Milica Mandić

Milica Đuričić
Lični podaci
Datum rođenja	(1991-12-06)6. decembar 1991.
Mesto rođenja	Beograd, SFR Jugoslavija
Državljanstvo	Srbija
Visina	1.80 m
Masa	72 kg
Sportske informacije
Sport	Tekvondo
Klub	Tekvondo klub Galeb
Dostignuća i titule
Lični rekord	77:40
Nagrade	„Zlatna značka“ Sporta (2012) Najbolja sportistkinja po izboru OKS (2012, 2017) Sportista godine po izboru USNS (2012) Nagrada grada Beograda (2012) Majska nagrada (2013)
Nagrade i medalje Predstavljajući Srbija Tekvondo Olimpijske igre 2012. London preko 67 kg 2020. Tokio preko 67 kg Svetsko prvenstvo 2011. Kjengdžu do 73 kg 2017. Mudžu do 73 kg Evropsko prvenstvo 2012. Mančester do 73 kg 2014. Baku do 73 kg 2016. Montre do 73 kg 2021. Sofija do 73 kg Evropske igre 2015. Baku preko 67 kg Mediteranske igre 2013. Mersin preko 67 kg

Milica Mandić (Beograd, 6. decembar 1991) srpska je reprezentativka u tekvondu i članica tekvondo kluba Galeb. Dvostruka olimpijska šampionka u tekvondou u kategoriji preko 67 kg na igrama 2012. i 2020. godine. Trenira je Dragan Jović.

Sportska karijera

Na Letnjim olimpijskim igrama 2012. godine takmičila se u kategoriji preko 67 kg u kojoj je osvojila zlatnu medalju, nakon pobeda nad Tataligom Kroli (1 runda: 16-2), Marijom Espinozom (ČF: 6-4), Anastasijom Barišnjikovom (PF: 11-3) i An Karolin Graf (F: 9-7).

To je treća medalja koju je Srbija osvojila na Letnjim olimpijskim igrama 2012. godine i prva zlatna otkako Srbija učestvuje kao samostalna država.

Krajem 2012. godine Olimpijski komitet Srbije proglasio ju je za najbolju sportistkinju, a dobila je i „Zlatnu značku“ dnevnog lista Sport.

U maju 2013. godine Milica je osvojila zlatnu medalju u kategoriji do 73 kilograma, na Otvorenom prvenstvu Španije u Alikanteu. Na Mediteranskim igrama u Mersinu za svoju zemlju osvojila je srebrnu medalju.

Početkom maja 2014, okitila se srebrnom medaljom na kontinentalnom šampionatu, koje se održavalo u Bakuu. Redom je pobeđivala: Marinu Tadejevu (13:1), Elpidu Dimitropulu (13:5), a u polufinalu Aleksandru Kžemjenecku (10:2). U finalu gubi od Ive Radoš (6:3). Na turniru G1 u Austriji osvaja zlatnu medalju. U prvom kolu pobeđuje Sude Bulut (4:1), zatim Zuzanu Pijetke (13:0), a u polufinalu Furkanu Ajdin (6:4). U finalu pobeđuje Rešmie Ogink na zlatni bod. U Lozani na turniru G1 takođe osvaja zlatnu medalju. Redom je pobedila: Aureliju Sanfilipo (7:1), Ivu Radošin na zlatan bod, a u finalu opet Rešmie Ogink na zlatan bod. Na pozivnom turniru G4 u Kini okitila se bronzanom medaljom. Pobedila je: Meldu Akcan (6:2), zatim Dongua Li (3:2), a u četvrtfinalu Rešmie Ogink (5:1). U polufinalu izgubila je od Brisaide Akoste (7:1). Ovo je bio ujedno i prvi turnir na kojem se uručuju novčane nagrade, pa je Milica dobila 1.000 $. Na turniru G2 kategorije u Koreji u finalu pobedila je Feruzua Jergešovu (9:0).

Drugu zlatnu medalju je osvojila na Letnjim olimpijskim igrama 2020. godine u Tokiju, a takmičila se u kategoriji preko 67 kg, pobedila je u finalu Dabin Li iz Južne Koreje sa 10:7.

Mural Milici Mandić uslikan nakon Olimpijskih igra 2020. u beogradskom naselju Stepa Stepanović

Nagrade

Druge nagrade

• 2012: Nagrada Braća Karić
• 2022: Nagrada Braća Karić

Vidi još

• Spisak osvajača olimpijskih medalja za Srbiju

Spoljašnje veze

• Milica Mandić na sajtu Olympedia.org
• Milica Mandić na taekwondodata.de
• Poreklo olimpijske šampionke Milice Mandić (Poreklo, 20. april 2013)