Privreda Mađarske

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Privreda Mađarska
Budimpešta
Valutaforinta
Fiskalna godinakalendarska godina
Članstvo u organizacijamaEU, OEES, ABII, STO
Statistika
BDP (nominalna)$150 milijarde (2020)[1]
BDP rast5.1% (2018), 4.9% (2019)
−5.0% (2020), 4.5% (2021)[2]
BDP po stanovniku$15.372 (2020)[1]
BDP po sektorupoljoprivreda: 3.9%
industrija: 31.3%
usluge: 64.8%
(2017)[3]
Inflacija (IPC)3.7% (2020)
3.4% (2019)
2.8% (2018)
Razmena
Izvoz$125,75 milijarde (2017)[4]
Izvozna dobramašine i oprema: 53,5%
ostali proizvođači: 31,2%
prehrambeni proizvodi: 8,7%
goriva i električna energija: 3,9%
sirovine: 3,4%
(2012)
Glavni izvozni partneri Nemačka (27.7%)
 Rumunija (5.4%)
 Italija (5.1%)
 Austrija (5%)
 Slovačka (4.8%)
 Francuska (4.4%)
 Češka (4.4%)
 Poljska (4.3%) (2017)
Uvoz$115,63 milijardi (2017)
Uvozna dobramašine i oprema: 45,4%
ostali proizvođači: 34,3%
goriva i električna energija: 12,6%
prehrambeni proizvodi: 5,3%
sirovine: 2,5%
(2012)
Glavni uvozni partneri Nemačka (26.2%)
 Austrija (6.3%)
 Kina (-5.9%)
 Poljska (5.5%)
 Slovačka (5.3%)
 Holandija (5%)
 Češka (4.8%)
 Italija (4.7%)
 Holandija (3.49%)
 Mađarska (3.32%)
 Poljska (3.24%)
 Francuska (2.7%)
 Francuska (4%) (2017)
SDI stock$290 milijarde (31. decembar 2017)
Bruto spoljni dug$138,1 milijardi (31. decembar 2017)
Javne finansije
Rashodi46.1% (2019)
Kreditni rejting45
41
Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima

Privreda Mađarske je mešovita privreda sa visokim dohotkom, rangirana kao deveta najsloženija privreda prema indeksu ekonomske složenosti.[5] Mađarska je članica organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj sa vrlo visokim indeksom humanog razvoja i kvalifikovanom radnom snagom, sa trinaestom najnižom nejednakošću u prihodima na svetu. Mađarska privreda je 57. najveća privreda na svetu (od 188 zemalja koje meri međunarodni monetarni fond) sa godišnjom proizvodnjom od 265.037 milijardi dolara[6] i zauzima 40. mesto u svetu po BDP-u po stanovniku mereno paritetom kupovne moći. Mađarska ima izvozno orijentisanu tržišnu privredu sa velikim naglaskom na međunarodnu trgovinu, time je zemlja 35. najveća izvozna privreda na svetu. Mađarska je 2015. imala više od 100 milijardi dolara izvoza, sa visokim trgovinskim suficitom od 9003 milijarde dolara, od čega je 79% otišlo u Evropsku uniju, a 21% trgovina van EU.[7] Mađarski proizvodni kapacitet je više od 80% u privatnom sektoru, sa ukupnim oporezivanjem od 39,1%, što finansira državu blagostanja. Na strani rashoda, potrošnja domaćinstava je glavna komponenta bruto domaćeg proizvoda i čini 50% njegove ukupne vrednosti, zatim bruto investicije u osnovni kapital sa 22% i javna potrošnja sa 20%.[8] Mađarska je 2009. godine, zbog jakih ekonomskih poteškoća, morala da zatraži pomoć međunarodnog monetarnog fonda za oko 9 milijardi evra. 

Mađarska je i dalje jedna od vodećih država u Srednjoj i istočnoj Evropi za privlačenje stranih direktnih investicija: FDI u zemlju 2015. iznosili su 119,8 milijardi dolara, dok Mađarska u inostranstvo ulaže više od 50 milijardi dolara.[9] Od 2015. ključni trgovinski partneri Mađarske bili su Nemačka, Austrija, Rumunija, Slovačka, Francuska, Italija, Poljska i Češka.[10] Glavne industrije uključuju preradu hrane, farmaceutske proizvode, motorna vozila, informacionu tehnologiju, hemikalije, metalurgiju, mašine, električnu robu i turizam (2014. je primila 12,1 milion međunarodnih turista).[11] Mađarska je najveći proizvođač elektronike u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Proizvodnja i istraživanje elektronike su među glavnim pokretačima inovacija i ekonomskog rasta u zemlji. U poslednjih 20 godina Mađarska je takođe prerasla u glavni centar za mobilnu tehnologiju, bezbednost informacija i srodna istraživanja hardvera.[12] Stopa zaposlenosti u privredi iznosila je 68,7% u januaru 2017. godine,[13] struktura zaposlenosti pokazuje karakteristike postindustrijskih privreda, 63,2% zaposlene radne snage radi u uslužnom sektoru, industrija je doprinela 29,7%, dok je poljoprivreda zapošljavala 7,1%. Stopa nezaposlenosti iznosila je 3,8% u septembru— novembru 2017.[14] u odnosu na 11% tokom svetske finansijske krize 2007. Mađarska je deo jedinstvenog evropskog tržišta koje predstavlja više od 448 miliona potrošača. Nekoliko domaćih komercijalnih politika utvrđeno je sporazumima između članica Evropske unije i zakonodavstvom EU.

Velike mađarske kompanije su uključene u BUX, mađarski berzanski indeks naveden na budimpeštanskoj berzi. Poznate kompanije uključuju MOL Group, OTP Bank, Gedeon Richter, mađarski telekom, CIG Pannonia, FHB Bank, Zwack Unicum. Mađarska takođe ima veliki broj specijalizovanih malih i srednjih preduzeća, na primer, između ostalog mnogi dobavljači automobilske industrije i tehnološka start-ap preduzeća.[15]

Budimpešta je finansijska i poslovna prestonica Mađarske. Glavni grad je značajno ekonomsko čvorište, u istraživanju mreže za globalizaciju i istraživanje svetskih gradova klasifikovan je kao globalni grad sveta i druga je urbana privreda sa najbržim razvojem u Evropi: BDP po glavi stanovnika u gradu povećan je za 2,4% i zaposlenost za 4,7% u odnosu na prethodnu 2014. godinu.[16][17] Na nacionalnom nivou, Budimpešta je glavni grad Mađarske za poslovanje, koji čini 39% nacionalnog dohotka. Grad je 2015. imao bruto metropolitanski proizvod veći od 100 milijardi dolara, što ga je učinilo jednom od najvećih regionalnih privreda u Evropskoj uniji.[18][19] Budimpešta je takođe među prvih 100 gradova sa svetskim bruto domaćim proizvodima, prema merenju PricewaterhouseCoopers. Na globalnoj rang listi konkurentnosti gradova od strane obaveštajne jedinice ekonomista, Budimpešta se, između ostalih, nalazi iznad Tel Aviva, Lisabona, Moskve i Johanezburga.[20][21]

Mađarska održava sopstvenu valutu, mađarsku forintu, iako privreda ispunjava mastrihtske kriterijume, sa izuzetkom javnog duga, ali je odnos javnog duga prema BDP-u znatno ispod proseka Evropske unije sa 66,4% 2019. Mađarska narodna banka osnovana je 1924. godine, nakon raspada Austrougarske. Trenutno se fokusira na stabilnost cena sa ciljem inflacije od 3%.[22]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Arpadsko doba[uredi | uredi izvor]

U doba feudalizma ključni ekonomski faktor bila je zemlja. Novi ekonomski i socijalni poredak stvorili su privatno vlasništvo nad zemljom. Postoje tri oblika postojanja: kraljevsko, crkveno i svetovno privatno imanje. Kraljevsko imanje iz dinastije Arpadovići evoluiralo je iz plemenskih zemalja.

Poreklo svetovnih privatnih poseda datira od osvajanja plemenskih zajedničkih poseda, koji su sve više zaduženi za društvo i raste nad privatnim vlasništvom postajući lider.

Međutim, od osnivanja države kraljevski dar je takođe ušao u liniju umnožavanja u sekularnu liniju privatnog vlasništva. Ova organizacija je razvila feudalni posed, koji je imao dva elementa: drevno imanje i posede koje je dodelio papa Stefan I, a zatim i kraljevske donacije. Nad nosiocem neograničeno pravo koje je poslednji linearni naslednik dodelio skoro se vratio kralju. U poretku zakona koji su se promenili 1351. godine, kojim se ukida vlasništvo plemstva na slobodno raspolaganje. Plemstvu je zabranjena prodaja njihove nasleđene zemlje.

Panonska nizija je bila pogodnija za poljoprivredu od krupne stoke na ispaši, i stoga se neprestano povećavao u nekadašnjoj težini. U 11. i 12. veku susreli su se sistemi prirodne poljoprivrede i obrade zemljišta koji su menjali zemlju: ispaša životinja, i koristili su oplođenu zemlju do iscrpljivanja. Najvažniji alati za poljoprivredu bili su plug i vol.

Anžu[uredi | uredi izvor]

Mađarska privreda pre tranzicije[uredi | uredi izvor]

Fabrika konzervi (1880).
Privredna komora Budimpešte, početak 20. veka.

Mađarska privreda pre Drugog svetskog rata bila je prvenstveno orijentisana na poljoprivredu i malu proizvodnju. Strateški položaj Mađarske u Evropi i relativno visok nedostatak prirodnih resursa takođe su diktirali tradicionalno oslanjanje na spoljnu trgovinu. Na primer, njegov najveći proizvođač automobila, Magomobil (proizvođač Magosix), proizveo je ukupno nekoliko hiljada.[23] Početkom 1920-ih tekstilna industrija je počela brzo da se širi, a 1928. postala je najvažnija industrija u spoljnoj trgovini Mađarske koja je te godine izvozila tekstilne proizvode vredne više od 60 miliona pengi. Kompanije poput MÁVAG izvozile su lokomotive u Indiju i Južnu Ameriku, njena lokomotiva br. 601 je bila najveća i najmoćnija u Evropi u to vreme.

Od kasnih 1940-ih, komunistička vlada započela je nacionalizaciju industrije. U početku su nacionalizovane samo fabrike sa više od sto radnika; kasnije je ova granica smanjena na samo deset. U poljoprivredi je vlada započela uspešan program kolektivizacije. Od ranih pedesetih godina gradilo se sve više novih fabrika. Ova brza i prisilna industrijalizacija sledila je standardni staljinistički obrazac u nastojanju da podstakne samozadovoljniju privredu. Većinu privrednih aktivnosti sprovodila su državna preduzeća ili zadruge i državne farme. Godine 1968. staljinističku samodovoljnost zamenio je Novi ekonomski mehanizam, koji je Mađarsku ponovo otvorio za spoljnu trgovinu, dao ograničenu slobodu delovanju tržišta i omogućio ograničenom broju malih preduzeća da posluju u sektoru usluga.

Iako je Mađarska uživala jednu od najliberalnijih i najnaprednijih privreda bivšeg Istočnog bloka, i poljoprivreda i industrija počele su da pate od nedostatka investicija tokom 1970-ih, a neto spoljni dug Mađarske znatno je porastao - sa 1 milijarde dolara 1973. na 15 milijarde dolara 1993, uglavnom zbog subvencija potrošača i neprofitabilnih državnih preduzeća. Suočeni sa ekonomskom stagnacijom, Mađarska se odlučila za dalju liberalizaciju donošenjem zakona o zajedničkom ulaganju, uspostavljanjem poreza na dohodak i pridruživanjem Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci. Do 1988. godine Mađarska je razvila dvostepeni bankarski sistem i donela je značajno korporativno zakonodavstvo koje je otvorilo put ambicioznim tržišno orijentisanim reformama postkomunističkih godina.

Prelazak na tržišnu privredu[uredi | uredi izvor]

Sedište ING-a u Budimpešti.

Posle pada komunizma, bivši Istočni blok morao je da pređe sa jednopartijske, centralno planske privrede na tržišnu sa višepartijskim sistemom. Raspadom Sovjetskog Saveza, zemlje Istočnog bloka pretrpele su značajan gubitak na oba tržišta robe i subvencionisanje od Sovjetskog Saveza.[24] Na primer, Mađarska je izgubila skoro 70% svojih izvoznih tržišta u istočnoj i centralnoj Evropi. Gubitak spoljnih tržišta u Mađarskoj rezultirao je 800.000 nezaposlenih ljudi jer su sve neprofitabilne i neopravljive fabrike zatvorene.[25] Drugi oblik sovjetskog subvencionisanja koji je u velikoj meri pogodio Mađarsku nakon pada komunizma bio je gubitak programa socijalne zaštite. Zbog nedostatka subvencija i potrebe za smanjenjem izdataka, mnogi socijalni programi u Mađarskoj morali su da se smanje u pokušaju da smanje potrošnju. Kao rezultat toga, mnogi ljudi u Mađarskoj su pretrpeli neverovatne poteškoće tokom tranzicije ka tržišnoj privredi. Nakon privatizacije i smanjenja poreza u mađarskim preduzećima, nezaposlenost je naglo porasla na 12% 1991. (iznosila je 1,7% 1990), postepeno se smanjujući do 2001. Ekonomski rast, nakon pada 1991. na −11,9%, postepeno je rastao do kraja 1990-ih po prosečnoj godišnjoj stopi od 4,2%. Sa stabilizacijom nove tržišne privrede, Mađarska je zabeležila rast stranih investicija sa kumulativnim direktnim stranim investicijama u ukupnom iznosu većem od 60$ milijarde od 1989.[26]

Vlada Jožefa Antala 1990—94. započela je tržišne reforme merama za oslobađanje cena i trgovine, prerađenim poreskim i bankarskim sistemom zasnovanim na tržištu. Međutim, do 1994. troškovi prekomerne potrošnje vlade i kolebljive privatizacije postali su jasno vidljivi. Smanjenje subvencija za potrošače dovelo je do povećanja cena hrane, lekova, transportnih usluga i energije. Smanjen izvoz u bivši sovjetski blok i smanjenje industrijske proizvodnje doprineli su naglom padu BDP-a. Nezaposlenost je naglo porasla na oko 12% 1993. Teret spoljnog duga, jedan od najvećih u Evropi, dostigao je 250% godišnje izvozne zarade, dok su se deficit budžeta i tekućeg računa približili 10% BDP-a. Devalvacija valute (u cilju podrške izvozu), bez efikasnih mera stabilizacije, kao što je indeksacija zarada, izazvala je izuzetno visoku stopu inflacije, koja je 1991. dostigla 35% i blago se smanjivala do 1994, ponovo povećavajući 1995. U martu 1995, vlada premijera Đule Horna sprovela je program štednje, zajedno sa agresivnom privatizacijom državnih preduzeća i sirovim režimom koji podstiče izvoz, da bi smanjila zaduženost, smanjila deficit tekućeg računa i smanjila javnu potrošnju. Do kraja 1997. konsolidovani deficit javnog sektora smanjio se na 4,6% BDP-a pri čemu je potrošnja javnog sektora pala sa 62% BDP-a na ispod 50%. Deficit tekućeg računa smanjen je na 2% BDP-a, a državni dug je otplaćen na 94% godišnje izvozne zarade.

Međeri most u Budimpešti

Vlada Mađarske više ne zahteva finansijsku pomoć međunarodnog monetarnog fonda i otplatila je sav svoj dug fondu. Shodno tome, Mađarska uživa povoljne uslove zaduživanja. Izdavanje mađarskog državnog duga u stranoj valuti donosi rejting investicione klase od svih glavnih agencija za kreditni rejting, iako je nedavno zemlju degradirao Moody's, S&P i ostaje u negativnom izgledu forinte. Godine 1995. mađarska valuta, forinta, postala je konvertibilna za sve transakcije tekućih računa, a nakon članstva u organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj 1996, za gotovo sve transakcije kapitalnog računa. Od 1995. Mađarska je forintu vezala za korpu valuta (u kojoj američki dolar iznosi 30%), a centralna stopa prema korpi je devalvirana unapred najavljenom stopom, prvobitno postavljenom na 0,8% mesečno, forinta je sada potpuno slobodna valuta. Vladin program privatizacije završio se po rasporedu 1998: 80% BDP-a sada proizvodi privatni sektor, a strani vlasnici kontrolišu 70% finansijskih institucija, 66% industrije, 90% telekomunikacija i 50% sektora trgovine.

Nakon što je mađarski BDP opao za oko 18% od 1990. do 1993. i porastao za samo 1%—1,5% do 1996, snažne izvozne performanse potakle su rast BDP-a na 4,4% 1997, dok su se i drugi makroekonomski pokazatelji slično poboljšali. Ovi uspesi omogućili su vladi da se koncentriše 1996. i 1997. na velike strukturne reforme kao što su primena potpuno finansiranog penzijskog sistema (delimično po uzoru na čileanski penzijski sistem sa velikim modifikacijama), reforma visokog obrazovanja i stvaranje nacionalne riznice. Preostali ekonomski izazovi uključuju smanjenje fiskalnih deficita i inflacije, održavanje stabilnog spoljnog bilansa i dovršavanje strukturnih reformi poreskog sistema, zdravstvene zaštite i finansiranja lokalne samouprave. Nedavno je glavni cilj mađarske ekonomske politike bio da pripremi zemlju za ulazak u Evropsku uniju, kojoj se pridružila krajem 2004. godine.

Pre promene režima 1989, oko 65% trgovine Mađarske bilo je sa zemljama saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć. Krajem 1997. Mađarska je veći deo svoje trgovine preusmerila na zapad. Trgovina sa zemljama Evropske unije i organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj sada čini preko 70% i 80% ukupnog prometa. Nemačka je najvažniji mađarski trgovinski partner. SAD su postale šesto najveće izvozno tržište Mađarske, dok je Mađarska rangirana kao 72. najveće izvozno tržište SAD. Bilateralna trgovina između dve zemlje povećana je za 46% 1997. na više od 1 milijarde dolara. SAD su proširile na Mađarsku status najpovlašćenije države, generalizovani sistem preferencijala, osiguranje prekomorske privatne investicione korporacije i pristup izvozno-uvoznoj banci.

Sa oko 18 milijarde dolara direktnih stranih investicija od 1989, Mađarska je privukla više od jedne trećine svih FDI u centralnoj i istočnoj Evropi, uključujući i bivši Sovjetski Savez. Od toga, oko 6$ milijarde su došle od američkih kompanija. Strani kapital privlači kvalifikovana i relativno jeftina radna snaga, poreski podsticaji, moderna infrastruktura i dobar telekomunikacioni sistem.

Do 2006. ekonomski izgledi Mađarske su se pogoršali. Rast plata išao je u korak sa ostalim zemljama u regionu; međutim, ovaj rast je uglavnom bio podstaknut povećanom vladinom potrošnjom. To je rezultiralo povećanjem budžetskog deficita na preko 10% BDP-a, a stope inflacije predviđaju da prelaze 6%. Nuriel Rubini, ekonomista Bele kuće u Klintonovoj administraciji, izjavio je da je Mađarska nesreća koja čeka da se dogodi.[27]

Privatizacija u Mađarskoj[uredi | uredi izvor]

U januaru 1990. osnovana je državna agencija za privatizaciju (SPA, Állami Vagyonügynökség) koja je upravljala prvim koracima privatizacije. Zbog mađarskog spoljnog duga od 21,2 milijarde dolara, vlada je odlučila da proda državnu imovinu umesto da je besplatno deli narodu.[28] Populističke grupe napale su SPA jer je uprava nekoliko kompanija imala pravo da pronađe kupce i razgovara sa njima o uslovima prodaje, čime je „ukrala” kompaniju. Drugi razlog za nezadovoljstvo bio je taj što je država ponudila velike poreske subvencije i investicije u zaštitu životne sredine, koje ponekad koštaju više od prodajne cene kompanije. Paralelno sa akvizicijom kompanija, strani investitori pokrenuli su i mnoga ulaganja.

Vlada mađarskog demokratskog foruma desnog centra 1990—1994. odlučila je da sruši poljoprivredne zadruge razdvajanjem i davanjem mašina i zemljišta bivšim članovima.[29] Vlada je takođe uvela zakon o naknadi štete koji je nudio vaučere ljudima koji su posedovali zemlju pre nego što je nacionalizovana 1948. Ti ljudi (ili njihovi potomci) mogli su da zamene svoje bonove za zemlju koja je prethodno bila u vlasništvu poljoprivrednih zadruga, a koje su bile prinuđene da se odreknu dela zemlje u ove svrhe.

Male prodavnice i maloprodaja privatizovani su između 1990. i 1994. godine, međutim, grinfild investicija stranih maloprodajnih kompanija poput Tesko, Cora i Ikea imale su mnogo veći ekonomski uticaj.[28] Mnoga javna preduzeća su privatizovana, uključujući nacionalnu telekomunikacionu kompaniju Mađarski telekom, nacionalni konglomerat nafte i gasa MOL Group, kao i kompanije za snabdevanje i proizvodnju električne energije.[30]

Iako je većina banaka prodana stranim investitorima, najveća banka OTP i dalje je u mađarskom vlasništvu. Prodato je 20%—20% akcija stranim institucionalnim investitorima i dato organizacijama socijalnog osiguranja, 5% su kupili zaposleni, a 8% je ponuđeno na budimpeštanskoj berzi.[31]

Mađarska privreda od 1990.[uredi | uredi izvor]

Rast BDP-a, inflacija i aktivno stanovništvo u Mađarskoj 1990—2010.
BDP po stanovniku u USD po tržišnim cenama od 2000. u Mađarskoj 1991—2010.
Bruto dug opšte države u Mađarskoj, između ostalih zemalja i Evropska unija.

Godine 1995. mađarski fiskalni indeksi su se pogoršali: strane investicije su pale.[32] Zbog velike potražnje za uvoznom robom, Mađarska je takođe imala visok trgovinski deficit[33] i budžetski jaz, a nije mogla da postigne dogovor ni sa Međunarodnim monetarnim fondom.[34] Nakon što nije imao ministra finansija duže od mesec dana, premijer Đula Horn imenovao je Lajoša Bokroša za ministra finansija 1. marta 1995. Uveo je niz mera štednje 12. marta 1995. koje su imale sledeće ključne tačke: jednokratna devalvacija forinte od 9%, uvođenje stalne klizne devalvacije, dodatna carina od 8% na svu robu izuzev za izvore energije, ograničenje rasta zarada u javnom sektoru, pojednostavljena i ubrzana privatizacija. Paket je takođe obuhvatio smanjenja socijalne zaštite, uključujući ukidanje besplatnog visokog obrazovanja i stomatoloških usluga; smanjeni porodični dodaci, naknade za negu deteta i materinstva u zavisnosti od prihoda i bogatstva; smanjenje subvencija za lekove i povećanje starosne granice za odlazak u penziju.

Ove reforme nisu samo povećale poverenje investitora,[35] već su ih podržali i Međunarodni monetarni i Svetska banka.[36] Bokroš je oborio negativan rekord popularnosti: 9% stanovništva je želelo da ga vidi na „važnom političkom položaju”[37] i samo 4% je bilo uvereno da će reforme „u velikoj meri poboljšati finansije zemlje”.[32]

Godine 1996, Ministarstvo finansija je uvelo novi penzijski sistem umesto sistema koji u potpunosti podržava država: uvedeni su privatni računi penzijske štednje, koji se zasnivaju na 50% socijalnog osiguranja i 50% se finansiraju.[36]

Godine 2006. premijer Ferenc Đurčanj ponovo je izabran na platformi koja obećava ekonomsku „reformu bez štednje”. Međutim, nakon izbora u aprilu 2006, socijalistička koalicija pod Đurčanji predstavila je paket mera štednje kojima je planirano da smanji budžetski deficit na 3% BDP-a do 2008.

Zbog programa štednje, mađarska privreda je usporena 2007. godine.

Finansijska kriza 2008—2009.[uredi | uredi izvor]

Pad izvoza, smanjena domaća potrošnja i akumulacija osnovnih sredstava teško su pogodili Mađarsku tokom Svetske finansijske krize 2007, zbog čega je zemlja ušla u ozbiljnu recesiju od -6,4%, jednu od najgorih ekonomskih kontrakcija u svojoj istoriji.

Mađarska je 27. oktobra 2008. postigla sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom i Evropskom unijom o paketu spašavanja od 25 milijardi američkih dolara, sa ciljem vraćanja finansijske stabilnosti i poverenja investitora.[38]

Zbog neizvesnosti krize, banke su davale manje kredita što je dovelo do smanjenja investicija. To je zajedno sa svešću o cenama i strahom od bankrota dovelo do pada potrošnje što je zatim povećalo gubitak posla i još više smanjilo potrošnju. Inflacija nije značajno porasla, ali su se realne zarade smanjile.[39]

Činjenica da evro i švajcarski franak vrede mnogo više u forintama nego što su bili pre toga, uticala je na mnoge ljude. Prema Dejli telegrafu, statistika pokazuje da je više od 60 posto mađarskih hipoteka i zajmova za automobile denominovano u stranim valutama.[40] Posle izbora 2010. Fides premijera Viktora Orbana, mađarske banke bile su prisiljene da omoguće konverziju deviznih hipoteka na forinti.[41] Nova vlada takođe je nacionalizovala imovinu privatnih penzijskih fondova u iznosu od 13 milijardi dolara, koja bi potom mogla biti upotrebljena za podršku položaju državnog duga.[42]

Današnja mađarska privreda[uredi | uredi izvor]

Ekonomija je pokazala znakove oporavka 2011. smanjenjem poreskih stopa i umerenim rastom BDP-a od 1,7 procenata.[43]

Od novembra 2011. do januara 2012, sve tri glavne agencije za kreditni rejting smanjile su mađarski dug na neinvesticionu špekulativnu ocenu.[44][45][46] To je delimično zbog političkih promena koje stvaraju sumnje u nezavisnost mađarske narodne banke.[47]

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pisao je premijeru Viktoru Orbanu navodeći da novi propisi centralne banke, koji omogućavaju političku intervenciju, ozbiljno štete interesima Mađarske, odlažući razgovore o paketu finansijske pomoći. Orban je odgovorio da ako se ne postignem sporazum, sam će nešto preuzeti.[41]

Evropska komisija pokrenula je pravni postupak protiv Mađarske 17. januara 2012. Postupci se tiču mađarskog zakona o centralnoj banci, starosne granice za odlazak u penziju za sudije i tužioce, odnosno nezavisnosti kancelarije za zaštitu podataka.[48][49] Dan kasnije Orban je u pismu najavio spremnost da pronađe rešenja za probleme pokrenute u postupku za povredu prava.[50] Učestvovao je 18. januara na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta koja se takođe bavila mađarskim slučajem. Rekao je da je Mađarska obnovljena i reorganizovana pod evropskim principima. Takođe je izjavio da se problemi koje pokreće Evropska unija mogu rešiti lako, jednostavno i vrlo brzo. Dodao je da nijedna primedba evropske komisije nije uticala na novi ustav Mađarske.[51][52]

Nakon blage recesije 2012, BDP je ponovo porastao od 2014, a na osnovu prognoze komisije za zimu 2015. predviđa se da će se ubrzati na 3,3%. Dinamičniji ekonomski učinci pripisivali su se umereno rastućoj domaćoj potražnji i podržavali rast bruto investicija u osnovni kapital. Povećanje 3,8% u prvoj polovini 2014. je postignuto samo privremenim merama i faktorima, kao što su pojačana apsorpcija fondova Evropske unije i šema finansiranja centralne banke, koja je subvencionisala kredite za mala i srednja preduzeća.[53] Osnove rasta se nisu značajno promenile ni u 2015. kada je vlada podržala transfere fondova Evropske unije zajedno sa umereno uspešnim zajmovima centralne banke za ekonomsku revitalizaciju koje su podstakle rast BDP-a.

Fizička svojstva[uredi | uredi izvor]

Prirodni resursi[uredi | uredi izvor]

Topografska karta Mađarske.

Ukupna površina Mađarske iznosi 93.030 km² zajedno sa 690 km² površine vode, što ukupno čini 1% površine Evrope.

Skoro 75% mađarskog pejzaža čine ravnice. Dodatnih 20% površine zemlje čine podnožja čija nadmorska visina iznosi najviše 400 metara, viša brda i vodena površina čine preostalih 5%.

Dve ravnice koje zauzimaju tri četvrtine mađarskog područja su Alfeld i Mali Alfeld. Najznačajniji prirodni resurs Mađarske je obradivo zemljište. Oko 83% ukupne teritorije zemlje pogodno je za uzgoj,[54] 75% (oko 50% površine zemlje) pokriveno je obradivim zemljištem, što je izvanredan odnos u poređenju sa drugim zemljama Evropske unije. Mađarskoj nedostaju opsežni domaći izvori energije i sirovine potrebni za dalji industrijski razvoj.

Šume pokrivaju 19% zemlje. Nalaze se uglavnom u podnožju Severno mađarskih planina, kao što su Severna Ugarska, Prekodunavske planine i Alpokalja. Sastav šuma je raznolik, uglavnom hrast ili bukva, ali ostalo uključuje jelu, vrbu, bagrem i platan.

Lekovito kupatilo u Hevizu.

U evropskom smislu, mađarski podzemni rezervat vode jedan je od najvećih. Otuda je zemlja bogata potocima i toplim izvorima, kao i lekovitim izvorima i banjama. Od 2003. postoji 1250 izvora koji pružaju vodu topliju od 30 °C,[55] 90% mađarske vode za piće uglavnom se dobija iz takvih izvora.[56]

Glavne reke Mađarske su Dunav i Tisa. Dunav takođe protiče kroz delove Nemačke, Austrije, Slovačke, Srbije i Rumunije. Dugačka je unutra Mađarske 418 km. Reka Tisa je dugačka 444 km u zemlji. Mađarska ima tri glavna jezera. Jezero Balaton je najveće, ima 78 km dužine od 3 do 14 širine km, površine 592 km². Jezero Balaton je najveće srednjeevropsko jezero i prosperitetno turističko mesto i rekreaciono područje. Njene plitke vode omogućavaju letnje kupanje, a tokom zime njegova zaleđena površina pruža sadržaje za zimske sportove. Manje vodene površine uključuju jezero Velence (26 km²) u okrugu Fejer i jezeru Nežider (82 km²).

Infrastruktura[uredi | uredi izvor]

Transport[uredi | uredi izvor]

Ukupna dužina autoputeva u Mađarskoj.

Mađarska ima 31.058 km puteva i autoputeva od 1118 km. Ukupna dužina autoputeva udvostručila se u poslednjih deset godina sa najviše (106) kilometara izgrađenih 2006. Budimpešta je autoputevima direktno povezana sa austrijskom, slovačkom, slovenačkom, hrvatskom, rumunskom i srpskom granicom.

Zbog svog položaja i geografskih karakteristika, nekoliko transportnih koridora prelazi preko Mađarske. Panevropski koridori br. IV, V i X, i evropske rute br. E60, E71, E73, E75 i E77 prolaze kroz Mađarsku. Zahvaljujući svom radijalnom putnom sistemu, sve ove rute prolaze kroz Budimpeštu.

Aerodrom Ferenc List

U Mađarskoj postoji pet međunarodnih, četiri domaća, četiri vojna i nekoliko nejavnih aerodroma. Najveći je aerodrom Ferenc List Budimpešta koji se nalazi na jugoistočnoj granici. Godine 2008. aerodrom je imao 3.866.452 dolaznih i 3.970.951 odlaznih putnika.[57]

Godine 2006. mađarski železnički sistem bio je dugačak 7685 km, od kojih je 2791 km elektrificirano.

Komunalne usluge[uredi | uredi izvor]

Struja je dostupna u svakom naselju u Mađarskoj.

Cevovodni transport dostupan je u 2873 naselja, od čega 91,1%. Kako bi izbegla nestašicu gasa usled zaustavljanja ukrajinskih cevovoda u januaru 2009,[58] Mađarska učestvuje u projektima gasovoda Nabuko i Južni tok. Mađarska takođe ima strateške rezerve gasa: rezerva od 1,2 milijarde kubnih metara otvorena je u oktobru 2009.[59]

Godine 2008. 94,9% domaćinstava imalo je tekuću vodu.[60] Iako je odgovornost opštinskih vlada da ljudima obezbede zdravu vodosnabdevanje,[61] mađarska vlada i Evropska unija nude subvencije onima koji žele da razviju vodovod ili kanalizaciju.[62] Delimično zbog ovih subvencija, 71,3% svih stanova je povezano na kanalizaciju, u poređenju sa 50,1% 2000.[63]

Prodor Interneta je značajno porastao u poslednjih nekoliko godina: odnos domaćinstava koja imaju internet vezu porastao je sa 22,1% (od toga 49% širokopojasnog) 2005. na 48,4% (87,3% širokopojasnog) 2008.[64]

Ministarstvo privrede i transporta uvelo je program eHungary 2004. sa ciljem da svakoj osobi u Mađarskoj omogući pristup Internetu postavljanjem rutera eHungary u javnim prostorima poput biblioteka, škola i kulturnih centara.[65] Program takođe uključuje uvođenje mreže eCounsellor, usluge putem koje profesionalci pružaju pomoć građanima u efikasnom korišćenju elektronskih informacija, usluga i znanja.[66]

Sektori[uredi | uredi izvor]

Poljoprivreda[uredi | uredi izvor]

Tokaj vinograd sa sazrevanja grožđa.

Poljoprivreda je 2008. činila 4,3% BDP-a[67] i zajedno sa prehrambenom industrijom zauzimala je oko 7,7% radne snage.[68] Ove dve cifre predstavljaju samo primarnu poljoprivrednu proizvodnju: zajedno sa srodnim poslovima, poljoprivreda čini oko 13% BDP-a. Mađarska poljoprivreda je praktično samodovoljna i iz tradicionalnih razloga izvozno orijentisana:[54] izvoz povezan sa poljoprivredom čini 20—25% od ukupnog broja. Otprilike polovina ukupne površine Mađarske je poljoprivredna koja se obrađuje; ovaj odnos je istaknut među ostalim članicama EU. To je zbog povoljnih uslova zemlje, uključujući kontinentalnu klimu i Alfeld koje čine oko polovine mađarskog pejzaža. Najvažnije kulture su pšenica, kukuruz, suncokret, krompir, šećerna repa, repica i širok izbor voća (naročito jabuka, breskva, kruška, grožđe, lubenica, šljiva itd). Mađarska ima nekoliko vinskih regija, među kojima proizvode svetski poznato belo desertno Tokajsko vino i crvenu Bikovu krv. Još jedno tradicionalno svetski poznato alkoholno piće je voćna rakija pálinka.

U zemlji se uglavnom gaje goveda, svinje, živina i ovce. Stoka uključuje mađarsko sivo goveče koja je glavna turistička atrakcija u nacionalnom parku Hortobađ. Važna komponenta gastronomskog nasleđa zemlje sa oko 33.000 farmera angažovanih u industriji. Mađarska je drugi najveći svetski proizvođač i najveći izvoznik foa gra (koji uglavnom izvozi u Francusku).

Još jedan simbol mađarske poljoprivrede i kuhinje je aleva paprika (slatka i ljuta vrsta). Zemlja je jedan od vodećih svetskih proizvođača paprike, a centri za proizvodnju su Segedin i Kaloča.

Mađarska je 2018. proizvela 7,9 miliona tona kukuruza (15. najveći svetski proizvođač); 5,2 miliona tona pšenice; 1,8 miliona tona semena suncokreta (8. najveći svetski proizvođač); 1,1 milion tona ječma; 1 milion tona uljane repice (14. najveći svetski proizvođač); 941 hiljadu tona šećerne repe, koja se koristi za proizvodnju šećera i etanola; 674 hiljade tona jabuke; 539 hiljada tona grožđa; 330 hiljada tona krompira; 330 hiljada tona tritikale; pored manje proizvodnje ostalih poljoprivrednih proizvoda.[69]

Zdravstvena zaštita[uredi | uredi izvor]

Ukupna zdravstvena potrošnja kao procenat BDP-a za Mađarsku u poređenju sa raznim drugim državama prvog sveta od 2005. do 2008.

Mađarska ima univerzalni zdravstveni sistem koji se finansira od poreza, a koji organizuje državni nacionalni fond za zdravstvenu zaštitu (mađ. Országos Egészségbiztosítási Pénztár (OEP)). Zdravstveno osiguranje ne plaćaju direktno deca, roditelji sa bebom, studenti, penzioneri, siromašni, hendikepirani ljudi (uključujući fizičke i mentalne poremećaje), sveštenici i drugi zaposleni u crkvi.[70] Zdravlje u Mađarskoj može se opisati sa brzo rastućim očekivanim trajanjem života i vrlo niskom stopom smrtnosti novorođenčadi (4,9 na 1000 živorođenih 2012).[71] Mađarska je potrošila 7,4% BDP-a na zdravstvenu zaštitu 2009. (bilo je 7,0% 2000), niže od proseka organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Ukupni izdaci za zdravstvo iznosili su 1511 američkih dolara po stanovniku 2009, 1053 američkih dolara vladinog fonda (69,7%) i 458 američkih dolara privatnog fonda (30,3%),[72] ali su 2018. porasli na 2047 američkih dolara po stanovniku, otprilike porast od 33%, pri čemu je država finansirala 1439 američkih dolara (70,3%) od ukupnog broja u odnosu na privatno finansiranje 608 američkih dolara (29,7%).[73] Ovaj iznos je 6,6% ukupnog BDP-a zemlje, što je otprilike procenat smanjenja.[74]

Industrija[uredi | uredi izvor]

Glavni sektori mađarske industrije su teška industrija (rudarstvo, metalurgija, proizvodnja mašina i čelika), proizvodnja energije, mašinstvo, hemikalije, prehrambena industrija i proizvodnja automobila. Industrija se uglavnom oslanja na prerađivačku industriju, uključujući građevinarstvo. Godine 2008. činila je 29,32% BDP-a.[75] Zbog oskudnih izvora energije i sirovina, Mađarska je primorana da uvozi većinu ovih materijala kako bi zadovoljila zahteve industrije. Nakon prelaska na tržišnu privredu, industrija je podvrgnuta restrukturiranju i izuzetnoj modernizaciji. Vodeća industrija su mašine, zatim hemijska industrija (proizvodnja plastike, farmaceutski proizvodi), dok rudarstvo, metalurgija i tekstilna industrija u poslednje dve decenije gube na značaju. Uprkos značajnom padu u poslednjoj deceniji, prehrambena industrija i dalje daje do 14% ukupne industrijske proizvodnje i iznosi 7—8% izvoza zemlje.[76]

Skoro 50% potrošnje energije zavisi od uvezenih izvora energije. Gas i nafta se transportuju cevovodima iz Rusije koji čine 72% energetske strukture, dok nuklearna energija proizvedena u nuklearnoj elektrani Paks čini 53,6%.

Proizvodnja automobila[uredi | uredi izvor]

Završni pregled sklopljenih audija TT u Đeru.

Mađarska je omiljeno odredište stranih investitora u automobilskoj industriji što je rezultiralo prisustvom Dženeral motorsa (Sentgotard), Magyar Suzuki (Ostrogon), Mercedes-Benc (Kečkemet) i fabrike Audi (Đer) u Centralnoj Evropi.

Mercedes-Benc B-klase koju je proizveo nemački proizvođač automobila Mercedes-Benc u Kečkemetu.[77]

Od ukupnog mađarskog izvoza 17% je iz izvoza Audija, Opela i Suzukija. Sektor zapošljava oko 90.000 ljudi u više od 350 kompanija za proizvodnju automobilskih komponenata.[78]

Audi je izgradio najveći motor proizvodnog pogona Evrope (treći po veličini u svetu). Đer je postao najveći izvoznik u Mađarskoj sa ukupnim investicijama koje dostižu preko €3300 miliona do 2007.[79] Audijeva radna snaga okuplja Audi TT, Audi TT Roadster i Audi A3 u Mađarskoj. Fabrika isporučuje motore proizvođačima automobila Volksvagen, Škoda, Seat, a takođe i Lamborginiju.

Daimler AG ulaže 800 miliona evra i otvara do 2500 radnih mesta u novom pogonu za sklapanje u Kečkemetu[80] sa kapacitetom za proizvodnju 100.000 kompaktnih automobila Mercedes-Benc godišnje.[81]

Opel je proizveo 80.000 automobila Opel astra i 4000 Opel vektra od marta 1992. do 1998. u Sentgotardu.[82] Danas fabrika proizvodi oko pola miliona motora i cilindara godišnje.

Usluge[uredi | uredi izvor]

Tercijarni sektor je 2007. činio 64% BDP-a, a njegova uloga u mađarskoj privredi neprestano raste usled stalnih ulaganja u transport i druge usluge u poslednjih 15 godina. Smeštena u „srcu” Centralne Evrope, mađarska geostrateška lokacija ima značajnu ulogu u usponu uslužnog sektora, jer centralni položaj zemlje čini pogodnim i korisnim za investiranje.

Ukupna vrednost uvoza bila je 68,62 milijarde evra, vrednost izvoza bila je 68,18 milijardi evra 2007. Spoljašnji trgovinski deficit smanjio se za 12,5% u odnosu na prethodnu godinu, smanjujući se sa 2,4 milijarde na 308 miliona evra 2007. Iste godine 79% mađarskog izvoza i 70% uvoza obavljeno je unutar Evropske unije.[83]

Turizam[uredi | uredi izvor]

Jezero Balaton

Turizam zapošljava skoro 150 hiljada ljudi, a ukupan prihod od turizma bio je četiri milijarde evra 2008[84] Jedno od glavnih turističkih odredišta u Mađarskoj je Balaton, najveće slatkovodno jezero u Centralnoj Evropi, sa brojem od 1,2 miliona posetilaca 2008. Najposećenija regija je Budimpešta, mađarska prestonica je privukla 3,61 milion posetilaca 2008.

Mađarska je bila 24. najposećenija zemlja na svetu 2011.[85] Banjska kultura je svetski poznata, sa termalnim kupatilima svih vrsta i preko 50 banjskih hotela smeštenih u mnogim gradovima, od kojih svaki nudi priliku za odmor i širok spektar medicinskih i kozmetičkih tretmana.

Valuta[uredi | uredi izvor]

Valuta Mađarske je forinta od 1. avgusta 1946. Forinta se sastoji od 100 punila; međutim, budući da nisu u opticaju od 1999, koriste se samo u računovodstvu.

Postoji šest novčića (5, 10, 20, 50, 100, 200)[86] i šest novčanica (500, 1000, 2000, 5000, 10.000 i 20.000).[87] Kovanice od 1 i 2 forinte povučene su 2008, ali cene su ostale iste kao što prodavnice slede zvaničnu šemu zaokruživanja[88] za konačnu cenu. Novčanica od 200 forinti povučena je 16. novembra 2009.[89]

Ispunjavanje kriterijuma iz Mastrihta[uredi | uredi izvor]

Kriterijumi konvergencije Obaveza usvajanja Ciljani datum Dizajn kovanica evra
Zemlja Stopa inflacije Državne finansije Članstvo u evropskom valutnom mehanizmu Kamatna stopa Postavila država Preporučuje Evropska komisija
godišnja vlada deficita u BDP-u bruto državni dug prema BDP-u
Referentna vrednost maks. 3,2% maks. 3% maks. 60% min. 2 godine mak 6,5% N/A N / A N/A N/A
Mađarska 2,7%

(od decembra 2020)[90]

2.0%

(fiskalna godina 2019)[91]

66,3%[92] 0 godina 0,60%[93] da 2019—2020. N/A u toku

Socioekonomske karakteristike[uredi | uredi izvor]

Ljudski kapital[uredi | uredi izvor]

Učenje jezika među učenicima srednjeg obrazovanja u Mađarskoj 2007.

Obrazovanje u Mađarskoj je besplatno i obavezno od 5. do 16. godine.[94] Država obezbeđuje besplatno predškolsko obrazovanje za svu decu, osam godina opšteg obrazovanja i četiri godine opšteg ili stručnog obrazovanja višeg srednjeg nivoa. Sistem visokog obrazovanja sledi tricikličnu strukturu i kreditni sistem bolonjskog procesa. Vlade imaju za cilj da dostignu evropske standarde i podstaknu međunarodnu mobilnost stavljajući naglasak na digitalnu pismenost i poboljšavajući studije stranih jezika: sve srednje škole predaju strane jezike i za sticanje diplome potreban je najmanje jedan jezički sertifikat. Tokom protekle decenije, ovo je rezultiralo drastičnim porastom broja ljudi koji govore barem jedan strani jezik.[95]

Najprestižniji mađarski univerziteti su:

  • Univerzitet Semmelweis sa pet škola (medicinska škola, stomatologija, farmacija, sestrinstvo i fizičko vaspitanje).
  • Univerzitet Eotvos Lorand (koji je među 500 najboljih univerziteta na svetu)[96]
  • Univerzitet za tehnologiju i privredu u Budimpešti, smatra se najstarijim institutom za tehnologiju univerzitetskog ranga i strukture na svetu. Osnovan je 1782.
  • Univerzitet Korvinus u Budimpešti
  • Centralnoevropski univerzitet
  • Univerzitet u Pečuju
  • Univerzitet u Miškolcu
  • Univerzitet u Segedinu, 2010. je Svetska univerzitetska rang lista svrstala na 451. od 500. mesta univerziteta širom sveta.
  • Univerzitet u Debrecinu

Finansijske izvore za obrazovanje uglavnom izdaje država (čine 5,1—5,3% godišnjeg BDP-a).[94] Kako bi poboljšali kvalitet visokog obrazovanja, vlada podstiče doprinose studenata i kompanija. Još jedan važan doprinos je Evropska unija.

Matematički rezultat na PISA testovima 2006. u Mađarskoj, između ostalih zemalja.

Sistem ima slabosti, a najvažnije su segregacija i nejednak pristup kvalitetnom obrazovanju.[94] Izveštaj PISA je 2006. zaključio da su učenici osnovnih škola postigli bolje rezultate od proseka organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Učenici srednjih stručnih škola su postigli mnogo lošije rezultate.[97] Drugi problem je visoko obrazovanje: odgovor na potrebe regiona i tržišta rada je nedovoljan. Vladini planovi uključuju poboljšanje sistema karijernog vođenja i uspostavljanje nacionalne digitalne mreže koja će omogućiti praćenje poslova i olakšati integraciju na tržište rada.

Socijalno raslojavanje[uredi | uredi izvor]

Kao i većina postkomunističkih zemalja, na mađarsku privredu utiče socijalna raslojenost u pogledu prihoda i bogatstva, starosti, pola i rasnih nejednakosti.[98]

Lorencova kriva Danske, Mađarske i Namibije.

Mađarski Džini koeficijent od 0,269[99] zauzima jedanaesto mesto u svetu.[100] Grafikon na desnoj strani pokazuje da je Mađarska po jednakosti bliska svetskom lideru Danskoj. Najviših 10% stanovništva ostvaruje 22,2% prihoda. Prema poslovnom magazinu Napi Gazdaság, vlasnik najvećeg bogatstva, 300 milijardi forinti, je Šandor Demjan.[101] Sa druge strane, najnižih 10% dobija 4% prihoda. Uzimajući u obzir standardne pokazatelje Evropske unije (procenat populacije koja ima ispod 60% srednjeg prihoda po glavi stanovnika), 13% mađarskog stanovništva je pogođeno siromaštvom.[102] Prema izveštaju o humanom razvoju, vrednost pokazatelja siromaštva u zemlji iznosi 2,2% (treće od 135 zemalja),[103] a vrednost indeksa humanog razvoja iznosi 0,879 (43. od 182).

Starosna piramida Mađarske.

Stopa plodnosti u Mađarskoj je, kao i u mnogim evropskim zemljama, vrlo niska: 1,34 dece/žena (205. mesto u svetu).[104] Očekivani životni vek pri rođenju je 73,3 godine, dok je kod žena 57,6 i 53,5 za muškarce. Prosečni očekivani životni vek ukupno iznosi 73,1 godine.[105]

Vrednost mađarskog indeksa razvoja rodno zasnovanog od 0,879,[103] predstavlja 100% njegove vrednosti indeksa humanog razvoja (treći najbolji na svetu). Od 55,5% ženske populacije (između 15 i 64) učestvuje u radnoj snazi, a odnos devojčica i dečaka u osnovnom i srednjem obrazovanju je 99%.[104]

Etnička nejednakost, koja pogađa prvenstveno Rome u Mađarskoj, predstavlja ozbiljan problem. Iako je definicija romskog identiteta kontroverzna,[106] kvalitativne studije dokazuju da se stopa zaposlenosti Roma značajno smanjila nakon revolucije 1989.[107] usled ogromnog otpuštanja nekvalifikovanih radnika[108] tokom tranzicionih godina, više od jedna trećina Roma bila je isključena sa tržišta rada.[109] Zbog toga je ovaj etnički sukob suštinski povezan sa nejednakošću dohotka u zemlji[110] — najmanje dve trećine od najsiromašnijih 300.000 ljudi u Mađarskoj su Romi. Pored toga, etnička diskriminacija je izuzetno visoka, 32% Roma doživljava diskriminaciju kada traži posao.[111] Shodno tome, novi Romi koji ulaze na tržište retko mogu naći posao što stvara deficit motivacije i dalje jača segregaciju i nezaposlenost.[112]

Institucionalni kvalitet[uredi | uredi izvor]

Dvadeset godina nakon promene režima, politička korupcija ostaje ozbiljno pitanje u Mađarskoj.[113] Prema Transparensi internašonal iz Mađarske, gotovo jedna trećina najviših menadžera tvrdi da redovno podmićuje političare. Većina ljudi (42%) u Mađarskoj misli da je sektor koji je najviše pogođen podmićivanjem sistem političkih partija.[114] Podmićivanje je uobičajeno u zdravstvenom sistemu u obliku isplate zahvalnosti — 92% svih ljudi smatra da bi trebalo platiti glavnom hirurgu koji radi operaciju srca ili akušeru za rođenje deteta.[115]

Drugi problem je administrativni teret: po lakoći poslovanja Mađarska se nalazi na 47. mestu od 183 zemlje sveta.[116] Pet dana potrebnih za pokretanje novog posla zauzima 29. mesto,[104] a zemlja je na 122. mestu po lakoći plaćanja poreza.[117]

U skladu sa teorijom podele vlasti, pravosudni sistem je nezavisan od zakonodavne i izvršne vlasti.[118] Shodno tome, vlada ne utiče na sudove i tužilaštva. Međutim, pravni sistem je spor i preopterećen, što čini postupke i presude dugotrajnim i neefikasnim.[119] Takav pravosudni sistem teško da može procesuirati korupciju i zaštititi finansijske interese zemlje.[113]

Učešće države[uredi | uredi izvor]

Monetarna politika[uredi | uredi izvor]

Chart showing the base rate of Hungarian National Bank.
Osnovna stopa Mađarske narodne banke (MNB).
Mađarska narodna banka.

Mađarska narodna banka je organizacija odgovorna za kontrolu monetarne politike zemlje koja je centralna banka u Mađarskoj.[120] Prema mađarskom zakonu o narodnoj banci (koji je stupio na snagu 2001),[121] primarni cilj je postizanje i održavanje stabilnosti cena. Ovaj cilj je u skladu sa evropskom i međunarodnom praksom.

Stabilnost cena znači postizanje i održavanje u osnovi niske, ali pozitivne stope inflacije. Prema međunarodnim zapažanjima, ovaj nivo je oko 2—2,5%, dok evropska centralna banka cilja na stope inflacije niže, ali blizu 2% u srednjoročnom periodu.[122] Budući da je Mađarska u procesu sustizanja, dugoročni cilj je nešto viša cifra, oko 2,3—3,2%. Stoga je srednjoročni cilj inflacije mađarske narodne banke 3%.[123]

Što se tiče sistema deviznog kursa, sistem se koristi od 26. februara 2008, usled čega mađarska forinta fluktuira u skladu sa efektima tržišta u odnosu na referentnu valutu, evro.

Kurs forinta od juna 2008. do septembra 2009.

Grafikon na desnoj strani prikazuje kurs forinte za britansku funtu, evro, švajcarski franak i američki dolar od juna 2008. do septembra 2009. Ukazuje da je relativno jaka forinta oslabila od početka finansijske krize i da je njena vrednost nedavno krenula nagore.

U poređenju sa evrom, forinta je bila na vrhuncu 18. juna 2008. kada je 1000Ft iznosila 4,36€, a 1€ 229,11Ft. Forinta je najmanje vredela 6. marta 2009; danas je 1000Ft iznosilo 3,16€, a 1€ 316Ft.

U poređenju sa američkim dolarima, najskuplji / najjeftiniji datumi su 22. jun 2008. i 6. mart 2009. sa stopama od 1000HUF/USD 6,94 i 4,01.

Evro je 24. marta 2015. iznosio 299.1450, a USD 274.1650.

Fiskalna politika[uredi | uredi izvor]

U Mađarskoj državni prihodi čine 44%, a rashodi 45% BDP-a, što je relativno visoko u poređenju sa ostalim članicama Evropske unije.[124] Istorijski razlozi kao što su socijalistička ekonomska tradicija, kao i kulturne karakteristike koje podržavaju paternalističko ponašanje države ukazuju zašto ljudi imaju uobičajeni refleks zbog kojeg traže državne subvencije.[125] Neki ekonomisti  osporavaju ovu tačku, tvrdeći da su rashodi dostigli kritični iznos iz 2001, tokom dva levičarska vladina ciklusa.

Paralelno sa pridruživanjem Evropske unije, zemlja je preuzela i zadatak pridruživanja evrozoni. Kriterijumi iz Mastrihta koji čine uslov za pridruživanje deluju kao merodavna smernica mađarskoj fiskalnoj politici. Iako je postignut izuzetan napredak, statistika poslednjih godina i dalje ukazuje na značajna odstupanja između kriterijuma i fiskalnih indeksa. Ni ciljni datum za prilagođavanje evra nije utvrđen.

Deficit opšte države pokazao je drastičan pad na -3,4% (2008) sa -9,2% (2006).[126] Prema prognozi MNB-a, 2011. deficit je pao ispod kriterijuma od 3,0%.[127]

Drugi kriterijum za koji se utvrdi da nedostaje je odnos bruto državnog duga prema BDP-u koji od 2005. premašuje dozvoljenih 60%.[128] Prema podacima ESA95, 2008. se taj odnos povećao sa 65,67% na 72,61%, što je prvenstveno rezultat zahteva iz paketa finansijske pomoći koji je ugovorio međunarodni monetarni fond.[129]

Platni bilans Mađarske na njenom tekućem računu negativan je od 1995. godine, oko 6—8% tokom 2000-ih[130] dostigavši negativni vrhunac od 8,5% 2008. Ipak, deficit tekućeg računa će se očekivano smanjiti u narednom periodu, jer će se uvoz smanjivati u poređenju sa izvozom kao efekat finansijske krize.[131]

Poreski sistem[uredi | uredi izvor]

U Mađarskoj je reforma poreza 1988. uvela sveobuhvatan poreski sistem koji se uglavnom sastoji od centralnih i lokalnih poreza, uključujući porez na porez na dohodak, na dobit i na dodatu vrednost.[132] Među ukupnim poreskim prihodima odnos lokalnih poreza iznosi samo 5%, dok prosek Evropske unije iznosi 30%.[133] Do 2010. oporezivanje pojedinca bilo je progresivno, utvrđujući poresku stopu na osnovu dohotka pojedinca: sa godišnjom zaradom do 1.900.000 forinti porez je iznosio 18%, porez na dohodak iznad ove granice od 1. jula 2009. bio je 36%.[134]

Na osnovu novog poreskog režima sa jednom stopom, uvedenog u januaru 2011, ukupna poreska stopa za sve opsege dohotka iznosi 16%. Prema prijavama poreza na dohodak iz 2008, 14,6% poreskih obveznika naplaćeno je za 64,5% ukupnih poreskih opterećenja.[135] Pre novog režima poreza na dobit bio je utvrđen na 16% pozitivne oporezive vrednosti, uz dodatni porez koji se naziva porez na solidarnost od 4%, čija se mera izračunava na osnovu rezultata pre oporezivanja preduzeća (porez na solidarnost koristi se od septembra 2006). Stvarna vrednost koja se može naplatiti može se razlikovati u ova dva slučaja. Od januara 2011, prema novom režimu poreza na dobit, poreska stopa je podeljena na dva dela korporacije koje imaju prihod pre oporezivanja ispod 500 miliona HUF (oko 2,5 miliona USD) sniženo je na 10%, a 16% je ostalo za sve ostale kompanije do 2013. Posle ovoga, jedinstvena stopa poreza na dobit biće 10%, nezavisno od veličine neto prihoda pre oporezivanja. U januaru 2017. porez na dobit je objedinjen po stopi od 9%, najnižoj u Evropskoj uniji. Stopa poreza na dodatu vrednost u Mađarskoj je 27%, najviša u Evropi, od 1. januara 2012.[136]

Razni podaci[uredi | uredi izvor]

Sledeća tabela prikazuje glavne ekonomske pokazatelje u periodu 1980—2018. Inflacija ispod 2% je u zelenoj boji.[137]

Godine BDP BDP po glavi stanovnika Rast BDP-a Stopa inflacije

(u procentima)

Nezaposlenost

(u procentima)

Državni dug

(u % BDP-a)

1980 68.3 6,376 Rast0.2% Negativan rast9.3% 0.6% n/a
1981 Rast76.8 Rast7,182 Rast2.3% Negativan rast4.5% Pozitivan pad0.2% n/a
1982 Rast84.0 Rast7,850 Rast2.8% Negativan rast7.0% Stagnacija0.2% n/a
1983 Rast87.9 Rast8,235 Rast0.7% Negativan rast6.4% Stagnacija0.2% n/a
1984 Rast93.5 Rast8,784 Rast2.7% Negativan rast8.7% Pozitivan pad0.1% n/a
1985 Rast96.2 Rast9,075 Pad−0.3% Negativan rast7.0% Pozitivan pad0.0% n/a
1986 Rast99.6 Rast9,434 Rast1.5% Negativan rast5.3% Negativan rast0.2% n/a
1987 Rast106.2 Rast10,108 Rast4.0% Negativan rast8.7% Negativan rast0.3% n/a
1988 Rast109.9 Rast10,502 Pad−0.1% Negativan rast15.8% Negativan rast0.5% n/a
1989 Rast115.0 Rast11,039 Rast0.7% Negativan rast17.0% Stagnacija0.5% n/a
1990 Stagnacija115.0 Rast11,101 Pad−3.5% Negativan rast29.0% Negativan rast2.1% n/a
1991 Pad104.9 Pad10,114 Pad−11.9% Negativan rast34.2% Negativan rast8.4% n/a
1992 Pad104.0 Pad10,027 Pad−3.1% Negativan rast23.0% Negativan rast9.3% n/a
1993 Rast105.9 Rast10,214 Pad−0.6% Negativan rast22.5% Negativan rast11.3% n/a
1994 Rast111.3 Rast10,755 Rast2.9% Negativan rast18.9% Pozitivan pad10.1% n/a
1995 Rast116.5 Rast11,274 Rast2.5% Negativan rast28.3% Negativan rast10.2% 84.1%
1996 Rast118.7 Rast11,500 Stagnacija0.0% Negativan rast23.5% Pozitivan pad9.9% Pozitivan pad71.3%
1997 Rast124.8 Rast12,112 Rast3.3% Negativan rast18.3% Pozitivan pad8.7% Pozitivan pad61.9%
1998 Rast131.5 Rast12,793 Rast4.2% Negativan rast14.2% Pozitivan pad7.8% Pozitivan pad59.8%
1999 Rast137.7 Rast13,427 Rast3.2% Negativan rast10.0% Pozitivan pad7.0% Pozitivan pad59.7%
2000 Rast146.7 Rast14,348 Rast4.2% Negativan rast9.8% Pozitivan pad6.4% Pozitivan pad55.0%
2001 Rast155.6 Rast15,259 Rast3.8% Negativan rast9.2% Pozitivan pad5.7% Pozitivan pad51.6%
2002 Rast165.3 Rast16,242 Rast4.5% Negativan rast5.3% Negativan rast5.8% Negativan rast54.8%
2003 Rast174.8 Rast17,236 Rast3.8% Negativan rast4.7% Negativan rast5.9% Negativan rast57.4%
2004 Rast188.5 Rast18,632 Rast5.0% Negativan rast6.8% Negativan rast6.1% Negativan rast58.3%
2005 Rast202.9 Rast20,093 Rast4.4% Negativan rast3.6% Negativan rast7.2% Negativan rast60.2%
2006 Rast217.1 Rast21,544 Rast3.9% Negativan rast3.9% Negativan rast7.5% Negativan rast64.4%
2007 Rast223.9 Rast22,240 Rast0.4% Negativan rast8.0% Pozitivan pad7.4% Negativan rast65.3%
2008 Rast230.2 Rast22,913 Rast0.9% Negativan rast6.1% Negativan rast7.8% Negativan rast71.2%
2009 Pad216.6 Pad21,594 Pad−6.6% Negativan rast4.2% Negativan rast10.0% Negativan rast77.5%
2010 Rast220.6 Rast22,026 Rast0.7% Negativan rast4.9% Negativan rast11.2% Negativan rast80.2%
2011 Rast228.9 Rast22,923 Rast1.7% Negativan rast3.9% Pozitivan pad11.0% Negativan rast80.4%
2012 Rast229.5 Rast23,107 Pad−1.6% Negativan rast5.7% Stagnacija11.0% Pozitivan pad78.4%
2013 Rast238.4 Rast24,060 Rast2.0% Rast1.7% Pozitivan pad10.2% Pozitivan pad77.1%
2014 Rast253.1 Rast25,623 Rast4.2% Pozitivan pad−0.2% Pozitivan pad7.7% Pozitivan pad76.6%
2015 Rast264.8 Rast26,863 Rast3.5% Pozitivan pad−0.1% Pozitivan pad6.8% Negativan rast76.7%
2016 Rast273.6 Rast27,833 Rast2.3% Rast0.4% Pozitivan pad5.1% Pozitivan pad76.0%
2017 Rast290.3 Rast29,627 Rast4.1% Negativan rast2.4% Pozitivan pad4.2% Pozitivan pad73.4%
2018 Rast312.1 Rast31,914 Rast4.9% Negativan rast2.8% Pozitivan pad3.7% Pozitivan pad70.8%

Domaćinstva sa pristupom fiksnoj i mobilnoj telefoniji:

  • broj domaćinstava — 4.001.976 (oktobar 2011)
  • broj fiksnih telefona — 2.884.000 (oktobar 2011)
  • fiksni telefoni/domaćinstva — 72,1% (oktobar 2011)
  • fiksni telefoni/stanovnici — 28,9% (oktobar 2011)
  • broj pretplata na mobilni telefon — 11.669.000 (oktobar 2011)
  • pretplate na mobilne telefone/stanovnici (penetracija mobilnih telefona) — 117,1% (decembar 2011)

Stopa penetracije širokopojasne mreže:

  • broj fiksne širokopojasne mreže — 2.111.967 (oktobar 2011)
  • broj mobilne širokopojasne mreže — 1.872.178 (oktobar 2011)
  • fiksni širokopojasni pristup po domaćinstvima — 52,8% (decembar 2011)
  • mobilni širokopojasni pristup po domaćinstvima — 43,4% (januar 2012)

Pojedinci koji koriste računar i internet:[138]

  • računar — 65% (2009)
  • internet — 62% (2009)

Spoljni odnosi[uredi | uredi izvor]

Evropska unija[uredi | uredi izvor]

Grafički prikaz mađarskog izvoza proizvoda u 28 kategorija označenih bojama.

Mađarska se pridružila Evropskoj uniji 5. januara 2004. nakon uspešnog referenduma.[139] Sistem slobodne trgovine Evropske unije pomaže Mađarskoj, za izvoz i uvoz.

Nakon pristupanja Evropskoj uniji, mađarski radnici mogli su odmah da odu na posao u Irsku, Švedsku i Ujedinjeno Kraljevstvo. Druge zemlje su uvele ograničenja.[140]

Spoljna trgovina[uredi | uredi izvor]

Godine 2007. 25% celokupnog izvoza Mađarske bilo je visoke tehnologije, što je peti najveći odnos u Evropskoj uniji nakon Malte, Kipra, Irske i Holandije. Prosek EU10 je 2007. iznosio 17,1%, a evrozone 16%.[104]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „World Economic Outlook Database, October 2020”. IMF.org. International Monetary Fund. Pristupljeno 22. 10. 2020. 
  2. ^ „Global Economic Prospects, June 2020”. openknowledge.worldbank.org. World Bank. str. 80. Pristupljeno 10. 6. 2020. 
  3. ^ „The World Factbook”. Central Intelligence Agency. Pristupljeno 18. 1. 2019. 
  4. ^ „.In January–December 2017 The value of exports amounted to EUR 100.6 billion (HUF 31,103 billion) and that of imports to EUR 92.5 billion (HUF 28,602 billion). EUR/USD was 1,25x100.6 and 92.5.”. Hungarian Central Statistical Office. 
  5. ^ „World Bank Country Classification”. Pristupljeno 30. 9. 2014. 
  6. ^ „Hungary”. International Monetary Fund. Pristupljeno 6. 9. 2015. 
  7. ^ „External trade surplus was EUR 604 million in December”. Hungarian Central Statistical Office. 10. 3. 2016. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  8. ^ „GDP - composition, by end use”. CIA World Factbook. 2016. Arhivirano iz originala 06. 12. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2016. 
  9. ^ „Hungary”. CIA World Factbook. 2016. Pristupljeno 11. 3. 2016. 
  10. ^ „Export Partners of Hungary”. CIA World Factbook. 2016. Arhivirano iz originala 06. 12. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2016. 
  11. ^ Tourism Highlights 2015 Edition. World Tourism Organization. 10. 3. 2016. ISBN 9789284416899. doi:10.18111/9789284416899. 
  12. ^ „Electronics”. HIPA. Arhivirano iz originala 15. 3. 2016. g. Pristupljeno 11. 3. 2016. 
  13. ^ „In the period of July–September 2017, the average number of employed people was 4,451 thousand, 60 thousand more than a year earlier. The employment rate of people aged 15–64 increased to 68.7%.”. KSH. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  14. ^ „In the period of September–November 2017, the average number of unemployed people was 178 thousand, 30 thousand fewer than a year earlier, and the unemployment rate decreased by 0.7 percentage point to 3.8%”. Hungarian Central Statistical Office. Pristupljeno 4. 1. 2018. 
  15. ^ „Top - Hungary”. startupRANKING. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  16. ^ „BUDAPEST EUROPE'S SECOND FASTEST-DEVELOPING URBAN ECONOMY, STUDY REVEALS - The study examines the development of the world's 300 largest urban economies, ranking them according to the pace of development.”. Brookings Institution. 2015-01-23. Arhivirano iz originala 10. 10. 2017. g. Pristupljeno 2016-03-08. 
  17. ^ „The World According to GaWC 2010”. lboro.ac.uk. 13. 4. 2010. Pristupljeno 2014-05-12. 
  18. ^ Istrate, Emilia. „Global MetroMonitor | Brookings Institution”. Brookings.edu. Arhivirano iz originala 5. 6. 2013. g. Pristupljeno 2013-06-10. 
  19. ^ „Hungary's GDP (IMF, 2016 est.) is $265.037 billion x 39% = $103,36 billion”. Portfolio online financial journal. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 2013-06-10. 
  20. ^ „Benchmarking global city competitiveness” (PDF). Economist Intelligence Unit. 2012. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 7. 2014. g. Pristupljeno 12. 5. 2014. 
  21. ^ „ukmediacentre.pwc.com”. PricewaterhouseCoopers. Arhivirano iz originala 31. 5. 2013. g. Pristupljeno 2014-05-12. 
  22. ^ „Monetary Policy”. Hungarian National Bank. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  23. ^ G.N. Georgano Cars: Early and Vintage, 1886–1930.
  24. ^ „Warum die UdSSR nicht in die DDR einmarschierte”. Pristupljeno 18. 2. 2020. 
  25. ^ „The Political and Economic Transition in Hungary” (PDF). 
  26. ^ „CIA – The World Factbook – Hungary”. 
  27. ^ Lynch, David J. (23. 6. 2006). „Hungary faces enormous economic hurdles”. USAToday. Pristupljeno 5. 12. 2008. 
  28. ^ a b Iván Major (2003). Privatization in Hungary and its Aftermath. Edward Elgar Publishing. ISBN 978-1-84064-613-9. Pristupljeno 5. 1. 2010. 
  29. ^ B. Vizvári; Zs. Bacsi (2. 6. 2003). „Structural Problems in Hungarian Agriculture After the Political Turnover”. Journal of Central European Agriculture. Pristupljeno 5. 1. 2010. 
  30. ^ Árpád Kovács. „Privatisation in Hungary (1990–2000)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 7. 6. 2011. g. Pristupljeno 5. 1. 2010. 
  31. ^ Anna Canning; Paul Hare. „Political Economy of Privatization in Hungary: A Progress Report” (PDF). Edinburgh: Department of Economics, Heriot-Watt University. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 10. 2011. g. Pristupljeno 5. 1. 2010. 
  32. ^ a b „Hungarian Finance Minister Lajos Bokros Explains His Package”. The World Bank. Pristupljeno 12. 11. 2009. 
  33. ^ „External trade by groups of countries in HUF (1991–2003)”. KSH. Arhivirano iz originala 18. 05. 2012. g. Pristupljeno 12. 11. 2009. 
  34. ^ „Viták kereszttüzében: a Bokros-csomag (The Bokros Package in the Crossfire)” (na jeziku: mađarski). Világgazdaság Online. 15. 12. 2008. Arhivirano iz originala 16. 3. 2010. g. Pristupljeno 12. 11. 2009. 
  35. ^ „Background Note: Hungary”. Bureau of Public Affairs: Electronic Information and Publications Office. jun 2009. Pristupljeno 12. 11. 2009. 
  36. ^ a b Mitchell A. Orenstein (2008). Privatizing pensions: the transnational campaign for social security reform. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13697-4. Pristupljeno 12. 11. 2009. 
  37. ^ „Romló közhangulat, stabilizálódó Fidesz-előny (Deteriorating Public Morale, Fidesz's Advantage Stabilizing” (na jeziku: mađarski). Medián. 14. 2. 2007. Arhivirano iz originala 16. 02. 2007. g. Pristupljeno 12. 11. 2009. 
  38. ^ Kate Connolly; Ian Traynor (29. 10. 2008). „Hungary receives rescue package, with strings attached”. The Guardian. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  39. ^ „Economy and Society, January–March 2009” (PDF). Hungarian Central Statistical Office. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  40. ^ Damien Mc Elroy (26. 2. 2009). „Global Financial Crisis: Hungary”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  41. ^ a b Zoltan Simon (30. 12. 2011). „Hungary's Bailout Chance Wanes as Lawmakers Snub IMF, EU Over Central Bank”. Bloomberg. Pristupljeno 30. 12. 2011. 
  42. ^ Zoltan Simon (22. 12. 2011). „Hungary Top Court May Rule on Pension Fund Nationalization Case”. Bloomberg. Pristupljeno 30. 12. 2011. 
  43. ^ „Hungary GDP grows 1.4% yr/yr in Q4, up 1.7% in 2011”. BBJ. Arhivirano iz originala 29. 3. 2012. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  44. ^ „Hungary borrowing costs rise on junk downgrade”. BBC. 22. 12. 2011. Pristupljeno 27. 12. 2011. 
  45. ^ „Hungary: playing chicken”. The Guardian. 25. 12. 2011. Pristupljeno 27. 12. 2011. 
  46. ^ „Third ratings agency gives Hungary a junk credit rating”. BBC. 6. 1. 2012. Pristupljeno 9. 1. 2012. 
  47. ^ Terminal Risks for Independent Fiscal Institutions: Lessons from IFIs in Hungary and Venezuela.
  48. ^ Barroso says unwillingness of Hungary to make changes pushes EC to act against Budapest Arhivirano 18 januar 2012 na sajtu Wayback Machine, Politics.hu, 17 January 2012; accessed 21 January 2012
  49. ^ EU opens legal action against Hungary over new laws, BBC News, 17 January 2012; accessed 21 January 2012
  50. ^ Orbán says Hungary ready to cooperate to resolve EU infringement issues Arhivirano 26 novembar 2013 na sajtu Wayback Machine, Politics.hu, 18 January 2012; accessed 21 January 2012
  51. ^ Orbán tells European Parliament disputes a natural result of Hungarian government’s “magnificent” efforts Arhivirano 26 novembar 2013 na sajtu Wayback Machine, Politics.hu, 18 January 2012; accessed 21 January 2012
  52. ^ Hungary PM Orbán fights back in European Parliament, BBC News, 18 January 2012; accessed 21 January 2012
  53. ^ Commission Staff Working Document: Country Report Hungary 2015 including an in-depth review on the prevention and correction of macroeconomic imbalances http://ec.europa.eu/europe2020/pdf/csr2015/cr2015_hungary_en.pdf
  54. ^ a b „The Hungarian agriculture and food industry in figures” (PDF). Ministry of Agriculture and Rural Development. 2008. str. 5. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 7. 2011. g. Pristupljeno 31. 12. 2009. 
  55. ^ „A hévízfeltárás, -termelés, -hasznosítás alakulása (Figures of the Exploration, Production, and Utilization of Thermal Springs)” (na jeziku: mađarski). Hungarian Ministry of Environment and Water. Arhivirano iz originala 3. 7. 2007. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  56. ^ „Magyarország természetföldrajzi adottságai (Geographical Properties of Hungary)” (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  57. ^ „Traffic of Budapest/Ferihegy Airport”. Hungarian Central Statistical Office. Arhivirano iz originala 18. 05. 2012. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  58. ^ Krisztina Than; Balazs Koranyi (7. 1. 2009). „Hungary receives no gas via Ukraine, industry suffers”. Reuters. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  59. ^ „Átadták a biztonsági földgáztárolót Algyőn (Security Gas Reserve Opened in Algyő)” (na jeziku: mađarski). Hungarian News Agency Corp. 1. 10. 2009. Arhivirano iz originala 10. 05. 2010. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  60. ^ „Settlements and dwellings with public water supply”. Hungarian Central Statistical Office. Arhivirano iz originala 18. 05. 2012. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  61. ^ Ibolya Gazdag; János Rémai. „Hungarian National Wastewater Program”. Hungarian Ministry of Transport, Communication, and Water Management. Arhivirano iz originala 21. 7. 2011. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  62. ^ „Hungary: Water & Wastewater Industry”. 18. 2. 2009. Arhivirano iz originala 20. 1. 2013. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  63. ^ „Settlements and dwellings with public sewerage”. Hungarian Central Statistical Office. Pristupljeno 18. 1. 2010. [mrtva veza]
  64. ^ „ICT usage in households and by individuals”. Hungarian Central Statistical Office. Pristupljeno 18. 1. 2010. [mrtva veza]
  65. ^ „eHungary Program 2.0” (PDF). Hungarian Ministry of Economy and Transport. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 8. 2008. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  66. ^ Marianna Posfai (8. 1. 2008). „eHungary”. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  67. ^ „Value and distribution of gross value added by industries”. Hungarian Central Statistical Office. 2009. Pristupljeno 31. 12. 2009. [mrtva veza]
  68. ^ „Number of employed persons by industries”. Hungarian Central Statistical Office. 2009. Pristupljeno 31. 12. 2009. [mrtva veza]
  69. ^ Hungary production in 2018, by FAO
  70. ^ „Figyelő online -Társadalom - Dőzsölők és szűkölködők - Miből gazdálkodnak az egyházak?”. Figyelő.hu. Arhivirano iz originala 17. 4. 2015. g. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  71. ^ „STADAT – 1.1. Népesség, népmozgalom (1949– )”. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  72. ^ „Newsroom”. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  73. ^ „Hungary - OECD Data”. theOECD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-09-23. 
  74. ^ „Health resources - Health spending - OECD Data”. theOECD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-09-23. 
  75. ^ „Elemzői reakciók az ipari termelési adatra (Analysts' Reaction on Industrial Production Data)” (na jeziku: mađarski). 7. 4. 2009. Arhivirano iz originala 27. 2. 2012. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  76. ^ „Food Industry”. Arhivirano iz originala 13. 7. 2011. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  77. ^ „Mercedes Attacks BMW From Hungary With New Facility”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 22. 07. 2013. g. Pristupljeno 29. 3. 2012. 
  78. ^ „Automotive Industry”. Arhivirano iz originala 13. 7. 2011. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  79. ^ „The automotive industry in Hungary - Engine of growth”. The Hungarian Investment and Trade Development Agency. Arhivirano iz originala 13. 7. 2011. g. Pristupljeno 27. 12. 2009. 
  80. ^ „Germany: Daimler Selects Plant Site”. The New York Times. The New York Times Company. 19. 6. 2008. Pristupljeno 27. 12. 2009. 
  81. ^ Koranyi, Balazs; Erica Billingham (27. 10. 2008). „Daimler sticks to Hungary investment despite crisis”. Reuters. Pristupljeno 27. 12. 2009. 
  82. ^ „15 éves az első magyar Opel (First Hungarian Opel Reaching Age of 15)”. General Motors Corporation (na jeziku: mađarski). 8. 3. 2007. Arhivirano iz originala 5. 1. 2010. g. Pristupljeno 2. 1. 2010. 
  83. ^ „Statisztikai Tükör (Statistical Mirror)” (PDF). Hungarian Central Statistical Office. 26. 3. 2008. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  84. ^ „Táblamelléklet (Tables)” (PDF). Hungarian Central Statistical Office. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  85. ^ „UNWTO World Tourism Barometer” (PDF). World Tourism Organization. januar 2013. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 8. 2008. g. Pristupljeno 3. 1. 2013. 
  86. ^ „Hungarian Forint coins”. Hungarian National Bank. 2009. Arhivirano iz originala 3. 1. 2010. g. Pristupljeno 19. 11. 2009. 
  87. ^ „Hungarian Forint banknotes”. Hungarian National Bank. 2009. Arhivirano iz originala 8. 11. 2009. g. Pristupljeno 19. 11. 2009. 
  88. ^ „Hungarian Forint rounding”. Hungarian National Bank. 2009. Arhivirano iz originala 21. 2. 2009. g. Pristupljeno 19. 11. 2009. 
  89. ^ „Withdrawn banknotes and coins”. Hungarian National Bank. 2009. Arhivirano iz originala 4. 3. 2010. g. Pristupljeno 19. 11. 2009. 
  90. ^ „Inflation”. 
  91. ^ www.ksh.hu/gyorstajekoztatok#/en/document/krm1912
  92. ^ „Hungary Government Debt to GDP”. ec.europa.eu. 
  93. ^ „Base rate history, MNB National Bank of Hungary”. 
  94. ^ a b v Ministry of Education and Culture (2008). Education in Hungary (PDF). Department for EU Relations. str. 19—20, 25—28, 36. ISBN 978-963-87399-5-7. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 06. 2010. g. Pristupljeno 25. 11. 2009. 
  95. ^ Endre Sík (2005). „Foreign Language Speakers in Hungary” (na jeziku: mađarski). Tárki Ltd. Arhivirano iz originala 18. 7. 2011. g. Pristupljeno 25. 11. 2009. 
  96. ^ „2009 World University Rankings”. QS Intelligence Unit. Arhivirano iz originala 17. 10. 2009. g. Pristupljeno 25. 11. 2009. 
  97. ^ The Programme for International Student Assessment (PISA). OECD. 2006. str. 33–34. ISBN 978-92-64-04000-7. Pristupljeno 25. 11. 2009. 
  98. ^ Júlia Varga, "Returns to education in Hungary."
  99. ^ „Distribution of income or consumption” (PDF). World Bank. 2007. Pristupljeno 21. 12. 2009. 
  100. ^ „A Dollar A Day - Poverty Overview - Gini Coefficient Map”. Arhivirano iz originala (swf) 19. 10. 2012. g. Pristupljeno 21. 12. 2009. 
  101. ^ „Richest Hungarian continues to get richer”. 20. 6. 2008. Arhivirano iz originala 06. 03. 2009. g. Pristupljeno 21. 12. 2009. 
  102. ^ „National Programme for the European Year for Combating Poverty and Social Exclusion”. Ministry of Social Affairs and Labour. str. 2. Arhivirano iz originala 21. 7. 2011. g. Pristupljeno 21. 12. 2009. 
  103. ^ a b „Human Development Report 2009 – Hungary”. United Nations Development Programme. 2009. Arhivirano iz originala 12. 10. 2009. g. Pristupljeno 21. 12. 2009. 
  104. ^ a b v g „Key Development Data & Statistics”. World Bank. Pristupljeno 21. 12. 2009. 
  105. ^ „Healthy life years at birth by gender”. Eurostat. 2007. Pristupljeno 21. 12. 2009. 
  106. ^ Gábor Kertesi; Kábor Kézdi. „Roma Employment in Hungary After the Post-Communist Transition” (PDF). Budapest. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 6. 2011. g. Pristupljeno 27. 12. 2009. 
  107. ^ „Inequality and discrimination in employment”. 21. 1. 2008. Pristupljeno 27. 12. 2009. 
  108. ^ Gábor Kertesi; Gábor Kézdi (2005). „Roma children in the transformational recession - Widening ethnic schooling gap and Roma poverty in post-communist Hungary”. Budapest. Pristupljeno 27. 12. 2009. 
  109. ^ Gábor Kertesi (2005). „Roma foglalkoztatás az ezredfordulón (Roma Employment on the Turn of Millennium)” (PDF) (na jeziku: mađarski). Budapest. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 07. 2011. g. Pristupljeno 27. 12. 2009. 
  110. ^ Béla Janky (2005). „The Income Situation of Gypsy Families” (PDF). Budapest: TÁRKI. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 7. 2011. g. Pristupljeno 27. 12. 2009. 
  111. ^ „Data in Focus Report: The Roma” (PDF). European Union Fundamental Rights Agency. 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 04. 2010. g. Pristupljeno 27. 12. 2009. 
  112. ^ „A Hernád-völgyi romák munkaerőpiaci felzárkóztatása – A program helyszínének bemutatása (Convergence of Roma Employment in the Hernád Valley–Introducing the Setting of the Program)” (na jeziku: mađarski). Budapest: Autonómia Alapítvány. Arhivirano iz originala 5. 4. 2009. g. Pristupljeno 27. 12. 2009. 
  113. ^ a b „Hungary: Corruption continues”. Organized Crime and Corruption Reporting Project. 16. 12. 2008. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  114. ^ Riaño, Juanita; Hodess, Robin; Evans, Alastair (16. 12. 2008). „Global Corruption Barometer 2009”. Transparency International. str. 8. Arhivirano iz originala 7. 6. 2009. g. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  115. ^ János Kornai (16. 12. 2008). „Hidden in an Envelope: Gratitude Payments to Medical Doctors in Hungary” (PDF). str. 13. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 7. 2011. g. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  116. ^ „Doing Business 2010 - Hungary” (PDF). Washington, D.C.: The World Bank. 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 2. 10. 2009. g. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  117. ^ „Paying Taxes 2010 - The Global Picture” (PDF). 2009. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  118. ^ „Background Note: Hungary”. U.S. Department of State. jun 2009. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  119. ^ Ina Mimireva (29. 10. 2009). „Hungary Investment Climate 2009”. EUbusiness. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  120. ^ „Hungarian National Bank homepage”. 
  121. ^ „Törvények és OGY határozatok (Laws and Decrees)” (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  122. ^ „Monetary policy”. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  123. ^ „Közlemény a középtávú inflációs cél kitűzéséről (Announcement on Mid-term Inflation Plans)” (na jeziku: mađarski). Hungarian National Bank. 25. 8. 2005. Arhivirano iz originala 16. 11. 2008. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  124. ^ „A gazdasági növekedés dinamizálásának lehetősége az államháztartási kiadások csökkentése mellett (Possibilities of Boosting Economic Growth while Decreasing Public Deficit)” (PDF) (na jeziku: mađarski). Attila Bartha et al. 10. 3. 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 7. 2011. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  125. ^ „Interjú Gere Ádámmal, a Hayek Társaság elnökével (Interview with Adam Gere, Chairman of Hayek Institute)” (na jeziku: mađarski). hetek.hu. 2003. Pristupljeno 31. 10. 2009. 
  126. ^ „Főbb makrogazdasági jelzőszámok (Main Macroeconomic Indicators)” (na jeziku: mađarski). Ministry of Finance. 2009. Arhivirano iz originala (xls) 15. 2. 2010. g. Pristupljeno 31. 10. 2009. 
  127. ^ „Quarterly Report on Inflation”. Hungarian National Bank. avgust 2009. Arhivirano iz originala 19. 9. 2015. g. Pristupljeno 31. 10. 2009. 
  128. ^ „Introducing the Euro: convergence criteria”. Europa.eu. 7. 12. 2006. Pristupljeno 31. 10. 2009. 
  129. ^ „IMF, EU, and World Bank Line Up $25 Billion for Hungary”. IMF Survey Magazine. 28. 10. 2008. Pristupljeno 31. 10. 2009. 
  130. ^ „Összefoglaló makroökonómiai adatok (Summary of Macroeconomic Indicators)” (na jeziku: mađarski). Hungarian National Bank. 2009. Arhivirano iz originala (xls) 2. 1. 2010. g. Pristupljeno 31. 10. 2009. 
  131. ^ Dánel Baksa; et al. (18. 8. 2009). „Elemzés a makrogazdasági kilátásokról és a költségvetési kockázatokról (Essay on the Macroeconomic Outlook and Fiscal Risks)” (PDF) (na jeziku: mađarski). Budget Council. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 11. 2009. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  132. ^ Mihály Hőgye. „Reflection on the Hungarian Tax System and Reform Steps” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 5. 10. 2011. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  133. ^ „Adózás (Taxation)” (na jeziku: mađarski). Arhivirano iz originala 22. 9. 2010. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  134. ^ „Short summary on the taxation of individuals”. Tax and Financial Control Administration. 1. 7. 2009. Arhivirano iz originala 6. 1. 2010. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  135. ^ „Az adózók 24 százléka vall minimálbért (24% of Taxpayers Claim They're on Minimum Wage)” (na jeziku: mađarski). Hungarian News Agency Corp. 2. 9. 2009. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  136. ^ „Deloitte Tax News » Hungary: Corporate Income Tax and VAT changes 2012”. Deloittetax.at. 1. 1. 2012. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  137. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. Pristupljeno 2019-12-27. 
  138. ^ „IT and telecommunications in Central and Eastern Europe”. Ceeitandtelecom.com. Arhivirano iz originala 11. 10. 2013. g. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  139. ^ „Referendum on the accesion [sic] to the European Union 2003”. National Election Office. 12. 4. 2003. Arhivirano iz originala 13. 8. 2009. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  140. ^ „EU free movement of labour map”. London: BBC. 17. 4. 2009. Pristupljeno 18. 1. 2010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Мађарске&oldid=27792918”