Mozaik

Ukoliko ste tražili srpski naučno-popularni časopis, pogledajte članak MozaIQ.

Razni primeri mozaika. Svaki red od 3 slike predstavlja stil: starogrčki ili rimski, vizantijski i secesijski

Mozaik je slikarska tehnika ukrašivanja zidova, podova, svodova i kupola ornamentalnim ili figuralnim kompozicijama sastavljenima od raznobojnih kockica kvadratnog ili nepravilnog oblika od kamena, glazirane keramike, stakla, cigle, sedefa, metala ili plastike. Ove kockice (takozvane tesare, lat. tesserae) se, u skladu sa prethodno sačinjenim nacrtom, utiskuju u još svež malter, git ili cement, a kada se podloga stvrdne, mozaik se polira i brusi, što doprinosi čvrstoći i trajnosti dela. U tehnici mozaika, osim zidnih slika, izrađuju se i ikone, nakit, obredne maske.

U Srbiji se od 2016. godine održava kulturna manifestacija Beogradski festival mozaika.

Istorijski razvoj mozaika

Najstariji poznati mozaici datiraju još iz 8. veka pre nove ere, iz Mesopotamije, odakle su se preko Sirije i Male Azije širili na Zapad, gde se ova tehnika razvila u Grčkoj u doba helenizma, a zatim i u rimskoj umetnosti.

Najstariji mozaici u boji od glinenih loptica pronađeni su u Vavilonu i potiču iz 4. veka p. n. e. U 5. veku p. n. e. u Grčkoj su izrađivani mozaici od belih i crnih oblutaka. Mozaici u boji koji su mogli da imitiraju iluzionizam i svetlosne efekte pojavljuju se u doba helenizma.

U antici su bile poznate dve tehnike izradbe mozaika: opus tessellatum (tehnika slaganja kockica nejednake veličine) i opus vermiculatum (tehnika slaganja kockica iste veličine).

Značajno izražajno sredstvo mozaici su bili u rimskoj umetnosti i to pre svega podni mozaici. Podni mozaik (grčki: λιϑόστρωτον, latinski: pavimentum) izrađivao se pretežito od kamenih kockica, a zidni mozaik od staklenih. Inkrustiranje (ukrašavanje spoljnih i unutrašnjih zidova pločama od skupocenih materijala) skupocjenoga mermera i raznobojnog kamenja naziva se venecijanski mozaik, a izrađivao se naročito u doba renesanse i baroka.

Puni procvat mozaik je doživeo u ranohrišćanskoj i vizantijskoj umetnosti. Upotrebom zlatnih pločica mozaici su dobili novi karakter i pre svega se koriste za ukrašavanje tavanica i zidova. Sa prevazilaženjem Maniera greca u periodu trečenta opada i interesovanje za mozaike. Tek je jugendstil doneo privremeno oživljavanje interesovanja za mozaik. Osim u sakralnom prostoru u 20. veku umetnost mozaika je igrala značajniju ulogu u socijalističkom realizmu i muralizmu.

Grčki i Rimski

Mozaik bogojavljenja Dionisa, iz Dionisove vile (2. vek nove ere) u Dionu, Grčka. Sada u Arheološkom muzeju Dion.

Mozaik kuće Neptuna (Casa di Nettuno ed Anfitrite, Ins. V) - Dekoracija triklinijuma (trpezarije)

Glavni članak: Rimska mozaička umetnost

Šljunkoviti mozaici iz bronzanog doba pronađeni su u Tirintu; mozaici iz 4. veka pre nove ere nalaze se u makedonskoj palati-gradu Ajga, a mozaik Lepota Drača iz 4. veka pre nove ere otkriven u Draču, Albanija 1916, rani je figuralni primer; grčki figuralni stil se uglavnom formirao u 3. veku pre nove ere. Mitološki predmeti ili prizori lova ili drugih potraga za bogatima bili su popularni kao središta većeg geometrijskog dizajna, sa snažno naglašenim granicama. Plinije Stariji pominje umetnika Sosa Pergamona po imenu opisujući njegove mozaike hrane koja je ostala na podu nakon gozbe i grupe golubova koji piju iz činije. Obe ove teme bile su naširoko kopirane.

Grčki figuralni mozaici mogli su se kopirati ili prilagoditi slikama, daleko prestižnijoj umetničkoj formi, a stil su Rimljani sa oduševljenjem usvojili tako da su veliki podni mozaici obogatili podove helenističkih vila i rimskih stanova od Britanije do Dure Europosa.

Većina zabeleženih imena rimskih radnika u mozaiku su Grci, što sugeriše da su dominirali visokokvalitetnim radom širom carstva; nema sumnje da su većinom obične zanatlije bili robovi. Sjajni podovi od mozaika nalaze se u rimskim vilama širom Severne Afrike, na mestima kao što je Kartagina, i još uvek se mogu videti u velikoj zbirci u Bardo muzeju u gradu Tunisu, Tunis.

U grčko-rimskom mozaiku postojale su dve glavne tehnike: opus vermikulatum koristio je sitne tesere, tipično kocke od 4 milimetra ili manje, a proizvodio se u radionicama u relativno malim pločama koje su transportovane na mesto zalepljene na privremeni nosač. Male tesere dozvoljavale su vrlo fine detalje i približavale se iluzionizmu slikanja. Često su male ploče zvane amblemati bile umetnute u zidove ili kao isticanje većih podnih mozaika u grubljem radu. Normalna tehnika bila je opus teselatum, korišćenjem većih tesera, koji su pologani na licu mesta. Postojao je izrazit domaći italijanski stil koji je koristio crnu boju na beloj pozadini, što je bez sumnje bilo jeftinije od potpuno obojenih radova.

U Rimu su Neron i njegovi arhitekti koristili mozaike za pokrivanje nekih površina zidova i plafona u Domus Aurea, izgrađenom 64. godine nove ere, a zidni mozaici se takođe nalaze u Pompejima i susednim lokacijama. Međutim, čini se da su tek u hrišćansko doba figuralni zidni mozaici postali glavni oblik umetničkog izražavanja. Rimska crkva Santa Kostanca, koja je služila kao mauzolej za jednu ili više carskih porodica, ima i religijski mozaik i ukrasne mozaike sa svetovnom tavanicom na okruglom svodu, koji verovatno predstavljaju stil tadašnjeg ukrašavanja palate.

Mozaici vile Romana del Kazale u blizini Pjaca Armerina na Siciliji najveća su zbirka kasnorimskih mozaika in situ na svetu i zaštićeni su kao Uneskovo mesto svetske baštine. Velika vila rustika, koja je verovatno bila u vlasništvu cara Maksimijana, izgrađena je uglavnom u ranom 4. veku. Mozaici su bili prekriveni i zaštićeni 700 godina klizištem koje se dogodilo u 12. veku. Najvažniji komadi su Cirkusna scena, Velika lovačka scena duga 64 m, Mali lov, Herkulovi napori i poznate Devojke u bikiniju, koje prikazuju žene koje se bave raznim sportskim aktivnostima u odeći koja podseća na bikini 20. veka. Peristil, carski stanovi i terme takođe su bili ukrašeni ukrasnim i mitološkim mozaicima. Drugi važni primeri rimske mozaičke umetnosti na Siciliji pronađeni su na Pjaca Vitoriji u Palermu, gde su otkrivene dve kuće. Najvažnije scene koje su tamo prikazane su Orfejev mozaik, Lov Aleksandra Velikog i Četiri godišnja doba.

Godine 1913, u libijskom gradu Zlitenu otkriven je Zlitenski mozaik, rimski mozaik poznat po mnogim scenama sa gladijatorskih takmičenja, lova i svakodnevnog života. Godine 2000, arheolozi koji su radili u Leptis Magni, Libija, otkrili su pet šarenih mozaika dužine 30 stopa nastalih tokom 1. ili 2. veka nove ere. Ti mozaici prikazuju ratnika u borbi sa jelenom, četvoricu mladića koji se rvaju sa divljim bikom na tlu i gladijatora koji počiva u stanju sustalosti, zureći u svog ubijenog protivnika. Mozaici su ukrašavali zidove hladnog bazena u kupatilu u rimskoj vili. Mozaik gladijatora naučnici smatraju jednim od najboljih primera mozaičke umetnosti ikada viđenog - „remekdelom koje je uporedivo po kvalitetu sa Aleksandrovim mozaikom u Pompejima”.

Specifičan žanr rimskog mozaika nazvan je asaroton (grčki za „neočišćen pod”). On je prikazuje je u stilu tromp loj ostatke gozbe na podovima bogatih kuća.

• 
  (Arheološki muzej Gazijantep)(Zeugma)
• 
  Helenistički grčki mozaik koji prikazuje boga Dionisa kao krilatog demona koji jaše na tigru, iz Dionisove kuće u Delosu u južnom Egejskom regionu u Grčkoj, krajem 2. veka pre nove ere
• 
  Helenistički grčki mozaik nimfe koja jaše na morskom stvorenju, iz Palate Velikog majstora vitezova sa Rodosa, Grčka, 2. vek pre nove ere
• 
  Mozaik kentaura pronađen je u 18. veku na mestu kompleksa vila u blizini Tivolija koji je nekada pripadao vili rimskog cara Hadrijana, Hadrijanova vila u Tivoliju u Italiji. Muzej Altes, Berlin
• 
  Rimski mozaik Odiseja, iz Kartagine, 2. vek nove ere, sada u muzeju Bardo, Tunis
• 
  Cave canem mozaici ('Čuvaj se psa') bili su popularan motiv za pragove rimskih vila
• 
  Mali deo Velikog trotoara, rimskog mozaika postavljenog 325. godine nove ere u Vudčesteru, Glosteršir, Engleska
• 
  Zlitenski mozaik koji prikazuje gladijatore, 2. vek
• 
  Rimski mozaik pronađen u Kalva Atrebatuma (Silčester)
• 
  Rimski mozaik koji prikazuje venčanje Dionisa i Arijadne, sa Silenom i satirom, 2. vek, grad Tunis, Tunis
• 
  Mozaik koji prikazuje Meduzu i reprezentativne figure četiri godišnja doba, iz Palencije, Španija, nastao između 167. i 200. godine
• 
  Vila Romana del Kazale u Pjaca Armerinu, 4. vek
• 
  Kasnorimski mozaici u Vili Romana La Olmeda, Španija, 4.-5. vek
• 
  Detalj princeze od Skirosa (sa veće scene Ilijade koja prikazuje nju i druge princeze kako se mršte na Ahila dok Odisej gleda), iz vile La Olmeda, Španija, 4.-5. vek nove ere
• 
  Parisov sud, mermer, krečnjak i staklene tesere, 115-150. iz triklinijuma Atrium kuće u Antiohiji na Orontu
• 
  Trijumf Posejdona i Amfitrite koji prikazuje par in procession|u povorci, detalj mozaika iz Cirte, Rimska Afrika, 315–325, Luvr
• 
  Orfejev mozaik iz Karalisa, savremeni Kaljari (Italija), sada u Arheološkom muzeju u Torinu
• 
  Fragmenti mozaika,Muzej Hercegovine, Trebinje
• 
  Rimski mozaik, Feliks Romulijana
• 
  deo floralnog podnog mozaika sa nalazišta Romulijana
• 
  Detalj mozaika iz Romulijane, 3. vek

Vidi još

• Rimska mozaička umetnost
• Zidno slikarstvo

Literatura

• ENCIKLOPEDIJA BRITANIKA, L-M. Beograd: Narodna knjiga. 2005. ISBN 86-331-2117-4. COBISS.SR 124524812
• Dunbabin, Katherine M. D. (1999). Mosaics of the Greek and Roman World. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00230-1. 
• Lowden, John (1997). Early Christian and Byzantine art. Phaidon. (for the section of Byzantium and Sicily)
• Rentetzi, Efthalia (2009). „Un frammento inedito di S. Eufemia a Grado. Il pavimento musivo del Salutatorium”. Arte Cristiana (na jeziku: italijanski). str. 51—52. Arhivirano iz originala 4. 4. 2010. g. Pristupljeno 3. 2. 2009. 
• Rentetzi, Efthalia (2000). „Le influenze mediobizantine nei mosaici dell'arcone della Passione della Basilica marciana”. Arte¦Documento (na jeziku: italijanski). XIV: 50—53. 
• Smith, D. J. (1983). „5”. Ur.: Martin Henig. A Handbook of Roman Art. Phaidon. ISBN 0714822140. 
• Oddo, Giuseppe (2014). Decorazione a motivi geometrici vol. I. str. Blurb. 
• Bertoldi, Susanna (2011). The Vatican Museums: discover the history, the works of art, the collections [I Musei Vaticani: conoscere la storia, le opere, le collezioni]. Sillabe. ISBN 978-8882712105. 
• Donaldson, M. Katherine (1965). „A Pebble Mosaic in Peiraeus” (PDF). Hesperia: The Journal of the American School of Classical Studies at Athens. 34 (2): 77—88. JSTOR 147018. 
• Dunbabin, Katherine, M. D. (1979), „Technique and Materials of Hellenistic Mosaics”, American Journal of Archaeology, Archaeological Institute of America, 83 (3): 265—277, JSTOR 507451, doi:10.2307/505057. 
• Joyce, Hetty (1979), „Form, Function and Technique in the Pavements of Delos and Pompeii”, American Journal of Archaeology, Archaeological Institute of America, 83 (3): 253—263, JSTOR 505056, doi:10.2307/505056. 
• Neri, Elisabetta; Verità, Marco (2013). „Glass and metal analyses of gold leaf tesserae from 1st to 9th century mosaics. A contribution to technological and chronological knowledge”. Journal of Archaeological Science. 40 (12): 4596—4606. doi:10.1016/j.jas.2013.07.017. 
• Oliver, Andrew (2001). „A Glass Opus Sectile Panel from Corinth” (PDF). Hesperia: The Journal of the American School of Classical Studies at Athens. 70 (3): 349—363. JSTOR 3182066. 
• Packard, Pamela M. (1980). „A Monochrome Mosaic at Isthmia” (PDF). Hesperia: The Journal of the American School of Classical Studies at Athens. 49 (4): 326—346. JSTOR 147913. 
• Ricciardi, Paola; Colomban, Philippe; Tournié, Aurélie; Macchiarola, Michele; Ayed, Naceur (2009). „A non-invasive study of Roman Age mosaic glass tesserae by means of Raman spectroscopy”. Journal of Archaeological Science. 36 (11): 2551—2559. doi:10.1016/j.jas.2009.07.008. 
• Westgate, Ruth (2000), „Pavimenta atque emblemata vermiculata: Regional Styles in Hellenistic Mosaic and the First Mosaics at Pompeii”, American Journal of Archaeology, Archaeological Institute of America, 104 (2): 255—275, JSTOR 507451, doi:10.2307/507451. 
• Witts, Patricia (2005). Mosaics in Roman Britain: Stories in Stone. Stroud: History Press. ISBN 978-0752434216. 

Spoljašnje veze

• Srpski mozaičari čekaju velikog vladara („Politika“, 17. decembar 2015)
•  Herbermann, Charles, ur. (1913). „Mosaics”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.