan 2. klase Branko S. Peić.; Zbirka Vojnog muzeja u Beogradu (Inv. broj 1975);

Kao napomenuto, zakon je, uz odličje, propisao dodeljivanje i povelje koju je potpisivao Kancelar Kraljevskih Ordena. Povelje za oba razreda medalje su bile iste, a razred je rukom upisivan zajedno sa podacima o odlikovanoj osobi.

Povelja Medalje za revnosnu službu je nastala u periodu nakon Prvog svetskog rata, kada je sprovedena tipizacija obrazaca povelja za odlikovanja, a koja se sastojala u usvajanju načelnog likovnog rešenja prema kojem se u vrhu dekorativnog prikaza nalazi nacrt aversa odlikovanja. Ovakvom tipizacijom, gde se izmenjuju samo naziv i slikovni prikaz odlikovanja, odbačena je sva ranija praksa rešavanja izgleda obrazaca. Obrasci za medalje iz ovog perioda su bili skromnije izrade od obrazaca povelja za ordene, većinom štampani u crno-beloj tehnici, manjih dimenzija od ordenskih obrazaca. Inače, period Prvog svetskog rata je, kako ističu Car i Muhić, bio prekretnica u razvoju obrazaca za povelje. Od povlačenja Srpske vojske na Krf 1915. pa do početka dvadesetih godina, povelje za odlikovanja nisu dodeljivane. Usred otežanih ratnih uslova povelje nisu štampane, a za sva odlikovanja dodeljena tokom rata kao i prvih posleratnih godina, odlikovani su dobijali potvrde. Svaka jedinica je vodila registar odlikovanih, na osnovu kog su, nakon završetka rata i normalizacija stanja, od oko 1920. godine, počele da se dodeljuju povelje. Za zasluge u Velikom ratu povelje su dodeljivane sve do kraja 20-ih godina, nekad i sa deset, pa i više godina zakašnjenja. Takođe, kako ističu dvojica istraživača, novonastala situacija i stvaranje Kraljevine SHS/Jugoslavije su rezultirali i kreiranjem novog likovnog rešenja povelja, prilagođenih novonastaloj situaciji. Povelja Medalje za revnosnu službu je, svojim izgledom i dimenzijama, u potpunom saglasju sa drugim poveljama za medalje nastalim nakon Prvog svetskog rata.

Likovno rešenje obrasca povelje Medalje za revnosnu službu je izradio umetnik i kancelar kraljevskih ordena Đorđe Čarapić., a štampane su u Kartografskoj radionici Topografskog odeljenja Vrhovne komande, Vojnom geografskom institutu u Beogradu i Reprodukcionom odseku Geografskog instituta u Zemunu. Kako ističe istraživač Tijana Jovanović Češka, povelja za ovu medalju se u velikoj meri razlikuje od prethodnih Čarapićevih likovnih rešenja za povelje drugih medalja — povelje Medalje za hrabrost „Miloš Obilić” i povelje Medalje za vojničke vrline — ali da su neki elementi na ovoj povelji preuzeti sa prethodnih navedenih. Tekst povelje je u centralnom delu oivičen širokom i raskošnom bordurom, koja se sastoji od floralnih elemenata razvijenih formi. Jovanović Češka navodi da je položaj medalje i njena predstava na ovoj povelji rešena slično povelji Medalje za hrabrost — visi u gornjem centralnom delu, uokvirena heraldičkom trakom koja je dekorativno izuvijana i nadvisuje tekst povelje. U donjem srednjem delu ostavljen je medaljon za pečat, koji je takođe dekorativno oivičen floralnim ukrasima, a sa bočnih strana flankiran dekorativnim pticama (orlovi), koje, kako ističe Jovanović Češka, ostvaruju izuzetno jaku likovnu predstavu. U vlastitom estetskom sudu ove povelje, ovaj istraživač ocenjuje ovo Čarapićevo delo negativno. Kako navodi:

„ Stroge simetrične linije i oblici, pedantno tretirani i razrađeni do najsitnijih detalja sa suvim žigom koji se nalazi u sredini ove predstave, grade bogato i raskošno likovno rešenje povelje. Iako je ovo likovno rešenje u svakom pogledu dekorativnije od prethodnih, ono ipak ostavlja u celini utisak znatno skromniji od povelja za Medalju za hrabrost. Mnoštvo detalja podjednake jačine i razvijenosti guše kompoziciono rešenje i, u međusobnoj borbi za dominaciju na slici, dekorativni motivi gube snagu, a opšti utisak slike ostaje slabiji. U ovakvim rešenjima sve više dolaze do izražaja i različiti fontovi slova, gde redovno susrećemo po tri vrste dekorativnih slova, u kombinaciji sa kurzivom i pisanim slovima, da bi se tome dodao i tekst upisivan ručno. Ovo obilje različitih slova i rukopisa stvara utisak šarenila i prezasićenosti crteža i kompletnog likovnog rešenja povelje. ”

Na osnovu imena i titule vladara, koji kod svih povelja odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije čine osnovu njenog teksta, povelja Medalje za revnosnu službu je postojana u pet tipova:

• Petar I., краљ Србије,
• У име Петра I., краља Србије, Александар, наследник престола,
• У име Петра I., краља Срба, Хрвата и Словенаца, Александар, наследник престола,
• Александар I., краљ Југославије,
• У име Петра II., kralja Jugoslavije, kraljevski namesnici.

• 
  Povelja za Zlatnu medalju za revnosnu službu kojom je 15. marta 1930. godine odlikovan Josip Vajngeri, činovnik u Ljubljani. Povelja je iz razdoblja kralja Aleksandra Karađorđevića, kralja Srba, Hrvata i Slovenaca. Tekst povelje ne navodi zbog kojih je zasluga činovnik odlikovan, a glasi: „... blagovoleo je ukazom Svojim od 15. aprila 1929 P.M.Br. 893 odlikovati čin. direkcije Ljubljana zlatnom Medaljom za revnosnu službu što mu ovim uverenjem potvrđuje.” Povelju su potpisali sekretar i kancelar kraljevskih ordena.
• 
  Povelja za Zlatnu medalju za revnosnu službu kojom je 14. septembra 1938. godine odlikovan pešadijski poručnik Aleksandar Mišić. Medalja je dodeljena u razdoblju vladavine Namesništva maloletnog kralja Petra II. Kako ističu Car i Muhić, osim izmenjene titule vladara, tekst na obrascu je identičan tekstu sa povelje iz vremena kralja Aleksandra, dodeljene činovniku u Ljubljani.
• 
  Povelja za Medalju za revnosnu službu dodeljenu 1913. godine, a izdatu 1940. godine; za Kancelariju Kraljevskih ordena povelju je potpisao Panta Mudraški.
• 
  Povelja za Zlatnu medalju za hrabrost Miloš Obilić kojom je Ukazom od 31. marta 1920. godine odlikovan 1. pešadijski puk; U Beogradu 15. januara 1927. godine; Zbirka Vojnog muzeja u Beogradu (Inv. br. 11681);
• 
  Povelja za Medalju za hrabrost Miloš Obilić u postavci Narodnog muzeja u Valjevu; [januar 2022. godine]
• 
  Povelja za Medalju za vojničke vrline kojom je, Ukazom od 25. maja 1920. godine, odlikovan pešadijski poručnik Branko S. Pejić, u Beogradu 1. novembra 1926; Zbirka Vojnog muzeja u Beogradu (Inv. broj 1974);
• 
  Povelja za Medalju za vojničke vrline u postavci Narodnog muzeja u Valjevu; [januar 2022. godine]

Izrada i nabavka

Za razliku od izrade prve i druge medalje za revnosnu službu, medalja iz 1913. godine nije kovana kod poznatih bečkih majstora medalje. Kako ističe Radomir Stolica, nove kulturne i političke orijentacije ka drugim zemljama zapadne Evrope, usmerile su razvoj srpske i jugoslovenske medaljarske umetnosti ka njihovim centrima, a od Beča. Kovanjem ovog, trećeg tipa medalje za revnosnu službu, se bavilo više, tada nepoznatih medaljarskih radionica sa kojima su zaključene prve porudžbine. Kao i najveći broj ratnih medalja i spomenica iz vremena balkanskih i Prvog svetskog rata, medalja za revnosnu službu je kovana u švajcarskoj firmi „Braća Igenin“ (etimološki: Huguenin Freres) iz Le Lokla i pariškoj firmi „Artus Bertrand“ (etim. Arthus Bertrand). Car i Muhić navode da su prve medalje, koje su izgledom bile u punom saglasju sa zakonskim tekstom, bile izrađene u radionici Artus-Bertrand, a da se radionica Braće Igenin u proizvodnju uključila kasnije. Ova dva istraživača ističu, pak, da je u izradu medalje bila uključena i bečka radionica Fridriha Orta (etim. Friedrich Orth) koja je izrađivala medalju sa spomenutim karakterističnim detaljem grba na reversu.

Nakon ujedinjenja 1918. godine i stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnivaju se i domaće kovnice koje u svom sastavu imaju medaljerske radionice i majstore-gravere. Osnivanjem firmi „Grizbah i Knaus“ (etim. Griesbach i Knaus) 1921. godine u Zagrebu, „Fran Sorlini“ u Varaždinu i „Kovnica A. D.“ 1929. godine u Beogradu, znatno se smanjuje potreba za poveravanjem izrade domaćih odlikovanja kovnicama u inostranstvu. Spomenute tri radionice su za vreme postojanja Kraljevine vršile izradu Medalje za revnosnu službu.

Pošto proizvodi domaćih kovnica nisu označeni signaturama, tako ni izrađene medalje nisu označene zbog čega je teško utvrditi poreklo pojedine varijante. Piletić i Stolica navode da sve medalje nastale u ovim kovnicama nose pečat serijske izrade i tipski su skoro identične.

Narudžbine medalje za revnosnu službu su ostvarivane preko Oficirske zadruge u Beogradu, koja je imala svoja prodajna mesta u skoro svim većim gradovima u zemlji.

Položaj u važnosnom redu odlikovanja

Glavni članci: Važnosni red odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije i Važnosni red odlikovanja Kraljevine Jugoslavije

Izgled Medalje za revnosnu službu i drugih odlikovanja Kraljevine Jugoslavije objavljenih u publikaciji „Zakoni i uredbe o ordenima i medaljama : sa svima izmenama i dopunama od 1883-1935. g.” u izdanju Kancelarije Kraljevskih ordena iz 1935 godine.

Formiranjem Kraljevine Jugoslavije, sistem odlikovanja nove države se nije bitnije menjao, jer je novoformirana kraljevina u celosti preuzela sistem odlikovanja Kraljevine Srbije onakvim kakav je zatečen na kraju Prvog svetskog rata. Sistem odlikovanja Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije je bio utemeljen „Zakonom o ordenima i medaljama“ od 23/26. januara 1883, više puta izmenjivanog dopunjavanog.

Zlatna i Srebrna medalja za revnosnu službu su se, prema navodu Kancelarije ordena od 1931. godine, nalazila na 37. odnosno 38. mestu u važnosom redu odlikovanja Kraljevine Jugoslavije, a na 6. odnosno 7. mestu u međusobnom rangu medalja objavljenom 1935. godine — ispred Zlatne medalje za Građanske Zasluge, a nakon Medalje za Vojničke vrline. Rang medalja i spomenica nije imao nikakvu pravnu važnost, već je samo određivao mesto nošenja odlikovanja na grudima, pa se medalja višeg ranga mogla dobiti pre medalje nižeg ranga, a ova niža posle medalje višeg ranga. Tabelarni prikaz položaja Zlatne i Srebrne medalje za revnosnu službu je dat ispod:

Izgled medalje i drugih odlikovanja bez natpisa, u istoj publikaciji.

Međusobni rang odlikovanja:
[Važnosni red odlikovanja kakav je prikazan u tabeli je objavljen 1. januara 1931. godine od Kancelarije Kraljevskih ordena]

1.	Kneza Lazara
2.	Kara-Đorđeva Zvezda sa mačevima I
3.	Kara-Đorđeva Zvezda bez mačeva I
4.	Kara-Đorđeva Zvezda sa mačevima II
5.	Kara-Đorđeva Zvezda bez mačeva II
6.	Beli Orao sa mačevima I
7.	Beli Orao bez mačeva I
8.	Kara-Đorđeva Zvezda sa mačevima III
9.	Kara-Đorđeva Zvezda bez mačeva III
10.	Beli Orao sa mačevima II
11.	Beli Orao bez mačeva II
12.	Jugoslovenska Kruna I
13.	Sveti Sava I
14.	Kara-Đorđeva Zvezda sa mačevima IV
15.	Kara-Đorđeva Zvezda bez mačeva IV
16.	Beli Orao sa mačevima III
17.	Beli Orao bez mačeva III
18.	Jugoslovenska Kruna II
19.	Sveti Sava II
20.	Beli Orao sa mačevima IV
21.	Beli Orao bez mačeva IV
22.	Jugoslovenska Kruna III
23.	Sveti Sava III
24.	Beli Orao sa mačevima V
25.	Beli Orao bez mačeva V
26.	Jugoslovenska Kruna IV
27.	Sveti Sava IV
28.	Jugoslovenska Kruna V
29.	Sveti Sava V
30.	Zlatna Vojnička Kara-Đorđeva Zvezda sa mačevima
31.	Srebrna Vojnička Kara-Đorđeva Zvezda sa mačevima.
32.	Zlatna medalja za hrabrost.
33.	Srebrna medalja za hrabrost.
34.	Medalja Kralja Petra I.
35.	Albanska spomenica.
36.	Medalja za Vojničke vrline.
37.	Zlatna medalja za Revnosnu službu.
38.	Srebrna medalja za Revnosnu službu.
39.	Zlatna medalja za Građanske zasluge.
40.	Srebrna medalja za Građanske zasluge.
41.	Zlatna medalja za unapređenje poljoprivrede
42.	Srebrna medalja za unapređenje poljoprivrede
43.	Bronzana medalja za unapređenje poljoprivrede
44.	Krst Milosrđa Ženski i Muški.
45.	Medalja za Usluge Kraljevom Domu
46.	Crveni Krst
47.	Srebrna Medalja Crvenog Krsta
48.	Bronzana Medalja Crvenog Krsta
49.	Spomenica Srpsko-Turskog Rata 1912 god.
50.	Spomenica Srpsko-Bugarskog Rata 1913 god.
51.	Spomenica Rata za Oslobođenje i Ujedinjenje 1914.-1918 g.

Međusobni rang medalja:
[Međusobni rang medalja prikazan u tabeli je objavljen 1935. godine u publikaciji „Zakoni i uredbe o ordenima i medaljama : sa svima izmenama i dopunama od 1883-1935. g” izdatoj od Kancelarije Kraljevskih Ordena i od Živojina Rankovića 1939. godine u „Beogradskim opštinskim novinama”.]

1.	Zlatna medalja za hrabrost.
2.	Srebrna medalja za hrabrost.
3.	Medalja Kralja Petra I.
4.	Albanska spomenica.
5.	Medalja za Vojničke vrline.
6.	Zlatna medalja za Revnosnu službu.
7.	Srebrna medalja za Revnosnu službu.
8.	Zlatna medalja za Građanske zasluge.
9.	Srebrna medalja za Građanske zasluge.
10.	Krst Milosrđa Ženski i Muški.
Napomena:	Medalja za Usluge Kraljevskom domu dolazi u rangu medalja odmah posle Krsta Milosrđa.

Nasleđe

Kao već napomenuto, pobedom KPJ i partizanske vojske u Drugom svetskom ratu i stvaranjem druge Jugoslavije, odlikovanja kraljevine prestaju da postoje kao državna odlikovanja, pa tako i Medalja za revnosnu službu. U novoj državi nije obnovljena višedecenijska tradicija medalje za revnosnu službu, a tip zasluga za koji je dodeljivana ova medalja u novoj državi su preuzela nova odlikovanja, sada sa novim likovnim rešenjima, heraldičkim elementima, natpisima i bojama traka, označavajući „novu eru“ u razvoju društva, inspirisane novim istorijskim ličnostima, zbivanjima i stremljenjima.

Padom monarhije i uspostavljanjem republike, svrgnuta dinastija Karađorđević nastavila je da dodeljuje stara državna odlikovanja sa istorijskim nazivima, sada kao privatna dinastička odlikovanja, uključiv i Medalju za revnosnu službu.

Raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i stvaranjem Savezne Republike Jugoslavije, dolazi do obnove tradicije medalje za revnosnu službu. Nova država decembra 1998. godine usvaja dve medalje koje su delimično nastale na tradiciji kraljevskih srpskih i jugoslovenskih medalja za revnosnu službu pre Drugog svetskog rata — Medalju za dugogodišnju revnosnu službu državi i Medalju za dugogodišnju revnosnu službu u oblastima odbrane i bezbednosti. Likovno rešenje druge medalje, koja se dodeljivala za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti zemlje i koja se dodeljivala za službu od 10, 20, 30 i 40 godina, je delom oslonjeno na likovno rešenje Medalje za revnosnu službu iz 1913. godine. Autori rešenja su istoričar umetnosti Radomir Stolica i vajar Dragomir Mileusnić.

Izlaskom Crne Gore iz Državne zajednice SCG 2006. sistem odlikovanja SR Jugoslavije, koji je sa izvesnim izmenama preuzela i Državna zajednica, faktički je prestao da postoji. Srbija kao država sukcesor nije preuzela pravo dodele ovih odlikovanja. Nakon više pokušaja uspostave novog sistema odlikovanja, Narodna skupština je 26. oktobra 2009. usvojila nov sistem odlikovanja Srbije. Među novim odlikovanjima našla se i Medalja za revnosnu službu (koja je do preimenovanja 2010. nosila naziv Medalja za zasluge za odbranu i bezbednost). Medalja je oblikovno inspirisana Medaljom za revnosnu službu iz 1913. godine. Na javnom konkursu raspisanom za izradu idejnih grafičkih rešenja odlikovanja Republike Srbije, u čijem sklopu je traženo i rešenje za novu Medalju, kao uslov konkursa bio je da rešenje bude urađeno prema kraljevskoj srpskoj i jugoslovenskoj Medalji za revnosnu službu.

• 
  Zlatna i Srebrna medalja za revnosnu službu Republike Srbije ustanovljena 2009. godine. Medalja se idejno oslanja na Medalju za revnosnu službu iz 1913. godine.

Literatura

Knjige i katalozi

• Acović, Dragomir M. (2008). Heraldika i Srbi. Beograd: Zavod za udžbenike. ISBN 978-86-17-15093-6.  COBISS.SR 152135692 COBISS.RS 152135692
• Acović, Dragomir (2013). Slava i čast: odlikovanja među Srbima: Srbi među odlikovanjima. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-1750-2.  COBISS.SR 200069388 COBISS.RS 200069388
• Acović, Dragomir (2019). Šest vekova odlikovanja među Srbima. Beograd: Politika, (Beograd : Politika). ISBN 978-86-7607-149-4.  COBISS.SR 279618316
• Gaj-Popović, Dobrila; Subotić, Irina (1981). Medalje i plakete : Medalje i plakete iz zbirke Narodnog muzeja i dela savremenih skulptora. Beograd: Narodni muzej : Srpsko numizmatičko društvo, ([Beograd] : "Slobodan Jović").  COBISS.SR 3151879
• Grbovi, zastave, drugi državni amblemi i zvanični znaci Kraljevine Jugoslavije ; Les armoiries, drapeaux et autres emblèmes d'etat, poinçons officiels de contrôle et de garantie du Royaume de Yougoslavie (PDF). Beograd: Ministarstvo trgovine i industrije — Uprava za zaštitu industrijske svojine. 1936.  COBISS.SR 1024031914
• Dimitrijević, Vukadin (1998). Odlikovanja i vojne oznake Srbije i Jugoslavije. Niš: Udruženje građana "Stari Niš" : Numizmatičko društvo "Medijana" : Klub vojske Jugoslavije, (Niš : Prosveta).  COBISS.SR 141659655
• Zakoni i uredbe o ordenima i medaljama : sa svima izmenama i dopunama od 1883-1935. g. / prikupio i sredio Dragoljub V. Jeremić. Beograd: Kancelarija kraljevskih ordena, (Beograd : "Đura Jakšić"). 1935.  COBISS.SR 87903495
• Jovanović, Miodrag (2005). Đoka Jovanović : [1861-1953]. Novi Sad: Galerija Matice srpske, (Novi Sad : Budućnost). ISBN 86-83603-12-1.  COBISS.SR 207371271
• Jovanović, Miodrag (2008). Vajar Đoka Jovanović : (1861-1953). Beograd: SANU, (Beograd : Publikum). ISBN 978-86-7025-463-3.  COBISS.SR 150086156
• Jovanović Češka, Tijana (2018). Đorđe J. Čarapić - Georg J. Fusek : život i delo : 1876-1941. Beograd: Istorijski muzej Srbije, (Beograd : Tipografik plus). ISBN 978-86-82925-95-8.  COBISS.SR 272312588
• Kostić, Laza M. (1936). Odlikovanja. [B. m. : b. i.], (Ljubljana : Jugoslovenska tiskarna).  COBISS.SR 36633607
• Lazarević, Petar (192X). „Medalja za revnosnu službu” (PDF). u Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 2, I-M / St. [Stanoje] Stanojević (PDF). Zagreb: Bibliografski zavod, (Zagreb : Zaklada Tiskare Narodnih novina). стр. 833.  COBISS.SR 56005127
• Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 2, I-M / St. [Stanoje] Stanojević (PDF). Zagreb: Bibliografski zavod, (Zagreb : Zaklada Tiskare Narodnih novina). 192X.  COBISS.SR 56005127
• Maričić, Dušanka (2019). Diplome i povelje XIX i XX veka : iz zbirke Vojnog muzeja. Beograd: Medija centar Odbrana, (Beograd : Vojna štamparija). ISBN 978-86-335-0670-0.  COBISS.SR 277796876
• Milošević, Emica; Rajić, Delfina; Bojović, Radivoje (2007). Vajar Đorđe Jovanović : (1861-1953) : katalog izložbe (PDF). Čačak: Narodni muzej, (Čačak : Grafički centar). ISBN 978-86-84067-15-1.  COBISS.SR 138745868
• Nikolić, Desanka (1971). Naša odlikovanja do 1941 : iz kolekcije Vojnog muzeja u Beogradu. Beograd: Vojni muzej, (Beograd : Prosveta).  COBISS.SR 108440839
• Piletić, Milana (1987). Odlikovanja jugoslovenskih naroda XIX i prve polovine XX veka (do 1941) iz zbirke Vojnog muzeja u Beogradu. Beograd: Vojni muzej, (Beograd : BIGZ).  COBISS.SR 61075724
• Prister, Boris (1984). Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI. Zagreb: Povijesni muzej Hrvatske.  COBISS.SR 2397536
• Prister, Boris (2000). Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3. Zagreb: Hrvatski povijesni muzej. ISBN 9536046202. 
• Romanoff, Dimitri (1996). The Orders, Medals and History of the Kingdoms of Serbia and Yugoslavia (na jeziku: engleski). Balkan Heritage. ISBN 8798126733. 
• Todorović, Nada (1964). Jugoslovenske i inostrane medalje. Beograd: Narodni muzej, (Beograd : Privredni pregled).  COBISS.SR 512253592
• Filipović, Mirjana; Popović, Marko (1979). Ordenje i medalje Srbije i Crne Gore : zbirka Marka Popovića. Beograd: Muzej grada Beograda, Manakova kuća, (Beograd : Radiša Timotić).  COBISS.SR 1024156593 COBISS.SR 36025863
• Car, Pavel; Muhić, Tomislav (2009). Odlikovanja Srbije i Jugoslavije : od 1859. do 1941. Wien: Militaria. ISBN 978-3-902526-28-1.  COBISS.SR 430956
• Švajncer, Janez (1978). Odlikovanja in znaki na Slovenskem (na jeziku: slovenački). Maribor: Pokrajinski muzej Maribor. 

Časopisi

• Žikić, Miloš; Tomanić, Boris (2018). „Britanska odlikovanja srpskoj vojsci za zasluge u Prvom svetskom ratu - tri dokumenta”. Arhiv : časopis Arhiva Jugoslavije. Beograd: Arhiv Jugoslavije, (Beograd : Planeta print). XIX (1—2): 158—190. ISSN 1450-9733. Arhivirano iz originala 15. 11. 2021. g. Pristupljeno 15. 11. 2021.  COBISS.SR 1026553485 COBISS.SR 167385863
• Knežević, Kosta Đ. (2004). „Đorđe J. Čarapić, sekretar Kancelarije kraljevskih ordena, 1908—1935”. Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd. Beograd: [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf) (4): 37—40.  COBISS.SR 112253196
• Koprčina, Arijana (2009). „»Griesbach i Knaus«, prva zagrebačka tvornica zlatne i srebrne robe (1925.–1939.) – radionička i unikatna produkcija”. Radovi Instituta za povijest umjetnosti. Zagreb: Institut za povijest umjetnosti (33): 261—270. ISSN 0350-3437.  COBISS.SR 596234
• Milikić, Ratomir (2017). „Dodele odlikovanja Kraljevine Jugoslavije u emigraciji 1941-1945.” (PDF). Istorija 20. veka : časopis Instituta za savremenu istoriju. Beograd: Institut za savremenu istoriju. XXXV (2): 85—99. ISSN 0352-3160.  COBISS.SR 240444428 COBISS.SR 11831554
• „Pregled opšteg i međusobnog ranga kraljevskih ordena, medalja i spomenica : tabela od 1. januara 1931. godine”. Arhiv : časopis Arhiva Jugoslavije. Beograd: Arhiv Jugoslavije, (Beograd : Janus). 3 (3): 153—155. 2002. ISSN 1450-9733. Arhivirano iz originala 20. 08. 2022. g. Pristupljeno 14. 11. 2021.  COBISS.SR 1024587149 COBISS.SR 167385863
• Ranković, Živojin (1939). „Jugoslovenska odlikovanja”. Beogradske opštinske novine : časopis za komunalno-socijalni, privredni i kulturni život Beograda. Beograd: [Opština Beogradska]. LVII (6—7 : Juni — Juli 1939 godine): 329—338. ISSN 2334-7740.  COBISS.SR 22061324
• Stevović, Ljubomir S.; Knežević, Kosta Đ. (2013). „Srpske ratne spomenice 1878—1918.” (PDF). Vesnik. Beograd: Vojni muzej, Beograd (40): 109—132. ISSN 0067-5660.  COBISS.SR 41168903
• Stojanović, M. (2002). „Izrađivači naših odlikovanja — Braća Huguenin”. Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd. Beograd: [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf) (2): 35—37.  COBISS.SR 112253196
• Stolica, Radomir (1996). „Medalja za revnosnu službu”. Sveske. Beograd: Društvo istoričara umetnosti SR Srbije, (Beograd : "Radiša Timotić") (23—26). ISSN 0350-3348.  COBISS.SR 7779330
• Stolica, Radomir (2003). „Medalja za revnosnu službu : ili najstarija srpska odlikovanja dodeljivana pripadnicima vojske i licima građanskog i duhovnog reda”. Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd. Beograd: [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf) (3): 24—27.  COBISS.SR 112253196
• Stolica, Radomir (2003a). „Medalja za dugogodišnju revnosnu službu u oblastima odbrane i bezbednosti”. Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd. Beograd: [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf) (3): 28—29.  COBISS.SR 112253196
• Todorović, Nada (1979). „Medaljerski radovi Đorđa Jovanovića u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu i Srpske akademije nauka i umetnosti”. Numizmatičke vijesti. Zagreb: Hrvatsko numizmatičko društvo (33): 49—57. ISSN 0546-9422.  COBISS.SR 103662599

Spoljašnje veze

• MEDALjA ZA REVNOSNU SLUŽBU na www.royalfamily.org