Mesija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Samuilo pomazuje Davida, Dura Europos, Sirija, datum: 3. vek.
Dio serije o judaizmu
Judaizam
Davidova zvezda Deset zapovesti Menora
Pokreti
Filozofija
Svete knjige
Zakon
Sveti gradovi / mesta
Važne ličnosti
Religijske uloge
Kultura i obrazovanje
Verski predmeti
Molitve
Veći praznici
Druge religije
Srodne teme

Mesija (hebr. מָשִׁיחַ [māšîaḥ — mašiah] — „pomazanik“) je središnji eshatološki pojam judaizma, prihvaćen i u hrišćanstvu i islamu. Mesijom se naziva iskupitelj kojeg, u jednom ili drugom vidu, očekuju sve ove religije. U širem značenju, mesija označava svaku osloboditeljsku ili spasiteljsku ličnost i pridev mesijanski se koristi za sva učenja koja očekuju nekog da popravi stanje čovečanstva i sveta.[1] Mesijanska nada i iščekivanje još uvek su jedan od temeljnih motiva jevrejske religije, iako je reformistički judaizam odbacio ideju o ličnom mesiji zamenivši je pojmom „mesijanskog doba“ koje odlikuje univerzalna pravda i mir. Koncepti mesije, mesijanizma i mesijanskog doba nastali su u judaizmu[2][3] i u Tanahu, u kojoj je masija kralj ili prvosveštenik tradicionalno pomazan svetim uljem za pomazanje. Mesije, međutim, nisu bili isključivo Jevreji, a koncept „mesije“ kao pojedinca je striktno post-biblijska tradicija jer se ne nalazi u Starom zavetu.[3]

Ha-mashiach (hebr. המשיח),[4][a] koji se često pominje kao melekh mashiach (hebr. מלך המשיח),[6] treba da bude jevrejski vođa, koji fizički potiče iz očinske Davidove loze preko kralja Davida i kralja Solomona. Smatra se da on postiže unapred određene stvari u budućem dolasku, uključujući ujedinjenje izraelskih plemena,[7] okupljanje svih Jevreja u Erec Izrael, ponovnu izgradnju hrama u Jerusalimu, početak mesijanskog doba globalnog univerzalnog mira,[8] i blagovest budućeg sveta.[2][3]

Grčki prevod Mesije je Khristós (grč. Χριστός).[9] Hrišćani obično nazivaju Isusa iz Nazareta ili „Hristom“ ili „Mesijom“, verujući da su se mesijanska proročanstva ispunila u Isusovoj misiji, smrti i vaskrsenju i da će se on vratiti da ispuni ostala mesijanska proročanstva. Štaviše, za razliku od judaističkog koncepta Mesije, Isusa Hrista hrišćani dodatno smatraju Sinom Božijim.

U islamu se smatra da je Isus (arap. عيسى) bio prorok i Mesija poslat Izraelcima, koji će se vratiti na Zemlju na kraju vremena zajedno sa Mahdijem i poraziti al-Masih ad-Dajala, lažnog Mesiju.[10] U Ahmadijskoj teologiji, veruje se da su se ova proročanstva o Mahdiju i drugom Isusovom dolasku ispunila u Mirzi Gulamu Ahmadu (1835–1908),[11] osnivaču Ahmadijskog pokreta, gde su termini Mesija i Mahdi sinonimi za jedno te isto lice.[12]

U habadskom mesijanizmu,[13] Josef Jičak Šnirson (r. 1920–1950), šesti reb (duhovni vođa) Habada, i Menahem Mendel Šnirson (1902–1994), sedmi rebe iz Habada, su Mesije.[14][15][16][17]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Mesija (hebrejski: hebr. מָשִׁיחַ, ili hebr. המשיח, mashiach; Məšîḥā; лат. Messias) doslovno znači „pomazanik“.[18]

Na hebrejskom, Mesija se često pominje kao melekh mashiach (hebr. מלך המשיח; tiberijski: Meleḵ ha-Mašīaḥ, pronounced [ˈmeleχ hamaˈʃiaħ]), što doslovno znači 'pomazani kralj'. Grčka septuagintska verzija Starog zaveta prikazuje svih 39 instanci hebrejskog mašíaḥ kao Khristós (grč. Χριστός).[9] Novi zavet beleži grčku transliteraciju Messias (grč. Μεσσίας) dva puta u Jovanu.[Jn. 1:41]

al-Masīḥ (arap. المسيح, izgovor [maˈsiːħ], doslovno 'pomazanik', 'putnik' ili 'onaj koji leči milovanjem') arapska je reč za mesiju koju koriste arapski hrišćani i muslimani. U savremenom arapskom jeziku, koristi se kao jedna od mnogih Isusovih titula, koju arapski hrišćani nazivaju Yasūʿ al-Masih (arap. يسوع المسيح), a muslimani Īsā al-Masīḥ (arap. عيسى المسيح).[19]

Judaizam[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Pomazanje

U hebrejskoj Bibliji, mesijom, odnosno pomazanikom, su nazivani kraljevi i sveštenici Izraela koji su pomazivani svetim uljem. Kraljevi i prvosveštenici su primali pomazanje kao znak nove službe, nakon čega su sticali zvanje pomazanika (1 S 10.1; Lv 8.12). U tom smislu je naziv korišćen (izuzetno) čak i za jednog stranca kao što je persijski kralj Kir (Iz 45.1). U razvijenoj jevrejskoj mesijanskoj eshatologiji, mesija se odnosi na vođu kojeg je Bog pomazao, i u nekim slučajevima, budućeg kralja Izraela, potomka Davidove loze, koji će ujediniti sva jevrejska plemena i osloboditi ih od strane vlasti.[20] Dolazak mesije će, kako se veruje, navestiti mesijansko doba sveopšteg mira, sklada i pravde.[21] U judaizmu, mesija nije smatran natprirodnom figurom, Bogom niti sinom Boga.

Doslovan prevod hebrejske reči mashiach (hebr. המשיח, mesija) je 'pomazanik', što se odnosi na ritual posvećenja nekoga ili nečega stavljanjem svetog ulja na njega. Koristi se u celoj Hebrejskoj Bibliji u vezi sa širokim spektrom pojedinaca i objekata; na primer, carevi, sveštenici i proroci, oltar u Hramu, sasudi, beskvasni hleb, pa čak i nejevrejski kralj (Kir Veliki).[22]

U jevrejskoj eshatologiji, termin je došao da se odnosi na budućeg jevrejskog kralja iz Davidove loze, koji će biti „pomazan“ svetim uljem za pomazanje, da bude kralj Božjeg kraljevstva i da će vladati jevrejskim narodom tokom Mesijanskog doba. U judaizmu, mesija se ne smatra Bogom ili već postojećim božanskim Sinom Božijim. Smatra se da je veliki politički vođa koji je poticao od kralja Davida, pa se stoga i naziva Mesija ben David, 'Mesija, sin Davidov'. U judaizmu, mesija se smatra velikim, harizmatičnim vođom koji je dobro orijentisan prema zakonima koji se poštuju u judaizmu.[23] On će biti taj koji neće „suditi po onome što njegove oči vide“ niti „odlučiti po onome što njegove uši čuju“.[24]

Vera u eventualni dolazak budućeg mesije je fundamentalni deo judaizma i jedan je od Majmonidovih 13 principa vere.[25] Majmonid opisuje identitet Mesije sledećim rečima:

I ako se pojavi car iz reda Davidovog doma, koji proučava Toru i bavi se zapovestima poput svog oca Davida, prema pisanoj i usmenoj Tori, i on će naterati ceo Izrael da je sledi i da ojača prodore u njenom poštovanju, i vodiće Božje ratove, prema njemu se treba postupati kao da je pomazanik. Ako je uspeo i sagradio sveti hram na njegovom mestu i sabrao rasejane Izraela, ovo je zaista pomazanik, i on će popraviti ceo svet da se zajedno klanja Gospodu, kao što je rečeno: „Jer tada ću narodima okrenuti jasan jezik, da svi propovedaju Ime Gospodnje i da Mu se klanjaju sa ujedinjenom odlučnošću (Sofonija 3:9).“[26]

Iako je eventualni dolazak mesije snažno potvrđeno verovanje u judaizmu, pokušaj da se predvidi stvarno vreme kada će mesija doći je čin na koji se ne odobrava. Smatra se da ovakve akcije slabe veru koju ljudi imaju u religiju. Dakle, u judaizmu ne postoji određeno vreme kada dolazi mesija. Naprotiv, dela ljudi određuju kada će Mesija doći. Rečeno je da bi mesija došao ili kada je svetu najpotrebniji njegov dolazak (kada je svet toliko grešan i kada je očajnički potrebno da ga mesija spase) ili ga najviše zaslužuje (kada u svetu preovlada istinska dobrota).[25]

Uobičajeno moderno rabinsko tumačenje je da u svakoj generaciji postoji potencijalni mesija. Talmud, koji često koristi priče da bi napravio moralnu poentu (aggadah), govori o veoma poštovanom rabinu koji je pronašao Mesiju na vratima Rima i upitao ga: „Kada ćeš konačno doći?“ Bio je prilično iznenađen kada mu je rečeno: „Danas“. Presrećan i pun iščekivanja, čovek je čekao ceo dan. Sledećeg dana se vratio, razočaran i zbunjen, i upitao: „Rekli ste da će mesija doći 'danas', ali on nije došao! Šta se dogodilo? Mesija je odgovorio: „Sveto pismo kaže: ’Danas, ako hoćete samo poslušajte njegov glas.“[27]

Kabalistička tradicija unutar judaizma je da će mesiji o kome se obično raspravlja i koji će uvesti period slobode i mira, Mesiji ben Davidu, prethoditi Mesija ben Josif, koji će okupiti decu Izraela oko sebe, odvesti ih u Jerusalim. Nakon što je savladao neprijateljske sile u Jerusalimu, Mesija ben Josif će ponovo uspostaviti bogosluženje u hramu i uspostaviti svoju vlast. Tada će Armil, prema jednoj grupi izvora, ili Gog i Magog, prema drugoj, izaći sa svojim vojskama pred Jerusalim, zaratiti protiv Mesije ben Josifa i ubiti ga. Njegov leš će, prema jednoj grupi, ležati nepokopan na ulicama Jerusalima; po drugom, skrivaće ga anđeli sa telima Patrijaraha, sve dok Mesija ben David ne dođe i ne vrati ga u život.[28]

Hrišćanstvo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Hristos

U grčkoj Septuaginti hebrejska reč mašiah (מָשִׁיחַ [māšîaḥ‎]) se prevodi kao hristos (χριστός [christós]),[9] što u hrišćanstvu postaje uobičajena titula za Isusa iz Nazareta, pokazujući hrišćansko poimanje njegove uloge. Naime, rani hrišćani su, za razliku od ostalih Jevreja, poverovali da je Isus dugo očekivani mesija, odnosno hristos.

Islam[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Isa i Mahdi (islam)

Islamska tradicija drži da je Isus (Isa), sin Marije, bio je zaista obećani prorok ili Mesija poslan semitskim jevrejskim plemenima Izraela. Muslimani veruji da će Isa uoči sudnjeg dana ponovo vratiti na Zemlju da uspostavi pravdu i pobedi „velikog obmanjivača“, lažnog mesiju Dadžala.[29][10]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The specific expression ha mashiach does not occur in the Tanakh.[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „"messiah." Encyclopædia Britannica Online. 11 May. 2010”. Pristupljeno 12. 4. 2013. 
  2. ^ a b Schochet, Jacob Immanuel. „Moshiach ben Yossef”. Tutorial. moshiach.com. Arhivirano iz originala 20. 12. 2002. g. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  3. ^ a b v Blidstein, Prof. Dr. Gerald J. „Messiah in Rabbinic Thought”. Messiah. Jewish Virtual Library and Encyclopaedia Judaica 2008 The Gale Group. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  4. ^ Telushkin, Joseph. „The Messiah”. The Jewish Virtual Library Jewish Literacy. NY: William Morrow and Co., 1991. Reprinted by permission of the author. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  5. ^ „The Jewish Concept of Messiah and the Jewish Response to Christian Claims – Jews For Judaism”. jewsforjudaism.org. Jews For Judaism. Arhivirano iz originala 16. 9. 2016. g. Pristupljeno 31. 8. 2016. 
  6. ^ Flusser, David. „Second Temple Period”. Messiah. Encyclopaedia Judaica 2008. The Gale Group. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  7. ^ Megillah 17b–18a, Taanit 8b
  8. ^ Sotah 9a
  9. ^ a b v „Etymology Online”. 
  10. ^ a b „Muttaqun OnLine – Dajjal (The Anti-Christ): According to the Qur'an and Sunnah”. Muttaqun.com. Pristupljeno 9. 11. 2012. 
  11. ^ „Ask Islam: What is the different between a messiah and a prophet? (audio)”. 
  12. ^ „Messiah and Mahdi - Review of Religions”. januar 2009. 
  13. ^ also: Habad messianism, Lubavitcher messianism, mishichism, meshichism.
  14. ^ Susan Handelman, The Lubavitcher Rebbe Died 20 Years Ago Today. Who Was He?, Tablet Magazine
  15. ^ Adin Steinsaltz, My Rebbe. Maggid Books, p. 24
  16. ^ Dara Horn, 13 June 2014 "Rebbe of Rebbe's". The Wall Street Journal.
  17. ^ Aharon Lichtenstein, Euligy for the Rebbe. 16 June 1994.
  18. ^ „Online Etymology Dictionary”. 
  19. ^ Badawi, Elsaid; Haleem, Muhammad Abdel (2008). Arabic–English Dictionary of Qur'anic Usage. Koninklijke Brill. str. 881. ISBN 9789047423775. 
  20. ^ Megillah 17b-18a, Taanit 8b
  21. ^ Sotah 9a
  22. ^ Tanakh verses:
  23. ^ „Judaism 101: Mashiach: The Messiah”. Jewfaq.org. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  24. ^ Isaiah 11:3–4
  25. ^ a b „Judaism 101: Mashiach: The Messiah”. Jewfaq.org. Pristupljeno 9. 11. 2012. 
  26. ^ Mishneh Torah, Laws of Kings 11:4
  27. ^ Psalms 95:7
  28. ^ „Messiah”. Jewish Encyclopedia. 1906. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  29. ^ "Isa", Encyclopedia of Islam

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Aryeh Kaplan, From Messiah to Christ, New York: Orthodox Union, 2004.
  • Joseph Klausner, The Messianic Idea in Israel from Its Beginning to the Completion of the Mishnah, London: George Allen & Unwin, 1956.
  • Jacob Neusner, William S. Green, Ernst Frerichs, Judaisms and their Messiahs at the Turn of the Christian Era, Cambridge: Cambridge University Press, 1987.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mesija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Месија&oldid=27816122”