Narodna biblioteka Bor
| Narodna biblioteka Bor | |
|---|---|
 | |
| Osnivanje | 1962. |
| Lokacija | Bor Srbija |
| Broj predmeta | 110.000 publikacija |
| Direktor | Vesna Tešović |
| Adresa | Moše Pijade 19 |
| Veb-sajt | Zvaničan veb sajt |
Narodna biblioteka Bor javna je biblioteka, koja obavlja i matičnu funkciju za Borski okrug. Raspolaže fondom od oko 80.000 knjiga u matičnoj ustanovi i sa još oko 30.000 u ograncima koji se nalaze u okolnim selima.
Nastanak i razvoj[uredi | uredi izvor]
Narodna biblioteka Bor, svoje početke počinje da beleži sa osnivanjem čitaonice koja se nalazila u Zlotu, koja je osnovana 1869. godine na Savindan, a koja je bila prva seoska čitaonica u Kneževini Srbiji. Između Prvog i Drugog svetskog rata, postojala je Borska narodna čitaonica i knjižnica, dok je za vreme Drugog svetskog rata postojala stručna pozajmna i radnička biblioteka koju su koristili nemački službenici i vojnici. Tokom pedesetih godina prošlog veka, postepeno počinje period takozvanih naseljskih biblioteka koje su tokom 1962. godine objedinjene u Centralnu biblioteku. Biblioteka se nalazi u zgradi Doma kulture, u namensko izgrađenom prostoru koji zauzima 1.113 m² od 1972. godine. Biblioteka ima svojih pet ogranaka u selima Metovnica, Brestovac, Donja Bela Reka, Zlot i Krivelj.[1]
Stručni kadar[uredi | uredi izvor]
Biblioteka raspolaže veoma stručnim kadrom, opremom i programom koji omogućavaju da biblioteka proširi sve svoje delatnosti. Zahvaljujući podacima koji su dobijeni na osnovu svih parametara pomoću kojih može da se odredi uspešnost rada, Narodna biblioteka Bor spada u najnaprednije i najuređenije biblioteke u našoj zemlji. Mrežom javnih biblioteka obuhvaćeno je približno oko 90% ljudi u našoj zemlji, što u velikoj meri premašuje republički prosek koji približno iznosi oko 80%.[2]
Rad[uredi | uredi izvor]
Kada je reč o radu same biblioteke, ona je organizovana u okviru sledećih službi i odeljenja:
- Matična služba
- Informativno odeljenje
- Zavičajno odeljenje
- Odeljenje periodike i posebnih fondova
- Pozajmno odeljenje za odrasle (jezik i književnost, stručne knjige)
- Odeljenje nabavke i obrade
- Dečje odeljenje
Organizacija[uredi | uredi izvor]
Biblioteka u Domu kulture podeljena je na četiri nivoa što omogućava efikasnu organizaciju i rad službi i odeljenja.[2]
- Prvi nivo - dečje odeljenje sa depoom za knjige i čitaonicom
- Drugi nivo - sala za javne manifestacije, odeljenje za obradu i nabavku, izložbeni prostor, informativno odeljenje sa čitaonicom
- Treći nivo - matična služba, pozajmno odeljenje za odrasle, zavičajno odeljenje
- Četvrti nivo - administracija, odeljenje periodike sa čitaonicom i posebnih fondova, kancelarija direktora.
Matična funkcija[uredi | uredi izvor]
Matična funckija se obavlja u matičnoj službi i ona podrazumeva poslove vođenja registra biblioteka u samom okrugu, zatim vršenje nadzora na stručnim radom, prikuplja informacije o radu samih biblioteka Srbije. Zatim, u njenoj nadležnosti je i da pruža stručnu pomoć, da se stara o usavršavanju svih kadrova, da proučava i prati stanje, uslove i potrebe rada, kao i da predlaže mere kako bi se sam rad unapredio. Zahvaljujući odluci Ministarstva kulture Republike Srbije iz 1994. Godine, Narodna biblioteka Bor je proglašena za matičnu biblioteku Borskog okruga i u svojoj mreži dobija 53 biblioteke.[3]
U Borskom okrugu se nalaze četiri opštine: Majdanpek, Kladovo, Negotin i Bor. Što se tiče broja biblioteka u gradovima koji spadaju u mrežu matične funkcije, u Kladovu i Majdanpeku se nalaze po osam, u Negotinu 19 a u Boru se nalazi 18 biblioteka.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Šekularac, Vladimir (2005). Milunović Dragana. „Mreža javnih biblioteka u Srbiji u 2004. godini”. Javne biblioteke: časopis za teoriju i praksu bibliotekarstva: 9—26.
- ^ a b „Narodna biblioteka Bor”. Zvaničan sajt. Arhivirano iz originala 5. 4. 2016. g. Pristupljeno 4. 4. 2016.
- ^ Šekularac, Vladimir (2000). „Ostvarivanje matičnih funkcija matičnih narodnih biblioteka u 1999. godini”. Glasnik Narodne biblioteke Srbije: 209—220.