Predsednički izbori u SAD 2024.

Predsednički izbori u SAD 2024.

5. novembar 2024.
538 članova Izborničkog kolegijuma 270 glasovi potrebni za pobedu
Nominovan Džo Bajden (pretpostavljen) Donald Tramp (pretpostavljen) Stranka Demokratska Republikanska Matična država Delaver Florida Kandidat za potpredsednika Kamala Haris (pretpostavljena) TBD Br. glasova Procenat
Izborna karta za izbore 2024. na osnovu popisa stanovništva iz 2020. godine.
Predsednik pre izbora Džo Bajden Demokratska stranka Izabrani Predsednik TBD

Predsednički izbori u SAD 2024. biće održani u utorak 5. novembra 2024. godine, a zvanični rezultati Izborničkog glasanja biće objavljeni 6. januara 2025. Ovo su 60. predsednički izbori po redosledu, a održavaće se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma, i 33 mesta, odnosno oko trećine Senata.

Ovi predsednički izbori su prvi koji se održavaju prema popisu stanovništva iz 2020. godine, što znači da su između pojedinih saveznih država preraspodeljeni brojevi predstavnika u Predstavničkom domu, što utiče i na broj izbornika (elektora) Izborničkog kolegijuma iz tih država. Tako Teksas i Florida umesto 38 i 29 izborničkih glasova na predsedničkim izborima 2020. sada imaju 40 i 30, dok su Njujork i Kalifornija izgubili po 1 glas, a samim tim i po jednog predstavnika u Predstavničkom domu. Na ovim izborima ukupno ima 538 članova Izborničkog kolegijuma.

Kandidati iz političkih partija se određuju na unutarstranačkim izborima takozvanim primarnim, a oni se sastoje od kokusa (caucus) (javnog pozicionog glasanja), i direktnog tajnog glasanja (primary). Predsedničke debate organizuje Nacionalna komisija za predsedničke debate, privatna kompanija nastala obostanom podrškom Demokratske i Republikanske stranke. Da bi neki predsednički kandidat učestvovao na njima, komisija propisuje da on mora da ima bar 15% nacionalne podrške, čime je po nekim tumačenjima skoro zagarantovano da samo Demokrate i Republikanci mogu da učestvuju na njima. Pored te dve partije, Libertarijanska (Slobodarska) i Zelena stranka su jedine koje uglavnom imaju prava kandidovanja u svih 50 saveznih država, i one takođe organizuju i svoje predizbore i predlažu svoje kandidate, ali zbog pomalo kontroverznog pravila o ulaznom pragu za debate oni do sada nisu učestvovali na njima.

U SAD predsednika građani ne biraju direktno, već to radi Izbornički kolegijum. Članovi izborničkog kolegijuma se određuju pre izbora, a građani svojim glasom za predsednika SAD na dan izbora, koji je u utorak 5. novembra 2024, u stvari poručuju izbornicima (elektorima) da u ime te savezne države glasaju za odabranog kandidata. Pravi izbori za predsednika se održavaju u decembru 2024. kada Kolegijum zaseda i glasa. Celokupni kolegijum se ne skuplja na jednom mestu, već se na dan glasanja sastaju u glavnim gradovima svojih saveznih država. Svaki izbornik ima po 2 glasa; jedan za predsednika i jedan za potpredsednika. Prilikom glasanja izbornik ne mora da glasa za predsedničkog kandidata koji je pobedio u njegovoj saveznoj državi, mada u nekima postoje zakonske posledice za taj čin, ali bar jedan od njegova dva glasa mora da bude za kandidata koji nema istu državu prebivališta kao izbornik. Po okončanju glasanja se glasovi šalju u Vašington, gde će na zajedničkom zasedanju oba doma Kongresa 6. januara 2025. biti javno pročitani i prebrojani. U slučaju uspešnih izbora, inauguracija novoizabranog predsednika se održava 20. januara 2025.

Ukoliko nijedan predsednički kandidat ne osvoji bar 270 izborničkih glasova, onda se bez obzira na učinak ostalih predsedničkih kandidata on bira u Predstavničkom domu. U tom slučaju za predsednika glasaju državni predstavnici, a kandidat koji osvoji većinu predstavnika iz te države dobija 1 glas odatle. U međuvremenu predsednik Predstavničkog doma postaje v.d. predsednika SAD. Slično, ako nijedan kandidat za potpredsednika ne osvoji bar 270 izborničkih glasova, onda se bez obzira na učinak ostalih kandidata za potpredsednika on bira u Senatu. Za razliku od Predstavničkog doma, prilikom ovih izbora se svaki pojedinačni glas senatora posebno računa.

Izborni sistem

U SAD predsednika građani ne biraju direktno, već to radi Izbornički kolegijum. Članovi izborničkog kolegijuma se određuju pre izbora, a građani svojim glasom za predsednika SAD na dan izbora, koji je u utorak 5. novembra 2024, u stvari poručuju izbornicima (elektorima) da u ime te savezne države glasaju za odabranog kandidata.

Zbog pravila da izbornik mora da glasa bar za jednog kandidata van svoje države, Dik Čejni je uoči izbora 2000. morao da menja prebivalište iz Teksasa u Vajoming.

Ovi predsednički izbori su prvi koji se održavaju prema popisu stanovništva iz 2020. godine, što znači da su između pojedinih saveznih država preraspodeljeni brojevi predstavnika u Predstavničkom domu, što utiče i na broj izbornika (elektora) Izborničkog kolegijuma iz tih država. Tako Teksas i Florida umesto 38 i 29 izborničkih glasova na predsedničkim izborima 2020. sada imaju 40 i 30, dok su Njujork i Kalifornija izgubili po 1 glas, a samim tim i po jednog predstavnika u Predstavničkom domu. Popis stanovništva ne utiče na Senat, koji uvek ima po 2 predstavnika iz svake savezne države, i na glavni grad Vašington, koji na predsedničkim izborima uvek ima 3 glasa. Izbornici ne mogu da budu ni aktuelni Senatori, ni državni predstavnici, a u jednoj saveznoj državi ih ima ukupno onoliko koliko ona daje državnih predstavnika i senatora. Tako Aljaska sa jednim predstavnikom i 2 senatora ima 3 izbornička glasa, a Florida sa 28 predstavnika i 2 senatora ima 30. Od predsedničkih izbora 1964. i glavni grad Vašington ima pravo glasa za predsednika iako nije savezna država, i po ustavnom amandmanu uvek ima najmanji mogući broj izbornika na ovim izborima, odnosno 3. Na ovim izborima ukupno ima 538 članova Izborničkog kolegijuma.

Pravi izbori za predsednika se održavaju u decembru 2024. kada Kolegijum zaseda i glasa. Celokupni kolegijum se ne skuplja na jednom mestu, već se na dan glasanja sastaju u glavnim gradovima svojih saveznih država. Svaki izbornik ima po 2 glasa; jedan za predsednika i jedan za potpredsednika. Prilikom glasanja izbornik ne mora da glasa za predsedničkog kandidata koji je pobedio u njegovoj saveznoj državi, mada u nekima postoje zakonske posledice za taj čin, ali bar jedan od njegova dva glasa mora da bude za kandidata koji nema istu državu prebivališta kao izbornik. Zbog ovog zakona je Dik Čejni uoči izbora 2000. morao da menja prebivalište iz Teksasa u Vajoming, pošto su pre toga i on i Džordž V. Buš imali prebivalište u Teksasu, čime bi svih 32 izbornika iz te države morali da glasaju za nekog drugog kandidata ili za predsednika ili potpredsednika. Po okončanju glasanja se glasovi šalju u Vašington, gde će na zajedničkom zasedanju oba doma Kongresa 6. januara 2025. biti javno pročitani i prebrojani. U slučaju uspešnih izbora, inauguracija novoizabranog predsednika se održava 20. januara 2025.

Postupak u slučaju neuspelih izbora

Džon Kvinsi Adams je jedini predsednik koga je usled neuspelih izbora 1824. odabrao Predstavnički dom, a ne izbornici.

Ukoliko nijedan predsednički kandidat ne osvoji bar 270 izborničkih glasova, onda se bez obzira na učinak ostalih predsedničkih kandidata on bira u Predstavničkom domu, na tzv. produženim izborima (contingent election). U tom slučaju za predsednika glasaju državni predstavnici, i važi pravilo jedna država - jedan glas, odnosno kandidat koji osvoji većinu predstavnika iz te države dobija 1 glas odatle. Glasanje je tajno putem listića, a predstavnici moraju da glasaju za jednog od prva 3 kandidata koja su ostvarila najbolji učinak na izborima. Glavni grad Vašington nema pravo glasanja na ovim izborima, jer se ne smatra državom. Primera radi, da bi predsednički kandidat na ovaj način osvojio pojedine države, dovoljan mu je 1 glas jedinog državnog predstavnika iz Aljaske, i bar 27 od 52 glasa državnih predstavnika iz Kalifornije da bi ukupno dobio 2 državna glasa. Zaključno sa prethodnim predsedničkim izborima, ovo se desilo samo jednom, i to na predsedničkim izborima 1824. kada je odabran Džon Kvinsi Adams, koji je osvojio i manje izašlih građana, i manje saveznih država od Endrua Džeksona.

Slično, ako nijedan kandidat za potpredsednika ne osvoji bar 270 izborničkih glasova, onda se bez obzira na učinak ostalih kandidata za potpredsednika on bira u Senatu. Za razliku od Predstavničkog doma, prilikom ovih izbora se svaki pojedinačni glas senatora posebno računa. Ovo se jednom desilo u istoriji SAD, i tad je odabran prvobitni pobednički kandidat za potpredsednika.

Pozadina

Procedura

Član 2 Ustava Sjedinjenih Država kaže da osoba može da služi kao predsednik, mora da bude rođeni državljanin Sjedinjenih Država, da ima najmanje 35 godina i da ima prebivalište u Sjedinjenim Državama najmanje 14 godina. Kandidati za predsednika obično traže nominaciju jedne od različitih političkih partija Sjedinjenih Država, koja se dodeljuje kroz proces kao što su primarni izbori. Primarni izbori su obično indirektni izbori na kojima birači glasaju za listu partijskih delegata koji su obećali određenom kandidatu. Delegati stranke tada zvanično predlažu kandidata koji će se kandidovati u ime stranke. Kandidat za predsednika obično bira potpredsedničkog potpredsednika da formira listu te stranke, koju potom ratifikuju delegati na konvenciji stranke. Slično tome, opšti izbori u novembru su takođe indirektni izbori, na kojima birači glasaju za listu članova Izbornog kolegijuma; ovi elektori zatim direktno biraju predsednika i potpredsednika. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije minimum 270 elektorskih glasova potrebnih za pobedu na izborima, biće održani kontingentni izbori na kojima će Predstavnički dom izabrati predsednika od tri kandidata koji su dobili najviše elektorskih glasova, a Senat će izabrati potpredsednika. od kandidata koji su dobili dva najveća zbroja. Predsednički izbori će se održati istovremeno sa izborima za Predstavnički dom, izborima za Senat i raznim izborima na državnom i lokalnom nivou.

Efekti popisa 2020.

Izbori su bili rani predmet pažnje analitičara i komentatora, jer će to biti prvi predsednički izbori u SAD koji će se održati nakon preraspodele glasova u Izbornom koledžu Sjedinjenih Država, koji će uslediti nakon popisa stanovništva Sjedinjenih Država 2020. godine. Ovo preraspoređivanje glasova elektorskog kolegijuma ostaće dosledno tokom izbora 2028. Reproporcija će se ponovo izvršiti nakon popisa stanovništva Sjedinjenih Država 2030. godine. Predstavnički dom će preraspodijeliti mjesta među 50 država na osnovu rezultata popisa iz 2020. godine, a države će provesti ciklus ponovne raspodele 2021. i 2022., gdje će kongresni i državni zakonodavni distrikti biti ponovo nacrtani. U većini država, guverner i zakonodavno telo države sprovode preoblikovanje (iako neke države imaju dvopartijske ili nestranačke komisije za preuređenje). Partija koja pobedi na predsedničkim izborima često doživljava efekat kaputa, što pomaže drugim kandidatima te stranke da pobede na izborima. 2020. godine, iako je njen kandidat Džo Bajden pobedio na predsedničkim izborima, Demokratska partija nije promenila nijedan državni parlament i zapravo je izgubila i zakonodavna doma Nju Hempšira i guvernera Montane. Ovo je omogućilo Republikanskoj stranci da ima kontrolu nad poslanicima u Nju Hempširu, što je imalo potencijal da dovede do gerrimanderinga koji će ostati na snazi do popisa 2030., slično projektu REDMAP nakon popisa iz 2010. godine.

Ograničenja roka

Aktuelni predsednik Džo Bajden mogao bi da traži ponovni izbor na drugi mandat. Bivši predsednik Donald Tramp ima pravo da se kandiduje za drugi mandat; ako bude izabran, on bi bio prvi predsednik od Grovera Klivlenda koji je osvojio drugi neuzastopni mandat. Džimi Karter takođe ima pravo učešća na ovim izborima, pošto je služio samo jedan mandat (1977—81) ali se vrlo verovatno neće kandidovati za njih.

Demokratska stranka

Predsednik Džo Bajden je 25. aprila 2023. najavio da se kandiduje za reizbor, zadržavši potpredsednicu Kamalu Haris kao svoju potpredsednicu. Shodno tome, republikanci su pojačali svoje kritike Haris otkako je Bajden izjavio da namerava da se kandiduje. Tokom kasne 2021. godine, pošto se Bajden suočavao sa niskim rejtingom odobravanja, spekulisalo se da neće tražiti reizbor, a neke istaknute demokrate (poslanici Kerolin Maloni, Tim Rajan i bivši predstavnik Džo Kaningem) javno su pozvali Bajdena da se ne kandiduje. Pored Bajdenove nepopularnosti, mnogi su zabrinuti zbog njegovih godina; bio je najstarija osoba koja je stupila na dužnost sa 78 godina, a na kraju svog prvog mandata imaće 82 godine. Ako bude ponovo izabran, na kraju svog drugog mandata imao bi 86 godina. Prema anketi NBC objavljenoj u aprilu 2023., 70 odsto Amerikanaca — uključujući 51 odsto demokrata — veruje da Bajden ne bi trebalo da se kandiduje za drugi mandat. Skoro polovina je rekla da je to zbog njegovih godina. Prema nacionalnom anketnom proseku FiveThirtyEight, Bajdenov trenutni rejting odobravanja je 41 odsto, dok 55 odsto ne odobrava. Postojale su i spekulacije da bi se Bajden mogao suočiti sa primarnim izazovom od strane člana progresivne frakcije Demokratske stranke. Nakon što su demokrate nadmašile očekivanja na izborima na sredini mandata 2022. godine, mnogi su verovali da su se povećale šanse da će se Bajden kandidovati i dobiti nominaciju svoje stranke.

Autorka Merijen Vilijamson objavila je svoju kandidaturu u februaru 2023, pre nego što je Bajden najavio sopstvenu kandidaturu za reizbor. Vilijamson je ranije tražio demokratsku predsedničku nominaciju 2020. U aprilu 2023, Robert F. Kenedi ml. objavio je svoju kandidaturu za nominaciju. Član porodice Kenedi, on je advokat za životnu sredinu i promoviše teorije zavere. Kenedi je 9. oktobra 2023. najavio da će napustiti demokratske predizbore i da će se umesto toga kandidovati kao nezavisni kandidat. Predstavnik Din Filips najavio je trku protiv Bajdena 26. oktobra.

Filips je 6. marta 2024. suspendovao svoju kampanju pošto nije uspeo da pobedi u predizborima prethodne noći u Super utorak. Bajden, Palmer i Vilijamson ostaju jedini glavni kandidati za demokratsku predsedničku nominaciju.

Dana 12. marta 2024, Bajden je zvanično postao pretpostavljeni demokratski kandidat.

Nominovan (pretpostavljeni kandidati)

Demokratska stranka Demokratska nominacija 2024.
Džo Bajden	Kamala Haris
za predsednika	za potpredsednika
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (2021–trenutno)	Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država (2021–trenutno)
Kampanja

Ostali kandidati

Kandidati u ovoj sekciji sortirani su po broju glasova i delegata
Džejson Palmer	Merijen Vilijamson	Din Filips	Robert F. Kenedi ml.
Kapitalista	Autor	Član Predstavničkog doma iz MN-03 (2019-trenutno)	Pravnik zaštite životne sredine
P: Ne 5.841 glasova 3 delegata	P: Ne 281.290 glasova 0 delegata	P: 6. mart 2024. 264.817 glasova 0 delegata	P: 9. oktobar 2023. 439 glasova 0 delegata

Republikanska stranka

Donald Tramp, tada aktuelni predsednik, poražen je od Bajdena na izborima 2020. i nije ograničen na mandat da se ponovo kandiduje 2024., što ga čini petim bivšim predsednikom koji je tražio drugi neuzastopni mandat. Ako pobedi, Tramp bi bio drugi predsednik koji je osvojio neuzastopni mandat, posle Grovera Klivlenda 1892. Tramp je podneo izjavu o kandidaturi Federalnoj izbornoj komisiji (FEC) 15. novembra 2022. i najavio svoju kandidaturu u govor u Mar-a-Lagu istog dana. Tramp se smatra ranim kandidatom za republikansku predsedničku nominaciju, nakon najave njegove kampanje za 2024. 15. novembra 2022. Tramp je u martu 2022. najavio da će, ako se ponovo kandiduje i pobedi na predsedničkoj nominaciji republikanaca, njegov bivši potpredsednik Majk Pens da ne bude njegov kandidat.

U martu 2023, Tramp je optužen zbog tihih isplata novca glumici za odrasle Stormi Danijels. Tramp je ponovo optužen u junu zbog rukovanja poverljivim dokumentima koji su sadržali materijale osetljive na nacionalnu bezbednost. Tramp se izjasnio da nije kriv po svim optužbama u vezi sa ovim optužnicama.

Tramp bi mogao da izgubi pravo da bude na glasačkom listiću u Koloradu, pošto je Vrhovni sud Kolorada presudio u svojoj odluci Anderson protiv Grisvolda iz decembra 2023. da je prekršio klauzulu o ustanku iz 14. amandmana na Ustav SAD zbog svoje uloge u Sjedinjenim Državama 6. januara Napad na Kapitol, iako je odluka trenutno odložena. Vrhovni sud Sjedinjenih Država pristao je da sasluša Trampovu žalbu za slučaj Kolorado, zakazavši usmene rasprave za 8. februar. Državna sekretarka Mejna Šena Belouz takođe je u decembru 2023. presudila da Tramp ne može da se pojavi na glasačkom listiću u Mejnu, takođe pozivajući se na klauzulu o pobuni . Odluka je odložena do ishoda odluke Vrhovnog suda u slučaju Kolorado, prema presudi koju je donela sutkinja Vrhovnog suda Mihaela Marfi 18. januara. Marfi je naložio da Belouz treba da donese novu odluku u roku od 30 dana od dana kada je Vrhovni sud doneo svoju odluku. odluka.

Guverner Floride Ron Desantis smatran je glavnim izazivačem Trampa za republikansku nominaciju; prikupio je više sredstava za kampanju u prvoj polovini 2022. i imao je povoljnije ankete od Trampa do kraja 2022. Desantis je 24. maja 2023. objavio svoju kandidaturu na Tviteru u onlajn razgovoru sa izvršnim direktorom Tvitera Ilonom Maskom. „Američki pad nije neizbežan – to je izbor... Kandidujem se za predsednika Sjedinjenih Država da predvodim naš veliki američki povratak“, dodao je Desantis. U njegovoj kampanji je navedeno da je prikupio milion dolara u prvom satu nakon objave njegove kandidature. Govoreći za Fox & Friends, izjavio je da će "uništiti levičarstvo" u Sjedinjenim Državama. Krajem jula 2023. godine, u nacionalnom anketnom proseku za republikanske predizbore FiveThirtyEight, Tramp je bio 52 odsto, a Desantis 15.

Bivša ambasadorka Ujedinjenih nacija Niki Hejli je od tada napredovala i bila je na drugom mestu u Nju Hempširu, u anketnim prosecima koje je sastavio RealClearPolitics, početkom novembra 2023.

Nakon kokusa u Ajovi, na kojima je Tramp zabeležio ubedljivu pobedu, Desantis i biznismen Vivek Ramasvami su se povukli iz trke i podržali Trampa, ostavljajući bivšeg predsednika i Niki Hejli, bivšu guvernerku Južne Karoline koja je služila u Trampovom kabinetu, kao jedine preostale glavne kandidate. Tramp je nastavio da pobeđuje u sva četiri kokusa i predizbora za prevremeno glasanje, dok se Hejlijeva kampanja borila da dobije zamah. Dana 6. marta 2024, dan nakon što je pobedila na samo jednom od petnaest na prvom mestu u Super utorak, Hejli je suspendovala svoju kampanju. Tramp je postao jedini preostali glavni kandidat za republikansku predsedničku nominaciju, čime je postao pretpostavljeni kandidat.

Tramp je 12. marta 2024. zvanično postao pretpostavljeni republikanski kandidat.

Nominovan (pretpostavljeni kandidat)

Republikanska stranka(SAD) Republikanska nominacija 2024.
Donald Tramp	TBD
za predsednika	za potpredsednika
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (2017–2021)
Kampanja

Odustali kandidati

Sledeći kandidati su odustali; dobili su značajnu medijsku pokrivenost; su ili su bili izabrani na glavne javne funkcije kao što su predsednik, potpredsednik, guverner, američki senator ili predstavnik SAD; ili su uključeni u najmanje pet nacionalnih anketa.

Kandidati u ovoj sekciji sortirani su po obrnutom datumu povlačenja sa predizbora
Niki Hejli	Ron Desantis	Asa Hačinson	Vivek Ramasvami	Kris Kristi	Dag Burgum
Ambasador za Ujedinjene nacije (2017−2018)	Guverner Floride (2019−trenutno)	Guverner Arkanzasa (2015−2023)	Izvršni direktor Strive Asset Menedžmenta (2022−trenutno)	Guverner Nju Džerzija (2010−2018)	Guverner Severne Dakote (2016−trenutno)
Kampanja14. februar 2023. Kam
P: 6. mart 2024. 3.204.196 glasova 94 delegata	P: 21. januar 2024. 199.447 glasova 9 delegata	P: 16. januar 2024. 17.540 glasova 0 delegata	P: 15. januar 2024. 50.688 glasova 3 delegata	P: 10. januar 2024. 54.893 glasova 0 delegata	P: 4. decembar 2023. 327 glasova 0 delegata
Tim Skot	Majk Pens	Leri Elder	Peri Džonson	Vil Herd	Francis Suarez
Senator iz Južne Karoline (2013−trenutno)	bivši potpredsednik Sjedinjenih Država (2017–2021)	Kandidat za guvernera Kalifornije 2021.	Osnivač ,,Peri Džonson registri inc''	Član Predstavničkog doma iz TKS-23 (2016–2021)	Gradonačelnik Majamija (2017–trenutno)
P: 12. novembar 2023. 196 glasova 0 delegata	P: 28. oktobar 2023. 404 glasova 0 delegata	P: 26. oktobar 2023. 0 glasova 0 delegata	P: 20. oktobar 2023. 26 glasova 0 delegata	P: 9. oktobar 2023. 0 glasova 0 delegata	P: 29. avgust 2023. 0 glasova 0 delegata

Ostali kandidati

• 
  Čejs Oliver
  Libertarijanska stranka
  
• 
  Džil Stajn
  (pretpostavljena)
  Zelena stranka
  
• 
  Robert F. Kenedi Mlađi
  Nezavisan
  
• 
  Kornel Vest
  Nezavisan
  

Rezultati

Kandidat	Stranka	Glasovi		Izbornici
		Broj	Procenat
Džo Bajden	Demokratska stranka
Donald Tramp	Republikanska stranka
Čejs Oliver	Libertarijanska stranka
Džil Stajn	Zelena stranka
Robert F. Kenedi ml.	Nezavisan
Kornel Vest	Nezavisan
Ostali kandidati				—
ukupno			100%	538

Literatura

Zvanične objave vlade SAD

• „Electoral College” [Izborni kolegijum]. usa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. januar 2024. 
• „Overview of the presidential election process” [Pregled postupka za predsedničke izbore]. usa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. januar 2024. 
• „Overview of the presidential election process” [Redosled predsedničkog nasleđivanja]. usa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. januar 2024. 
• Thomas N. Heale (6. oktobar 2020). Contingent Election of the President and Vice President by Congress: Perspectives and Contemporary Analysis [Produženi izbori za predsednika i potpredsednika od strane Kongresa: perspektive i savremena analiza] (Izveštaj) (na jeziku: engleski). Kongres SAD. Pristupljeno 8. januar 2024. 

Internet stranice izbornih i zakonodavnih organizacija u SAD

• „Voter ID Laws” [Zakoni o glasanju sa ličnim dokumentima]. ncsl.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. januar 2024. 
• „Voter Verification Without ID Documents” [Provera birača bez ličnih dokumenata]. ncsl.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. januar 2024.