Moralni argument

Moralni argument je argument za postojanje Boga. Moralni argumenti su obično zasnovani na moralnoj normativnosti ili moralnom poretku. Argumenti zasnovani na moralnoj normativnosti ističu neke aspekte morala i zaključuju da je Bog najbolje ili jedino objašnjenje za njih, a na osnovu toga da Bog postoji. Argumenti zasnovani na moralnom poretku utemeljeni su na iskazanoj potrebi da moralni poredak postoji u univerzumu. Njima se tvrdi da, kako bi taj moralni poredak postojao, mora postojati Bog da ga održi. Moralni argument je vredan pomena jer se njegova snaga ne može oceniti bez osvrta na gotovo svaki važan filozofski problem metaetike.

Nemački filozof Imanuel Kant osmislio je moralni argument zasnovan na praktičkom razumu. Kant je tvrdio da je cilj čovečanstva da ostvari savršenu sreću i vrlinu (summum bonum) i verovao da se, da bi to bilo moguće, mora pretpostaviti zagrobni život, a da se zbog njega mora pretpostaviti Bog. Međutim, umesto da se trudi da dokaže postojanje Boga, Kant je jednostavno pokušavao da pokaže da sva moralna misao zahteva pretpostavku da Bog postoji i da, prema tome, imamo pravo da to pretpostavimo samo kao propisno načelo, ne i osnovno (što znači da takvo načelo može da usmerava naše radnje, ali nam ne pruža znanje). U svojoj knjizi Čisto hrišćanstvo, K. S. Luis tvrdi: „Savest nam otkriva moralni zakon čiji se izvor ne može naći u prirodnom svetu, tako da on ukazuje na natprirodnog Zakonodavca.“ Luis takođe smatra da prihvatanje validnosti ljudskog razuma kao takvog primorava na prihvatanje validnosti praktičkog razuma, koji ne može biti valjan bez pozivanja na viši kosmički moralni poredak, a on se ne može stvoriti ili uspostaviti bez Boga. Srodan je argument zasnovan na savesti; Džon Henri Njuman je tvrdio da savest podupire tezu da objektivne moralne činjenice postoje, jer one teraju ljude da čine ispravno, čak i kada to nije u njihovu korist. Njuman je smatrao da, pošto savest ukazuje na postojanje objektivnih moralnih istina, Bog mora postojati da bi im dao ovlašćenje.

Savremeni branioci moralnog argumenta su Grejam Vord, Alister Makgrat i Vilijam Lejn Krejg.

Opšti oblik

Sve varijacije moralnog argumenta počinju zapažanjem o moralnoj misli ili doživljajima i zaključuju postojanje Boga. Nekim od tih argumenata predlažu se moralne činjenice koje se smatraju očiglednim kroz ljudsko iskustvo i tvrdi se da je Bog najbolje objašnjenje za njih. Druge verzije opisuju neki cilj čijem ostvarenju ljudi treba da teže, a da je to jedino moguće ako Bog postoji.

Mnogo je moralnih argumenata zasnovano na moralnoj normativnosti, kojom se ukazuje da objektivne moralne činjenice postoje i da je za njihovo ovlašćenje potreban Bog. Njima se često izražava da je moral obavezujući – obaveze se smatraju višim od pukih sklonosti, ali se nagoveštava da obaveza ostaje nezavisno od drugih faktora i interesa. Da bi moral bio obavezujući, Bog mora postojati. U svom najopštijem obliku, argument zasnovan na moralnoj normativnosti glasi:

1. Ljudski doživljaj morala se posmatra.
2. Bog je najbolje ili jedino objašnjenje za taj moralni doživljaj.
3. Prema tome, Bog postoji.

Nekim argumentima zasnovanim na moralnom poretku zagovara se da je moral utemeljen na razumnosti, a da to jedino može da bude slučaj ukoliko u univerzumu postoji moralni poredak. Tim argumentima se iznosi predlog da jedino klasično (ortodoksno) shvaćeni Bog podupire postojanje moralnog poretka u univerzumu, tako da Bog mora da postoji. Njima se dokazuje da sve ono na šta smo obavezani mora biti moguće i da je dostizanje najvišeg dobra i sreće i moralne vrline jedino moguće ukoliko prirodni moralni poredak postoji. Prirodni moralni poredak zahteva postojanje klasično shvaćenog Boga, tako da On mora da postoji.

Varijacije

Praktički razum

Portret Imanuela Kanta, koji je skovao argument za postojanje Boga zasnovan na moralu

U svojoj Kritici čistog uma, nemački filozof Imanuel Kant izjavio je da nijedan uspešni argument za postojanje Boga ne nastaje isključivo putem razuma. U svojoj Kritici praktičkog uma on nastavlja s tvrdnjom da, uprkos neuspehu tih argumenata, moral zahteva da se usled praktičkog uma postojanje Boga pretpostavi. Umesto dokazivanja postojanja Boga, Kant je pokušavao da pokaže da sva moralna misao zahteva pretpostavku da Bog postoji. Kant je tvrdio da su ljudi obavezani da postignu summum bonum: dva glavna cilja moralne vrline i sreće, gde sreća nastaje iz vrline. Kako trebati implicira moći, smatrao je Kant, mora biti moguće da se summum bonum dostigne. On je prihvatio da nije u čovekovoj moći da dostigne summum bonum, zato što ne možemo osigurati da vrlina uvek donese sreću, tako da mora postojati viša sila koja ima moć da stvori život posle smrti gde će se vrlina nagraditi srećom.

Filozof Dž. H. R. Parkinson ističe čestu zamerku na Kantov argument: ono što treba učiniti ne podrazumeva nužno da je to moguće. On takođe navodi da alternativna shvatanja morala, koja se ne oslanjaju na Kantove pretpostavke, postoje – citira utilitarizam kao primer koji ne zahteva summum bonum. Nikolas Everit smatra da je većina moralnih saveta nedostižna, kao što je biblijska zapovest da budemo poput Hrista. On predlaže da Kantove prve dve premise iziskuju samo da moramo probati da dostignemo savršeno dobro, ne i da je ono dostižno.

Argument zasnovan na objektivnim moralnim istinama

I teisti i ne-teisti su prihvatili da postojanje objektivnih moralnih istina možda iziskuje postojanje Boga. Filozof ateista Dž. L. Maki prihvatio je da bi, kada bi moralne istine postojale, one opravdale natprirodno objašnjenje. Škotski filozof V. R. Sorli predstavio je sledeći argument:

1. Ako je moral objektivan i apsolutan, Bog mora da postoji.
2. Moral jeste objektivan i apsolutan.
3. Prema tome, Bog mora da postoji.

Dosta kritičara je osporavalo drugu premisu ovog argumenta nudeći biološki i sociološki opis razvoja ljudskog morala koji nalaže da on nije ni objektivan ni apsolutan. Taj opis, koji podržavaju biolog E. O. Vilson i filozof Majkl Rus, predlaže da je ljudski doživljaj morala nusprodukt prirodne selekcije, teorija koju Mark D. Linvil naziva evolucionim naturalizmom. Prema teoriji, ljudsko iskustvo moralnih obaveza je rezultat evolucionih pritisaka, koji su čovekovoj psihologiji pripojili osećanje morala jer je bilo korisno za moralni razvitak; pod tim se podrazumeva da moralne vrednosti ne postoje nezavisno od ljudskog uma. Moral je možda bolje shvatiti kao imperativ evolucije da bi se geni raširili i na kraju razmnožili. Nijedno ljudsko društvo danas ne zagovara nemoral, poput pljačke ili ubistva, jer bi to nesumnjivo dovelo do kraja tog konkretnog društva i svake šanse za buduće preživljavanje potomka. Škotski empirista Dejvid Hjum sastavio je sličan argument, da je verovanje u objektivne moralne istine neosnovano i da je govoriti o njima besmisleno.

Zbog toga što evolucioni naturalizam predlaže empirijski opis morala, on ne zahteva da moral objektivno postoji; Linvil razmatra mišljenje da to dovodi do moralnog skepticizma ili antirealizma. K. S. Luis je tvrdio da, ako se evolucioni naturalizam prihvati, ljudski moral se ne može opisati kao apsolutan i objektivan jer moralne tvrdnje ne mogu da budu ni tačne ni netačne. Uprkos tome, smatrao je Luis, oni koji prihvate evolucioni naturalizam i dalje postupaju kao da objektivne moralne istine postoje, što ga je navelo da odbaci naturalizam kao nepovezan. Kao alternativnu etičku teoriju, Luis je ponudio oblik teorije božanske komande kojom je Bog izjednačen s dobrotom, a dobrota tretirana kao osnovni deo stvarnosti, time utvrđujući postojanje Boga.

Dž. Č. A. Gaskin osporava prvu premisu argumenta zasnovanog na moralnoj objektivnosti, tvrdeći da se mora pokazati zašto apsolutni i objektivni moral nalaže da moral naređuje Bog, a ne da je on prosto ljudski izum. Može biti da mu, na primer, pristanak čovečanstva daje moralnu snagu. Američki filozof Majkl Martin tvrdi da nije nužno tačno da objektivne moralne istine iziskuju postojanje Boga i sugeriše da postoje alternativna objašnjenja: on tvrdi da naturalizam može biti prihvatljivo objašnjenje i da, čak iako je neophodno natprirodno objašnjenje, ono ne mora da bude Bog (politeizam je moguća alternativa). Martin takođe tvrdi da se neobjektivno razmatranje etike može prihvatiti i dovodi u pitanje mišljenje da subjektivno razmatranje morala dovodi do moralne anarhije.

Vilijam Lejn Krejg je podržao ovaj oblik moralnog argumenta.

Argument zasnovan na savesti

Portret Džona Henrija Njumana, koji je koristio savest kao dokaz za postojanje Boga

Srodan moralnom argumentu je argument zasnovan na savesti, povezan sa biskupom iz 18. veka, Džozefom Batlerom, i kardinalom iz 19. veka, Džonom Henrijem Njumanom. Njuman je predložio da savest, kao i davanje moralnih saveta, pruža dokaze za objektivne moralne istine koje mora podržavati božansko. On je tvrdio da emotivizam nije adekvatno objašnjenje za ljudski doživljaj morala zato što ljudi izbegavaju da čine nemoralno, čak i kada bi im išlo na ruku. Njuman je izneo predlog da Bog mora postojati kako bi se objasnila savest.

Britanski filozof Džon Lok tvrdio je da se moralna pravila ne mogu uspostaviti putem svesnosti jer bi različitosti u svestima ljudi dovele do kontradikcija. Lok je takođe primetio da na svest imaju uticaj „obrazovanje, društvo i državni običaji“, kritika koju uzdiže Dž. L. Maki tvrdeći da savest treba posmatrati kao „introjekciju“ drugih ljudi u um agenta. Majkl Martin osporava argument zasnovan na savesti naturalističkim prikazom savesti, tvrdeći da naturalizam pruža adekvatno objašnjenje za nju koje ne zahteva postojanja Boga. Čak iako je natprirodan uzrok neophodan, smatra Martin, on može biti nešto drugačije od Boga; to bi značilo da fenomen savesti ne ide u prilog monoteizmu više nego politeizmu.

K. S. Luis postojanje Boga dokazuje na sličan način u svojoj knjizi Čisto hrišćanstvo, s tim što ga on ne naziva direktno moralnim argumentom.

Literatura

• Adams, Robert (1987). The Virtue of Faith and Other Essays in Philosophical Theology (na jeziku: engleski). Oxford University Press. 
• Boniolo, Giovanni; De Anna, Gabriele (2006). Evolutionary Ethics and Contemporary Biology (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85629-4. 
• Boyd, Richard (1988). „How to be a Moral Realist”. Ur.: Sayre-McCord, Geoffery. Essays on Moral Realism (na jeziku: engleski). Cornell University Press. ISBN 0-8014-2240-X. 
• Byrne, Peter (maj 2004). „Moral Arguments for the Existence of God”. Stanford Encyclopedia of Philosophy (na jeziku: engleski). 
• Craig, William Lane; Moreland, J.P., ur. (2011). The Blackwell Companion to Natural Theology (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-7657-6. 
• Đurić, Drago (2011). „Argumenti zasnovani na moralu”. Postojanje boga: filozofski problemi klasičnog monoteizma. Beograd: Zavod za udžbenike–Srpsko filozofsko društvo. ISBN 978-86-17-17772-8. 
• Everitt, Nicholas (2003). Non-Existence of God (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 0-415-30106-8. 
• Gregg, Allison (2011). Historical Theology: An Introduction to Christian Doctrine (na jeziku: engleski). Zondervan Academic. ISBN 978-0-310-41041-6. 
• Guyer, Paul (2006). Kant (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-0-415-28335-9. 
• Hare, John (1996). The Moral Gap: Kantian Ethics, Human Limits, and God’s Assistance (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 0-19-826957-9. 
• Kant, Imanuel (1979). „Postojanje Boga kao postulat čistog praktičkog uma”. Kritika praktičkog uma (PDF). Prevod: Basta, Danilo. Beograd: BIGZ. 
• Mackie, J.L. (1982). „Moral Arguments for the Existence of God”. The Miracle of Theism (na jeziku: engleski). Oxford University Press. 
• Martin, Michael (1992). Atheism: A Philosophical Justification (na jeziku: engleski). Temple University Press. ISBN 0-87722-642-3. 
• McSwain, Robert; Ward, Michael, ur. (2010). The Cambridge Companion to C.S. Lewis (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88413-6. 
• Oppy, Graham (2006). Arguing About Gods (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86386-5. 
• Parkinson, G.H.R. (1988). An Encyclopedia of Philosophy (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 0-415-00323-7. 
• Swinburne, Richard (1979). The Existence of God (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 0-19-824611-0. 
• Taliaferro, Charles; Marty, Elsa J., ur. (2010). A Dictionary of Philosophy of Religion (na jeziku: engleski). Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-4411-1238-5. 

Spoljašnje veze

• Evans, C. Stephen; Baggett, David. „Moral Arguments for the Existence of God”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• Palmquist, Stephen (2007). „Kant’s ‘Appropriation’ of Lampe’s God”. Kant’s Critical Religion (na jeziku: engleski).