Monomer
Monomeri su mali molekuli, sa specifičnom molekulskom strukturom, čijim hemijskim povezivanjem nastaju makromolekuli. Osnovno svojstvo monomera je da sadrže barem dve funkcionalne grupe, koje im omogućavaju međusobno povezivanje kovalentnim vezama.[1][2]
Uslovno, monomeri se mogu podeliti u tri grupe:
- monomeri koji nose dve ili više funkcionalnih grupa, kao što su hidroksikiseline, aminokiseline, diamini, dikarbonske kiseline, dihloridi itd.,
- monomeri sa nezasićenim i to najčešće dvostrukim i trostrukim vezama, kao što su eten, propen, 1,3-butadien, formaldehid i acetilen,
- ciklični monomeri sa heteroatomom u prstenu.
Monomeri su molekuli koji mogu reagovati sa drugim molekulima monomera i formirati veći polimerni lanac ili trodimenzionalnu mrežu u procesu koji se zove polimerizacija.
Monomeri se mogu klasifikovati na više načina. Oni se mogu podeliti u dve široke klase, zavisno od vrste polimera koji formiraju. Monomeri koji učestvuju u kondenzacijskoj polimerizaciji imaju drugačiju stehiometriju od monomera koji učestvuju u adicionoj polimerizaciji:
Ostale klasifikacije su:
- polarni i nepolarni monomeri, npr. vinil acetat i etilen,
- prirodni i sintetički monomeri; prirodni su: glicin, aminokiseline, nukleotidi, glukoza, izopren, a sintetički su: kaprolaktam, etilen, stiren, bisfenol A,
- ciklički i linearni, npr. etilen oksid i etilen glikol.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Introduction to Polymers 1987 R.J. Young Chapman & Hall. . ISBN 978-0-412-22170-5. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis,Otin Raff, Keith Roberts, and Peter Walter, Molecular Biology of the Cell, 2008, Garland Science. . ISBN 978-0-8153-4105-5. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ).
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
