Nebojša Stefanović

Ova stranica je zaključana od daljih izmena anonimnih korisnika i novajlija zbog sumnjivog doprinosa istih, koji treba da se raspravi na stranici za razgovor
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nebojša Stefanović
2020. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1976-11-20)20. novembar 1976. (47 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
UniverzitetMegatrend univerzitet
Zanimanjepolitičar
Porodica
Deca2
Politička karijera
Politička
stranka
  • SRS (2001—2008)
  • SNS (2008—danas)
11. avgust 2018. — 26. oktobar 2022.
Predsednik vladeAleksandar Vučić
Ivica Dačić (v.d.)
Ana Brnabić
PrethodnikKori Udovički
NaslednikMiloš Vučević
28. oktobar 2020. — 26. oktobar 2022.
Predsednik vladeAna Brnabić
PrethodnikAleksandar Vulin
NaslednikMiloš Vučević
27. april 2014 — 28. oktobar 2020.
Predsednik vladeAleksandar Vučić
Ivica Dačić (v.d.)
Ana Brnabić
PrethodnikIvica Dačić
NaslednikAleksandar Vulin
23. jul 2012 — 16. april 2014.
PredsednikTomislav Nikolić
PrethodnikSlavica Đukić Dejanović
Zaharije Trnavčević (v.d.)
NaslednikMaja Gojković
Zvanični veb-sajt
nebojsastefanovic.rs

Nebojša Stefanović (Beograd, 20. novembar 1976) srpski je političar. Bivši je ministar odbrane Srbije i bivši Potpredsednik Vlade Srbije. Bio je predsednik Gradskog odbora Beograd Srpske napredne stranke.[1]

Njegov dosadašnji mandat bio je predsednik Narodne skupštine Srbije od jula 2012. do aprila 2014. godine.[2] Pored toga, obavljao je funkciju ministra unutrašnjih poslova Srbije u periodu od aprila 2014. do oktobra 2020. godine.[3]

Političku karijeru započeo je u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS), dok je 2008. godine bio jedan od osnivača Srpske napredne stranke (SNS). Stefanović je doktor ekonomskih nauka, što je izazvalo kontroverze i osporavanje validnosti akademske titule zbog navodnog plagiranja.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Nebojša Stefanović je rođen 20. novembra 1976. godine u Beogradu. Odrastao je na Novom Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Devetu gimnaziju „Mihailo Petrović Alas”. Diplomirao je na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta. Magistrirao je ekonomiju na odbrani magistarske teze „Savremeni principi menadžmenta u lokalnoj samoupravi” 2011. godine. Takođe, u junu 2013. godine doktorirao je ekonomiju sa tezom „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom”.

Poslovnu karijeru je započeo 2004. godine u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu Interspeed Ltd. na poziciji direktora marketinga. Godine 2008. prelazi na dužnost zamenika finansijskog direktora u preduzeću Jabuka.

Nebojša Stefanović govori engleski i ruski jezik. Razveden je[4] i ima dvoje dece.[5]

Politička karijera

Stefanović se politikom bavi više od 25 godina. Političku karijeru je započeo u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS). Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke (SNS), član Predsedništva[6] i predsednik Gradskog odbora Beograd Srpske napredne stranke od 2008. do 2021. godine.[7] Kao predsednik Gradskog odbora ostvario je značajne uspehe zajedno sa svojim timom. Na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda 2014. SNS je došla na vlast sa 43,62% glasova,[8] dok je na izborima 2018. ponovo pobedila sa 44,99% glasova.[9]

Od osnivanja SNS do njene četvrte sednice (održane 2016) bio je potpredsednik Glavnog odbora SNS.

Narodni poslanik

Kao predstavnik SRS, bio je odbornik u Skupštini grada Beograda u periodu 2004—2008. godine. Na parlamentarnim izborima 2007. godine biran je za poslanika u Narodnoj skupštini Srbije,[10] a obavljao je i dužnost predsednika Odbora za trgovinu i turizam Narodne skupštine Srbije.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine, kao predstavnik SNS, ponovo je izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Srbije i odbornika u Skupštini grada Beograda.

Predsednik Narodne skupštine

Nebojša Stefanović je od jula 2012. do aprila 2014. godine bio predsednik Narodne skupštine Srbije, kao i predsednik Odbora za prava deteta. Takođe, bio je šef delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Interparlamentarnoj uniji.[11]

Za vreme svog mandata kao predsednik Narodne skupštine, ostao je poznat po svojoj borbi i zalaganju za trudnice i majke. Na njegov predlog, usvojen je Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja.[12] Takođe, pokrenuo je i poznatu akciju „Prioritet za decu i trudnice”, koja postoji i danas.[13]

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova

Na parlamentarnim izborima 2014. godine, imenovan je za ministra unutrašnjih poslova, a nakon parlamentarnih izbora 2016. godine reizabran je na tu funkciju i imenovan za potpredsednika Vlade, gde ostaje i nakon rekonstrukcije Vlade 2017. godine.[14]

Stefanović na sastanku sa ministrom za Evropu Dejvidom Lidingtonom u Londonu, 8. decembra 2014. godine

U toku njegovog ministarskog mandata, izvršeni su brojni reformski procesi u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Jedna od brojnih ličnih inicijativa Stefanovića kao ministra unutrašnjih poslova, bila je uvođenje programa „Osnovi bezbednosti dece” u prve, četvrte i šeste razrede u sve škole u Srbiji, sa željom da deca već na ranom uzrastu budu edukovana o svim izazovima i opasnostima kojima mogu biti izložena, i kako da se sa njima izbore.[15]

Prvi je ministar koji je pokrenuo inicijativu za izgradnju spomenika palim policajcima u Beogradu.[16]

Pored toga, obavljao je funkciju predsednika Saveta za borbu protiv trgovine ljudima,[17] komandanta Republičkog štaba za vanredne situacije,[18] predsednika Nacionalnog saveta za sprečavanje negativnih pojava u sportu,[19] kao i predsednika Koordinacionog tima za usmeravanje aktivnosti u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.[20] Od 07. novembra 2018. godine obavlja dužnost sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost.[21]

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane

Narodna skupština Srbije izabrala je 28. oktobra 2020. novu Vladu Srbije na čelu sa predsednicom Vlade, Anom Brnabić. Novoizabrani ministar odbrane Nebojša Stefanović preuzeo je 29. oktobra 2020. funkciju od dosadašnjeg ministra Aleksandra Vulina.

U maju 2021. godine opštinski odbori SNS počeli su da glasaju o smeni Stefanovića sa stranačkih i državnih funkcija.[22]

Kontroverze

Kontroverza o doktoratu

Za više informacija pogledajte: Afera Doktorati § Doktorat Nebojše Stefanovića

Grupa srpskih akademika sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu objavila je 1. juna 2014. članak u kojem tvrdi da su delovi doktorske disertacije Stefanovića plagirani.[23]

U junu 2014. godine Senat Megatrend univerziteta formirao je Komisiju sa dnevnim redom za ocenu merituma za pokretanje postupka za poništenje Stefanovićevog doktorata.[24] Senat Univerziteta je potom usvojio izveštaj Komisije u kome se navodi da nema osnova za pokretanje postupka za poništavanje doktorata Stefanoviću.[25] U avgustu 2014. godine Senat je formirao još jednu nezavisnu Komisiju koja je kasnije jednoglasno donela odluku da nema osnova za pokretanje postupka za poništavanje doktorata Stefanoviću.[26]

Navodi o trgovini oružjem

U pismu GIM-a od 27. aprila 2017. upućenom Krušiku navedena su imena tri predstavnika GIM-a i tri radnika Raniad Al Džezira koji su posetili fabriku oružja kako bi pregledali i uzeli naručeno oružje. Među predstavnicima GIM-a bio je i Branko Stefanović, otac Nebojše Stefanovića.[27]

Prema dokumentima koje je objavio uzbunjivač Aleksandar Obradović (uposlenik fabrike municije u Krušiku), Branko Stefanović bio je umešan u kupovinu minobacačkih granata po povlašćenim cenama od Krušika.[28]

Reference

  1. ^ „Biografija”. Nebojša Stefanović (na jeziku: engleski). 27. 2. 2013. Arhivirano iz originala 14. 4. 2018. g. Pristupljeno 2018-04-17. 
  2. ^ „National Assembly of the Republic of Serbia | Multi-party National Assembly of the Republic of Serbia (1991–2018)”. www.parlament.gov.rs. Pristupljeno 2018-04-17. 
  3. ^ srbija.gov.rs. „Primopredaja dužnosti u Ministarstvu odbrane i MUP-u”. www.srbija.gov.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-10-30. 
  4. ^ espreso.co.rs. „Bivša supruga Nebojše Stefanovića!”. www.espreso.co.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-11-02. 
  5. ^ srbija.gov.rs. „Nebojsa Stefanovic”. www.srbija.gov.rs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-30. 
  6. ^ „STRANKA IZABRALA: Ovo su novi članovi Predsedništva SNS-a” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2018-04-17. 
  7. ^ „Predsednik Gradskog odbora Beograd Srpske napredne stranke”. Nebojša Stefanović (na jeziku: engleski). 9. 5. 2013. Arhivirano iz originala 13. 4. 2018. g. Pristupljeno 2018-04-17. 
  8. ^ „Izbori Uživo”. www.izbori.live. Arhivirano iz originala 23. 09. 2020. g. Pristupljeno 2018-04-17. 
  9. ^ „KONAČNI REZULTATI IZBORA U BEOGRADU: Lista "Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beorgad" osvojila 44,99 odsto glasova”. www.novosti.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2018-04-17. 
  10. ^ „National Assembly of the Republic of Serbia | 14 February 2007 legislature”. www.parlament.gov.rs. Pristupljeno 2018-04-17. 
  11. ^ „National Assembly of the Republic of Serbia | Delegations”. www.parlament.gov.rs. Pristupljeno 2018-04-17. 
  12. ^ „Paragraf | Arhiva vesti | 28 November 2013.”. www.paragraf.rs. Arhivirano iz originala 13. 4. 2018. g. Pristupljeno 2018-04-17. 
  13. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Društvena briga za decu i trudnice” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2018-04-17. 
  14. ^ „Potpredsednici i ministri”. www.srbija.gov.rs. Pristupljeno 2018-04-13. 
  15. ^ „Stefanović: Uvodi se predmet "Osnovi bezbednosti dece"”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). 23. 2. 2018. Pristupljeno 2018-04-17. 
  16. ^ „Poginulim policajcima spomen-obeležje u BG”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2018-04-17. 
  17. ^ „Ministarstvo finansija – Vlada republike Srbije – online”. www.mfin.gov.rs. Arhivirano iz originala 18. 12. 2017. g. Pristupljeno 2018-04-17. 
  18. ^ „Odluka o obrazovanju Republičkog štaba za vanredne situacije”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 2018-04-17. 
  19. ^ „Konstituisan "Nacionalni savet za sprečavanje negativnih pojava u sportu"”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). 9. 12. 2017. Pristupljeno 2018-04-17. 
  20. ^ „Brnabić: Izveštaj FATF-a više ne odražava realnu situaciju”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 13. 04. 2018. g. Pristupljeno 2018-04-17. 
  21. ^ „Stefanović je novi šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 11. 10. 2018. g. Pristupljeno 2018-04-17. 
  22. ^ „Gotovo jednoglasno nepoverenje Nebojši Stefanoviću? - Politika - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 15. 5. 2021. Pristupljeno 2021-05-16. 
  23. ^ Getting a PhD in Serbia has Never Been Easier: The Case of Minister of Internal Affairs Nebojša Stefanović. Balkanist. 1 June 2014.
  24. ^ „Odluka o obrazovanju Komisije” (PDF). Megatrend univerzitet. 5. 6. 2014. Pristupljeno 2018-04-16. 
  25. ^ „Usvajanje izveštaja Komisije” (PDF). Megatrend univerzitet. 11. 6. 2014. Pristupljeno 2018-04-16. 
  26. ^ „Stab nezavisne Komisije” (PDF). Megatrend univerzitet. 23. 9. 2014. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 4. 2018. g. Pristupljeno 2018-04-16. 
  27. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 21. 04. 2022. g. Pristupljeno 17. 04. 2022. 
  28. ^ „Serbian Anti-Corruption Agency tells N1 it is investigating Minister Stefanovic”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). 8. 11. 2019. Arhivirano iz originala 14. 11. 2019. g. Pristupljeno 2019-12-21. 

Spoljašnje veze

Političke funkcije
Predsednik Narodne skupštine Srbije
2012—2014
Ministar unutrašnjih poslova Srbije
2014—2020
Potpredsednik Vlade Srbije
2018—2022
Ministar odbrane Srbije
2020—2022
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Небојша_Стефановић&oldid=27504149”