Privreda Jermenije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Privreda Jermenija
Jerevan
Valutadram
Fiskalna godinakalendarska godina
Članstvo u organizacijamaSTO, EAES, BSEC
Statistika
BDP (nominalna)$13.444 milijarde (2019)[1]
BDP rast5.2% (2018), 7.6% (2019)
−2.8% (2020), 4.9% (2021)[2]
BDP po stanovniku$4528 (2019)[3]
BDP po sektorupoljoprivreda: 16,7%
industrija: 28,2%
usluge: 54,8%
(2017)[4]
Inflacija (IPC)0.8% (2020)
Razmena
Izvoz$2,6 milijarde (2018)[5]
Izvozna dobraneobrađeni bakar, sirovo gvožđe, obojeni metali, zlato, dijamanti, mineralni proizvodi, prehrambeni proizvodi, rakija, cigarete, energija
Glavni izvozni partneri Rusija (27.6%)
 Švajcarska (14.1%)
 Iran (13.9%)
 Bugarska (8.9%)
 Irak (6.2%)
 Nemačka (5.6%)
 Holandija (5.5%)
 Kanada (4.6%)
 Kina (-4.5%)
 UAE (3.1%) (2018)[6]
Uvoz$4.963 milijardi (2018)[6]
Uvozna dobraprirodni gas, nafta, duvanski proizvodi, prehrambeni proizvodi, dijamanti, farmaceutski proizvodi, automobili
Glavni uvozni partneri Rusija (28.1%)
 Iran (7.7%)
 Gruzija (7.5%)
 Kina (-5.4%)
 Nemačka (5.2%) (2018)[6]
SDI stock$4.169 milijarde (2015)
Bruto spoljni dug$10,41 milijardi (31. decembar 2017)
Javne finansije
Rashodi3.192% (2017)
Kreditni rejting104 (2019)
104 (2020)
Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima

Privreda Jermenije se naglo smanjila 2020. godine, za 5,7%.[7] Suprotno tome, porasla je za 7,6 odsto 2019,[8] što predstavlja najveći zabeleženi rast od 2007. godine[9] dok je između 2012. i 2018. BDP porastao za 40,7%, a ključni bankarski pokazatelji poput aktive i kreditne izloženosti su se gotovo udvostručili.[10]

Ekonomija Jermenije se uglavnom zasnivala na industriji hemikalijama, elektronskim proizvodima, mašinama, prerađenoj hrani, sintetičkoj gumi i tekstilu, pre nego što je stekla nezavisnost, kada je bila veoma zavisna od spoljnih resursa.[11] Jermenski rudnici proizvode bakar, cink, zlato i olovo. Velika većina energije proizvodi se iz uvoza goriva iz Rusije, uključujući gas i nuklearno gorivo za jermensku nuklearnu elektranu Mecamor.[12] Glavni domaći izvor energije je hidroelektrična energija. Male količine uglja, gasa i nafte još nisu razvijene.

Trgovinsku neravnotežu donekle su nadoknadile međunarodna pomoć, doznake Jermena koji rade u inostranstvu i direktne strane investicije. Ekonomske veze sa Rusijom su posebno naglašene u energetskom sektoru.

Bivša vlada je poslednjih godina postigla određena poboljšanja u poreskoj i carinskoj administraciji, ali je bilo teško primeniti mere za borbu protiv korupcije u periodu dok je Republikanska partija Jermenije bila na vlasti, što se očekivalo da će se promeniti nakon revolucije 2018.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pod starim sovjetskim sistemom, Jermenija je razvila savremeni industrijski sektor, snabdevajući sestrinske republike alatnim mašinama, tekstilom i drugom industrijskom robom u zamenu za sirovine i energiju. Od implozije Sovjetskog Saveza u decembru 1991, Jermenija je prešla na malu poljoprivredu. Poljoprivredni sektor ima dugoročne potrebe za više investicija i savremenom tehnologijom. Jermenija je uvoznik hrane, a nalazišta minerala (zlata i boksita) su mala. Ozbiljnom ekonomskom padu ranih 1990-ih su doprineli stalni sukob sa Azerbejdžanom oko regije Nagorno-Karabah u kojoj dominiraju Jermeni (koja je bila deo sovjetskog Azerbejdžana) i raspad centralno usmerenog ekonomskog sistema bivšeg Sovjetskog Saveza.

Globalna konkurentnost[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Jermenija

U izveštaju indeksa ekonomske slobode 2020. The Heritage Foundation, Jermenija je klasifikovana kao uglavnom slobodna i zauzima 34. mesto, poboljšavajući se za 13 pozicija i ispred svih ostalih zemalja Evroazijskog ekonomskog saveza i mnogih zemalja Evropske unije, uključujući Kipar, Bugarsku, Rumuniju, Poljsku, Belgiju, Španiju, Francusku, Portugaliju i Italiju.[13][14]

U izveštaju 2019. (podaci za 2017) Ekonomske slobode sveta, koji je objavio institut Fraser, Jermenija zauzima 27. mesto (klasifikovana kao najslobodnija) od 162 privrede.[15][16]

U izveštaju o indeksu globalne konkurentnosti za 2019. Jermenija zauzima 69. mesto od 141.[17]

U izveštaju za 2020. (podaci za 2019) Doing Business, Jermenija zauzima 47. mesto sa 10. rangom po podindeksu započinjanja posla.

U izveštaju 2019. (podaci za 2018) u indeksu humanog razvoja za program Organizacije ujedinjenih nacija za razvoj Jermenija je rangirana na 81. mestu i kao takva svrstava se u visoko humano razvijene grupe.

U izveštaju za 2018. (podaci za 2017) indeks percepcije korupcije kompanije Transparensi internašonal Jermenija je rangirana na 105 od 180 mesta.

Istorija moderne jermenske privrede[uredi | uredi izvor]

Početkom 20. veka teritorija današnje Jermenije bila je poljoprivredna regija sa malo rudarstva bakra i proizvodnjom konjaka. Od 1914. do 1921. godine, kavkaska Jermenija patila je od genocida, oko 1,5 miliona jermenskih stanovnika u sopstvenoj domovini, što je prouzrokovalo totalni imovinski i finansijski kolaps kada su Turci na silu oduzeli svu njihovu imovinu i stvari čije su posledice nakon 105 godina od ovog ostaju nesagledivi, revolucija, priliv izbeglica iz turske Jermenije, bolesti, glad i ekonomska beda. Godine 1919. zabeleženo je oko 200.000 umrlih.[18]

Novčanica od 100 miliona rubalja.

Prva sovjetska jermenska vlada strogo je regulisala privrednu delatnost, nacionalizovala je sva privredna preduzeća, rekvirirala žito od seljaka i suzbila većinu privatnih tržišnih aktivnosti. Ovaj prvi eksperiment državne kontrole završio se dolaskom nove ekonomske politike Vladimira Lenjina. Ova politika je nastavila državnu kontrolu velikih preduzeća i banaka, ali su seljaci mogli da plasiraju veći deo svog žita i mala preduzeća bi mogla da funkcionišu. U Jermeniji su godine nove ekonomske politike donele delimični oporavak od ekonomske katastrofe iz perioda posle Prvog svetskog rata.[18]

Krajem 1920-ih Staljinov režim ukinuo je nove ekonomske politike i ponovo uspostavio državni monopol na sve ekonomske aktivnosti. Tada je glavni cilj sovjetske ekonomske politike bio pretvaranje pretežno ruralne republike u industrijsku i urbanu. Između ostalih ograničenja, seljaci su bili prisiljeni da prodaju gotovo sav svoj proizvod državnim agencijama, a ne na tržištu. Od 1930-ih do 1960-ih izgrađena je industrijska infrastruktura. Pored hidroelektrana i kanala izgrađeni su putevi i gasovodi za dovod goriva i hrane iz Azerbejdžana i Rusije.[18]

Staljinistička privreda, u kojoj su potiskivane tržišne snage, svi nalozi za proizvodnju i distribuciju su dolazili od državnih vlasti. Ova privreda je opstala sve do pada sovjetskog režima 1991. U ranim fazama komunističke ekonomske revolucije, Jermenija je pretrpela temeljnu transformaciju u proletersko društvo. Između 1929. i 1939. procenat radne snage porastao je sa 13% na 31%. Do 1935. industrija je snabdevala 62% ekonomske proizvodnje Jermenije. Visoko integrisana u okviru veštačke privrede sovjetskog sistema od 1930-ih do kraja komunističke ere, jermenska privreda je pokazivala nekoliko znakova samodovoljnosti bilo koga u tom periodu. Godine 1988. Jermenija je proizvela samo 0,9% neto materijalnog proizvoda Sovjetskog Saveza (1,2% industrije, 0,7% poljoprivrede). Zadržala je 1,4% ukupnih prihoda državnog budžeta, isporučila 63,7% NMP drugim republikama i izvezla samo 1,4% onoga što je proizvela na tržišta van Sovjetskog Saveza.[19]

Poljoprivreda je činila 20% neto materijalnog proizvoda. Zaposlenost pre raspada Sovjetskog Saveza iznosila je 10% 1991.

Industrija Jermenije bila je posebno zavisna od sovjetskog vojno-industrijskog kompleksa. Oko 40% svih preduzeća bilo je posvećeno odbrani, a neke fabrike su izgubile 60% do 80% svog poslovanja u poslednjim godinama Sovjetskog Saveza, kada su napravljeni masovni rezovi u nacionalnim odbrambenim troškovima. Republička privreda se sredinom devedesetih suočila sa nadmetanjem na svetskim tržištima. Veliku obavezu industriji činile su njena zastarela oprema i infrastruktura, kao i zagađenje koja su stvarala.[20]

Godine 1991. nacionalni dohodak je opao za 12% u odnosu na prethodnu godinu, dok je bruto nacionalni proizvod po glavi stanovnika iznosio 4920 rubalja, što je 68% sovjetskog proseka. Dobrim delom zbog zemljotresa 1988, azerbejdžanske blokade koje su započele 1989. i propasti međunarodnog trgovinskog sistema Sovjetskog Saveza, jermenska privreda ranih 1990-ih ostala je daleko ispod nivoa proizvodnje iz 1980. U prvim godinama nezavisnosti (1992—93) inflacija je bila izuzetno visoka, produktivnost i nacionalni dohodak su dramatično opali, a državni budžet imao je velike deficite.[21]

Postkomunističke ekonomske reforme[uredi | uredi izvor]

Uvela je elemente slobodnog tržišta i privatizacije u ekonomski sistem krajem 1980-ih, kada je Mihail Gorbačov počeo da zagovara ekonomsku reformu. Zadruge su osnovane u uslužnom sektoru, posebno u restoranima, iako je znatan otpor pružila komunistička partija i druge grupe koje su imale privilegovan položaj u staroj privredi. Krajem 1980-ih, veći deo jermenske privrede se otvarao ili poluzvanično ili ilegalno, sa široko rasprostranjenom korupcijom i podmićivanjem. Takozvana mafija, koju čine međusobno povezane grupe moćnih zvaničnika i njihove rodbine i prijatelja, sabotirala je napore reformatora da stvore zakonit tržišni sistem. Zemljotres u decembru 1988. je rezultirao inostranim donacijama u iznosu od milion dolara opustošenim regionima Jermenije, ali veći deo novca otišao je u korumpirane i kriminalne elemente.[22]

Godine 1991. demokratski izabrana vlada je forsirala privatizaciju i tržišne odnose, iako su njeni napori bili osujećeni starim načinima poslovanja u Jermeniji, azerbejdžanskom blokadom i troškovima rata za Nagorno-Karabah. Zakonom o programu privatizacije i decentralizacije nepotpuno izgrađenih objekata 1992. uspostavljen je državni odbor za privatizaciju, sa članovima svih političkih partija. Sredinom 1993. odbor je najavio dvogodišnji program privatizacije, čija bi prva faza bila privatizacija 30% državnih preduzeća, uglavnom uslužnih i lakih industrija. Preostalih 70%, uključujući mnoštvo bankrotiranih, nefunkcionalnih preduzeća, trebalo je privatizovati u kasnijoj fazi uz minimalna vladina ograničenja, kako bi se podstakla privatna inicijativa. Za sva preduzeća radnici bi dobili 20% imovine svoje firme besplatno; 30% bi bilo podeljeno svim građanima putem vaučera; a preostalih 50% trebalo je da podeli vlada, s tim da se prednost daje članovima radnih organizacija. Glavni problem ovog sistema, međutim, bio je nedostatak zakonodavstva koje pokriva zaštitu stranih investicija, bankrot, monopolsku politiku i zaštitu potrošača.[23]

U prvim postkomunističkim godinama napori da se strani investitori zainteresuju za zajednička preduzeća bili su samo umereno uspešni zbog blokade i nestašice energije. Tek krajem 1993. godine u Ministarstvu privrede osnovano je odeljenje za strane investicije radi širenja informacija o investicionim mogućnostima Jermenije i poboljšanja pravne infrastrukture. Specifični cilj ove agencije bio je stvaranje tržišta za naučnu i tehničku intelektualnu svojinu.[23]

Pored fabrike igračaka i građevinskih projekata, Jermeni iz dijaspore izgradili su hladnjaču (koja je u prvim godinama imala malo proizvoda za skladištenje) i osnovali američki univerzitet u Jerevanu, kako bi podučavali tehnike neophodne za vođenje tržišne privrede.[23]

Jermenija je primljena u Međunarodni monetarni fond u maju 1992. i u Svetsku banku u septembru. Godinu dana kasnije, vlada se žalila da te organizacije zadržavaju finansijsku pomoć i najavila je nameru da krene ka punijoj liberalizaciji cena i ukidanju svih carina, kvota i ograničenja spoljne trgovine. Iako je privatizacija usporena zbog katastrofalnog kolapsa privrede, premijer Hrant Bagratjan je obavestio američke zvaničnike na jesen 1993. da su napravljeni planovi za kraj godine u cilju obnavljanja programa privatizacije.[24]

Sovjetske investicije i podrška jermenskoj industriji su praktično nestale, tako da je nekoliko velikih preduzeća još uvek u stanju da funkcioniše. Pored toga, i dalje se osećaju posledice zemljotresa 1988. koji je usmrtio više od 25.000 ljudi, a 500.000 ostavio bez domova. Iako prekid vatre traje od 1994, sukob sa Azerbejdžanom oko Nagorno-Karabaha nije rešen. Posledična blokada duž azerbejdžanske i turske granice devastirala je privredu zbog zavisnosti Jermenije od spoljnih zaliha energije i većine sirovina. Kopneni putevi kroz Azerbejdžan i Tursku su zatvoreni; rute kroz Gruziju i Iran su adekvatne i pouzdane. U periodu 1992—93. BDP je pao za skoro 60% u odnosu na nivo iz 1989. Nacionalna valuta, dram, pretrpela je hiperinflaciju prvih nekoliko godina nakon uvođenja 1993.

Jermenija je zabeležila snažan ekonomski rast od 1995, a inflacija je zanemarljiva u poslednjih nekoliko godina. Čest je dvocifreni ekonomski rast do svetske finansijske krize 2007. Ekonomska stabilnost, umereni fiskalni deficiti i spoljni dug, kao i opadajuće stope siromaštva rezultat su održivog ekonomskog rasta tokom ovog perioda,[25] kao i novi sektori, poput obrade dragog kamena i izrade nakita i komunikacione tehnologije (Veon Armenia CJSC, koji je ostao iz doba SSSR-a i koji je u vlasništvu spoljnih investitora). Ovaj stalni ekonomski napredak omogućio je Jermeniji sve veću podršku međunarodnih institucija. Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i druge međunarodne finansijske institucije i strane države odobravaju značajne donacije i zajmove. Ukupni krediti odobreni za Jermeniju od 1993. prelazi 800$ miliona. Ovi zajmovi su usmereni na smanjenje budžetskog deficita, stabilizovanje lokalne valute; razvoj privatnog biznisa; energija; sektor poljoprivrede, prerade hrane, transporta i zdravstva i obrazovanja; i tekući radovi na rehabilitaciji u zemljotresnoj zoni.

Do 1994. jermenska vlada pokrenula je program ekonomske liberalizacije pod pokroviteljstvom Međunarodnog monetarnog fonda, što je rezultiralo stopama rasta u periodu 1995—2005. Pridružila se Svetskoj trgovinskoj organizaciji u januaru 2003. Takođe je uspela da smanji inflaciju, stabilizuje svoju valutu i privatizuje većinu malih i srednjih preduzeća. Stopa nezaposlenosti u Jermeniji i dalje ostaje visoka, uprkos snažnom ekonomskom rastu.

Nedostatak energije koji je pretrpela početkom i sredinom 1990-ih nadoknađen je energijom koju je isporučila jedna od njenih nuklearnih elektrana u Mecamoru. Jermenija je sada neto izvoznik energije, iako nema dovoljno proizvodnih kapaciteta da zameni Mecamor, koji je pod međunarodnim pritiskom zatvaranja. Distributivni sistem električne energije privatizovan je 2002.

Nadmašujući rast BDP-a[uredi | uredi izvor]

Stope rasta BDP-a u Jermeniji i susednim zemljama i regionima 2010—2017.

Prema zvaničnim preliminarnim podacima, BDP je porastao za 7,6 odsto 2019, što je najveći rast od 2008. godine.[8][26]

BDP po stanovniku iznosio je približno 4280$ 2018, a očekivalo se da će dostići 4604$ 2019.[27] U pogledu BDP-a po stanovniku, Međunarodni monetarni fond je očekivao da će Jermenija nadmašiti Gruziju 2019. i Azerbejdžan 2020.[28]

Sa 8,3% Jermenija je zabeležila najveći stepen rasta BDP-a među zemljama Evroazijskog ekonomskog saveza januara—juna 2018. u odnosu na isti period 2017.[29]

Ekonomija Jermenije je porasla za 7,5% 2017. i dostigla je nominalni BDP od 11,5 milijardi dolara godišnje, dok je po glavi stanovnika zabeležen porast za 10,1% i dostigla 3880 dolara.[30] Sa 7,29%, Jermenija je bila druga najuspešnija zemlja u pogledu rasta BDP-a po glavi stanovnika u Evropi i srednjoj Aziji 2017.[31]

Paritet kupovne moći jermenskog BDP-a (mereno u trenutnom međunarodnom dolaru) porastao je ukupno 316% po stanovniku 2000—2017. i postao šesti najbolji u svetu.[32][33]

BDP je porastao za 40,7% između 2012. i 2018, a udvostručili su se bankarski pokazatelji poput aktive i kreditne izloženosti.[10]

BDP po stanovniku Jermenije, Azerbejdžana i Gruzije 1990—2016, podaci Svetske banke.
Godine BDP (milioni drama)[34] Rast BDP-a[34] BDP po stanovniku (drami)[35] BDP deflator[36]
2000 1.031.338,3 +5.9% 320.182 −1.4%
2001 1.175.876,8 +9.6% 365.849 +4.1%
2002 1.362.471,7 +13.2% 424.234 +0.7%
2003 1.624.642,7 +14.0% 505.914 +4.6%
2004 1.907.945,4 +10.5% 593.635 +6.3%
2005 2.242.880,9 +13.9% 697.088 +3.2%
2006 2.656.189,8 +13.2% 824.621 +4.6%
2007 3.149.283,4 +13.7% 976.067 +4.2%
2008 3.568.227,6 +6.9% 1.103.348 +5.9%
2009 3.141.651,0 −14.1% 968.539 +2.6%
2010 3.460.202,7 +2.2% 1.062.683 +7.8%
2011 3.776.443,0 +4.7% 1.155.405 +4.2%
2012 4.000.722,0 +7.2% 1.322.946 -1.2%
2013 4.555.638,2 +3.3% 1.507.491 +3.4%
2014 4.828.626,3 +3.6% 1.602.172 +2.3%
2015 5.032.089,0 +3.0% 1.674.795 +1.2%
2016 +0.2%
2017 +7.5%[30]
2018 +5.2%[37]
2019 +7.6%[26]

Ekonomski pad 2020.[uredi | uredi izvor]

Jermenska privreda je loše poslovala 2020. i smanjila se nakon godina uzastopnog rasta. Do ovog pada došlo je usled kombinacije različitih uzroka. Dva najveća faktora koji su tome doprineli bili su pandemija koronavirusa i drugi rat u Nagorno-Karabahu. U prvoj polovini 2020. na jermensku privredu negativno su uticali ekonomska ograničenja koja su sprovedena u cilju borbe protiv pandemije koronavirusa. Ova ograničenja su uključivala boravak kod kuće, socijalno distanciranje u zatvorenom i nošenje maske što je negativno uticalo na preduzeća. Prema Svetskoj banci, individualna potrošnja je opala za 9% u prvih šest meseci 2020.[7] Ovaj pad potrošnje nastao je zbog zadržavanja kod kuće koja je imala za cilj borbu protiv širenja COVID-19. Međutim, bez značajne vladine podrške za nadoknađivanje izgubljenih zarada, inflacija je porasla 4% tokom kalendarske godine.

Rat Jermenije protiv Azerbejdžana okončan je sporazumom o prekidu vatre u Nagorno-Karabahu 2020, koji je potpisao premijer Nikol Pašinjan. Dokument je omogućio naknadnu okupaciju Azerbejdžana u većem delu regije Karabah. Ova okupacija je primorala preko sto hiljada Jermena da napuste svoje domove i preduzeća. Početkom rata, centralna vlada je mobilisala zemlju. Privatna preduzeća su pretvorena u javna, proizvodeći maske i vojnu opremu. Mnoge fabrike su pretvorene iz privatne u javnu, a to je negativno uticalo na ekonomsku proizvodnju zemlje.

Glavni sektori privrede[uredi | uredi izvor]

Poljoprivredni sektor[uredi | uredi izvor]

Godine 2018. proizvedeno je:

  • 415 hiljada tona krompira,
  • 199 hiljada tona povrća,
  • 187 hiljada tona pšenica,
  • 179 hiljada tona grožđa,
  • 138 hiljada tona paradajza,
  • 126 hiljada tona lubenica,
  • 124 hiljade tona ječma,
  • 109 hiljada tona jabuka,
  • 104 hiljade tona kajsija (12. najveći svetski proizvođač),
  • 89 hiljada tona kupusa,
  • 54 hiljade tona šećerne repe,
  • 52 hiljade tona breskvi,
  • 50 hiljada tona krastavaca,
  • 39 hiljada tona luka.[38]
Trešnje, smokve, kruške, breskve i jabuke koje se prodaju na pijaci u Jerevanu spadaju među nekoliko jermenskih poljoprivrednih proizvoda.

Od 2010. godine poljoprivredna proizvodnja čini u proseku 25 procenata BDP-a Jermenije. Godine 2006. poljoprivredni sektor činio je oko 20% BDP-a Jermenije.[39]

Poljoprivredna proizvodnja Jermenije opala je za 17,9% u periodu januar—septembar 2010. zbog lošeg vremena i kontinuiranih efekata smanjenih poljoprivrednih subvencija od strane jermenske vlade (prema zahtevima Svetske trgovinske organizacije). Prema podacima Svetske banke, udeo poljoprivrede u BDP Jermenije kretao se oko 17,9% do 2012. Tada je već 2013. njegov udeo bio nešto veći i iznosio je 18,43%. Posle toga je zabeležen trend opadanja u periodu 2013—2017, dostižući oko 14,90% 2017.[40] Upoređivanjem udela poljoprivrede kao komponente BDP-a sa susednim zemljama (Gruzija, Azerbejdžan, Turska, Iran) može se primetiti da je taj procenat najveći za Jermeniju. Od 2017. doprinos poljoprivrede BDP-u za susedne zemlje iznosio je 6,88, 5,63, 6,08 i 9,05.[41]

Rudarstvo[uredi | uredi izvor]

Najveći rudnik Jermenije je rudnik bakra-molibdena Kajaran.

Godine 2017. proizvodnja rudarske industrije porasla je za 14,2% na 172 milijarde AMD po trenutnim cenama i iznosila je 3,1% BDP Jermenije.[42]

Godine 2017. izvoz mineralnih proizvoda (bez plemenitih metala i kamenja) porastao je za 46,9% i iznosio je 692 miliona američkih dolara, što je činilo 30,1% celokupnog izvoza.[43]

Jermenija je glavni proizvođač molibdena koji se koristi u visokokvalitetnim oblicima čelika i drugih legura. Zangezurske planine poseduje velike rezerve molibdena koje su koncentrisane u ležištu Kadžaran. Pored molibdena, Jermenija ima značajna nalazišta bakra i zlata; manje naslage olova, srebra i cinka; i nalazišta industrijskih minerala, uključujući bazalt, dijatomejsku zemlju, granit, gips, krečnjak i perlit.[44]

Građevinski sektor[uredi | uredi izvor]

Broj transakcija sa nekretninama porastao je za 36% u septembru 2019. u poređenju sa prošlom godinom. Takođe, prosečna tržišna vrednost stana jednog kvadratnog metra u višestambenim zgradama, u Jerevanu, septembra 2019. porasla je za 10,8% u odnosu na prošlu godinu.[45]

Godine 2017. proizvodnja u građevinarstvu porasla je za 2,2% i dostigla 416 milijardi AMD.[46]

Jermenija je doživela građevinski „procvat” tokom drugog dela 2000-ih. Prema Nacionalnoj statističkoj službi, rastom građevinskog sektora generisano je oko 20 procenata BDP-a tokom prvih osam meseci 2007.[47] Prema zvaničniku Svetske banke, 30 procenata privrede Jermenije 2009. bilo je iz građevinskog sektora.[48]

Tokom perioda od januara do septembra 2010. sektor je zabeležio pad od 5,2 odsto na godišnjem nivou, što je prema fondaciji Civilitas pokazatelj neodrživosti sektora zasnovanog na elitnom tržištu, sa malo proizvoda za srednju vrednost ili niskim budžetima.

Energija[uredi | uredi izvor]

Energija u Jermeniji opisuje proizvodnju, uvoz i potrošnju energije i električne energije.

Jermenija nema dokazane rezerve nafte ili prirodnog gasa i trenutno gotovo sav svoj gas uvozi iz Rusije. Iransko-jermenski cevovod za prirodni gas ima kapacitet da obezbedi dvostruku potrošnju prirodnog gasa u zemlji 2008. i ima potencijal da obezbedi energetsku sigurnost Jermenije kao alternativu uvozu kojim dominiraju Rusi koji teče kroz gruzijsku granicu.

Uprkos nedostatku fosilnih goriva, Jermenija ima značajne domaće resurse za proizvodnju električne energije. Elektroenergetski sektor imao je višak kapaciteta otkako je izašao iz teške postsovjetske krize sredinom 1990-ih zahvaljujući ponovnom otvaranju nuklearne elektrane u Mecamoru.[49] Nuklearna elektrana obezbeđuje 42,9% električne energije u zemlji. Jermenija planira da izgradi novu nuklearnu energiju kako bi zamenila ostareli Mecamor koji je izgrađen 1979. Zemlja takođe ima jedanaest hidroelektrana i planira izgradnju geotermalne elektrane u Sjuniku. Većinu ostatka električne energije u Jermeniji proizvode termoelektrane na prirodni gas (završene 2010) i Hrazdanu.

Po sticanju nezavisnosti, Jermenija je potpisala evropsku energetsku povelju u decembru 1991, koja je sada poznata kao ugovor o energetskoj povelji koji promoviše integraciju globalnih energetskih tržišta.[50] Jermenija je takođe partner energetskog programa Evropske unije INOGATE, koji ima četiri ključne teme: jačanje energetske sigurnosti, približavanje energetskih tržišta država članica na osnovu principa unutrašnjeg energetskog tržišta EU, podrška održivom razvoju energije i privlačenje investicija za energetske projekte od zajedničkog i regionalnog interesa.[51] Od 2011. Jermenija ima status člana posmatrača u energetskoj zajednici.

Godine 2017. proizvodnja električne energije porasla je za 6,1% i dostigla 7,8 milijardi KWh.[49]

Industrijski sektor[uredi | uredi izvor]

Godine 2017. industrijska proizvodnja se povećavala za 12,6% godišnje dostižući 1661 milijardu AMD.[52]

Industrijska proizvodnja bila je relativno pozitivna tokom 2010, sa prosečnim međugodišnjim rastom od 10,9 procenata u periodu od januara do septembra 2010, uglavnom zbog rudarskog sektora gde je veća globalna potražnja za robama dovela do viših cena. Prema nacionalnoj statističkoj službi, tokom perioda januar—avgust 2007, industrijski sektor Jermenije bio je pojedinačno najveći doprinos BDP-u zemlje, ali je i dalje u velikoj meri stagnirao, dok je industrijska proizvodnja rasla samo za 1,7 procenata godišnje.[47] Godine 2005. industrijska proizvodnja Jermenije (uključujući električnu energiju) činila je oko 30 procenata BDP-a.[53]

Sektor usluga[uredi | uredi izvor]

Tokom 2000-ih, zajedno sa građevinskim sektorom, sektor usluga je bio pokretač nedavne visoke stope ekonomskog rasta Jermenije.[47]

Sedište VivaCell MTS, vodećeg jermenskog provajdera mobilnih usluga.

Trgovina na malo[uredi | uredi izvor]

Godine 2010. promet maloprodaje bio je uglavnom nepromenjen u poređenju sa prošlom godinom. Postojeći monopoli u maloprodajnom sektoru doprineli su nepromenjenosti bez obzira na krizu i rezultirali gotovo nultim rastom. Posledice krize počele su da menjaju strukturu u maloprodajnom sektoru u korist prehrambenih proizvoda.

Godine 2019. poboljšan je životni standard i povećani su prihodi, što je dovelo do poboljšanja maloprodajnog sektora koji ima najviši nivo zaposlenosti. Iako se sektor poboljšava, trenutno je glavni sektor još uvek u Jerevanu, a ne u ostalim gradovima Jermenije. Razvoj koji se dogodio u ovom sektoru bilo je otvaranje Dalma Garden Mall, a kasnije i Jeravan i Rio mall, što je znatno povećalo kvalitet maloprodaje u Jerevanu. Trenutno postoji novi razvoj, jer se u Gjumriju otvorio novi tržni centar Shirak Mall. Drugi razlog za razvoj stanovništva je razvoj u bankarskoj industriji. Danas ljudi mogu lako dobiti finansijsku pomoć od banaka na svoje kreditne kartice, bez posete banci.[54]

Informacione i komunikacione tehnologije[uredi | uredi izvor]

Od februara 2019. u ICT sektoru prebrojano je gotovo 23 hiljade zaposlenih. Sa 404 hiljade AMD imali su najveću stopu zarade među anketiranim sektorima privrede. Prosečne plate u IT sektoru (isključujući podsektor komunikacija) iznosile su 582 hiljade AMD.[55]

Finansijske usluge[uredi | uredi izvor]

Januara 2019. registrovano je 20,5 hiljada zaposlenih u finansijskom sektoru. [56]

Prema Moody, snažni ekonomski rast je koristio bankama s rastom BDP-a na oko 4,5% 2019—20.

Razvoj finansijskih usluga 2017. prema izveštaju Centralne banke[57]
Segmenti finansijskih usluga 2017 2016
Bankarski sistem
Neto dobit 39,7 milijardi AMD 31,7 milijardi AMD
Povrat na imovinu 1,0% 0,9%
Povrat na kapital 6,0% 5,8%
Stopa rasta aktive 9,2%
Ukupna stopa rasta kapitala 4,9%
Stopa rasta pasive 10,1%
Krediti pruženi stopama rasta preduzeća 8,5%
Opšti normativni pokazatelj likvidnosti (najmanje 15%) 32,1%
Tekući normativni pokazatelj likvidnosti (minimum 60%) 141,7%
Kreditne organizacije
Stopa rasta aktive 21,1%
Ukupna stopa rasta kapitala 41,4%
Stopa rasta pasive 3,5%
Sistem osiguranja
Stopa rasta aktive 6,1%
Ukupna stopa rasta kapitala -11%
Stopa rasta pasive 11,2%
Investicione kompanije
Stopa rasta aktive 54,8%
Ukupna stopa rasta kapitala 51,9%
Stopa rasta pasive 55,3%
Obavezni penzijski fondovi
Stopa rasta neto aktive 67,0%
Neto aktiva 105,6 milijardi AMD

Izveštaj o bankarskom sektoru koji je pripremio AmRating predstavlja neznatno različite podatke za neke od gore navedenih podataka.[58]

Turizam[uredi | uredi izvor]

Grand hotel Jerevan, osnovan 1926.

Turizam je ključni sektor za privredu od 1990-ih kada je broj turista svake godine premašio pola miliona (uglavnom etničkih Jermena iz dijaspore). Ministarstvo privrede izveštava da većina međunarodnih turista dolazi iz Rusije, država Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Iako relativno male veličine, Jermenija ima četiri svetske baštine pod zaštitom Uneskoa.

Uprkos postojećim problemima, broj turista se neprestano povećava. Godine 2018. je zabeležen rekord preko 1,6 miliona turista.

Godine 2018. prihodi od međunarodnog turizma iznosili su 1,2 milijarde dolara, gotovo dvostruko više u odnosu na 2010.[59] Kada je reč o stanovniku, iznosili su 413 dolara, ispred Turske i Azerbejdžana, ali iza Gruzije.[60]

Godine 2019. najveći rast od 27,2% zabeležio je sektor smeštaja i ugostiteljstva, koji je nastao kao rezultat rasta turističkih tokova.[61]

Finansijski sistem[uredi | uredi izvor]

Spoljni dug[uredi | uredi izvor]

Godine 2019. vlada je planirala da pribavi oko 490 miliona dolara novih kredita, čime se javni dug povećava na oko 7,5 milijardi dolara, od čega bi 6,9 milijardi dolara bio vladin dug.[62]

Nakon dostizanja 60,0% BDP-a, javni dug se smanjio za približno tri procentna 2018. u poređenju sa godinom ranije i iznosio je 55,7 procenata na kraju 2018.[63]

Na kraju 2019. javni dug vlase iznosio je 6,94 milijarde dolara, što čini 50,3% njenog BDP-a.[64]

Državni dug je u martu 2019. iznosio 5488 miliona dolara, odnosno 86,5 miliona dolara (oko 2%) manje nego pre godinu dana.[65]

Drugi izvori navode da je dug Jermenije u septembru 2018. iznosio 10,8 milijardi dolara, uključujući i ne-javni dug.[66]

Godine 2018. odnos duga prema BDP-u iznosio je 55,7%, u odnosu na 58,7% 2017.[67]

Jermenija je revidirala fiskalna pravila zemlje 2018. postavljajući dozvoljeni prag za javni dug u iznosu od 40, 50 i 60% BDP-a. Istovremeno je utvrđeno da u slučaju poput prirodnih katastrofa i ratova, vladi će biti dozvoljeno da pređe ovaj prag.[68]

Godine 2016. dug je porastao za 863,5 miliona dolara, a sledeće godine za dodatnih 832,5 miliona. Ukupno je iznosio 1,9 milijardi pre globalne finansijske krize 2008—2009. (13,5% BDP-a) koja je zemlju uvela u tešku recesiju.[65]

Kurs nacionalne valute[uredi | uredi izvor]

Nacionalni zavod za statistiku objavljuje zvanične referentne kurseve za svaku godinu.[69]

Kurs jermenskog drama po dolarima.

Inflacija[uredi | uredi izvor]

Godine 2019. Međunarodni monetarni fond je predvideo inflaciju od 1,7%, što je ispod svih susednih zemalja.[70]

Jermenska vlada je predvidela inflaciju od 2,7% 2019.[71]

Gotovinske doznake[uredi | uredi izvor]

Obrazovni centar banke Jermenije u Dilidžanu.

Novčane pošiljke, uglavnom u Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama, značajno doprinose bruto domaćem proizvodu Jermenije koji su 2018. činile 14% BDP-a. Oni pomažu Jermeniji da održi dvocifreni ekonomski rast i finansira masovni trgovinski deficit.

Godine 2008. transferi su dostigli 2,3 milijarde dolara. Godine 2015. dostigli su najniži nivo od deset godina, na 1,6 milijardi dolara. Godine 2018. imali su oko 1,8 milijardi dolara. U prvoj polovini 2019. prebačeno je 0,8 milijardi dolara. Prema Centralnoj banci Jermenije njihov uticaj na privredu se smanjuje, jer BDP raste.

Neto privatni transferi smanjili su se 2009, ali su kontinuirano rasli tokom prvih šest meseci 2010. Privatni transferi iz dijaspore nisu rezultirali značajnim povećanjem produktivnosti.[72]

Prema podacima Centralne banke Jermenije, tokom prve polovine 2008. gotovinske doznake su porasle za 57,5 odsto i iznose 668,6 miliona američkih dolara, što je ekvivalentno 15% bruto domaćeg proizvoda u prvoj polovini zemlje.[73] Međutim, poslednje cifre predstavljaju samo gotovinske doznake obrađene preko jermenskih komercijalnih banaka. Prema Radiju Slobodna Evropa, veruje se da se uporedive sume prenose kroz nebankarske sisteme, što implicira da gotovinske doznake čine približno 30 procenata BDP-a Jermenije u prvoj polovini 2008.

Godine 2007. gotovinske doznake putem bankovnih transfera porasle su za 37 procenata na rekordno visok nivo od 1,32 milijarde američkih dolara.[73] Prema Centralnoj banci Jermenije, 2005. novčane doznake stanovništva koji su radili u inostranstvu dostigli su rekordno visok nivo od milijardu dolara, što je više od jedne petine BDP-a zemlje 2005.[74]

Bankarstvo[uredi | uredi izvor]

Sedište Ameriabank u Jerevanu.

Centralna banka je postavila dodatne rezerve kapitala. Od aprila 2019. regulator je odredio tri bafera koja premašuju trenutni zahtev za adekvatnošću kapitala u skladu sa propisom Bazelom III: bafer za očuvanje kapitala, za kapital i za sistemski rizik. Potpuna primena bafera tokom narednih nekoliko godina ojačaće otpor finansijskog sektora prema ekonomskim šokovima i pomoći u povećanju efikasnosti makrobonitetnih politika.[66]

Pozajmice jermenskih banaka porasle su za 10 procenata 2019.[75]

Državni prihodi i oporezivanje[uredi | uredi izvor]

Državni prihodi[uredi | uredi izvor]

U avgustu 2019. Moody's Investors Service povećao je Jermeniju na rejting Ba3 sa stabilnim izgledima.[72]

Prema Nacionalnoj statističkoj službi, državni dug Jermenije iznosio je 3,1 biliona AMD (oko 6,4 milijarde dolara, uključujući 5,1 milijardu dolara spoljnog duga) zaključno sa 30. novembrom 2017. Odnos duga Jermenije i BDP-a opada za 1% 2018, prema ministru finansija.[76]

U spoljnom dugu Jermenije (5,5 milijardi dolara od 1. januara 2018) dominiraju zaostali dugovi po višestranskim kreditnim programima — 66,2% ili 3,6 milijardi dolara, zatim dug po bilateralnim kreditnim programima — 17,5% ili 958,9 miliona dolara i investicije nerezidenata u jermenskim evro obveznicama — 15,4% ili 844,9 miliona dolara.[77]

Oporezivanje[uredi | uredi izvor]

Porez na dohodak zaposlenih[uredi | uredi izvor]

Od 1. januara 2020. Jermenija je prešla na paušalni sistem oporezivanja dohotka sa 23%. Do 2023. godine planirana stopa oporezivanja je smanjenje sa 23% na 20%.[78]

Porez na dobit preduzeća[uredi | uredi izvor]

Reforma usvojena u junu 2019. imala je za cilj jačanje ekonomske aktivnosti i povećanje usklađenosti sa porezima. Između ostalih mera, porez na dobit preduzeća smanjen je za dva procentna na 18,0%, a porez na dividende za nerezidentne organizacije prepolovljen je na 5,0 procenta.[66]

Posebno oporezivanje za mala preduzeća[uredi | uredi izvor]

Od 1. januara 2020. republika je napustila dva alternativna poreska sistema: samozaposlena i porodična preduzeća. Zamenjuje ih mikro preduzetništvo sa neoporezivim pragom do 24 miliona drama. Privredni subjekti koji obavljaju specijalizovane aktivnosti, posebno računovodstvo, zastupanje i savetovanje, ne smatraju se mikro-poslovnim subjektima. Mikro preduzeća su oslobođena svih vrsta poreza, osim poreza na dohodak, koji iznosi pet hiljada drama po zaposlenom.[79]

Porez na dodatu vrednost[uredi | uredi izvor]

Preko polovine poreskih prihoda u periodu januar—avgust 2008. ostvareno je od poreza na dodatu vrednost 20%. Poređenja radi, porez na dobit pravio je manje od 16 procenata prihoda.[80] To sugeriše da se naplata poreza u Jermeniji poboljšava na štetu običnih građana, a ne bogatih (koji su bili glavni korisnici dvocifrenog ekonomskog rasta Jermenije poslednjih godina).

Spoljna trgovina, direktne investicije i pomoć[uredi | uredi izvor]

Spoljna trgovina[uredi | uredi izvor]

Izvoz[uredi | uredi izvor]

Prema Nacionalnom statističkom komitetu, izvoz je 2018. iznosio 2411,9 milijardi dolara, za 7,8% u odnosu na prethodnu godinu.[81]

Međunarodni monetarni fond očekuje da će izvoz rasti po stopi od 5—8% godišnje u periodu 2019—2024.[35]

Struktura izvoza robe se znatno promenila 2018. jer se izvoz tradicionalnog rudarskog sektora smanjio, dok se povećao udeo tekstila, poljoprivrede i plemenitih metala.[82]

Geografski položaj zemlje i relativno niski troškovi električne energije komparativne su prednosti koje podržavaju jačanje proizvodnje tekstilnih i kožnih proizvoda u Jermeniji.[79] Blizina Evrope u poređenju sa proizvođačima u istočnoj Aziji stvara priliku za jačanje položaja Jermenije kao ugovorne proizvodne destinacije za evropske brendove. Strane kompanije koje naručuju jermenske uglavnom su poznate evropske marke, posebno iz Italije (La Perla, SARTIS, VERSACE itd) i Nemačke (LEBEK International Fashion, KUBLER Bekliedungswerk). Ulaskom Jermenije u evroazijsku ekonomsku komisiju, prilika da poveća svoje prisustvo proizvodnjom tekstila i kože podigla se i u zemljama evroazijske ekonomske komisije jer se carine ne primenjuju na jermenske proizvode na izvoznim tržištima u okviru carinske unije.[83]

Prema studiji autori su istraživali trgovinski potencijal Jermenije za različite grupe proizvoda primenom gravitacionog modela trgovinskog pristupa. Studija je istraživala trgovinske tokove Jermenije u 139 zemalja za period od 2003. do 2007. Prema rezultatima rada, autori su zaključili da je Jermenija premašila svoj izvozni potencijal gotovo sa svim zajednicama nezavisnih država. Pored toga, autori su zaključili da su najperspektivnije grupe proizvoda jermenskog izvoza obično industrijski proizvodi, hrana i piće i potrošačka roba.[84] S druge strane, rad The effects of exchange rate volatility on exports: evidence from Armenia analizira efekat jermenskog režima i kolebljivosti deviznog kursa na jermenski izvoz u Rusiju. Prema dokumentu, kolebljivost deviznog kursa ima dugoročne i kratkoročne negativne efekte na izvoz. Štaviše, autori su naveli da je visok rizik deviznog kursa rezultirao smanjenjem izvoza u Rusiju.[85]

Prema najnovijim proračunima ArmStat (januar—februar 2019. u odnosu na januar—februar 2018),[86] najveći rast izvoznih količina izmeren je prema Turkmenistanu 23,6 puta (sa 37 hiljada na 912 hiljada dolara), Estoniji 15 puta (sa 8,4 na 136,5 hiljada dolara) i Kanadi 11,5 puta (sa 623.000 na 7,8 miliona dolara). U međuvremenu je opao izvoz za Rusiju, Nemačku, SAD i Ujedinjene Arapske Emirate.

Uvoz[uredi | uredi izvor]

Godine 2017. Jermenija je uvezla 3,96 milijardi dolara, što je čini 133. najvećim uvoznikom na svetu. Tokom poslednjih pet godina uvoz Jermenije smanjio se godišnjom stopom od -1,2%, sa 3,82 milijarde dolara 2012. na 3,96 milijardi 2017. Najnoviji uvoz predvodi naftni gas koji predstavlja 8,21% ukupnog uvoza, a sledi rafinisani nafta koji čini 5,46%. Glavni uvoz Jermenije su nafta, prirodni gas, žitarice, proizvodi od gume, pluta, drvo i električne mašine. Glavni uvozni partneri Jermenije su Rusija, Kina, Ukrajina, Iran, Nemačka, Italija, Turska, Francuska i Japan.[87]

Uvoz je 2017. iznosio 4183 milijarde dolara, što je za 27,8% više u odnosu na 2016.[88][49]

Međunarodni monetarni fond najavio je rast izvoza po stopi od 4—5% godišnje u periodu 2019—2024.[35]

Globalna ekonomska kriza imala je manji uticaj na uvoz, jer je sektor raznolikiji od izvoza. U prvih devet meseci 2010. uvoz je porastao za oko 19 procenata, otprilike jednak padu istog sektora 2009.

Deficit[uredi | uredi izvor]

Prema podacima nacionalne statističke službe, spoljnotrgovinski deficit je 2017. iznosio 1,94 milijarde američkih dolara.[89]

Deficit tekućeg računa predstavljao je 2,4 procenta BDP-a 2017. i povećao se na 8,1 procenta BDP-a tokom prva tri kvartala sledeće godine, što je rezultat povećanja izvoza robe od oko 8% i nominalnog povećanja uvoza robe od 21% u poređenju sa 2018.[82]

Partneri[uredi | uredi izvor]

Evropska unija[uredi | uredi izvor]

Godine 2017. države Evropske unije činile su 24,3 procenta spoljne trgovine Jermenije,[90] pri čemu je izvoz u zemlje Evropske unije porastao za 32,2% na 633 miliona dolara.[91]

Godine 2010. države Evropske unije činile su 32,1 procenta spoljne trgovine. Nemačka je najveći trgovinski partner Jermenije među zemljama članicama Evropske unije, čineći 7,2 procenta trgovine; što je uglavnom zbog izvoza rudnika. Jermenski izvoz u zemlje Evropske unije naglo je porastao za 65,9 odsto, što čini više od polovine celokupnog izvoza od januara do septembra. Uvoz iz zemalja Evropske unije porastao je za 17,1 odsto, što čini 22,5 procenta ukupnog uvoza.

Tokom januara—februara 2007. trgovina Jermenije sa Evropskom unijom iznosila je 200 miliona dolara.[92] Tokom prvih jedanaest meseci 2006. Evropska unija je ostala najveći trgovinski partner Jermenije, čineći 34,4 procenta njene komercijalne razmene od 2,85 milijardi dolara tokom 11-mesečnog perioda.[93]

Rusija i bivše sovjetske republike[uredi | uredi izvor]

U prvom kvartalu 2019. opao je udeo Rusije u spoljnotrgovinskom prometu na 11% sa 29% u prethodnoj godini.[94]

Godine 2017. zemlje činile su 30 procenata spoljne trgovine Jermenije.[94] Izvoz u zemlje porastao je za 40,3% na 579,5 miliona dolara.[95]

Bilateralna trgovina sa Rusijom iznosila je više od 700 miliona američkih dolara za prvih devet meseci 2010. — na putu je da se oporavi do granice od milijardu dolara koja je prvi put dostignuta 2008. pre svetske ekonomske krize.

Tokom januara—februara 2007. trgovina Jermenije sa Rusijom i drugim bivšim postsovjetskim državama iznosila je 205,6 miliona dolara (dvostruko više u odnosu na isti period prethodne godine), čineći ih trgovinskim partnerom broj jedan u zemlji.[92] Tokom prvih jedanaest meseci 2006. obim trgovine Jermenije sa Rusijom iznosio je 376,8 miliona dolara ili 13,2 procenta ukupne trgovinske razmene.[93]

Kina[uredi | uredi izvor]

Godine 2017. trgovina sa Kinom porasla je za 33,3 procenta.[94]

Početkom 2011. trgovinom sa Kinom dominira uvoz kineske robe i čini oko deset procenata spoljne trgovine Jermenije.[95] Obim kinesko-jermenske trgovine popeo se za 55 procenata na 390 miliona dolara u januaru—novembru 2010. Jermenski izvoz u Kinu, iako u apsolutnom iznosu još uvek skroman, u tom periodu se skoro udvostručio.

Iran[uredi | uredi izvor]

Trgovina Jermenije sa Iranom značajno je porasla od 2015. do 2020. godine. Pošto su vlade Turske i Azerbejdžana zatvorile kopnene granice Jermenije na istoku i zapadu, Iran su smatrale za ključnog ekonomskog partnera. Godine 2020. trgovina između zemalja premašila je 300 miliona dolara.[96] Broj iranskih turista porastao je poslednjih godina, sa procenjenih 80.000 2010. Januara 2021. iranski ministar finansija Farad Dejpasand rekao je da bi trgovina između dve zemlje mogla dostići milijardu dolara godišnje, budući da Iran želi da postane regionalna ekonomska sila.

Sjedinjene Američke Države[uredi | uredi izvor]

Od januara do septembra 2010. bilateralna trgovina sa Sjedinjenim Američkim Državama iznosila je približno 150 miliona američkih dolara, na putu za oko 30 odsto više u odnosu na 2009. Povećanje izvoza Jermenije u SAD 2009. i 2010. bilo je rezultat isporuka aluminijumske folije.

Tokom prvih jedanaest meseci 2006. američko-jermenska trgovina iznosila je 152,6 miliona dolara.[93]

Gruzija[uredi | uredi izvor]

Prema zvaničnim jermenskim statistikama, gruzijsko-jermenska trgovina je porasla za 11 procenata na 91,6 miliona dolara u januaru—novembru 2010. Brojka je bila ekvivalentna nešto više od dva procenta ukupne spoljne trgovine Jermenije.[97]

Turska[uredi | uredi izvor]

Godine 2010. obim bilateralne trgovine sa Turskom iznosio je oko 200 miliona dolara, pri čemu se trgovina odvijala na celoj teritoriji Gruzije. Očekuje se da se ova cifra neće znatno povećati sve dok kopnena granica između Jermenije i Turske ostaje zatvorena.

Strane direktne investicije[uredi | uredi izvor]

Godišnje cifre SDI[uredi | uredi izvor]

Uprkos snažnom ekonomskom rastu, strane direktne investicije (SDI) u Jermeniji i dalje su niske od 2018.[98][99][100]

U januaru—septembru 2019. neto priliv direktnih stranih investicija u realni sektor jermenske privrede iznosio je oko 267 miliona dolara.[101]

Prilivi stranih direktnih investicija kao procenat bruto investicija u osnovni kapital[102]
Godine Jermenija Gruzija Jugoistočna Evropa Svet
Prosek 2005—2007. 20,0%
2016. 17,6% 35,9% 15,8% 10,2%
2017. 11,4% 42,3% 9,6% 7,5%
2018. 9,5% 25,3% 6,4% 6,0%

Džerzi je bio glavni izvor SDI 2017. Štaviše, kombinovani neto SDI iz svih ostalih izvora bio je negativan, što ukazuje na odliv kapitala.[103] Lidijan se obavezao da će uložiti ukupno 370 miliona dolara u rudnik zlata Amulsar.[102]

Država

(sa neto protokom SDI 

преко 1 милијарду AMD)
Neto protok

SDI 2017. u milijardama AMD[103]

Neto protok

SDI 2018. u milijardama AMD[103][104]

Džersi 108 20.6
Nemačka 14 14.3
Holandija 3 0.4
Argentina 3 1.72
Velika Britanija 2 1.31
Mađarska 2 0
Irska 0.6 0.6
Kipar -1 1.76
Francuska -6 -2
Liban -7 3.4
Rusija -12 11.7
Luksemburg -22 -1
Italija -0,68 -0,5
SAD 0.5 1.78

Negativne vrednosti ukazuju na ulaganja korporacija u stranu zemlju koja premašuju ulaganja te zemlje.

SDI iz zaliha[uredi | uredi izvor]

Odnos SDI i BDP-a neprekidno je rastao tokom 2014—2016. i dostigao je 44,1% 2016, nadmašujući prosečne cifre za zemlje zajednica nezavisnih država, tranzicione privrede i svet.[105]

Investicije stranih ulaganja[106]
Godine Milion dolara Udeo u BDP-u
2015. 4338
2016. 4635 43,9%
2017. 4752 41,2%
2018. 5511 44,4%

Do kraja 2017. neto SDI (1988—2017) dostigle su 1824 milijarde AMD, dok je bruto protok za isti period dostigao 3869 milijardi AMD.[103]

Zemlje sa najvećim pozicijama Neto SDI na zalihama
do kraja 2017. u milijardama AMD[103]
Rusija 773
Džersi 159
Argentina 112
Francuska 83
Liban 77
Kipar 77
SAD 73
Nemačka 73
Velika Britanija 53
Holandija 50
Ujedinjeni Arapski Emirati 29
Luksemburg 24
Italija 14
Švajcarska 10

Od februara 2019. evropska investiciona banka uložila je oko 380 miliona evra u različite projekte koji se sprovode u Jermeniji.[106]

SDI u osnivački kapital finansijskih institucija[uredi | uredi izvor]

Tokom procesa konsolidacije sektora 2014—2017. udeo stranog kapitala u odobrenom kapitalu jermenskih komercijalnih banaka smanjio se sa 74,6% na 61,8%.[61]

Neto SDI u osnivački kapital finansijskih institucija akumuliran do kraja septembra 2017. predstavljen je u kružnom grafikonu dole.[107]

Strana pomoć[uredi | uredi izvor]

Sjedinjene Američke Države[uredi | uredi izvor]

Jermenska vlada prima stranu pomoć od vlade Sjedinjenih Američkih Država putem agencije SAD za međunarodni razvoj i Millennium Challenge Corporation.

Millennium Challenge Corporation 27. marta 2006. potpisala je petogodišnji ugovor vredan 235,65 miliona dolara sa vladom Jermenije. Jedini navedeni cilj jermenskog dogovora je smanjenje ruralnog siromaštva kroz održivo povećanje ekonomskih performansi poljoprivrednog sektora. Kompakt uključuje 67 miliona dolara za rehabilitaciju do 943 km seoskih puteva, više od trećine predložene mreže puteva za spasavanje. Kompakt takođe uključuje projekat vredan 146 miliona dolara za povećanje produktivnosti približno 250.000 poljoprivrednih domaćinstava kroz poboljšano snabdevanje vodom, veće prinose, useve veće vrednosti i konkurentniji poljoprivredni sektor.[108]

Godine 2010. obim američke pomoći Jermeniji ostao je nepromenjen u odnosu na prošlu godinu; međutim, dugoročniji pad se nastavio. Prvobitna obaveza Millennium Challenge Account za 235 miliona dolara smanjena je na oko 175 miliona dolara zbog lošeg upravljanja Jermenijom. Dakle, MCC ne bi dovršio izgradnju puteva.

Uslovljena političkim događajima u Jermeniji od aprila 2018. američka agencija za međunarodni razvoj potpisala je 8. maja 2019. produžetak američko-jermenskog bilateralnog sporazuma u oblasti upravljanja i javne uprave. Potpisivanjem drugog dokumenta istog dana, agencija SAD za međunarodni razvoj je povećala pomoć za dodatnih 7,5 miliona američkih dolara kao podršku konkurentnijem i različitim privatnim sektorima u Jermeniji. Finansijska izdvajanja usmerena na finansiranje projekta koji finansira agencija u infrastrukturi, poljoprivredi, turizmu․ Nakon potpisivanja novih bilateralnih sporazuma, ukupan iznos američkih grantova za Jermeniju iznosio je oko 81 milion američkih dolara.[109]

Evropska unija[uredi | uredi izvor]

Prema sporazumu potpisanom 2020. Evropska unija je Jermeniji obezbedila 65 miliona evra za sprovođenje tri programa u oblastima kao što su energetska efikasnost, životna sredina i razvoj zajednice i formiranje alata za primenu sveobuhvatnog i unapređenog sporazuma o partnerstvu.

Sa smanjenjem finansiranja MCC-a, Evropska unija može prvi put od nezavisnosti zameniti SAD kao glavni izvor devizne pomoći Jermenije. Od 2011. do 2013. godine Evropska unija je dodelila najmanje 157,3 miliona evra Jermeniji.

Domaće poslovno okruženje[uredi | uredi izvor]

Za jermenski državni odbor za prihode (u kome su smeštene i jermenska carinska i poreska služba) tvrdi se da je korumpiran.

Od prelaska vlasti na novo rukovodstvo 2018. jermenska vlada radi na poboljšanju domaćeg poslovnog okruženja. Od brojnih ranije privilegovanih preduzeća sada se traži da plaćaju porez i zvanično registruju sve radnike, zbog čega je u januaru 2019. bilo registrovano 9,7% više zaposlenih na platnom spisku u odnosu na prošlu godinu.[110]

U aprilu 2019. jermenski parlament odobrio je reforme upravljanja akcionarskim društvima, efektivno blokirajući udeo manjinskih akcionara od 25%[111] radi suočavanja sa ugnjetavanjem akcionara.

Ekonomski savetnici su upozorili rukovodstvo Jermenije na konsolidaciju ekonomske moći u rukama nekolicine, u januaru 2001. godine, vlada Jermenije osnovala je državnu komisiju za zaštitu ekonomske konkurencije. Vlada ne može otpustiti članove.

Olakšavanje spoljne trgovine[uredi | uredi izvor]

U junu 2011. Jermenija je usvojila zakon o slobodnim ekonomskim zonama i krajem 2011. razvila nekoliko ključnih propisa za privlačenje stranih investicija: izuzeća od PDV-a (porez na dodatu vrednost), poreza na dobit, carine i imovinski porez.[112]

Alliance otvoren je u avgustu 2013. i trenutno ima devet preduzeća koja koriste svoje pogodnosti. Fokus je na visokotehnološkim industrijama koje uključuju informacione i komunikacione tehnologije, elektroniku, farmaceutske proizvode i biotehnologiju, arhitekturu i inženjering, industrijski dizajn i alternativnu energiju. Godine 2014. vlada je proširila operacije na industrijsku proizvodnju sve dok se u Jermeniji već ne odvija slična proizvodnja.[113]

Godine 2015. u Jerevanu je otvoren još jedan Meridian, fokusiran na proizvodnju nakita, izradu satova i rezanje dijamanata, u kojem je poslovalo šest preduzeća. Investicione programe za ove kompanije i dalje mora odobriti vlada.[114]

Jermenska vlada odobrila je program izgradnje slobodne ekonomske zone na granici sa Iranom.[115]

Sporna pitanja[uredi | uredi izvor]

Monopoli[uredi | uredi izvor]

Glavni monopoli u Jermeniji uključuju:

  1. Uvoz i distribucija zemnog gasa, čiji je vlasnik Gasprom Jermenija, ranije nazvan ArmRosGazprom (pod kontrolom ruskog monopola Gasprom)[116]
  2. Jermenska železnica Južnog Kavkaza, u vlasništvu ruskih železnica[113]
  3. Prenos i distribucija električne energije
  4. Distribucija novina[115]

Bivši zapaženi monopoli u Jermeniji:

  1. Bežična (mobilna) telefonija, koju je Armentel držao do 2004.[114]
  2. Pristup Internetu, koji je Armentel držao do septembra 2006.[117]
  3. Fiksna telefonija, koju je Armentel držao do avgusta 2007.[118]

Pretpostavljeni (nezvanični) monopoli do somotske revolucije 2018. godine:

  1. Uvoz i distribucija nafte (za koju jermenske opozicione stranke tvrde da pripada nekolicini pojedinaca povezanih sa vladom,[119] od kojih je jedan Mika Limited[120] dok je drugi Flash)[121]
  2. Vazdušni petrolej (snabdevanje međunarodnog aerodroma Zvartnoc), u vlasništvu kompanije Mika Limited[122]
  3. Razne osnovne prehrambene namirnice poput pirinča, šećera, pšenice, ulja za jelo i putera[123][124] (uvoz pšenice, šećera, brašna, maslaca i ulja za jelo).[125][126]

Prema jednom analitičaru, ekonomski sistem Jermenije 2008. bio je nekonkurentan zbog toga što je struktura privrede bila vrsta monopola ili oligopola. Cene ne padaju čak i ako padnu na međunarodnom tržištu ili su prilično zakasnele i nisu u odnosu na veličinu međunarodnog tržišta.

Prema proceni bivšeg premijera Hranta Bagratjana iz 2008. 55 posto BDP Jermenije kontrolišu 44 porodice.

Početkom 2008. državna komisija za zaštitu ekonomske konkurencije imenovala je 60 kompanija sa dominantnim položajem u Jermeniji.

U oktobru 2009. prilikom posete Jerevanu, generalni direktor Svetske banke Ngozi Okonjo-Iveala upozorio je da Jermenija neće dostići viši nivo razvoja ukoliko njeno rukovodstvo ne promeni oligopolističku strukturu nacionalne privrede i ojača pravilo zakona i pokazuje nultu toleranciju prema korupciji.[127] Na konferenciji za novinare u Jerevanu je izjavio: „Jermenija je zemlja sa nižim srednjim prihodima. Ako želi da postane zemlja sa visokim ili višim srednjim dohotkom, to ne može učiniti sa ovom vrstom ekonomske strukture.” Takođe je pozvala na opsežnu reformu poreske i carinske uprave, stvaranje jakog i nezavisnog pravosudnog sistema, kao i na oštru borbu protiv vladine korupcije. Upozorenje je ponovio međunarodni monetarni fond.[48]

Preuzimanje jermenske industrijske svojine od strane ruske države i ruskih kompanija[uredi | uredi izvor]

Od 2000. Rusija je stekla nekoliko ključnih sredstava u energetskom sektoru i industrijskim pogonima iz sovjetske ere. Zamene imovine ili kapitala za dug (sticanje vlasništva jednostavnim otpisom dugova jermenske vlade prema Rusiji) obično su metod sticanja imovine. Neuspeh tržišnih reformi, privrede zasnovane na klanovima i zvanične korupcije u Jermeniji omogućili su uspeh ovog procesa.[128]

U avgustu 2002. jermenska vlada prodala je 80 odsto udela u jermenskoj elektroenergetskoj mreži Midland Exploration, britanskoj registrovanoj firmi za koju se navodi da ima bliske ruske veze.[128]

U septembru 2002. jermenska vlada predala je najveću jermensku fabriku cementa ruskom izvozniku plina ITERA u znak naplate za 10 miliona dolara duga za prošle isporuke gasa.[129]

Jermenija je prebacila kontrolu nad pet državnih preduzeća na Rusiju 5. novembra 2002. u transakciji imovine za dugove kojom je izmireno 100 miliona američkih državnih dugova Jermenije Rusiji. Dokument su potpisali premijer Mihail Kasjanov i ministar industrije Ilja Klebanov za Rusiju, dok su premijer Andranik Margarjan i sekretar narodnog saveta bezbednosti Serž Sargsjan potpisali za Jermeniju.[128] Pet preduzeća koja su prešla u 100% rusko državno vlasništvo su:

  • Najveća jermenska termoelektrana na gas koja se nalazi u gradu Hrazdan
  • Mars — pogon za elektroniku i robotiku u Jerevanu, vodeći brod sovjetske ere za civilnu i vojnu proizvodnju
  • Tri preduzeća za istraživanje i proizvodnju — za matematičke mašine, za proučavanje materijala i za automatizovanu kontrolnu opremu — vojno-industrijska postrojenja iz sovjetske ere

Januara 2003. jermenska vlada i Rusal su potpisali ugovor o investicionoj saradnji, prema kojem je Rusal (koja je već imala 76% udela) stekla preostalih 26% udela jermenske vlade u mlinu aluminijumske folije, dajući Rusalu 100% vlasništvo Rusala Jermenije.[128][130]

Jermenska vlada je 1. novembra 2006. predala faktičku kontrolu nad gasovodom Iran-Jermenija ruskoj kompaniji Gasprom i povećala udeo u rusko-jermenskoj kompaniji ArmRosGazprom sa 45% na 58% odobravanjem dodatne emisije akcija u vrednosti od 119 dolara milion.[131] Ovo je jermenskoj vladi ostavilo 32% udela u ArmRosGazprom. Transakcija će takođe pomoći u finansiranju kupovine ArmRosGazprom petog bloka električne energije u Hrazdanu, vodeće jedinice u zemlji.

U oktobru 2008. ruska banka Gazprombank, bankarska podružnica Gasproma, stekla je 100 posto jermenske banke Areximbank nakon što je prethodno kupila 80 posto pomenute banke u novembru 2007. i 94,15 posto u julu iste godine.[132]

U decembru 2017. vlada je prebacila distributivne mreže prirodnog gasa u gradovima Megri i Agarak na Gasprom Jermenija za besplatno korišćenje. Izgradnja ovih sredstava finansirana je stranom pomoći i iznosila je oko 1,3 milijarde AMD.[133]

Netransparentni poslovi[uredi | uredi izvor]

Kritičari vlade Roberta Kočarjana (na funkciji do 2008) kažu da jermenska administracija nikada nije razmatrala alternativne načine izmirenja ruskih dugova. Prema ekonomisti Eduardu Agajanovu, Jermenija im je mogla otplaćivati zajmove sa niskim kamatama iz drugih, verovatno zapadnih izvora, ili nekim od svojih rezervi deviza koje su tada iznosile oko 450 miliona dolara. Ukazuje i na neuspeh jermenske vlade da eliminiše široko rasprostranjenu korupciju i loše upravljanje u energetskom sektoru — zloupotrebe koje Jermeniju godišnje koštaju najmanje 50 miliona dolara, prema jednoj proceni.[129]

Politički posmatrači kažu da je ekonomska saradnja Jermenije sa Rusijom bila jedno od najmanje transparentnih područja rada jermenske vlade. O aranžmanima duga pregovarao je lično (tada) ministar odbrane (a kasnije i predsednik) Serž Sargsjan, u početku najbliži Kočarjanov politički saradnik. Ostali najviši vladini zvaničnici, uključujući bivšeg premijera Andranika Margarjana, imali su malo reči po tom pitanju. Svi kontroverzni sporazumi objavljeni su nakon čestih Sargsjanovih putovanja u Moskvu, bez prethodne javne rasprave.[129]

Iako Jermenija nije jedina bivša sovjetska država koja je tokom proteklih decenija nastala sa višemilionskim dugovima prema Rusiji, jedina je država koja se do sada Rusiji odrekla toliko velikog dela svoje ekonomske infrastrukture. Na primer, prozapadna Ukrajina i Gruzija (obe koje duguju Rusiji više od Jermenije) uspele su da odlože otplatu svojih dugova.[129]

Transportne rute i energetske linije[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Saobraćaj u Jermeniji
Glavni centar međunarodnog aerodroma Zvartnoc.

Interna[uredi | uredi izvor]

Od početka 2008. celokupnom železničkom mrežom Jermenije upravlja ruska državna železnica pod brendom južne kavkaske železnice.[134][135]

Kroz Gruziju[uredi | uredi izvor]

Ruski prirodni gas stiže do Jermenije cevovodom kroz Gruziju.

Jedina operativna železnička veza do Jermenije je iz Gruzije. Tokom sovjetskih vremena, železnička mreža Jermenije povezivala se sa Rusijom preko Gruzije preko Abhazija duž Crnog mora. Međutim, železnička veza između Abhazije i drugih gruzijskih regiona bila je zatvorena već niz godina, što je primoralo Jermeniju da prima vagone natovarene teretom samo putem relativno skupih železničkih trajektnih usluga koje saobraćaju između gruzijskih i drugih crnomorskih luka.[134]

Gruzijske crnomorske luke Batumi i Poti obrađuju više od 90 posto tereta prebačenog u i iz Jermenije bez izlaza na more. Gruzijska železnica koja prolazi kroz Gori u centralnoj Gruziji glavna je saobraćajna veza između Jermenije i pomenutih gruzijskih morskih luka. Gorivo, pšenica i druge osnovne robe u Jermeniju se prevoze železnicom.[135]

Glavni železnički i drumski granični prelaz Jermenije sa Gruzijom (na 41° 13′ 41.97″ N 44° 50′ 9.12″ E / 41.2283250° S; 44.8358667° I / 41.2283250; 44.8358667 ) nalazi se na reci Debed u blizini jermenskog grada Bagratašen i gruzijskog grada Sadakhlo.

Granični prelaz Gornji Lars, između Gruzije i Rusije preko Kavkaskih planina, služi kao jedini kopneni put Jermenije do bivšeg Sovjetskog Saveza i Evrope.[136] Ruske vlasti su ga kontroverzno zatvorile u junu 2006. godine, u jeku rusko-gruzijskog špijunskog skandala. Gornji Lars je jedini kopneni granični prelaz koji ne prolazi kroz otcepljene regione Gruzije, Južnu Osetiju i Abhaziju, koje podržava Rusija. Preostala dva puta koja povezuju Gruziju i Rusiju prolaze kroz Južnu Osetiju i Abhaziju, što im zapravo onemogućava međunarodni saobraćaj.

Kroz Iran[uredi | uredi izvor]

Završen je novi gasovod do Irana, a put do Irana kroz južni grad Megri omogućava trgovinu sa tom zemljom. U fazi planiranja je i naftovod za pumpanje iranskih naftnih proizvoda.

Od oktobra 2008. godine, jermenska vlada razmatrala je primenu ambicioznog projekta za izgradnju železničke pruge do Irana.[134] Pruga od 400 km prolazila bi kroz planinsku južnu provinciju Sjunik, koja se graniči sa Iranom. Ekonomski analitičari kažu da bi projekat koštao najmanje milijardu dolara (što je približno 40 odsto državnog budžeta Jermenije za 2008. godinu). Od 2010. projekat se neprekidno odlaže, a procenjeno je da će železnička veza koštati čak 4 milijarde dolara i biti dugačka 313 km (194 mi). U junu 2010. godine, ministar saobraćaja Manuk Vartanijan otkrio je da Jerevan traži čak milijardu dolara kredita od Kine za finansiranje izgradnje železnice.[95]

Preko Turske i Azerbejdžana[uredi | uredi izvor]

Zatvaranje granice od strane Turske preseklo je železničku vezu Jermenije između Gjumrija i Karsa prema Turskoj; železnička veza sa Iranom kroz Nahičevan; i cevovod za prirodni gas i naftu sa Azerbejdžanom. Takođe ne funkcionišu putevi sa Turskom i Azerbejdžanom. Uprkos ekonomskoj blokadi Turske nad Jermenijom, svakodnevno desetine turskih kamiona opterećenih robom ulaze u Jermeniju kroz Gruziju.

Godine 2010. je potvrđeno da će Turska zadržati granicu zatvorenu u dogledno vreme nakon kolapsa procesa normalizacije Turske i Jermenije.

Tržište rada[uredi | uredi izvor]

Radno zanimanje[uredi | uredi izvor]

Prema statističkom ažuriranju indeksa humanog razvoja 2018. u poređenju sa susednim zemljama, Jermenija je imala najveći udeo zaposlenih u uslugama (49,7% svih zaposlenih) i najmanji udeo zaposlenih u poljoprivredi (34,4% svih zaposlenih).[137]

Sindikacija[uredi | uredi izvor]

Godine 2018. oko 30% najamnih radnika bilo je organizovano u sindikate. Istovremeno je stopa udruživanja opadala po prosečnoj stopi od 1% od 1993.[138]

Mesečne plate[uredi | uredi izvor]

Prema preliminarnim podacima statističkog komiteta Jermenije, mesečne zarade u februaru 2019. bile su u proseku 172 hiljade AMD.[139]

Procenjuje se da zarade rastu na 0,8% za svaku sledeću godinu, a sposobnost rešavanja problema i učenja novih veština donosi premiju na zaradu od skoro 20 procenata.[140]

Nezaposlenost[uredi | uredi izvor]

Prema premijeru Nikolu Pašinjanu u januaru 2019. zabeleženo je 562.043 radnih mesta na platnom spisku, u odnosu na 511.902 u januaru 2018, povećanje od 9,7%.[116] Publikacija statističkog odbora Jermenije, zasnovana na podacima preuzetim od poslodavaca i službe za nacionalni dohodak, navodi 560.586 platnih pozicija u januaru 2019. što je porast od 9,9% u odnosu na prethodnu godinu.[56][141] Ovo se, međutim, ne poklapa sa podacima ankete koje je objavio statistički komitet Jermenije, prema kojima je u četvrtom kvartalu 2018. bilo zaposleno 870,1 hiljade lica prema 896,7 hiljada zaposlenih u četvrtom kvartalu 2017.[140] Neusklađenost je istakao bivši premijer Hrant Bagratjan.[142] Tokom cele 2018. godine, istraživanje statističkog odbora Jermenije brojilo je 915,5 hiljada zaposlenih, što je porast od 1,4% u odnosu na prethodnu godinu. U istom periodu stopa nezaposlenosti ekonomski aktivnog stanovništva pala je sa 20,8% na 20,4%.

Prema podacima Svetske banke stopa nezaposlenosti 2017. dostigla je 18,19% i bila je gotovo nepromenjena od 2009.[143] U isto vreme procenjuje se da je 2019. 60% radnika zaposleno u neformalnoj privredi.[141]

Istraživanje Svetske banke takođe otkriva da je stopa zaposlenosti padala u godinama 2000—2015. u srednjim i nisko kvalifikovanim zanimanjima, dok je ona rasla u visokim.[141]

Radnici migranti[uredi | uredi izvor]

Od sticanja nezavisnosti 1991. godine, stotine hiljada stanovnika Jermenije otišlo je u inostranstvo, uglavnom u Rusiju, u potrazi za poslom. Nezaposlenost je glavni uzrok ove masovne radne emigracije. Stručnjaci organizacije za evropsku bezbednost i saradnju procenjuju da je između 116.000 i 147.000 ljudi napustilo Jermeniju iz ekonomskih razloga između 2002. i 2004. godine, a dve trećine njih se vratilo do februara 2005. Prema procenama Nacionalnog statističkog istraživanja, stopa emigracije radne snage bila je dvostruko veća 2001. i 2002.[74]

Prema istraživanju organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, tipični jermenski migrantski radnik je oženjen muškarac starosti između 41 i 50 godina koji je posao u inostranstvu počeo da traži u periodu od 32 do 33 godine.[74]

Zaštita prirodnog okruženja[uredi | uredi izvor]

U Jermeniji su emisije ugljen-dioksida 2014. iznosile 1,9 tona po stanovniku, manje nego u susednim zemljama.[141]

Emisije stakleničkih gasova u Jermeniji smanjile su se za 62% od 1990. do 2013. godine, u proseku -1,3% godišnje.[144][145]

Jermenija radi na rešavanju svojih ekoloških problema. Ministarstvo životne sredine je uvelo sistem naknada za zagađenje kojim se naplaćuju porezi vazduha i vode i odlaganje čvrstog otpada.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „World Economic Outlook Database, October 2019”. IMF.org. International Monetary Fund. Pristupljeno 21. 10. 2019. 
  2. ^ „Global Economic Prospects, June 2020”. openknowledge.worldbank.org. World Bank. str. 80. Pristupljeno 10. 6. 2020. 
  3. ^ „World Economic Outlook Databases”. IMF (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-12. 
  4. ^ „The World Factbook”. CIA.gov. Central Intelligence Agency. Pristupljeno 17. 2. 2019. 
  5. ^ „Armenia's Top 10 Exports”. worldstopexports.comm. Pristupljeno 2020-03-02. 
  6. ^ a b v „ArmStat”. Armstat.am. Pristupljeno 2019-05-13. 
  7. ^ a b „Overview”. World Bank (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-07. 
  8. ^ a b „2019թ.-ի համախառն ներքին արդյունքի (ՀՆԱ) ռամսյակային և տարեկան նախնական տվյալները” (PDF). 
  9. ^ „GDP growth (annual %) - Armenia | Data”. data.worldbank.org. Pristupljeno 2020-05-06. 
  10. ^ a b „ARKA: "Armenia's GDP has grown 40.7% over seven year and key banking indicators have almost doubled"”. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  11. ^ „Middle East :: Armenia — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Pristupljeno 2019-07-07. 
  12. ^ „Armenia - Energy Sector | export.gov”. www.export.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-07-08. 
  13. ^ „Heritage Index of Economic Freedom”. The Heritage Foundation. Arhivirano iz originala 20. 7. 2009. g. Pristupljeno 22. 7. 2009. 
  14. ^ „Armenia Economy: Population, GDP, Inflation, Business, Trade, FDI, Corruption”. www.heritage.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 08. 2021. g. Pristupljeno 2019-10-24. 
  15. ^ „Economic Freedom of the World: 2018 Annual Report”. Fraser Institute (na jeziku: engleski). 2018-09-25. Pristupljeno 2018-11-06. 
  16. ^ „You are being redirected...”. www.fraserinstitute.org. Pristupljeno 2019-10-24. 
  17. ^ „Global Competitiveness Report 2019”. World Economic Forum. Pristupljeno 2019-10-24. 
  18. ^ a b v Curtis 1995, str. 42.
  19. ^ Curtis 1995, str. 42–43.
  20. ^ Curtis 1995, str. 43.
  21. ^ Curtis 1995, str. 41.
  22. ^ Curtis 1995, str. 48–50.
  23. ^ a b v Curtis 1995, str. 50.
  24. ^ Curtis 1995, str. 50–51.
  25. ^ Saumya Mitra, Douglas Andrew, Gohar Gyulumyan, Paul Holden, Bart Kaminski, Yevgeny Kuznetsov, Ekaterine Vashakmadze (2007). The Caucasian Tiger: SUSTAINING ECONOMIC GROWTH IN ARMENIA. Washington D.C.: THE WORLD BANK. 
  26. ^ a b „7.6% GDP growth recorded in Armenia in 2019 - Pashinyan”. arka.am. Pristupljeno 2020-02-24. 
  27. ^ „Armenia Finance Ministry: GDP per capita will be $4,600 in 2019”. news.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-11-13. 
  28. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. Pristupljeno 2019-10-21. 
  29. ^ „Armenia leads EEU countries on level of economic growth – official EEC data”. armenpress.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-12-03. 
  30. ^ a b „ARKA 2017 GDP”. Pristupljeno 18. 1. 2017. 
  31. ^ „World Development Indicators - Google Public Data Explorer”. www.google.com. Pristupljeno 2019-04-30. 
  32. ^ „GDP per capita, PPP (current international $) | The World Bank”. 
  33. ^ „map of GDP PPP 2000-2017 growth rates worldwide (Data by the World Bank)”. 
  34. ^ a b „Time series, Gross Domestic Product at market prices, mln. drams”. Pristupljeno 5. 6. 2016. 
  35. ^ a b v „Time series, Average de jure Population Number, thousand pers.”. Pristupljeno 5. 6. 2016. 
  36. ^ „Time series, GDP index-deflator (ratio of GDP at current prices to the volume of GDP at comparable prices of the previous year), %”. Pristupljeno 5. 6. 2016. 
  37. ^ „Armenia's economy grew by 5.2 percent in 2018”. ARKA News Agency. Pristupljeno 2019-05-23. 
  38. ^ Armenia production in 2018, by FAO
  39. ^ "Kocharian Orders Tax Exemption For Armenian Farmers", Armenia Liberty (RFE/RL), August 8, 2006.
  40. ^ https://www.theglobaleconomy.com/Armenia/Share_of_agriculture/
  41. ^ https://www.theglobaleconomy.com/rankings/Share_of_agriculture/
  42. ^ „Armenian 2017 GDP breakdown by sector - Armstat (am)” (PDF). 
  43. ^ „Armenian 2017 foreign trade summary - Armstat (ru)” (PDF). 
  44. ^ Richard M. Levine and Glenn J. Wallace. "The Mineral Industries of the Commonwealth of Independent States". 2005 Minerals Yearbook. U.S. Geological Survey (December 2007). This article incorporates text from this U.S. government source, which is in the public domain.
  45. ^ „Some 15,572 real estate transactions effected in Armenia in 2019 September, by 36.1% more than in September 2018”. arka.am. Pristupljeno 2019-11-05. 
  46. ^ „PRELIMINARY MAIN MACRO-ECONOMIC INDICATORS of Armenian Economy in 2017 by Armstat” (PDF). Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  47. ^ a b v "Armenian Growth Still In Double Digits", Armenia Liberty (RFE/RL), September 20, 2007.
  48. ^ a b "Armenia Learning From Crisis, Says World Bank ", Armenia Liberty (RFE/RL), November 27, 2009.
  49. ^ a b v "New Armenian Power Plant Set For Launch", Armenia Liberty (RFE/RL), December 21, 2010.
  50. ^ „Energy Charter Treaty Members”. 
  51. ^ „INOGATE website”. Arhivirano iz originala 18. 11. 2019. g. Pristupljeno 06. 05. 2021. 
  52. ^ „Armenian economy macro statistics for 2017” (PDF). 
  53. ^ "Government Downplays Economic Cost Of Russian Gas Price Hike", Armenia Liberty (RFE/RL), February 10, 2006.
  54. ^ „Armenia Investment Map, Oct. 2018” (PDF). EV Consulting. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 05. 2019. g. Pristupljeno 06. 05. 2021. 
  55. ^ „Armstat - Oplata truda i čislennostь rabotnikov” (PDF). 
  56. ^ a b „Oplata truda i količestvo rabotnikov” (PDF). 
  57. ^ „Net profit of Armenian banks grow 8 billion AMD in 2017”. armenpress.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-05-06. 
  58. ^ „Armenia Industry Research – Banks (07 May 2018)” (PDF). 
  59. ^ International Tourism Highlights, 2019 Edition. www.e-unwto.org. 2019. ISBN 9789284421152. doi:10.18111/9789284421152. Pristupljeno 2019-11-09. 
  60. ^ „Map of international tourism receipts per capita in Europe in 2018.”. 
  61. ^ a b „Armenian premier: Largest growth in 2019 shown by accommodation and catering - 27.2%”. arka.am. Pristupljeno 2020-02-24. 
  62. ^ „Armenia's Public Debt To Rise Further In 2019”. «Ազատ Եվրոպա/Ազատություն» ռադիոկայան (na jeziku: jermenski). Pristupljeno 2019-05-04. 
  63. ^ „Countries | Transition Report 2019” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-11-20. 
  64. ^ „In 2019 Armenia's public debt to make 50.3% of its GDP”. arka.am. Pristupljeno 2019-11-05. 
  65. ^ a b „ՀՀ պետական պարտքը նվազել է 86.5 մլն դոլարով”. 
  66. ^ a b v „Armenia External Debt [2002 - 2019] [Data & Charts]”. www.ceicdata.com. Pristupljeno 2019-05-04. 
  67. ^ „Armenia Government Debt: % of GDP [2002 - 2019] [Data & Charts]”. www.ceicdata.com. Pristupljeno 2019-05-04. 
  68. ^ „Vardan Aramyan: It will be unreasonable if the government goes to revise the allowable national debt ceiling in GDP | Finport.am”. www.finport.am (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 06. 05. 2021. g. Pristupljeno 2019-05-04. 
  69. ^ „Ժամանակագրական շարքեր / Հայաստանի Հանրապետության Ազգային վիճակագրության ծառայություն”. www.armstat.am. Pristupljeno 2018-02-18. 
  70. ^ „Inflation rate, average consumer prices - Annual percent change”. www.imf.org. Pristupljeno 2019-10-29. 
  71. ^ „Armenia's economy is expected to see 7.1% growth in 2019, central bank official says”. arka.am. Pristupljeno 2019-11-05. 
  72. ^ a b „Moody's upgrades Armenia's rating to Ba3; changes outlook to stable from positive”. Moodys.com (na jeziku: engleski). 2019-08-27. Pristupljeno 2019-10-29. 
  73. ^ a b "Cash Transfers To Armenia Jump To New High", Armenia Liberty (RFE/RL), August 5, 2008.
  74. ^ a b v "Survey Highlights Armenia’s Lingering Unemployment", Armenia Liberty (RFE/RL), February 9, 2006.
  75. ^ „Armenian banks' lending in 2019 grows by 10 percent to 3.572 trillion. drams”. arka.am. Pristupljeno 2020-02-24. 
  76. ^ „Armenia debt-to-GDP ratio to drop 1% in 2018, minister says”. PanARMENIAN.Net. Pristupljeno 2018-03-22. 
  77. ^ „Armenia's external debt is mainly concentrated on loans of international financial organizations | Finport.am” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 07. 05. 2021. g. Pristupljeno 2018-03-22. 
  78. ^ „Armenian parliament adopted amendments to Tax Code: changes are aimed at improving the competitiveness of the national economy | Finport.am”. finport.am (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 04. 2021. g. Pristupljeno 2019-10-29. 
  79. ^ a b „Armenian Business Briefs”. 
  80. ^ "Government Keeps Up Strong Growth In Tax Revenues", Armenia Liberty (RFE/RL), October 14, 2008.
  81. ^ „Exports of products and services last year grew to 38% of Armenia's GDP”. ARKA News Agency. Pristupljeno 2019-05-04. 
  82. ^ a b „Country Economic Update Winter 2019” (PDF). The World Bank Group. 1. 3. 2019. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  83. ^ „Armenia Investment Map” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 12. 05. 2019. g. Pristupljeno 06. 05. 2021. 
  84. ^ http://www.aea.am/files/papers/w1103.pdf
  85. ^ Barseghyan, Gayane; Hambardzumyan, Hayk (2018). „The effects of exchange rate volatility on exports: Evidence from Armenia”. Applied Economics Letters. 25 (18): 1266—1268. doi:10.1080/13504851.2017.1418064. 
  86. ^ „Hovsep Patvakanyan”. www.facebook.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-09. 
  87. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 10. 04. 2019. g. Pristupljeno 06. 05. 2021. 
  88. ^ „Armenia: Foreign Trade Deficit $1.94 Billion in 2017 - Hetq.am” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-02-08. 
  89. ^ „Foreign sector of economy in 2017 - Armstat” (PDF). Armstat (na jeziku: ruski). 
  90. ^ „Vnešnяя torgovlя: TOP-10 torgovыh partnerov Armenii v 2017 godu - Hetq - Novosti, statьi i rassledovaniя” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2018-02-08. 
  91. ^ „Эksport Armenii po itogam 2017 goda sostavil $2 242.9 mln., rost stal maksimalьnыm za 5 let”. arka.am. Pristupljeno 2018-02-08. 
  92. ^ a b "Armenia Keeps Up Robust Growth", Armenia Liberty (RFE/RL), March 30, 2007.
  93. ^ a b v "Armenia Posts Record-High Trade Deficit", Armenia Liberty (RFE/RL), January 8, 2007.
  94. ^ a b v „Armenian economist on fall of Russian-Armenian trade turnover”. news.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-02. 
  95. ^ a b v Chinese FM Visits Armenia, Urges Closer Ties, Armenia Liberty (RFE/RL), February 17, 2011.
  96. ^ 2377 (2021-01-26). „Trade between Iran, Armenia can reach $1b annually: Minister”. IRNA English (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-07. 
  97. ^ Armenia, Georgia Agree On Joint Border Control, Armenia Liberty (RFE/RL), February 16, 2011.
  98. ^ „Foreign Investment In Armenia Down In 2017”. «Ազատ Եվրոպա/Ազատություն» ռադիոկայան (na jeziku: jermenski). Pristupljeno 2018-04-18. 
  99. ^ „Foreign investments in 2017 - armstat.am” (PDF) (na jeziku: ruski). 
  100. ^ „Pravitelьstvo Armenii namereno dovesti urovenь kapitalьnыh investiciй do 23% ot VVP – ministr”. ARKA News Agency. Pristupljeno 2019-05-04. 
  101. ^ „Economist: Armenia's authorities should not expect influx of foreign investment in near future”. arka.am. Pristupljeno 2020-02-24. 
  102. ^ a b „World Investment Report 2019 - Country Report - Armenia” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 31. 07. 2020. g. Pristupljeno 06. 05. 2021. 
  103. ^ a b v g d „Net foreign direct investment in Armenia's real sector in 9 months amount to 59.8 billion drams”. ARKA News Agency. Pristupljeno 2018-12-03. 
  104. ^ „Օտարերկրյա ներդրումները 2018 թվականի հունվար-սեպտեմբերին” (PDF). 
  105. ^ „FDI data UNITED NATIONS CONFERENCE ON TRADE AND DEVELOPMENT” (PDF) (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala (PDF) 04. 08. 2020. g. Pristupljeno 2018-02-28. 
  106. ^ a b „European Investment Bank ready to carry out new programs in Armenia”. arka.am. Pristupljeno 2019-11-05. 
  107. ^ „FDI data by ArmStat” (PDF) (na jeziku: amharski). Pristupljeno 2018-02-18. 
  108. ^ "Armenia and Millennium Challenge Corporation: Building a Dynamic Partnership for Poverty Reduction through Economic Growth" Arhivirano maj 14, 2009 na sajtu Wayback Machine, Millennium Challenge Corporation, March 27, 2006.
  109. ^ „Deputy Prime Minister Mher Grigoryan receives USAID Deputy Assistant Administrator”. The Government of the Republic of Armenia. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  110. ^ „Armenian premier explains where 50,000 new jobs have come from”. ARKA News Agency. Pristupljeno 2019-04-30. 
  111. ^ „Armenian parliament approves reforms of management of joint stock companies”. ARKA News Agency. Pristupljeno 2019-04-30. 
  112. ^ „Investment Climate Statements for 2017”. www.state.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-02-17. 
  113. ^ a b Armenian Railway Under Anti-Trust Investigation, Armenia Liberty (RFE/RL), November 5, 2008.
  114. ^ a b French Mobile Giant Set To Win Armenia Tender, Armenia Liberty (RFE/RL), October 6, 2008.
  115. ^ a b Editors Concerned About Sale Of Newspaper Distribution Firm, Armenia Liberty (RFE/RL), September 13, 2007.
  116. ^ a b New Russian Gas Price For Armenia Unveiled, Armenia Liberty (RFE/RL), September 23, 2008.
  117. ^ Armenian Telecom Operator Fined $1 Mln, Armenia Liberty (RFE/RL), July 30, 2008.
  118. ^ Armenian Telecom Sector Further Liberalized, Armenia Liberty (RFE/RL), August 24, 2007.
  119. ^ Armenian Premier Downplays Impact Of Georgia War, Armenia Liberty (RFE/RL), August 28, 2008.
  120. ^ Armenian Cement Plant ‘Sold To Russian Firm’, Armenia Liberty (RFE/RL), August 15, 2008.
  121. ^ Press Review (quoting Zhamanak Yerevan), Armenia Liberty, March 19, 2007.
  122. ^ Armenia Airport Hamstrung By Mysterious Fuel Shortage, Armenia Liberty (RFE/RL), November 7, 2005.
  123. ^ Armenian Central Bank Approves Another Rate Rise, Armenia Liberty (RFE/RL), June 3, 2008.
  124. ^ Government Vows To Curb Rising Inflation, Armenia Liberty (RFE/RL), May 29, 2008.
  125. ^ Mining Giant Remains Armenia’s Top Taxpayer, Armenia Liberty (RFE/RL), January 29, 2008.
  126. ^ Armenia Hit By Sugar Shortage, Armenia Liberty (RFE/RL), October 23, 2007.
  127. ^ Armenia Warned To End ‘Oligopoly’, Armenia Liberty (RFE/RL)October 10, 2009.
  128. ^ a b v g Socor, Vladimir.
  129. ^ a b v g Danielyan, Emil.
  130. ^ RUSAL ARMENAL Arhivirano 2015-12-31 na sajtu Wayback Machine
  131. ^ Socor, Vladimir.
  132. ^ Gazprombank acquiert entièrement la banque arménienne Areximbank Arhivirano 2008-10-05 na sajtu Wayback Machine
  133. ^ „Setь gazosnabženiя v Megri i Agarake bezvozmezdno peredana ZAO "Gazprom-Armeniя": predloženie o prodaže otkloneno - Hetq - Novosti, statьi i rassledovaniя” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2017-12-19. 
  134. ^ a b v "Armenia ‘Pressing Ahead’ With Iran Rail Link", Armenia Liberty (RFE/RL), October 14, 2008.
  135. ^ a b "Armenia Scrambles To Restore Vital Supplies Via Georgia", Armenia Liberty (RFE/RL), August 18, 2008.
  136. ^ "Russia, Georgia Agree To Reopen Border Gate", Armenia Liberty (RFE/RL), December 24, 2009.
  137. ^ „HUMAN DEVELOPMENT INDICES AND INDICATORS: 2018 STATISTICAL UPDATE” (PDF). 
  138. ^ „WORLD DEVELOPMENT REPORT 2019” (PDF). 
  139. ^ „Time series / Statistical Committee of Armenia”. www.armstat.am. Pristupljeno 2019-05-01. 
  140. ^ a b „Աշխատանքի շուկայի ցուցանիշներ” (PDF). 
  141. ^ a b v g „Socio- Economic Situation of RA, January-February 2019 (Armenian, Russian) / Statistical Committee of Armenia”. www.armstat.am. Pristupljeno 2019-05-01. 
  142. ^ Technologies, Peyotto. „50141 աշխատատեղ ստեղծվել է, բայց 76741 աշխատատեղ էլ՝ փակվե՞լ. Հրանտ Բագրատյան”. 1in.am. Pristupljeno 2019-05-01. 
  143. ^ „World Development Indicators - Google Public Data Explorer”. www.google.com. Pristupljeno 2019-04-30. 
  144. ^ „Greenhouse Gas Emissions in Armenia (by USAID)” (PDF). 
  145. ^ „mnp”. www.mnp.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-11-20. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Privreda Jermenije na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Јерменије&oldid=27825826”