Projekat Menhetn

Eksplozija prvog testa fisione bombe (Triniti test).

Projekat „Menhetn“ (engl. The Manhattan Project) predstavljao je rad naučnika iz SAD, UK i Kanade na razvijanju i pravljenju nuklearnog oružja za vreme Drugog svetskog rata. Projekat su finansirale i nadgledale vlade spomenutih država.

Vođe projekta su bili general Lesli Grouvs i američki fizičar Robert Openhajmer.

Od 1942. do 1946. godine projekat je bio pod nadzorom Inženjerskog korpusa američke vojske. (U.S. Army Corps of Engineers).

Projekat se pokazao uspešnim na čuvenom Triniti testu, 16. jula 1945. godine, tj. detonacijom kod grada Alamogordo u Novom Meksiku.

Na projektu „Menhetn“ je angažovano oko 130.000 ljudi. Koštao je oko 2 milijarde američkih dolara. Započet je još 1939. godine na inicijativu tadašnjih vodećih naučnika koji su navodno sumnjali da nacisti već razvijaju nuklearno oružje.

Rana istraživanja SAD i UK

Mnoge naučnike je zaokupila ideja o pravljenju nuklearnog oružja ali su mnogi bili i zabrinuti.

Nils Bor i Džon Viler su otkrili izotop uranijum-235. Za to vreme u SAD trojica mađarskih fizičara jevrejskog porekla — Leo Silard, Edvard Teler i Judžin Vigner — su verovala da Nacistička Nemačka može da iskoristi energiju nuklearne fisije za pravljenje nuklearne bombe. Adolf Hitler u Nemačkoj je obrazovao tim zadužen za izradu nuklearnog oružja. Na čelo tima postavljen je Verner Hajzenberg i njegova uloga je dosta sporna, pošto je on kasnije uporno tvrdio da je, u stvari, sabotirao istraživanja i pravljenje nuklearnog oružja.

Politički marginalizovan, fizičar Albert Ajnštajn se odlučio da napiše pismo američkom predsedniku Frenklinu Ruzveltu. U to vreme, Ajnštajn je bio najpoznatiji fizičar i njegovo pismo je imalo veliki uticaj na Ruzvelta. Zapravo, pismo su zajedno napisali Ajnštajn i Silard i poslali ga 2. avgusta 1939. godine. U njemu su izneli strahovanja da Nemci razvijaju nuklearno oružje koje bi mogli iskoristiti protiv savezničkih snaga.

Mesec dana kasnije Ruzvelt je osnovao Uranijum komitet. Enriko Fermi na Univerzitetu Kolumbija je napravio prvi reaktor u decembru 1942. godine. U martu 1940. godine u Birmingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu Oto Friš i Rudolf Pajerls su izračunali da za pravljenje atomske bombe treba nekoliko kilograma uranijum-235.

Razvoj programa

Albert Ajnštajn i Robert Julijus Openhajmer za vreme projekta Menhetn.

Tokom proleća Robert Openhajmer i Robert Serber sa Univerziteta u Ilinoisu radili su na problemu difuzije neutrona (kako se neutroni kreću u lančanoj reakciji) i hidrodinamici (opisivanje eksplozije nastale lančanom reakcijom).

Hans Bete, Džon Van Vlek, Edvard Teler, Feliks Bloh, Emil Konopinski, Robert Serber, Stenli Frenkel, Eldred Nelson potvrdili su da je ostvarljivo napraviti fisionu bombu.

Međutim, oni nisu poznavali sve osobine čistog uranijuma-235 kao što su znali osobine plutonijuma. Plutonijum je tada bio novootkriveni element (otkriven je u februaru 1941. godine).

Delovi projekta

Tako veliki projekat bio je podeljen na tri tajna naučna grada: Los Alamos u Novom Meksiku, Ouk Ridž i Henford.

Nacionalna laboratorija u Los Alamosu izgrađena je na mestu gde je ranije bila poljoprivredna škola „Los Alamos“. Los Alamos je bio u planu za završetak projekta.

Postrojenje u Ouk Ridžu je zauzimalo više od 243 km² i prostiralo se na nekoliko farmi u Tenesiju. Kolikim velom tajne je sve to bilo pokriveno govori činjenica da nisam guverner nije znao za postrojenje. Postrojenje je trošilo jednu sedminu ukupne proizvodnje električne energije SAD u to vreme, mnogo više nego sam Njujork. U Ouk Ridžu se proizvodio uranijum-235.

Henford je zauzimao površinu od skoro 2.600 km² i u njemu se proizvodio plutonijum.

Svi delovi projekta su bili pod velom tajne do završetka Drugog svetskog rata.

Projekat je obuhvatao sledeće delove i poddelove:

• Deo V (W) u Henfordu za proizvodnju plutonijuma.
• Deo Iks (X) u Ouk Ridžu za proizvodnju uranijuma i istraživanja proizvodnje plutonijuma. Deo Iks je takođe uključivao:
  • Iks-10 (grafitni reaktor)
  • Ipsilon-12 (elektromagnetno rasejanje uranijuma)
  • K-25 (gasna difuzija)
  • S-50 (toplotna difuzija)
• Deo Ipsilon (Y) u Los Alamosu u kojem je bila smeštena laboratorija za istraživanje bombe
• Metalurgijska laboratorija u Čikagu za razvoj reaktora
• Projekat „Alberta“
• Projekat „Ejms“
• Projekat „Kamel“
• Projekat „Triniti“
• Radijaciona laboratorija u Berkliju

Uranijumska bomba

Mali dečko, uranijumska bomba bačena na Hirošimu.

Bomba koja je bačena na Hirošimu dobila je naziv „Mališa“ (Little Boy) i napravljena je od uranijumovog izotopa uranijum-235.

Tokom projekta razvijena su dva načina izdvajanja uranijuma-235 iz čistog uranijuma. Inače, ovaj izotop čini samo 0,7% uranijuma, dok ostalih 99,3% čini izotop uranijum-238.

Prva metoda je bila gasna difuzija a druga elektromagnetno izdvajanje izotopa.

Uranijumska bomba tada napravljena spada u tip fisione bombe „pištolj“. Prva masa uranijuma-235 je predstavljala metak i bila ispaljivana kroz cev ka drugoj masi istog izotopa brzo praveći kritičnu masu što je dovodilo do velike eksplozije.

Plutonijumska bomba

Debeli čovek, plutonijumska bomba bačena na Nagasaki.

Plutonijumska bomba je korišćena za prvi test (Triniti test). Isti tip bombe je bačen na Nagasaki, za razliku od uranijumske bombe, njen naziv je bio „Debeljko“ (Fat Man) i napravljena je od plutonijumovog izotopa plutonijum-239.

Prvi testovi sa plutonijumom su vršeni u ciklotronu koji je čist u samo malim količinama.

Slični pokušaji

Sličnih pokušaja za izradu nuklearnog oružja bilo je u SSSR a projekat je predvodio Igor Kurčatov.

Pokušaji su vršeni i u Velikoj Britaniji i Kanadi, ali su se kasnije Kvebeškim ugovorom naučnici sa tih projekata priključili projektu „Menhetn“.

Na suprotnoj strani Verner Hajzenberg je predvodio nemački tim, ali je pred kraj rata Hitler izgubio zanimanje za ovo oružje i projekat je ugašen. Pokušaja je bilo i u Japanu ali sa malim uspehom.

Posle Menhetna

Završetkom projekta „Menhetn“, započinje atomsko doba koje i danas traje. Projekat Menhetn je bio prvi najveći i strogo tajan. Na njemu su tada radili vodeći naučnici sa početka 20. veka ali se pojavila i „mlada krv“ tj. studenti i mladi istraživači (npr. Ričard Fajnman) koji će naslediti starije naučnike i zameniti ih.

Dokaz o posedovanju nuklearnog naoružanja Ameriku je svrstavao u vodeću silu sve dok SSSR nije testirao prvu fisionu bombu. Trka nastala oko nuklearnog naoružanja kasnije je postala jedan od uzroka Hladnog rata između SSSR i SAD.

Jedna od vodećih figura, Robert Openhajmer, kasnije je optužen za saradnju sa komunistima zbog svojih filozofskih pogleda. Pedesetih godina u Ženevi je održana jedna od prvih naučnih konferencija za korišćenje nuklearnih istraživanja u mirnodopske svrhe sa sloganom:

Atomi za mir, energija za sve!

Konferenciju su predvodili neki od glavnih naučnika u projektu „Menhetn“ (Nils Bor, Albert Ajnštajn i drugi).

Vidi još

• Nemački nuklearni projekat
• Mršavko
• Sovjetski nuklearni projekat

Literatrua

• Bernstein, Barton J. (jun 1976). „The Uneasy Alliance: Roosevelt, Churchill, and the Atomic Bomb, 1940–1945”. The Western Political Quarterly. University of Utah. 29 (2): 202—230. JSTOR 448105. doi:10.2307/448105. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Campbell, Richard H. (2005). The Silverplate Bombers: A History and Registry of the Enola Gay and Other B-29s Configured to Carry Atomic Bombs. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. ISBN 0-7864-2139-8. OCLC 58554961. 
• Fine, Lenore; Remington, Jesse A. (1972). The Corps of Engineers: Construction in the United States (PDF). Washington, D.C.: United States Army Center of Military History. OCLC 834187. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 02. 2017. g. Pristupljeno 25. 8. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Frisch, David H. (jun 1970). „Scientists and the Decision to Bomb Japan”. Bulletin of the Atomic Scientists. Educational Foundation for Nuclear Science. 26 (6): 107—115. ISSN 0096-3402. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gilbert, Keith V. (1969). History of the Dayton Project (PDF). Miamisburg, Ohio: Mound Laboratory, Atomic Energy Commission. OCLC 650540359. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 4. 2019. g. Pristupljeno 31. 10. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gosling, Francis George (1994). The Manhattan Project: Making the Atomic Bomb. Washington, DC: United States Department of Energy, History Division. OCLC 637052193. 
• Gowing, Margaret (1964). Britain and Atomic Energy, 1935–1945. London: Macmillan Publishing. OCLC 3195209. 
• Grodzins, Morton; Rabinowitch, Eugene, ur. (1963). The Atomic Age: Scientists in National and World Affairs. New York: Basic Book Publishing. OCLC 15058256. 
• Hewlett, Richard G.; Anderson, Oscar E. (1962). The New World, 1939–1946 (PDF). University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 0-520-07186-7. OCLC 637004643. Pristupljeno 26. 3. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hewlett, Richard G.; Duncan, Francis (1969). Atomic Shield, 1947–1952. A History of the United States Atomic Energy Commission. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 0-520-07187-5. OCLC 3717478. 
• Hijiya, James A. (jun 2000). „The Gita of Robert Oppenheimer” (PDF). Proceedings of the American Philosophical Society. 144 (2): 123—167. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 5. 2013. g. Pristupljeno 16. 12. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Holl, Jack M.; Hewlett, Richard G.; Harris, Ruth R. (1997). Argonne National Laboratory, 1946–96. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-02341-5. 
• Holloway, David (1994). Stalin and the Bomb: The Soviet Union and Atomic Energy, 1939–1956. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 0-300-06056-4. OCLC 29911222. 
• Howes, Ruth H.; Herzenberg, Caroline L. (1999). Their Day in the Sun: Women of the Manhattan Project. Philadelphia: Temple University Press. ISBN 1-56639-719-7. OCLC 49569088. 
• Hunner, Jon (2004). Inventing Los Alamos: The Growth of an Atomic Community. Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-3891-6. OCLC 154690200. 
• Johnson, Charles; Jackson, Charles (1981). City Behind a Fence: Oak Ridge, Tennessee, 1942–1946. Knoxville: University of Tennessee Press. ISBN 0-87049-303-5. OCLC 6331350. 
• Jones, Vincent (1985). Manhattan: The Army and the Atomic Bomb (PDF). Washington, D.C.: United States Army Center of Military History. OCLC 10913875. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 10. 2014. g. Pristupljeno 25. 8. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jungk, Robert (1958). Brighter than a Thousand Suns: A Personal History of the Atomic Scientists. New York: Harcourt Brace. ISBN 0-15-614150-7. OCLC 181321. 
• O'Brien, Phillips Payson (2015). How the War was Won. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-01475-6. OCLC 907550561. 
• Phelps, Stephen (2010). The Tizard Mission: the Top-Secret Operation that Changed the Course of World War II. Yardley, Pennsylvania: Westholme. ISBN 978-1-59416-116-2. OCLC 642846903. 
• Rhodes, Richard (1986). The Making of the Atomic Bomb. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-671-44133-7. OCLC 13793436. 
• Stacey, C. P. (1970). Arms, Men and Government: The War Policies of Canada, 1939 – 1945 (PDF). The Queen's Printer by authority of the Minister of National Defence. OCLC 610317261. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 06. 2019. g. Pristupljeno 03. 10. 2020. 
• Sweeney, Michael S. (2001). Secrets of Victory: The Office of Censorship and the American Press and Radio in World War II. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 0-8078-2598-0. 
• Villa, Brian L. (1981). „Chapter 11: Alliance Politics and Atomic Collaboration, 1941–1943”. Ur.: Sidney, Aster. The Second World War as a National Experience: Canada. The Canadian Committee for the History of the Second World War, Department of National Defence. OCLC 11646807. Pristupljeno 8. 12. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Williams, Mary H. (1960). Chronology 1941–1945. Washington, D.C.: Office of the Chief of Military History, Department of the Army. OCLC 1358166. 
• Ahnfeldt, Arnold Lorentz, ur. (1966). Radiology in World War II. Washington, D.C.: Office of the Surgeon General, Department of the Army. OCLC 630225. 
• Baker, Richard D.; Hecker, Siegfried S.; Harbur, Delbert R. (1983). „Plutonium: A Wartime Nightmare but a Metallurgist's Dream” (PDF). Los Alamos Science (Winter/Spring): 142—151. Pristupljeno 22. 11. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ermenc, Joseph J., ur. (1989). Atomic Bomb Scientists: Memoirs, 1939–1945. Westport, Connecticut and London: Meckler. ISBN 978-0-88736-267-5.  (1967 interview with Groves)
• Hanford Cultural and Historic Resources Program (2002). History of the Plutonium Production Facilities, 1943–1990. Richland, WA: Pacific Northwest National Laboratory. OCLC 52282810. 
• Hansen, Chuck (1995a). Volume I: The Development of US Nuclear Weapons. Swords of Armageddon: US Nuclear Weapons Development since 1945. Sunnyvale, California: Chukelea Publications. ISBN 978-0-9791915-1-0. OCLC 231585284. 
• Hansen, Chuck (1995b). Volume V: US Nuclear Weapons Histories. Swords of Armageddon: US Nuclear Weapons Development since 1945. Sunnyvale, California: Chukelea Publications. ISBN 978-0-9791915-0-3. OCLC 231585284. 
• Hawkins, David; Truslow, Edith C.; Smith, Ralph Carlisle (1961). Manhattan District history, Project Y, the Los Alamos story, Vol. 2. Los Angeles: Tomash Publishers. ISBN 978-0-938228-08-0. OSTI 1087645. doi:10.2172/1087645. 
• Hoddeson, Lillian; Henriksen, Paul W.; Meade, Roger A.; Westfall, Catherine L. (1993). Critical Assembly: A Technical History of Los Alamos During the Oppenheimer Years, 1943–1945. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44132-2. OCLC 26764320. 
• Home, R. W.; Low, Morris F. (septembar 1993). „Postwar Scientific Intelligence Missions to Japan”. Isis. 84 (3): 527—537. JSTOR 235645. doi:10.1086/356550. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kemp, R. Scott (april 2012). „The End of Manhattan: How the Gas Centrifuge Changed the Quest for Nuclear Weapons”. Technology and Culture. 53 (2): 272—305. ISSN 0040-165X. doi:10.1353/tech.2012.0046. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ruhoff, John; Fain, Pat (jun 1962). „The First Fifty Critical days”. Mallinckrodt Uranium Division News. 7 (3 and 4). Arhivirano iz originala 30. 3. 2015. g. Pristupljeno 30. 10. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Sandia (1967). The History of the Mk4 Bomb. Sandia National Laboratory. Pristupljeno 11. 11. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Serber, Robert; Rhodes, Richard (1992). The Los Alamos Primer: The First Lectures on How to Build an Atomic Bomb. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-07576-4. OCLC 23693470.  (Available on Wikimedia Commons)
• Smyth, Henry DeWolf (1945). Atomic Energy for Military Purposes: the Official Report on the Development of the Atomic Bomb under the Auspices of the United States Government, 1940–1945. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. OCLC 770285. 
• Thayer, Harry (1996). Management of the Hanford Engineer Works In World War II: How the Corps, DuPont and the Metallurgical Laboratory Fast Tracked the Original Plutonium Works. New York: American Society of Civil Engineers Press. ISBN 978-0-7844-0160-6. OCLC 34323402. 
• Waltham, Chris (20. 6. 2002). An Early History of Heavy Water. Department of Physics and Astronomy, University of British Columbia. Bibcode:2002physics...6076W. arXiv:physics/0206076 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Weinberg, Alvin M. (21. 7. 1961). „Impact of Large-Scale Science on the United States”. Science. New Series. 134 (3473): 161—164. Bibcode:1961Sci...134..161W. JSTOR 1708292. PMID 17818712. doi:10.1126/science.134.3473.161. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bethe, Hans A. (1991). The Road from Los Alamos. New York: Simon and Schuster. ISBN 0-671-74012-1. OCLC 22661282. 
• Compton, Arthur (1956). Atomic Quest. New York: Oxford University Press. OCLC 173307. 
• Goudsmit, Samuel A. (1947). Alsos. New York: Henry Schuman. ISBN 0-938228-09-9. OCLC 8805725. 
• Groves, Leslie (1962). Now it Can be Told: The Story of the Manhattan Project. New York: Harper & Row. ISBN 0-306-70738-1. OCLC 537684. 
• Libby, Leona Marshall (1979). Uranium People. New York: Charles Scribner's Sons. ISBN 0-684-16242-3. OCLC 4665032. 
• Nichols, Kenneth David (1987). The Road to Trinity: A Personal Account of How America's Nuclear Policies Were Made. New York: William Morrow and Company. ISBN 0-688-06910-X. OCLC 15223648. 
• Ulam, Stanislaw (1976). Adventures of a Mathematician. New York: Charles Scribner's Sons. ISBN 0-520-07154-9. OCLC 1528346. 

Spoljašnje veze

• Trenutak u vremenu: Projekat Menhetn (Televizija Univerziteta Kalifornija - Zvanični jutjub kanal)
• „The Atomic Bomb and the End of World War II, A Collection of Primary Sources”. George Washington University. Pristupljeno 27. 7. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Atomic Heritage Foundation”. Atomic Heritage Foundation. Pristupljeno 27. 7. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Voices of the Manhattan Project”. Atomic Heritage Foundation. Pristupljeno 10. 2. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza) Features hundreds of audio/visual interviews with Manhattan Project veterans.
• „History Center: Los Alamos National Laboratory”. Los Alamos National Laboratory. Pristupljeno 27. 7. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „ORNL: The first 50 Years: History of ORNL”. ORNL Review. 25 (3). Arhivirano iz originala 2. 6. 2016. g. Pristupljeno 13. 10. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Manhattan Project and Allied Scientists Collections at the University of Chicago Special Collections Research Center