Pobuna balista
Pobuna balista na Kosovu i Metohiji je bila pobuna pripadnika organizacija Bali Kombetar protiv jedinica NOVJ koja je počela krajem 1944. U pobuni su učestvovali Albanci koji su mobilisani u partizanske jedinice da se pošalju na Sremski front. Pobunjenici su brojali oko 15.000 ljudi. Za gušenje pobune NOVJ je bila prinuđena da upotrebi oko 40.000 vojnika. Pobunu je ugušila Jugoslovenska armija 21. februara 1945. godine, kada je u dreničkom selu Trstenik opkoljen i skoro uništen štab pobunjenika. Ipak, određene grupice balista su nastavile da deluju sve do 1952. kada je likvidirana poslednja grupa.
Saradnja Albanaca s okupatorom u Drugom svetskom ratu[uredi | uredi izvor]
Albanci s Kosova i Metohije masovno su se uključivali u sve okupatorske vojne i policijske jedinice i verno služili nemačke i italijanske okupatore, ne samo na Kosovu i Metohiji, već i u Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji i drugim krajevima gde su vladali okupatori. Narod u Albaniji je po zlu pamtio Albance sa Kosova i Metohije, koji su kao okupatorski vojnici (21. SS brdska divizija Skenderbeg (1. albanska)) i balisti gušili ustanak protiv okupatora.
Od druge polovine 1943. godine, južno od Kruševca i Aleksinca, ni u jednom mestu u Srbiji nije se smela progovoriti na ulici neka ružna reč o Nemcima, ili nešto dobaciti u prolazu pored njih kao do tada. Razlog je bio u tome, da su se u nemačkim SS uniformama kretali srpskim ulicama i Albanci iz Kosmeta, starosti između 25 i 30 godina. Albanci su govorili srpski i bili nemilosrdni neprijatelji Srba. Na ulicama se nikad nije znalo da li je esesovac Nemac ili Albanac. Pored njih u civilu su se kretali i Albanci špijuni, koji su bili u službi Nemaca. Za celo vreme Drugog svetskog rata kretali su se Albanci u uniformi i civilu. Na Kosovu i Metohiji Albanci su uzeli masovno učešće u službi okupatoru, kao špijuni ili pripadnici vojnih formacija, balisti, žandarmerija ili policija.
Jedan deo esesovaca i špijuna je odstupio s Nemcima a mnogi od njih su ostali posle odstupanja i postali partizani. Sve im je oprošteno s obrazloženjem da su zaostali, neobrazovani i da su bili ugnjetavani u truloj Jugoslaviji. Albanci koji su bili u partizanima su često vršili zločine nad istim partizanima. Za vreme okršaja sa balistima, 23. decembra na takav način je ubijen Petar Slijepčević, komandant 4. čete 3. bataljona 5. Kosovsko-metohijske brigade, kog je ubio njegov borac Albanac. Na saslušanju je potvrđeno da je bio fašistički špijun.
Mnogo od ovih nemačkih sluga su se našli u albanskim partizanima, koje nisu htele da idu na Sremski front, već su se odmetnule i sručile u Drenicu, posle mnogo zločina izvršenih za kratko vreme nad Srbima od Podujeva do Drenice.
Pobuna balista[uredi | uredi izvor]
S primicanjem kraja rata i očekivanja odlaska Nemaca Albanci se reorganizuju i vrše pripreme da Kosovo i Metohiju prisajedine Albaniji. Druga prizrenska liga proglasila je opštu mobilizaciju s pozivom na odbranu etničkih granica. Džafer Deva je pred samo oslobođenje Prištine poslao u Italiju profesora Vasilja Antona, s dosta zlata, da uspostavi vezu s Britancima. Sve je radio s odobrenjem nemačke obaveštajne službe i sa ciljem da se ne dozvoli dolazak partizana i nove narodne vlasti na Kosmet.[1] Decembra 1943. godine dolazi do sastanka prvaka MDSK[2] s jednim britanskim majorom u Đakovici. Na tom sastanku Britanci su savetovali da se odmah u svim mestima formiraju čete, pod rukovodstvom Ejupa Binjaka, koje bi uticale na albanske mase da ne odlaze u NOVJ.[3] Drugi sastanak sa Britancima održan je u februaru 1944. godine. Na ovom sastanku Britanci su savetovali albanskim agentima da ne stupaju u nikakav kontakt, niti da sarađuju s partizanima. Britanci su obećali veliku pomoć i tvrdili da će se iskrcati u Albaniji.
Treći sastanak s Britancima održan je u selu Đinovce. Na tom sastanku je rešeno da Đazim Blaca formira čete i odmah otpočne s akcijama. S njim je u stalnoj vezi bio britanski agent Megdi Elezi, oficir albanske vojske. Oslobođenje Kosova i Metohije pomrsilo im je ove planove.[4]
Pobuna je počela 2. decembra 1944. kad su balisti napali Uroševac i završila se 21. februara 1945. godine kad je u selu Trsteniku u Drenici opkoljen i gotovo uništen štab pobunjenika. U jedinicama balista su učestvovali i (bivši) pripadnici divizije SS Skenderbeg. U februaru 1945. godine jedan zarobljeni Albanac-balista na saslušanju u štabu Pete kosovsko-metohijske brigade izjavio je da su se u balističkom štabu u Drenici nalazili i rukovodili operacijama nemački i saveznički oficiri, obučeni u albanska odela. Nemačke oficire je njihova komanda ostavila kao vojnu pomoć balistima. Saveznički oficiri su došli tajnim putevima iz Albanije.
Šiptari-partizani u Drenici[uredi | uredi izvor]
U partizanskim kosovsko-metohijskim brigadama bilo je mnogo Šiptara. Većina su bili dobri borci, ali je bilo mnogo i onih koji su izdali i prešli na stranu balista, ubijajući prethodno Srbe partizane u svojim jedinicama. Partizanska straža u selu Novo Poljance, sastavljena isključivo od Šiptara 30. januara 1945. zarobila je na prevaru pisara i referenta saniteta 3. bataljona 5. Kosovsko-metohijske udarne brigade. Održano im je suđenje (sudije Šaban Poluža i Mehmed Gradina), gde su osuđeni na smrt. Srećom nisu streljani, jer ih je Osman Zorić, iz sela Daševci, sklonio u toku borbe i uveo u odaju gde si boravile žene. U jeku najžešćih borbi u Drenici, noću između 30. i 31. januara 1945. godine, 4. omladinski bataljon 1. Kosovsko-metohijske udarne brigade, sastavljen isključivo od Šiptara, dezertirao je iz rejona sela Donje Prekaze i krenuo u pravcu sela Deševci. Tamo su se nalazile glavne snage balista, čiji komandant bataljona je bio Jusuf Ibrahimi, a komesar Raif Halimi. Prethodno su ubili trojicu jedinih Srba u bataljonu (zamenika komesara, intendanta i partijskog rukovodilaca bataljona). Silovali su, a zatim ubili jednu partizanku koja je bila Srpkinja.
U selu Gornje Prekaze nalazila se seoska partizanska straža sastavljena od Šiptara. U toku borbe 1. februara 1945. godine pomenuta straža razoružala je na prevaru jedno odeljenje 3. čete 4. bataljona 5. Kosovsko-metohisjke brigade. Zatim su pristupili mučenju razoružanih boraca. Poubijali su ih sve osim jednog koji je uspeo da pobegne.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Pavle Dželetović Ivanov: 21.SS divizija "Skenderbeg". str. 256.
- ^ MDSK-Nacionalno demokratski albanski komiteti (formiran u jesen 1943. neposredno po stvaranju Druge prizrenske lige)
- ^ Pavle Dželetović Ivanov: 21.SS divizija "Skenderbeg". str. 247.
- ^ Pavle Dželetović Ivanov: 21.SS divizija "Skenderbeg". str. 248.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Srbi na Kosovu i u Metohiji, 181-183 (SANU; (2006))