Mlazni lovac pete generacije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Američki F-22 raptor lansirao je raketu AIM-120 AMRAAM.
Ruski Suhoj Su-57, u letu.

Mlazni lovac pete generacije je najsavremeniji lovački avion, zasnovan na naprednijim tehnologijama u prvim decenijama dvadeset prvog veka. Ova grupacija lovačkih aviona, kao i ostale, određena je po klasifikaciji tehnički razvijenih zemalja. Kriterijum za preciznu definiciju karakteristika pete generacije mlaznih lovaca, češće su kontroverzni. Poneko ih definiše prošireno, za njih je ispunjen zahtevani uslov slabe uočljivosti („stelt“, engl. Stealth) čak i onda kada nosi spolja naoružanje. U principu, treba da ispune uslove značajno smanjene uočljivosti, posebno radarom, zbog čega je obavezno „skriveno“ oružje u konturi zmaja aviona.

Ti avioni imaju precizno autonomno vođeno oružje, visoke performanse leta, napredne funkcije, visoku integraciju opreme i računarskih sistema i sposobnost umrežavanja sa drugim učesnicima i segmentima „pozornice bojišta“, u cilju postizanja prednosti u situacionoj svesti. Trenutno je samo jedan takav avion 5. generacije u operativnoj upotrebi u svetu. To je američki F-22 raptor, a u razvoju su američki F-35 lajtning II, ruski Suhoj PAK FA i kineski Čendu J-20.[1][2]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Avioni prethodne generacije „stelt“, kao što je B-2 i F-117, projektovani su kao bombarderi, nedostajalo im je elektronsko skeniranje radara (AESA) (rešetkasta antena), radio mreže na borbenoj sceni, performanse, kao i oružje za borbu vazduh-vazduh.[3] Predvodnik 5. generacije borbenih aviona F-22 raptor, razvijao se u vremenskom trajanju od oko 20 godina. Njegova istorija je počela još 1976. godine, kada je Američko ratno vazduhoplovstvo počelo ozbiljno da razmatra mogućnost primene „stelt“ tehnologija u gradnji borbenih aviona za postizanje nadmoći u vazdušnom prostoru. Inicijalne studije i primenjeno istraživanje je započeto još 1969. godine.

Na osnovu prvih rezultata i sagledavanja problema oformljena je stručna radna grupa 1975. godine, koja je napravila preliminarni plan odvijanja aktivnosti, sa pretpostavljenim ispitivanjem prototipova u vremenskom periodu od 1977. do 1981. godine. Kasnije su ti rezultati i ideje koncentrisani u precizne taktičko–tehničke zahteve (TTZ) za novi lovac pete generacije.[4] Prvi let prototipa je bio 29. septembar 1990. godine, a serijska proizvodnja 1991. Za sada je F-22 raptor jedini lovački avion pete generacije u operativnoj upotrebi u svetu.[5][6] Prema korigovanim planovima proizilazi da će mu se ubrzo pridružiti i F-35 lajtning II.

Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo je 1980. formulisalo taktičko–tehničke zahteve za svoj novi avion pete generacije, koji je u dogledno vreme trebalo da zameni lovce MiG-29 i Su-27, a da bude sposoban da se uspešno suprotstavi američkom lovcu F-22 raptoru. Na osnovu ovih zahteva KB Mikojan je koncipirao predlog MiG 1.44, a Suhoj Su-47. Sa raspadom Sovjetskog Saveza, a posledično i sa privrednim padom nestali su najneophodniji uslovi za nastavak rada na ovom programu. Ruska Federacija je program „zamrzla“, zbog nemogućnosti finansiranja.

Ostvareni rezultati, kroz programe Mikojana MiG 1.44 i Suhoja Su-47, su sjedinjeni 2002. godine i nastavljen je rad na jedinstvenom projektu, pod odgovornošću firme Suhoj. Potpredsednik vlade Rusije, Sergej Ivanov je u svome intervju dao osnovne informacije o programu ruskog novog lovca. O programu PAK FA su svetsku i domaću javnost povremeno obaveštavali i ostali ruski zvaničnici. Konačno je njegov prvi prototip, od ukupno proizvedena tri, uspešno leteo 29. januara 2010. godine, za razliku od američkog Raptora, koji je poleteo daleko ranije, 29. septembar 1990.[7][8]

Čendu J-20

Kineski Čendu J-20 (kin: 殲撃二十型, engl. Chengdu J-20) („Moćni zmaj“) je dvomotorni borbeni avion, pete generacije. Smanjena mu je uočljivost (engl. stealth), što ga sa drugim karakteristikama svrstava u petu generaciju.

Poleteo je je 11. januara 2011. godine. Očekuje se da će biti operativan u periodu 2017-2019. godine.[9][10] Do kasnih 1990-ih godina prošlog veka, nekoliko kineskih projekata aviona pete generacije, grupisano je u okviru programa sa kodnom oznakom J-XX ili XXJ, identifikovani su od strane zapadnih obaveštajnih izvora. Zvaničnici su potvrdili postojanje takvog programa, koji se razvija.[11] Ipak, Sjedinjene Države je predviđaju da mogu posedovati čak 20 puta više „naprednih“ „steal“ lovaca od Kineza do 2020. godine.[12] Kina i dalje zavisi od pouzdanih ruskih mlaznih motora i napredne radarske tehnologije i tako još uvek nema nezavisnu mogućnost za gradnju lovaca pete generacije.[13]

Američki proizvođač aviona Lokid Martin koristi kategorizaciju „pete generacije lovačkih aviona“ da bi opisao lovce F-22 i F-35, kojima je posebnost „napredna „stelt“ tehnologija“, „ekstremne performanse“, „fuzija informacija sa senzora“ i „napredno održavanje“. Prema američkim kriterijumima, njihova definicija ne uključuje mogućnost superkrstarenja, dok po ruskim se uključuje. To je veoma bitna karakteristika i poseduju je neki od naprednih lovačkih aviona, ali ne i F-35 lajtning II.[14][15]

Razvoj aviona F-35 lajtning II, odvija se u tri varijante: sa klasičnim poletanjem i sletanjem, vertikalnim poletanjem i sletanjem, a treća je mornarička za palubnu upotrebu sa nosača aviona. Za sve tri varijante, delovi su maksimalno unifikovani, sa međusobnom podudarnošću od 80%. Postignuta je smanjena uočljivost („stelt“), u kome cilju je projektovano i unutrašnje nošenje naoružanja, u „bunkeru“ u trupu aviona.[16] Vojni američki zvaničnici tvrde da ruski i kineski avion koji su u razvoju nemaju sličnosti sa F-35 i da su u velikom zaostatku.[17]

Očigledna je veća radarska izloženost
4. od 5. generacije lovačkih aviona, sa aspekta
razlika oblika borbenih konfiguracija.
Razgraničenje između 4. i 5. generacije lovačkih aviona[2]

Zajednički elementi projekta[uredi | uredi izvor]

Da bi se smanjio njihov radarski poprečni presek, svi lovci pete generacije koriste grebene umesto standardnih proširenja predvodnika i bez „kanarda“ su, iako je Suhoj PAK FA ima pomerljive elemente koji podsećaju na „kanarde“, a Čendu J-20 je povećana agilnost sa „kanardima“ uprkos njihovih loših „stelt“ karakteristika.[18] Svi imaju dvostruki vertikalni rep, s kojima zaklanjaju izvor toplote motora od protivničkih senzora, a obezbeđuju bočnu stabilizaciju i upravljivost na ekstremno velikim napadnim uglovima. Većina lovaca pete generacije postižu supermanevarbilnost sa upravljivim vektorom potiska motora.

Svi oni imaju interne „bunkere“ za oružje kako bi se izbegli visoki nosači i „grozdovi“ potkačenih sredstava na njima. Bez obzira što imaju tu mogućnost kao rezervnu, na svojim krilima za upotrebu u ne prikrivenim misijama. Kao što su daleki preleti kada nose spoljne rezervoare sa gorivom. Čak to poseduje i F-22 za izvršavanje određenih zadataka, kada se ne prikriva.

Svi avioni pete generacije imaju visok procenat kompozitnih materijala, kako bi se smanjio njihov poprečni radarski presek i masa.[2][19]

Softverska definicija aviona[uredi | uredi izvor]

Peta generacija lovačkih aviona koristi komercijalne procesore za direktnu kontrolu svih ugrađenih i umreženi senzora, u cilju formiranja usaglašenog prikaza informacija o borbenoj sceni u prostoru. Za razliku od toga, prethodna generacija lovačkih aviona je koristila objedinjeni sistem gde svaki senzor predstavlja svoje informacije za samostalno očitavanje pilota i na osnovu toga on kombinuje u sopstvenom umu predstavu o borbi u prostoru.[20][21] F-22A se fizički isporučuje bez sintetičkog proreza radara (SAR) i bezbednosnog upozorenja IC tragača. SAR dobija kasnije, preko softverskih nadogradnji.[22] Međutim, kada se pojavi bilo kakva mana u ovim ogromnim softverskim sistemima mogu se srušiti funkcije aviona i može doći do velike softverske krize, sa dodatnim troškovima i kašnjenjima.[23]

Suhoj naziva svoj ekspertski sistem za fuziju signala senzora „veštačka inteligencija Suhoja PAK FA“.[24]

Softver je direktno, sa svojom greškom, prouzrokovao fatalnu nesreću jednog F-22 raptora.[25]

U toku je istraživanje koje će omogućiti upotrebu principa „tragaj pre nego što otkriješ“ (engl. Track-before-detect) preko fuzije senzora, u jezgru centralnog računara. To će omogućiti borbenim avionima pete generacije da napadnu cilj pre nego što ga otkrije bilo koji pojedinačni senzor.[26]

Situaciona svest[uredi | uredi izvor]

Fuzija senzora i automatsko praćenje cilja su projektovani da daju bolji uvid pilotu lovačkih aviona pete generacije na ratište od onog što ga dostavlja AWACS, koji mogu biti oterani od prve borbene linije sa rastućim pretnjama. Zato taktička kontrola i nadgledanje u vazdušnom prostoru može da se pomeri napred, prenese se na pilota u lovačkom avionu kao što je F-35 lajtning II (pogledaj sliku ispod).[27] Čak je i predloženo da se zbog toga mogu ukinuti ovi specijalni avioni, poznati po nazivu AWACS, pri uvođenje F-35S u operativnu upotrebu.[28]

Međutim, moćniji senzori, poput radara AESA koji su u stanju da istovremeno rade u više režima mogu predstavljati previše informacija za jednog pilota aviona F-22, F-35 i T-50, te se iste ne mogu adekvatno koristiti. Neki vide rešenje na povratak na dvosede, kao kod mnogih aviona četvrte generacije borbenih.[29]

Teško da ruski, a pogotovo kineski programi, mogu biti na nivou američkog F35 u pogledu kvaliteta senzora i njihove mogućnosti fuzije sa ostalim učesnicima ratne scene.[30]

Savremeni motori[uredi | uredi izvor]

Peta generacija borbenih aviona koristi najnoviju generaciju motora visokih performansi. Samo je američki Prat end Vitni F119 u potpunosti razvijen. Motor za F-35 je još uvek u fazi razvoja. Kinezi su zavisni od ruskih motora, koji takođe zaostaju u razvoju iza savremenih američkih.[32][33]

Zbog prioriteta efekata „stelta“, na borbenim avionima pete generacije mora biti prikriveno povećano širenje toplote od dogrevne komore motora. To je postignuto na motorima Prat end Vitni F119 i F135, kako bi se avion prikrio, kada se uključi dopunsko sagorevanje motora, za let nadzvučnom brzinom.[34]

Alternativne definicije[uredi | uredi izvor]

Definicija pojma pete generacije borbenog aviona iz Lokid Martina je kritikovan od strane kompanija čiji proizvodi nisu u skladu sa ovim posebnim specifikacijama, kao što su Boing i Jurofajter i mnogih komentatora kao što su Bil Svitmen:[35][36]

F/A-18E/F Super hornet na palubi američkog nosača aviona Dvajt Ajzenhauer. Mornarica i firma Boing pretenduju da pripada
višoj 5. generaciji.
Tajfun F2 u letu, pripada RAF-u. Jurofajter korporacija se protivi kriterijumima Lokid Martina za 5. generaciju.

Američka mornarica i Boing su uvrstili F/A-18E/F Super Hornet u „sledeću generaciju“ borbenih aviona, zajedno sa F-22 i F-35. Osnov za to je što Super hornet ima, na nivou pete generacije, radar sa elektronskim skaniranjem (AESA), umanjen radarski poprečni presek i fuziju senzora.[37][38][39] Stariji piloti vazduhoplovstva se protive da se „Super hornet“ uvrsti u petu generaciju sa mišljenjem: „da je poenta pete generacije što je sinergija osobina „stelt“, fuzije i potpunog bezbednosnog upozoravanja, u bilo kojim uslovima su sofisticirano integrisani u jednu celinu“. Nezaokruženost to ruši, kao kada se leti sa velikim radarom i postoji fuzija senzora, ali bez pravih „stealt“ karakteristika, postiće se kompletna situaciona svest o protivniku koji nas ubija, to nije prednost. Mišel Garsija tvrdi da dodavanje radara sa elektronskim skaniranjem na Super hornet „doprinosi se 90 odsto kapaciteta svoje pete generacije u pola cene“. Boing je zvanično promovisao svoju kategoriju 4,5. generaciju borbenih aviona „stelt ubice“.[40][41]

Kao odgovor na kategorizaciju pete generacije borbenih aviona, holding Jurofajter korporacija je napravila svoje kriterijume o različitim mogućnostima. Tvrdeći da primena etikete za dejstvo aviona kao što su F-35 lajtning II je loše definisano, pa čak i u suprotnosti sa posedovanim specifikacijama. U međuvremenu, Jurofajter korporacija dodaje „omogućene neto operacije“ kao najistaknutiji zahtev i naglašeni celi obim niske opservabilnosti, samo je jedan od faktora u preživljavanju.[42] U istom članku Jurofajter korporacije se prizna izuzetan nivo aviona F-22, dok je etiketa pete generacije jednostavno osmišljena demonstracija koja služi interesima pisca.

Iz „škole za međunarodne studije“, ukazuju na to da Zapadna Evropa propušta da razvije borbeni avion pete generacije, čime se smanjuje broj „lidera“ na tržištu. Svetsko takmičenje se pomera isključivo između Sjedinjenih Američkih Država i azijskih sila.[43] Kanađani Aleks Vilner i Marko Vis iz „Centra za studije bezbednosti“ tvrde da evropski propust da „održe korak“ sa F-35 dovodi Evropljane bliže statusu kupaca aviona.[44]

Rusko Ministarstvo odbrane definiše petu generaciju uključujući kao obaveznu „stelt“ tehnologiju, superkrstarenje (nadzvučna brzina pri krstarenju), visoko integrisanu avionsku opremu i napadno navigacijski sistem.[45]

Avioni 5. generacije[uredi | uredi izvor]

U operativnoj upotrebi[uredi | uredi izvor]

U razvoju[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ COHEN, ARIEL (Jan. 14, 2009). „Russia trails U.S. in pursuit of a fifth-generation jet” (na jeziku: (jezik: ruski)). UPI. Pristupljeno 9. 4. 2012. „Trka oko lovca pete generacije”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  2. ^ a b v Mrs. Anne-Grete Strøm-Erichsen Minister of Defence, The Royal Norwegian Ministry of Defence, P.O. Box 8126 Dep. N-0032. „Programme 7600 Future Combat Aircraft, Executive Summary – Part One” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). ROYAL NORWEGIAN MINISTRY OF DEFENCE. Arhivirano iz originala (pdf) 12. 10. 2012. g. Pristupljeno 9. 4. 2012. „Program budućnosti borbenih aviona 7600, rezime - prvi deo” 
  3. ^ Ultimate Fighter: Lockheed Martin F-35 Joint Strike Fighter By Bill Sweetman pp. 133, Zenith Imprint, 2004
  4. ^ Hehs, Eric (15. 5. 1998). „F-22 Design Evolution, Part I” (na jeziku: (jezik: engleski)). Code One. Pristupljeno 9. 4. 2012. „Razvoj „raptora“” 
  5. ^ John Reed - Staff write (20. 12. 2009). „Official: Fighters should be used for spying” (na jeziku: (jezik: engleski)). Air Force Times. Arhivirano iz originala 04. 06. 2012. g. Pristupljeno 9. 4. 2012. „Nevidljiv lovac” 
  6. ^ „Fighter Generations” (na jeziku: (jezik: engleski)). .aerospac. Pristupljeno 19. 4. 2012. „Generacije lovačkih aviona” 
  7. ^ a b „Rossiйskiй istrebitelь pяtogo pokoleniя soveršil pervый polet” (na jeziku: (jezik: ruski)). Lenta.ru. 29. 1. 2010. Pristupljeno 11. 4. 2012. „Prvi let je bio uspešan” 
  8. ^ „Izjava Ivanova”. Pristupljeno 9. 2. 2010. 
  9. ^ a b „The Hon Robert Gates US Secretary of Defense)” (na jeziku: (jezik: engleski)). Air Power Australia NOTAM. 8th November, 2009. Pristupljeno 18. 4. 2012. „Razvoj lovca”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  10. ^ „China conducts first test-flight of stealth plane” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC News Asia-Pacific. 11. 1. 2011. Pristupljeno 18. 4. 2012. „Kina sprovodi prva letna ispitivanja „stelt“ aviona” 
  11. ^ „Chinese Air Force deputy commander of the first exposure: domestic fourth-generation fighters is about to first flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). 09. 11. 2009. Pristupljeno 18. 4. 2012. „Prevod izlaganja komandanta oružanih snaga” 
  12. ^ „Remarks as Delivered by Secretary of Defense Robert M. Gates” (na jeziku: (jezik: engleski)). U.S. Department of Defense. 8. 5. 2010. Pristupljeno 18. 4. 2012. „Primedbe Robert M. Gej” 
  13. ^ „Chinese ‘Mighty Dragon’ doomed to breathe Russian fire” (na jeziku: (jezik: engleski)). RT. 11. 3. 2012. Pristupljeno 18. 4. 2012. „Moćni kineski avion pokreće ruski motor” 
  14. ^ „Below is a listing of just a few of the most frequently asked questions (FAQs). We invite you to browse both these questions and their answers at your convenience.” (na jeziku: (jezik: engleski)). FAQs. Arhivirano iz originala 01. 08. 2010. g. Pristupljeno 19. 4. 2012. „Kontak informacije” 
  15. ^ Volodin, Vяčeslav (16. 1. 2009). „Konečnaя celь razrabotčikov istrebiteleй 5-go pokoleniя - obespečenie эffektivnosti boevoй sistemы v celom” (na jeziku: (jezik: ruski)). Avia PORT. Pristupljeno 19. 4. 2012. „Šta je avion pete generacije?” 
  16. ^ a b „F-35 Joint Strike Fighter (JSF) Lightning II” (na jeziku: (jezik: engleski)). GLOBES. mart 18 2012. Pristupljeno 13. 3. 2012. „Razvoj lajtninga II”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  17. ^ MAJUMDAR, DAVE (May. 24, 2011). „China, Russia Erode U.S. Stealth Technology Lead” (na jeziku: (jezik: engleski)). DEFSE News. Arhivirano iz originala 23. 07. 2012. g. Pristupljeno 19. 4. 2012. „Nije kopiran F-35”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  18. ^ Evan Neblett Mike Metheny (17. 3. 2003). „Canards” (pdf) (na jeziku: (jezik: engleski)). AOE 4124 Configuration Aerodynamics. Pristupljeno 19. 4. 2012. „Kanards” 
  19. ^ Yoon, Joe (27. 6. 2004). „Fighter Generations” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 28. 5. 2012. „Generacije lovaca” 
  20. ^ „F-35 avionics: an interview with the Joint Strike Fighter's director of mission systems and software” (na jeziku: (jezik: engleski)). militaryaerospace. 22. 4. 2012. Pristupljeno 23. 4. 2012. „Softver avionike F-35” 
  21. ^ Aronstein, David C., Michael J. Hirschberg, Albert C. Piccirillo (1998). „Advanced Tactical Fighter to F-22 Raptor: Origins of the 21st Century Air” (na jeziku: (jezik: engleski)). AIAA. Pristupljeno 23. 4. 2012. „F-22 raptor” 
  22. ^ „F-35 Joint Strike Fighter leverages COTS for avionics systems” (na jeziku: (jezik: engleski)). avionics-intelligence. Pristupljeno 23. 4. 2012. „F-35 JSF” [mrtva veza]
  23. ^ Maj. Dani Johnson (2. 19. 2007). „Raptors arrive at Kadena” (na jeziku: (jezik: engleski)). United States Air Force. Arhivirano iz originala 25. 5. 2012. g. Pristupljeno 23. 4. 2012. „Raptori stižu”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  24. ^ Weir, Fred (29. 1. 2010). „Russia flexes military power with 'futuristic' fighter jet” (na jeziku: (jezik: engleski)). Monitor. Pristupljeno 23. 4. 2012. „Ruski avion pete generacije” 
  25. ^ W.J. Hennigan (19. 12. 2011). „Fatal problems plague the U.S.' costliest fighter jet” (na jeziku: (jezik: engleski)). Los Angeles Times. Pristupljeno 24. 4. 2012. „Katastrofa F-22” 
  26. ^ „EO/IR Multi-Sensor Fusion Tracker Algorithm Navy SBIR FY2011.1” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 24. 4. 2012. „Multisenzorska fuzija” 
  27. ^ Anthony, Colonel Damon; Akers, Major James & Lieutenant Colonel Steve Pieper (11/05 /2010). „Shaping a New Con-ops: The Impact of the F-22 and F-35” (na jeziku: (jezik: engleski)). SLD. Pristupljeno 25. 4. 2012. „Oblikovanje F-22 i F-35”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  28. ^ Clark, Colin. „Scrap AWACS, JSTARS; Plough Dough Into F-35, Wynne Says” (na jeziku: (jezik: engleski)). DoD Buzz. Arhivirano iz originala 03. 02. 2011. g. Pristupljeno 25. 4. 2012. „AWACS” 
  29. ^ Sweetman, Bill (30. 11. 2010). „Rivals Target JSF” (na jeziku: (jezik: engleski)). Aviation Week. Arhivirano iz originala 1. 10. 2012. g. Pristupljeno "25. 4. 2012. „Opterećenje pilota”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  30. ^ Proussalidis, Daniel (18. 4. 2012). „F-35 will be far ahead of stealth rivals: Experts” (na jeziku: (jezik: engleski)). news/canada. Pristupljeno 25. 4. 2012. „Nivo senzora na F35” 
  31. ^ „F-35 Lightning Norwaj” (PDF) (na jeziku: style="background:#F99;vertical-align:middle;text-align:center;" class="table-no"|Ne). 15. 1. 2008. Pristupljeno 9. 4. 2012. „Norveški F-35” 
  32. ^ Waldron, Greg (26. 8. 2011). „China’s J-20 to be effective capability by 2018 - Pentagon” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 25. 4. 2012. „Kineski J-20 biće operativan 2018.” 
  33. ^ Pukhov, Ruslan (1. 9. 2011). „The Military's Achilles Heel” (na jeziku: (jezik: engleski)). The Moscow Times. Pristupljeno 25. 4. 2012. „Ahilova peta vojske” 
  34. ^ Warwick, Graham. (17. 3. 2011). „Screech, the F135 and the JSF Engine War.” (na jeziku: (jezik: engleski)). Aviation Week. Pristupljeno 25. 4. 2012. „Vrisak F135” 
  35. ^ GmgH, Eurofighter (jul 20th, 2010). „Eurofighter, 5th Generation; the Debate Heats up” (na jeziku: (jezik: engleski)). defencetalk. Pristupljeno 25. 4. 2012. „Eurofighter, 5. generacija?”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  36. ^ Sweetman, Bill (decembar 2009). „Editorial Insight” (na jeziku: (jezik: engleski)). Defense Technology International. Arhivirano iz originala 17. 11. 2015. g. Pristupljeno 25. 4. 2012. „Uvid redakcije” 
  37. ^ „F/A-18 as good as 5th gen: US Navy” (na jeziku: (jezik: engleski)). StratPost. Pristupljeno 26. 4. 2012. „Super hornet 5. generacija?” 
  38. ^ Ferguson, Gregor (23. 10. 2010). „WHEN the venerable F-111 retires from RAAF service on December 3, after nearly 40 years in harness, the RAAF will declare initial operational capability (IOC) for its replacement, Boeing's two-seat F/A-18F Super Hornet.” (na jeziku: (jezik: engleski)). The Australian. Pristupljeno 26. 4. 2012. „F/A-18E/F zamenjuje F-111” 
  39. ^ „F/A18-E/F Super Hornet .... Leading Naval Aviation into the 21st Century” (na jeziku: (jezik: engleski)). Arhivirano iz originala 26. 02. 2011. g. Pristupljeno 26. 4. 2012. „Super hornet je budućnost” 
  40. ^ „Joint Strike Fighter Delayed? Not a Big Deal for the U.S. Navy” (na jeziku: (jezik: engleski)). nationaldefense. 11. 24. 2010. Arhivirano iz originala 13. 6. 2012. g. Pristupljeno 26. 4. 2012. „Kašnjenje F-35 nije problem za mornaricu”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  41. ^ Ewing, Philip (januar 3rd, 2012). „Boeing’s iron Eagles, part 2” (na jeziku: (jezik: engleski)). dodbuzz. Arhivirano iz originala 09. 01. 2012. g. Pristupljeno 26. 4. 2012. „Boingov čelični orao”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  42. ^ „Jurofajter tajfun” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). Arhivirano iz originala (pdf) 7. 11. 2012. g. Pristupljeno 26. 4. 2012. „Jurofajter tajfun” 
  43. ^ RSIS (20. 4. 2011). „Global Fighter Jets: Asia, The New Centre Of Gravity?” (na jeziku: (jezik: engleski)). Eurasia Review. Pristupljeno 27. 4. 2012. „SAD-Azija” 
  44. ^ Wilner, Alex & Wyss, Marco (16. 5. 2011). „Ignore the critics. There is no plane that can compete with the F-35” (na jeziku: (jezik: engleski)). National Post. Arhivirano iz originala 28. 4. 2012. g. Pristupljeno 27. 4. 2012. „Evropa gubi korak” 
  45. ^ Rogozin, Dmitry (16. 2. 2012). „Russia Must Build Two Variants of 5G Fighter - Rogozin” (na jeziku: (jezik: engleski)). RIA Novosti. Pristupljeno 27. 4. 2012. „Ruska definicija” 
  46. ^ „International Partners” (na jeziku: (jezik: engleski)). GlobalSecurity. Pristupljeno 27. 4. 2012. „Narudžbine” 
  47. ^ Pandit, Rajat (5. 10. 2010). „India to spend over $25 billion to induct 250 5th-gen stealth fighters” (na jeziku: (jezik: engleski)). THE TIMES OF INDIA. Arhivirano iz originala 25. 12. 2013. g. Pristupljeno 27. 4. 2012. „Indija razvija 5. generaciju” 
  48. ^ Asia-Pacific Staff (decembar 12 , 2011). „Indian Light Combat Aircraft Slipping A Year” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviationweek. Arhivirano iz originala 19. 5. 2013. g. Pristupljeno 27. 4. 2012. „Poleće 2014.”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  49. ^ Waldron, Greg (30. 6. 2011). „First flight of Japanese ATD-X likely in 2014” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 27. 4. 2012. „Japanski poleće u 2014.” 
  50. ^ Waldron, Greg (2. 8. 2011). „South Korea, Indonesia to establish KF-X research centre” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 27. 4. 2012. „Južna Koreja i Indonezija zajedno” 

Vidi još[uredi | uredi izvor]



Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Млазни_ловац_пете_генерације&oldid=27780652”