Opsada Jedrena (1913)
| Opsada Jedrena (1913) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Prvog balkanskog rata | |||||||
 Opsada Jedrena | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Kraljevina Bugarska Kraljevina Srbija |
 Osmansko carstvo | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Đorđi Vazov Nikola Ivanov Stepa Stepanović |
Šukri-paša | ||||||
| Jačina | |||||||
|
153.700 vojnika, 424 oruđa[1]47.868 (62 topova (4 većeg kalibra), 34 haubica)[2] |
75.000 vojnika[1] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
|
1298 mrtvih, 6655 ranjeno[1]498 mrtvih, 1917 ranjeno[3] |
oko 7.000 mrtvih, uhapšeno 67.000 i 600 oruđa[4][1] | ||||||
Bitka za Jedrene bila je dugotrajna opsada Jedrena, nekada glavnog grada Turske Imperije i važnog administrativnog centra. Grad je bio veoma dobro utvrđen pod rukovodstvom vodećih nemačkih vojnih stručnjaka, koji su u dužem periodu snabdevali i uvežbavali tursku vojsku i smatran je za neosvojiv. Opsadu Jedrena je znatno potpomogla srpska II armija Stepe Stepanovića, sa oko 50.000 vojnika, koji su bili poslani na molbu Bugarske. Razlog je bio i u tome što Bugari nisu imali teških opsadnih topova, već samo Krupove topove 75 mm. Srpska vojska je na opsadu donela Šnajderove haubice od 120 i 150 mm, nabavljene 1908. iz Francuske.
Dolazak srpskih snaga[uredi | uredi izvor]
Srpske snage pod komandom generala Stepe Stepanovića su stigle 6. novembra 1912. u mesto Mustafa Paša (železnička stanica ispred Jedrena). General Stepanović se odmah javio vrhovnom komandantu opsadnih trupa generalu Nikoli Ivanovu. Srpske trupe su činile Timočka divizija bez 14. puka, Dunavska divizija drugog poziva, ojačana 4. prekobrojnim pukom prvog poziva i Drugim drinskim artiljerijskim divizionom. Ukupno je bilo 47.275 srpskih vojnika sa 72 artiljerijska oružja, 4142 konja i volova i 3046 kola.[5]
Dolazak srpskih vojnika je znatno popravio moral bugarskih trupa kod Jedrena. Obe srpske divizije odmah su upućene na front. Timočka divizija ojačana bugarskim pukom zauzela je severozapadni sektor između reka Marice i Tundže. Njen sektor je bio dug 15 kilometara. Dunavska divizija je zauzela zapadni sektor između Marice i Arde širok 5 kilometara. Od Timočkog konjičkog puka i bugarskog gardijskog konjičkog puka formirana je kombinovana brigada sa zadatkom da osmotri dolinu Marice.[5]
Privremen prekid vatre[uredi | uredi izvor]
Primirje potpisano 3. decembra 1912. i kada su pregovori započeti, Dobrosav Milenković, autor iscrpne knjige o Drugoj armiji u prvom blakanskom ratu, piše da su „logori oživeli. Pralo se, čistilo, oružje i odelo, popravljale zemunice i ležaji na predstraži, nabavljala prostirka i uređivali logori.“[6]
U toku primirja bila je obrazovana komisija pod predsedništvom generala Ivanova radi izrade planova za osvajanja Jedrena. Član komisije je bio i general Stepanović. Pošto je istočni sektor bio najslabije utvrđen, komisija se složila da napad bude izveden u severoistočnom uglu istočnog sektora. Zbog toga Bugari su odlučili da svu srpsku artiljeriju prebace sa zapadnog na istočni sektor, sem šest poljskih baterija koji su zadržani na zapadnom sektoru. Stepanović je tada izjavio da Dunavska divizija neće biti u mogućnosti da postigne nikakav uspeh bez teške artiljerije, teje odlučeno da ona za vreme napada ostane pasivna. Takođe je izjavio da Timočka divizija, bez snažne artiljerijske podrške, nema uslova da postigne odlučujući uspeh, ali je ipak naglasio da će ona izvršiti zadatak tj. zauzeće sve istaknute turske položaje u ovom sektoru.[6]
Pad Jedrena[uredi | uredi izvor]
Posle temeljnih dvomesečnih priprema, 24. marta 1913. godine, je počela trodevna bitka savezničkih armija za osvajanja Jedrena. Celog tog dana artiljerijska vatra saveznika ceo dan bombardovala Jedrene sa svih strana osim sa istoka, kako bi obmanuli neprijatelja. Sutradan je počeo pešadijski napad u 3 časa ujutru sa severnog, južnog i zapadnog sektora. Timočka divizija je toga dana postigla najveći uspeh. Bez podrške artiljerije je zauzela ceo severni sektor neprijatelja za samo 45 minuta, čime je navukla najveći deo jedrenske tvrđavske artiljerije. S druge strane Turci su slomili napade savezničkih snaga na zapadnom i južnom sektoru. Bugarske trupe na istočnom sektoru su počele napad sat vremena kasnije i neprimetno se privukle turskim prednjim položajima. Tada je 228 artiljerijskih oruđa deset minuta pucalo na turske položaje, čime su ućutkali tursku artiljeriju i porušili sve kazamate. Turci nemoćni pred šrapnelskom vatrom su počeli da napuštaju položaje pre napada bugarske pešadije.[6]
Na kraju dana odlučeno je da se sutra uveče, pod zaštitom mraka savladaju protivpešadijske prepreke i u ranu zoru preduzmu juriš za osvajanje forova. Bugari su, sa istočnog sektora, odmah započeli nastupanje odmah po izlasku meseca od 23,30 časova do 1,30 časova po izlasku meseca i izbila na foru Ajdžu-jolu. Turci su se našli u panici počeli da napuštaju svoje položaje. Na ostalim sektorima su vođene vrlo snažne borbe. Turci su na frontu Timočke divizije preuzimali napad kako bi povratili položaj, ali nisu imali nikakav uspeh.[6]
U 5,30 časova, Stepanović je naredio srpskim trupama da krenu u odsudan napad u liniju fronta, kako bi olakšali dejstvovanje bugarskih trupa na istočnom sektoru, koji je pao oko 8 časova. Već u 8,30 časova dvojica turskih oficira došla su kod 20. puka radi pregovora o predaji po nalogu Šukri-paše. Pošto nije dobio odgovor poslao je svog ađutanta u 20. puk s porukom da Šukri paša želi da o predaji pregovara sa generalom Stepanovićem. Stepanović je odgovorio kako nema ovlašćese od komandanta da vodi pregovore i da za to treba da se obrati generalu Ivanovu. U međuvremenu Timočka divizija je zauzela liniju forova, a Dunavska divizija Papas-tepe. General Stepanović se kretao iza prednjih dunavskih pukova, i u 11 časova bio na Bekčitepe, nedaleko od Maraša, koji je zauzeo 4. prekobrojni puk. u 11,30 časova bugarski oficiri su došli u štab Šukri-paše i on se predao generalu Ivanovu u 12,15 časova, ali se vratio po svojoj želji u for Hadurluk, gde su ga zarobile sat kasnije srpske trupe,[6] pod komandom majora Milovana Gavrilovića 13. marta 1913.[7]
Bugarsko skrnavljenje srpskih grobova[uredi | uredi izvor]
Prvi zameci Drugog balkanskog rata bili su prisutni i nakon osvajanja Jedrena. Nakon Londonskog sporazuma bile su organizovane posete grobova palih srpskih vojnika kod Jedrena, u selu Kadikej (Kadinkej). Očevi i majke su zaprepašćeno ustanovili da su Bugari promenili (pobugarili) sama prezimena, koja su bila upisana na krstove palih boraca.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g CVA, f. 48, op. 1, a, e. 3, l. 86; a. e. 5, l. 205-206; Ivanov, N. Balkanskata voйna... pp. 332-335
- ^ Alexandar Vachkov: The Balkan War 1912-1913, pp. 124
- ^ a b Tomić 2006, str. 75.
- ^ Nikolova, Nikoleta. „Odrinskata epopeя — venec na bъlgarskata voйnska slava”. Arhivirano iz originala 29. 6. 2007. g. Pristupljeno 27. 5. 2008.
- ^ a b Skoko & Opačić 1975, str. 11.
- ^ a b v g d Skoko & Opačić 1975, str. 251–254.
- ^ Laffan, R. G. D. (1. 4. 1991). The Serbs. Guardians of the Gate. Dorset Press.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ratković, Borislav (1975). Prvi balkanski rat 1912-1913. - Operacije srpske vojske, Knj. 2. Vojnoistorijski institut - Beograd. str. 530.
- Đurišić, Mitar; Ratković, Borislav; Skoko, Savo (1998). U bitkama kod Skadra, Jedrena i Bregalnice [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 5. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 460. ISBN 86-335-0038-8.
- Ratković, Borislav; Đurišić, Mitar; Skoko, Savo (1972). Srbija i Crna Gora u balkanskim ratovima 1912-1913. BIGZ - Beograd. str. 328.
- Priredila: Đurić, Silvija (1990). Dnevnik pobeda: Srbija u balkanskim ratovima 1912 - 1913, Knj. 1. IRO "Beograd"/ TIZ "Zrinski". str. 431. ISBN 978-86-7519-002-8.
- Lazarević, Milutin D. (2018). Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje: Srpsko-turski rat 1912. godine, Knj. 3. PortaLibris - Beograd. str. 211. ISBN 978-86-7818-365-2.
- Barbi, Anri (2022). Srbi pod Jedrenom. Niš: Talija izdavaštva. str. 60. ISBN 978-86-6140-025-4.
- Laffan, R. G. D. (1. 4. 1991). The Serbs. Guardians of the Gate. Dorset Press.
- Skoko, Savo; Opačić, Petar (1975). Vojvoda Stepa Stepanović u ratovima Srbije 1876—1918 (2. izd.). Beogradski izdavačko-grafički zavod. ISBN 978-86-13-00453-0.
- Tomić, Jaša (2006). Rat u Maćedoniji i Bugarskoj. Prometej. ISBN 978-86-515-0007-0.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- [https://oruzjeonline.com/2018/03/09/saska-mehmed-ferik-sukri-pase/ Šaška Mehmed Ferik Šukri-paše (Oružje onlajn, Branko Bogdanović,
9. mart 2022.)]