Nezaposlenost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nezaposlenost u svetu 2014

Nezaposlenost, u ekonomskim terminima, pojavljuje se ako postoje kvalifikovani radnici koji su voljni raditi, ali ne mogu naći posao.[1] Dakle, nezaposlene osobe su starije od 16 godina, sposobne i voljne raditi i aktivno traže posao, ali su bez posla.[2] Stopa nezaposlenosti je broj nezaposlenih radnika podeljen sa ukupnim brojem stanovništva sposobnog za rad (odnosno osobe između 16 i 65 godina).[3]

Vrste nezaposlenosti[uredi | uredi izvor]

Ekonomisti identifikuju 3 različite vrste nezaposlenosti:

  • Frikcijska nezaposlenost
  • Strukturna nezaposlenost
  • Ciklična nezaposlenost

Frikcijska nezaposlenost[uredi | uredi izvor]

Frikcijska nezaposlenost nastaje zbog neprekidnog kretanja ljudi između regija i radnih mesta ili kroz različite faze životnog ciklusa.

Frikciona nezaposlenost korespondira sa nepopunjenim radnim mestima u istim zanimanjima i istim mestima. Potiče iz stalnog kretanja ljudi između zaposlenja i ulaska i izlaska iz kontingenta radne snage. Tačan broj nezapslenih po ovom osnovu zavisi od cirkulacije, brzine, efikasnosti onih koji traže zaposlenje i onih koji nude slobodna radna mesta.

Osnovne karakteristike frikcione nezaposlenosti: 1) Pogađa relativno veliki broj ljudi, 2) Teži da bude kratkog roka, 3) Nemoguće je ostvariti nultu stopu nezaposlenosti.

Dobra strana frikcione nezaposlenosti jeste činjenica da period potrage za poslom pruža mogućnosta otkrivanja koji se sve poslovi nude, koje sposobnosti se zahtevaju i na koji način su plaćene.

Strukturna nezaposlenost[uredi | uredi izvor]

Strukturna nezaposlenost označava raskorak između ponude i potražnje za radnicima. Raskoraci mogu nastati zato što potražnja za jednom vrstom raste, dok se potražnja za nekom drugom vrstom smanjuje, a ponuda se ne prilagođava brzo.

Ciklična nezaposlenost[uredi | uredi izvor]

Ciklična nezaposlenost se javlja onda kad je ukupna potražnja za radom niska usled periodičnih loših ekonomskih, društvenih ili socijalnih ciklusa. Kako ukupna potrošnja pada, nezaposlenost raste praktično svuda.[4] Ovakva vrsta nezaposlenosti pogađa više radnika na duži period nego druge vrste nezaposlenosti (sezonska, strukturalna, profesionalna i dr).[5][6]

Posmatrajući volju radnika da radi pri određenoj visini plate, razlikujemo:

  • Dobrovoljnu nezaposlenost
  • Prisilnu nezaposlenost

Dobrovoljna nezaposlenost[uredi | uredi izvor]

Dobrovoljna nezaposlenost nastaje onda kada radnici ne žele raditi po trenutnim tržišnim platama.

Prisilna nezaposlenost[uredi | uredi izvor]

Za radnike kažemo da su prisilno nezaposleni kada žele raditi za plate kakve prevladavaju na tržištu, ali ne mogu naći posao.

Klasična nezaposlenost[uredi | uredi izvor]

Klasična ili stvarna nezaposlenost nastaje kada su realne plate za posao postavljene iznad nivoa raščišćavanja tržišta, što dovodi do toga da broj lica koja traže posao premaši broj slobodnih radnih mesta. S druge strane, većina ekonomista tvrdi da, pošto plate padaju ispod nivoa pogodnog za život, mnogi odlučuju da odustanu od tržišta rada i ne traže više posao. To je posebno tačno u zemljama u kojima se porodice sa niskim prihodima podržavaju putem sistema socijalne zaštite. U takvim slučajevima, plate bi morale biti dovoljno visoke da bi motivisale ljude da izaberu zaposlenje umesto onoga što primaju putem socijalne zaštite. Plate ispod nivoa neophodnog za održavanje života verovatno će rezultirati manjim učešćem na tržištu rada u gore navedenom scenariju. Osim toga, potrošnja dobara i usluga primarni je pokretač povećane potražnje za radnom snagom. Veće plate dovode do toga da radnici imaju više prihoda na raspolaganju za potrošnju dobara i usluga. Zbog toga veće plate povećavaju opštu potrošnju, a kao rezultat toga raste potražnja za radnom snagom i smanjuje se nezaposlenost.

Mnogi ekonomisti tvrde da se nezaposlenost povećava sa povećanjem vladinih propisa. Na primer, zakoni o minimalnoj plati podižu troškove nekih radnika sa niskim kvalifikacijama iznad tržišne ravnoteže, što rezultira povećanjem nezaposlenosti, jer ljudi koji žele da rade po tekućoj stopi ne mogu (jer je nova i veća prinudna zarada sada veća od vrednosti njihovog rada).[7][8] Zakoni koji ograničavaju otpuštanja mogu smanjiti verovatnoću da će preduzeća uopšte zapošljavati, jer zapošljavanje postaje sve rizičnije.[8]

Međutim, taj argument previše pojednostavljuje odnos između plata i nezaposlenosti zanemarujući brojne faktore koji doprinose nezaposlenosti.[9][10][11][12][13] Neki naučnici, kao što je Muraj Rotbard, sugerišu da čak i društveni tabui mogu sprečiti pad plata na nivo raščišćavanja tržišta.[14]

U knjizi Bez posla: Nezaposlenost i vlada u Americi dvadesetog veka, ekonomisti Ričard Veder i Lovel Galavaj tvrde da empirijski podaci o stopama plata, produktivnosti i nezaposlenosti u Americi potvrđuju klasičnu teoriju nezaposlenosti. Njihovi podaci pokazuju snažnu korelaciju između prilagođene realne plate i nezaposlenosti u Sjedinjenim Državama od 1900. do 1990. Međutim, oni tvrde da njihovi podaci ne uzimaju u obzir egzogene događaje.[15]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „OECD Data:Employment rate by age group”. 
  2. ^ „OECD Statistical Glossary: UNEMPLOYED”. 
  3. ^ „OECD Statistical Glossary: UNEMPLOYMENT RATE (HARMONISED)”. 
  4. ^ Keynes, John Maynard (2007) [1936]. The General Theory of Employment, Interest and Money. Basingstoke, Hampshire: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-00476-4. Arhivirano iz originala 16. 3. 2009. g. 
  5. ^ Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  6. ^ Harris, Seymour E. (2005). The New Economics: Keynes' Influence on Theory and Public Policy. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4191-4534-6. 
  7. ^ Hayek, F. A. (1960). The Constitution of Country. Chicago: University of Chicago Press. 
  8. ^ a b Anderton, Alain (2006). EconomicsNeophodna slobodna registracija (Fourth izd.). Ormskirk: Causeway. ISBN 978-1-902796-92-5. 
  9. ^ Garegnani, P. (1970). „Heterogeneous Capital, the Production Function and the Theory of Distribution”. Review of Economic Studies. 37 (3): 407—436. JSTOR 2296729. doi:10.2307/2296729. 
  10. ^ Vienneau, Robert L. (2005). „On Labour Demand and Equilibria of the Firm”. The Manchester School. 73 (5): 612—619. S2CID 153778021. doi:10.1111/j.1467-9957.2005.00467.x. 
  11. ^ Opocher, Arrigo; Steedman, Ian (2009). „Input Price-Input Quantity Relations and the Numéraire”. Cambridge Journal of Economics. 3 (5): 937—948. doi:10.1093/cje/bep005. 
  12. ^ Anyadike-Danes, Michael; Godley, Wyne (1989). „Real Wages and Employment: A Skeptical View of Some Recent Empirical Work”. The Manchester School. 62 (2): 172—187. doi:10.1111/j.1467-9957.1989.tb00809.x. 
  13. ^ White, Graham (2001). „The Poverty of Conventional Economic Wisdom and the Search for Alternative Economic and Social Policies”. The Drawing Board: An Australian Review of Public Affairs. 2 (2): 67—87. 
  14. ^ Rothbard, Murray (1963). America's Great Depression. Princeton: Van Nostrand. str. 45. 
  15. ^ Vedder, Richard; Gallaway, Lowell (1997). Out of Work: Unemployment and Government in the Twentieth-Century America. New York: NYU Press. ISBN 978-0-8147-8792-2. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nezaposlenost na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Незапосленост&oldid=27550075”