Palićko jezero

Palićko jezero
Palićko jezero
Koordinate	46° 04′ 30″ S; 19° 45′ 30″ I
Tip	prirodno
Zemlje basena	Srbija
Površina	4.2 km2
Pros. dubina	2 m
Maks. dubina	3.5 m
Nad. visina	101 m
Palićko jezero
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Palićko jezero se nalazi 8 km od Subotice, pored mesta Palić koje je, upravo zbog jezera značajan turistički centar Vojvodine. Jezero je eolskog porekla i predstavlja najveće jezero u Srbiji nastalo prirodnim putem. Deo je zaštićenog područja Park prirode Palić.

Fizičko-geografske karakteristike jezera

Jezero zahvata površinu od 4,6 km². Prosečna dubina jezera je 1,9 m, najveća je 3,5 m, a turistički sektor zahvata 3,8 km² sa tri posebne plaže. Jezero je inače, podeljeno na četiri sektora i bogato je ribom. U toku turističke sezone, temperatura vode se kreće između 18 i 25 °C. Palić se inače odlikuje umereno kontinentalnom klimom i prosečno ima oko 2.100 sunčanih sati godišnje, a prosečna letnja temperatura vazduha iznosi oko 20 °C. Najčešći pravac vetrova je severozapad-jugoistok.

Istorijat

Ženski štrand

Prema legendi jezero je ostatak Panonskog mora, ali da je ono nastalo od suza pastira Pavla koji je tu napasao svoje stado.

Jezero je nastalo u pradavna vremena kao izdansko, iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Salinitet jezera se objašnjava time što se voda slivala sa okolnog terena rastvarajući natrijum-hlorid.

Jezero Palić se u pisanim dokumentima prvi put pominje 1462. godine kao Pali (Paly). Prvi crtež, koji je predstavljao mapu jezera (Paligo Palys) potiče iz 1690. godine.

Još se krajem 18. veka znalo da jezerska voda i mulj imaju lekovita svojstva. Prema ideji lekara iz Subotice, 1845. godine je najpre izgrađena gostionica Donja trščara, što je bio temelj kasnije izgradnje Kupališta i Banje. Svoj procvat Palić doživljava 1880-ih, nakon otvaranja pruge Budimpešta-Zemun 1883. godine i tramvajske linije do Subotice 1897. Osim zbog lečenja (prvenstveno koštanih i kožnih oboljenja) posetioci su na Palić dolazili i zbog zabave. Između 1880. i 1914. na Paliću su održavane sportske igre u brzom hodanju, biciklizmu, rvanju, mačevanju i drugim sportovima, od kojih neki sada već imaju dugu tradiciju na Paliću. Broj posetilaca kupališta i banje Palić je rastao sve do početka Prvog svetskog rata.

Palićko jezero

Posle Prvog svetskog rata, na istočnoj obali Palića izgrađen je Veliki (Muški) štrand, najveći objekat te vrste u tadašnjoj Jugoslaviji. I nakon Drugog svetskog rata nastavljeno je sa izgradnjom Palića, pa je 1950. u borovoj šumi izgrađena Letnja pozornica od netesanog kamena na kojoj su gostovali mnogi umetnici. Šezdesetih godina 20. veka izgrađen je sportski centar sa terenima za fudbal, odbojku, košarku, rukomet. Na istočnoj obali je podignuto Vikend naselje gde su mnoge subotičke firme izgradile odmarališta za svoje radnike. Godine 1978. iskopana je prva bušotina termomineralne vode na Paliću, a 1984. je otvoren Termalni bazen. Izgrađen je moderan hotel „Prezident“ 2000. godine, a u istom maniru nakon toga je adaptirano nekoliko starih palićkih vila, kojih je krajem 19. veka bilo preko 200 i pretvoreno u luksuzne hotele manjih kapaciteta. Okolina banje je pošumljena. Veliki park je od tada redizajniran, a zasađeno je još zelenila, tako da od prvobitne površine od nešto više od 86.000 m², park danas zauzima oko 190.000 m².

Palić je danas kvalitetna i poznata turistička destinacija i od 2007. godine ima usvojen Plan razvoja Palića - Master plan.

Turizam

Ovo jezero je atraktivno pre svega kupačima, ali sam centar nudi i druge vidove zabave, sportske aktivnosti, ali i obilazak rezervata prirode, posmatranje ptica, pešačke ture i foto-safari. Obala je veoma privlačna zbog svojih peščanih sprudova, staza za bicikliste, kao i poligona za učenje vožnje. Jezero je bogato ribom i ovo daje priliku zaljubljenicima u pecanje za aktivan odmor. Centar pruža i mogućnosti za lečenje i oporavak. Jezersko blato je bogato važnim mineralima sa lekovitim osobinama, a izvori mineralne vode imaju temperaturu od 25 °C. Obala jezera je duga oko 17 km i celom svojom dužinom je uređena.

Ekologija

Palićko jezero

Usled stalnog opadanja nivoa vode, vrućina, zastoja vetra i zbog otpadnih voda, još je krajem 19. veka zabeleženo da je jezerska vegetacija bujala. Ovaj proces se ponavljao tokom vremena. Kulminacija ovog problema je bila u leto 1970. godine kada je zbog velikog zagađenja i nekontrolisanog cvetanja algi, došlo do nestanka kiseonika u vodi zbog čega je došlo do pomora živog sveta u jezeru. Zato je jezero 1971. isušeno i iz njega je povađen sav mulj. Takođe je izgrađen prečistač za otpadnu vodu i 1976. jezero je ponovo napunjeno vodom. Od tada se kvalitet jezerske vode pomno prati, ali se ulažu i napori da se i sačuva.

Uz postojeći prečistač, 1995. je pušten u rad kanal Tisa - Palić, što je doprinelo poboljšanju kvaliteta jezerske vode.

Zbog svoje geološko - ekološke vrednosti Palićko jezero je zaštićeno područje treće kategorije i ima rang Parka prirode. Na području pod trećim stepenom zaštite zabranjena je izgradnja, promena pejzaža i uznemiravanje na bilo koji način biljnih i životinjskih vrsta koje se tamo nalaze. Ovo stepsko jezero izmenjeno ljudskim radom je i vodni resurs, iako je narušen u ovom trenutku. Postoje društva, poput Udruženja ljubitelja prirode „Riparia“ koja neprekidno ulažu napore da se to područje očuva, kao i vrste koje ga naseljavaju. Primer za to je uređenje ostrva u drugom sektoru Palićkog jezera kako bi se stvorili neophodni uslovi za nesmetan boravak crnoglavih galebova u toj oblasti.

Flora

Zaštićene - retke i autohtone vrste su prvenstveno primerci dendroflore u Velikom parku i Parku Narodnih heroja:

• Močvarni čempres – Taxodium distichum Rich kod Ženskog štranda,
• Močvarni čempres – Taxodium distichum Rich kod česme i
• Poljski jasen – Fraxinus Oxycarpa Willd kod Velike terase, koji predstavljaju spomenike prirode.

Inače, Park Narodnih heroja odlikuje jednogodišnja i višegodišnja parkovska vegetacija planski sađena po principima pejzažne arhitekture. Na hidrofilnim livadama između ulica Sušačke, Riječke i Unske ulice razvijen je livadski tip vegetacije klase Molinio-Arrhenatheretea.

Dalje prema zapadu, u depresiji iz zoo-vrta se tršćaci smenjuju sa jasenovim šumarcima zabarenog tipa, gde je pronađena i retka vrsta orhideja – Orchis laxiflora subsp. palustris, u narodu poznata kao močvarni kacun. Ovaj, po florističkim elementima najbogatiji, deo MZ Palić, nalazi se suprotno od Lokacije u odnosu na Veliki park.

Floru jezera karakterišu akvatične vrste kao što su:

• Lemna minor (sočivica),
• Potamogeton trichoides,
• Ceratophyllum demersum (drezga),
• Myriophyllum spicatum (klasasti kročanj),
• Phragmites communis (barska trska),
• Typha latifolia,
• Bolboschoenus maritimus i druge.

Široko su rasprostranjene, značaj im je u održavanju ekološke ravnoteže. Na spisku biljaka u Crvenoj knjizi Srbije nalaze se:

• Potamogeton trichodes,
• Silene multiflora i
• Triglochin maritima.

Fauna

Ribe

U Palićkom jezeru konstatovano je 19 vrsta riba, pripadnica pet familija:

• Esocidae (Esox lucius),
• Cyprinidae (Cyprinus carpio, Carassius auratus gibelio, C. carassius, Scardinus erythrophtalamus, Pseudorasbora parva, Alburnus alburnus, Rutilus rutilus, Aspius aspius, Abramis brama, Abramis sapa, Tinca tinca, Ctenopharygodon idella, Hypophtalmichthys molitrix, H. nobilis),
• Cobitidae (Misgurnus fossilis), Centrarchidae (Lepomis gibbosus) i
• Percidae (Perca fluviatilis, Stizostedion lucioperca).

U 4 sektoru (turistički deo), zastupljene su sve ove vrste, a dominiraju alohtone vrste:

• Carassius auratus gibelio (srebrni karaš, babuška),
• Lepomis gibbosus (sunčanica) i
• Pseudorasbora parva (amurski čebačok).

Prirodne retkosti (Crvena knjiga Srbije) predstavljaju:

• štuka (lat. Esox lucius),
• čikov (lat. Misgurnus fossilis) i
• smuđ (lat. Stizostedion lucioperca).

Vodozemci

Tipična fauna vodozemaca Vojvodine opstala je na relativno očuvanim vlažnim i vodenim staništima, zahvaljujući činjenici da se na području Palićkog jezera nalazi mozaik efemerno vlažnih, močvarnih, barskih i stalnih stajaćih vodenih površina. Ova staništa su pod jakim negativnim antropogenim uticajem. Konstatovani su sledeći taksoni:

• Triturus cristatus (veliki mrmoljak)
• Lissotriton vulgaris (mali mrmonjak)
• Bombina bombina (crvenotrbi muhač)
• Bufo bufo (obična krastača)
• Pseudepidalea viridis (zelena krastača)
• Pelophylax kl. esculenta (zelena žaba)
• Pelophylax ridibundus (velika zelena žaba)
• Pelophylax lessonae (mala zelena žaba)
• Hyla arborea (gatalinka)

Gmizavci

U Palićkom jezeru i okolini zabeleženo je 6 vrsta gmizavaca, što je oko jedna trećina vrsta koje živi u Srbiji. Bez obzira na status zaštite i stepen ugroženosti, ove vrste predstavljaju vrlo značajnu kariku u lancu ishrane i uslov za opstanak velikog broja ptica, naročito u periodu seobe. Konstatovani su sledeći taksoni:

• Emys orbicularis (barska kornjača)
• Lacerta agilis (livdski gušter)
• Lacerta viridis (zelembać)
• Podarcis tauricus (stepski gušter)
• Podarcis muralis (zidni gušter)
• Natrix natrix (belouška)

Ptice

Od ptica, na području Palićkog jezera zabeleženo je 207 vrsta, od kojih se 101 vrsta gnezdi. Pet vrsta se nalazi na listi ugroženih ptica u svetu, 48 vrsta je ugroženo u Evropi, 4 imaju mali areal u svetu, 86 je ugroženo i retko u Srbiji, dok 63 vrsta ima ekološki ili neki drugi značaj.

U svetu, Evropi i Srbiji su ugrožene:

• crnovrati gnjurac (lat. Podiceps nigricollis), Ardeola ralloides, Egretta garzetta, Nycticorax nycticorax, Ixobrichus minutus, Botaurus stellaris, Cygnus olor, Anas strepera, Anas clypeata,
• ćubasta plovka (lat. Aythya fuligula), Aythya nyroca, Circus aeroginiosus,
• crvenonoga prutka (lat. Tringa totanus), Recurvirostra avosetta, Larus melanocephalus, Larus ridibundus, Sterna hirundo, Alcedo atthis, Remiz pendulinus, Panurus biarmicus, Lascinia svecica, Locustella luscinioides i Emberiza schoeniclus.

Sisari

Na širem prostoru Palićkog jezera, konstatovani su sledeći predstavnici:

• Erinaceus roumanicus (jež)
• Talpa europaea (krtica)
• Nyctalus noctula (večernji ljiljak)
• Pipistrellus nathusii (šumski ljiljak)
• Myotis daubentoni (vodeni ljiljak)
• Plecotus austriacus (dugouhi ljiljak)
• Arvicola terestris (vodena voluharica)
• Apodemus sylvaticus (šumski miš)
• Apodemus flavicollis (žutogrli miš)
• Apodemus microps (stepski miš)
• Sciurus vulgaris (veverica)
• Glis glis (sivi puh)
• Lutra lutra (vidra)
• Mustela nivalis (lasica)
• Mustela putorius (tvor)
• Martes fiona (kuna belica)
• Meles meles (jazavac)
• Vulpes vulpes (lisica)
• Lepus europaeus (zec)
• Capreolus capreolus (srna)

Vidi još

• Palić
• Zoološki vrt Palić
• Spisak jezera u Srbiji

Literatura

• Mala enciklopedija Prosveta (3 izd.). Beograd: Prosveta. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Marković, Jovan Đ. (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Spoljašnje veze

• Zvanični sajt Palića
• Grad Subotica: Zaštićena područja u okolini Subotice“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. oktobar 2014)
• Grad Subotica: Plan za unapređenje ekološkog stanja Palićkog jezera i njegove okoline“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. oktobar 2014)
• Jedrenje na Paliću Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. februar 2009)
• Teniski klub „Palić“
• Ponuda smeštaja u vilama, hotela, restorana, informacije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. april 2011)
• Palićko jezero Kompletan vodič kroz Srbiju