Neven Subotić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Neven Subotić
Neven Subotić
Lični podaci
Puno ime Neven Subotić
Datum rođenja (1988-12-10)10. decembar 1988. (35 god.)
Mesto rođenja Banja Luka, SFR Jugoslavija
Visina 1,93 m
Pozicija odbrana
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2006—2007 Majnc II 23 (3)
2007—2008 Majnc 34 (4)
2008—2017 Borusija Dortmund 196 (15)
2016 → Borusija Dortmund II 2 (1)
2017 → Keln 12 (0)
2018—2019 Sent Etjen 42 (3)
2019—2020 Union Berlin 23 (1)
2020—2021 Denizlispor 5 (1)
2021 Rajndorf Altah 10 (0)
Reprezentativna karijera
2005 SAD do 17 6 (0)
2006 SAD do 20 16 (3)
2009—2013 Srbija 36 (2)

Neven Subotić (Banja Luka, 10. decembar 1988) jeste srpski bivši fudbaler. Igrao je na poziciji odbrambenog igrača.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rodio se 1988. u Banjoj Luci u srpskoj porodici poreklom iz Prnjavora.[1] Porodica se 1994. godine preselila u nemački grad Šemberg, a pet godina kasnije, po isticanju boravišne vize, u SAD. Subotićeva porodica je jedno vreme živela u Solt Lejk Sitiju, a zatim šest godina na Floridi.

Neven Subotić je slučajno upoznao Kita Foka, pomoćnika trenera u reprezentaciji SAD do 17 godina koji ga je pozvao da dođe na probu. Od 2004. do 2006. je igrao za tim Univerziteta Južne Floride, te u mladim reprezentacijama SAD. Zatim se vratio u Nemačku da nastupa za Majnc 05. Debitovao je za Majnc u poslednjem kolu sezone 2006/07. protiv Bajerna.[2] Majnc je u toj sezoni ispao iz Bundeslige, nakon čega je Subotić u narednoj sezoni standardno nastupao za klub u Drugoj Bundesligi. U junu 2008. godine, na insistiranje Jirgena Klopa sa kojim je sarađivao u Majncu, Subotić je potpisao ugovor sa Borusijom iz Dortmunda.[2]

U januaru 2018. se rastao sa Borusijom iz Dortmunda, kluba u čijem dresu je odigrao 263 utakmice u svim takmičenjima.[3] Osvojio je dve titule prvaka Nemačke i jedan Kup, a 2013. je bio "starter" u finalnoj utakmici Lige šampiona protiv minhenskog Bajerna (1:2). Pri kraju svog boravka u Borusiji je zbog raznih povreda često odsustvovao sa terena. Tokom jesenjeg dela sezone 2017/18. je odigrao samo tri utakmice Bundeslige i jednu u Ligi šampiona, a slično je bilo i u sezoni 2016/17, kada je tek odlaskom u Keln na pozajmicu došao do prilike da ponovo zaigra na visokom nivou.[4]

Krajem januara 2018. Subotić je potpisao ugovor sa francuskim prvoligašem Sent Etjenom.[4] U ekipi Sent Etjena je proveo narednih godinu i po dana i u tom periodu je odigrao 42 prvenstvene utakmice na kojima je postigao tri gola. U julu 2019. godine se vratio u Nemačku i potpisao ugovor sa novim bundesligašem Union Berlinom.[5] Nakon jedne sezone je napustio Union Berlin.[6]

U septembru 2020. je potpisao ugovor sa turskim prvoligašem Denizlisporom.[7] Odigrao je samo pet utakmica za ovaj klub, nakon čega je 22. januara 2021. raskinuo ugovor zbog neisplaćenih plata.[8] Već 1. februara iste godine je potpisao ugovor sa austrijskim bundesligašem Altahom do kraja sezone.[9]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Iako je mogao da bira za koju će reprezentaciju nastupati (Srbija, SAD ili BiH)[10][11][12], odabrao je srpsku, za koju je debitovao 28. marta 2009. u kvalifikacionoj utakmici za SP 2010. protiv Rumunije u Konstanci (pobeda Srbije 3:2). Prvi gol u reprezentaciji je postigao u istim kvalifikacijama u utakmici protiv Farskih ostrva 10. juna 2009. godine.[13] Drugi gol u nacionalnom dresu je dao 5. juna 2012. na prijateljskoj utakmici sa Švedskom.[14]

U septembru 2013. poručio je tadašnjem selektoru Siniši Mihajloviću da mu je potrebna pauza od nacionalnog tima i da hoće da se posveti obavezama u klubu.[15] Nakon što je Dik Advokat, tada novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije, najavio sastav igrača za mečeve 1. i 2. kola kvalifikacija za EURO 2016, izjavio je da je Subotić verovatno završio reprezentativnu karijeru.[16]

Subotić je u periodu od 2009. do 2013. godine odigrao 36 utakmica za reprezentaciju Srbije.[17]

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 10. jun 2009. Torshavn, Farska Ostrva  Farska Ostrva 2-0 2-0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010.
2. 5. jun 2012. Stokholm, Švedska  Švedska 1-1 1-2 Prijateljska

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Borusija Dortmund

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Neven Subotić: Spreman za Rumune”. 15. 3. 2009. Pristupljeno 29. 3. 2009. [mrtva veza]
  2. ^ a b „Neven Subotić, izabrao Srbiju”. b92.net. 28. 5. 2010. Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  3. ^ „Borussia Dortmund bid fond farewell to club legend Neven Subotic”. bundesliga.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  4. ^ a b „Dobro došao, Nevene!”. www.rtvbn.com. 29. 1. 2018. Pristupljeno 26. 1. 2018. 
  5. ^ „Zvanično: Subotić ponovo u Bundesligi”. mozzartsport.com. 5. 7. 2019. Arhivirano iz originala 04. 07. 2019. g. Pristupljeno 4. 7. 2019. 
  6. ^ „Prevremeni rastanak Subotića i Union Berlina: Neven u potrazi za novim klubom”. mozzartsport.com. 15. 8. 2020. Pristupljeno 14. 8. 2020. 
  7. ^ „Subotić komandant odbrane Roberta Prosinečkog”. mozzartsport.com. 25. 9. 2020. Pristupljeno 18. 9. 2020. 
  8. ^ „Subotić raskinuo sa Denizlijem zbog neisplaćenih plata, slučaj prijavljen u FIFA”. mozzartsport.com. 23. 1. 2020. Pristupljeno 22. 1. 2021. 
  9. ^ „Zvanično: Subotić u Altahu kao najveće pojačanje u istoriji kluba”. mozzartsport.com. 3. 2. 2021. Pristupljeno 1. 2. 2021. 
  10. ^ Woitalla, Mike (1. 11. 2008). „Soccer star Subotic has a choice: His native land or adopted U.S.?”. SI.com (na jeziku: engleski). 
  11. ^ Zdelar, Zoran (18. 9. 2008). „SAD, BiH, Hrvatska ili Njemačka?”. Sportnet.hr (na jeziku: hrvatskom). 
  12. ^ Meuren, Daniel (6. 6. 2008). „Neven Subotic „Klopp ist mein Trainer, vielleicht auch ein wenig ein Freund“”. faz.net (na jeziku: nemačkom). 
  13. ^ „Farska Ostrva - Srbija 0:2”. Radio televizija Vojvodine. 10. 6. 2009. Pristupljeno 23. 1. 2021. 
  14. ^ „Poraz koji ohrabruje”. Radio televizija Srbije. 5. 6. 2012. Pristupljeno 23. 1. 2021. 
  15. ^ „Neven Subotić napustio reprezentaciju!”. reprezentacija.rs. 7. 9. 2013. Pristupljeno 23. 1. 2020. 
  16. ^ „Advokat: Verujem u ovaj tim!”. Blic. 1. oktobar 2014. Pristupljeno 1. oktobar 2014. 
  17. ^ „Neven Subotić”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 23. 1. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Невен_Суботић&oldid=26948947”