Minut

Digitalni sat koji pokazuje nula sati i jedan minut.

Minut je jedinica vremena obično jednaka sa 1/60 (prvi seksagezimalni razlomak) sata, ili 60 sekundi. U UTC standardu vremena, minut u retkim prilikama ima 61 sekundu, što je posledica prestupnih sekundi (postoji odredba da se ubaci negativna prestupna sekunda, što bi rezultiralo u 59 sekundi, ali to se nikada nije dogodilo više od 40 godina pod ovim sistemom). Iako nisu SI jedinice, minute su prihvaćene za upotrebu sa SI jedinicama. SI simbol za minut ili minute je min (bez tačke). Simbol prim se takođe ponekad neformalno koristi za označavanje minuta vremena.

Minut ili minuta može da bude:

• jedinica za vreme jednaka 1/60 delu sata, odnosno 60 sekundi. (Neki retki minuti imaju 59 ili 61 sekund; vidite prestupnu sekundu.)
• jedinica za ugao, 1/60 deo stepena. Takođe je poznat kao minut ugla ili lučni minut, i dalje može da se podeli na 60 lučnih sekundi. Simbol za lučni minut je prim (′). Na primer, petnaest minuta može da se napiše kao 15′. Međutim, češće se upotrebljava apostrof (U+0027).

Zemlja se okreće po svojoj polarnoj osi kroz 15 lučnih minuta svakog minuta vremena. Lučni minut na Zemljinom ekvatoru iznosi približno jednu nautičku milju.

Sat verovatno sadrži 60 minuta zbog uticaja Vavilonaca, koji su koristili brojni sistem na bazi 60.

Istorija

Al-Biruni je prvi put podelio sat seksagezimalno na minute, sekunde, trećine i četvrtine 1000. godine dok je raspravljao o jevrejskim mesecima.

Istorijski, reč „minut“ potiče od latinskog pars minuta prima, što znači „prvi mali deo“. Ova podela časa može se dodatno precizirati „drugim malim delom“ (latinski: pars minuta secunda), i otuda dolazi reč „sekunda“. Radi još daljeg preciziranja, termin „treći“ (¹⁄₆₀ sekunde) ostaje u nekim jezicima, na primer poljskom (tercja) i turskom (salise), iako većina modernih upotreba deli sekunde pomoću decimala. Simbolska notacija prima za minute i dvostrukog prima za sekunde može se posmatrati kao označavanje prvog i drugog preseka sata (slično kao što je stopa prvi presek jarda ili možda lanca, sa inčima kao drugi nivo). Srednjovekovni naučnik Rodžer Bejkon je 1267. godine, pisajući na latinskom, definisao podelu vremena između punog meseca kao broj sati, minuta, sekundi, trećine i četvrti (horae, minuta, secunda, tertia i quarta) posle podne navedenog kalendarskog datuma. Uvođenje kazaljke minuta u satove bilo je moguće tek nakon što je Tomas Tompion, engleski časovničar, izumeo povratnu oprugu 1675. godine.

Antika

Grci su merili vreme drugačije od nas. Umesto da podele vreme između jedne ponoći i sledeće na 24 jednaka sata, oni su delili vreme od izlaska do zalaska sunca na 12 „sezonskih sati“ (njihovo stvarno trajanje je zavisilo od godišnjeg doba) i vreme od zalaska do sledećeg izlaska sunca ponovo u 12 „sezonskih sati”. U početku je samo dan bio podeljen na 12 sezonskih sati, a noć na 3 ili 4 noćne straže. Do helenističkog perioda noć je takođe bila podeljena na 12 sati. Dan i noć (νυχθήμερον) je verovatno prvi podelio Hiparh Nikejski na dvadeset i četiri sata. Grčki astronom Andronik iz Kira nadgledao je izgradnju časoslova nazvanog Kula vetrova u Atini tokom prvog veka pre nove ere. Ova struktura je pratila 24-časovni dan koristeći sunčane satove i mehaničke indikatore sata.

Uvedeno su kanonski sati do ranog hrišćanstva iz judaizma Drugog hrama. Do 60. godine, Didah preporučuje učenicima da se mole Očenaš tri puta dnevno; ova praksa je našla put i u kanonskim časovima. U drugom i trećem veku, crkveni očevi kao što su Kliment Aleksandrijski, Origen i Tertulijan pisali su o praksi jutarnje i večernje molitve, kao i o molitvama u trećem, šestom i devetom času. U ranoj crkvi, u noći pred svaki praznik, održavano je bdenije. Reč „bdenje“, koja se prvo odnosila na noćnu službu, potiče iz latinskog izvora, naime Vigiliae ili noćne straže ili straže vojnika. Noć od šest časova uveče do šest časova ujutru bila je podeljena na četiri straže ili bdenja od po tri sata, prvo, drugo, treće i četvrto bdenje.

Hore su prvobitno bile personifikacije sezonskih aspekata prirode, a ne doba dana. Spisak od dvanaest Hora koji predstavljaju dvanaest sati u danu zabeležen je samo u kasnoj antici, kod Nona. Prva i dvanaesta Hora dodati su originalnom skupu od deset:

1. Auge (prvo svetlo)
2. Anatole (izlazak sunca)
3. Mousike (jutarnji čas muzike i učenja)
4. Gymnastike (jutarnji sat vežbanja)
5. Nymphe (jutarnji čas abdesta)
6. Mesembria (podne)
7. Sponde (libacije nakon ručka )
8. Elete (molitve)
9. Akte (jelo i zadovoljstvo)
10. Hesperis (početak večeri)
11. Dysis (zalazak sunca)
12. Arktos (noćno nebo)

Vidi još

• International System of Units
• Latitude and longitude
• Orders of magnitude (time)

Literatura

• Henry Campbell Black, Black's Law Dictionary, 6th Edition, entry on Minute. West Publishing Company, St. Paul, Minnesota, 1991.
• Eric W. Weisstein. "Arc Minute." From MathWorld—A Wolfram
• The Oxford English Dictionary, Oxford: Oxford University Press .
• Baxter, William H.; et al. (2014), Old Chinese: A New Reconstruction, Oxford: Oxford University Press , available in part here [2].
• Clagett, Marshall (1995), Ancient Egyptian Science, Vol. II: Calendars, Clocks, and Astronomy, Memoirs of the APS, No. 214, Philadelphia: American Philosophical Society, ISBN 9780871692146 .
• Dershowitz, Nachum; et al. (2008), Calendrical Calculations, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 9780521885409 .
• Holford-Strevens, Leofranc (2005), The History of Time: A Very Short Introduction, Very Short Introductions, Vol. 133, Oxford: Oxford University Press, ISBN 9780192804990 .
• Landes, David S. (1983), Revolution in Time, Cambridge: Harvard University Press .
• Parker, Richard Anthony (1950), The Calendars of Ancient Egypt (PDF), Studies in Ancient Oriental Civilization, No. 26, Chicago: University of Chicago Press .
• Petersen, Jens Østergård (1992), „The Taiping Jing and the A.D. 102 Clepsydra Reform”, Acta Orientalia, 53, Copenhagen, str. 122—158 .
• Rogers, J.H. (1998), „Origins of the Ancient Constellations”, Journal of the British Astronomical Association, No. 108, London: BAA .
• Sewell, Robert (1924), The Siddhantas and the Indian Calendar, Kolkata: Government of India Central Publication Branch, ISBN 9788120603646 .
• Sōma, Mitsuru; et al. (25. 10. 2004), „Units of Time in Ancient China and Japan”, Publications of the Astronomical Society of Japan, Vol. 56, No. 5, 56 (5), Tokyo: ASJ, str. 887—904, doi:10.1093/pasj/56.5.887 CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Steele, J.M. (2000), Observations and Predications of Eclipse Times by Early Astronomers, Amsterdam: Kluwer Academic Publications .
• Stephenson, F. Richard (1997), Historical Eclipses and Earth's Rotation, Cambridge: Cambridge University Press .
• Stephenson, F. Richard; et al. (2002), Historical Supernovae and Their Remnants, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-850766-6 .
• Thongprasert, Chamnong (1985), „ทุ่ม-โมง-นาฬิกา [Thum-Mong-Nalika]”, ภาษาไทยไขขาน [Thai Unlocked], Bangkok: Prae Pitaya Press .
• Wall, J. Charles (1912), Porches & Fonts, London: Wells, Gardner, Darton & Co. 
• Wilkinson, Richard H. (2003), The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt, Singapore: Tien Wah Press for Thames & Hudson .
• Gerhard Dohrn-van Rossum (1996). History of the Hour: Clocks and Modern Temporal Orders. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-15510-4. 
• Christopher Walker (ed.), Astronomy before the Telescope. London: British Museum Press, 1996.
• Unit Systems in Electromagnetism Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. октобар 2020)
• MW Keller et al. Metrology Triangle Using a Watt Balance, a Calculable Capacitor, and a Single-Electron Tunneling Device
• "The Current SI Seen From the Perspective of the Proposed New SI". Barry N. Taylor. Journal of Research of the National Institute of Standards and Technology, Vol. 116, No. 6, Pgs. 797–807, Nov–Dec 2011.
• B. N. Taylor, Ambler Thompson, International System of Units (SI), National Institute of Standards and Technology 2008 edition, ISBN 1437915582.
• Crowder, Stephen; Delker, Collin; Forrest, Eric; Martin, Nevin (30. 11. 2020). Introduction to Statistics in Metrology (na jeziku: engleski). Springer Nature. ISBN 978-3-030-53329-8. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Atkins, Tony; Escudier, Marcel (2019). A Dictionary of Mechanical Engineering. Oxford University Press. ISBN 9780199587438. OCLC 1110670667. 
• Chapple, Michael (2014). Dictionary of Physics. Taylor & Francis. ISBN 9781135939267. OCLC 876513059. 
• Page, Chester H.; Vigoureux, Paul, ur. (20. 5. 1975). The International Bureau of Weights and Measures 1875–1975: NBS Special Publication 420. Washington, D.C.: National Bureau of Standards. str. 238–244. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• BIPM – About the BIPM (home page)
• BIPM – measurement units
• BIPM brochure (SI reference)