Rastko Stojković
| Rastko Stojković | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Rastko Stojković | ||
| Datum rođenja | 12. jul 1981. | ||
| Mesto rođenja | Beograd, SFR Jugoslavija | ||
| Visina | 1,91 m | ||
| Informacije o karijeri | |||
| Pozicija | pivot | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
| 1997—1998 1998—1999 1999—2001 2001—2002 2002—2003 2003—2005 2005—2006 2006—2009 2009—2013 2013 2013 2014—2018 2018—2019 2019 2020 2020 2021 2021—2022 |
Crvena zvezda Partizan Studentski grad Borac Banja Luka PKB Crvena zvezda Pfulingen Nordhorn Vive Kjelce Crvena zvezda → Al Rajan Meškov Brest Makabi Rišon Lecion Rekreativo Vojvodina Hercegovac Gajdobra Vintertur Rekreativo | ||
| Reprezentativna karijera | |||
| 2007—2018 | Srbija | ||
| Osvojene medalje | ||
|---|---|---|
| Rukomet | ||
| Evropska prvenstva | ||
 |
2012. Srbija | Srbija |
Rastko Stojković (Beograd, 12. jul 1981) je srpski rukometaš i bivši državni reprezentativac.
Klupska karijera[uredi | uredi izvor]
Stojković je rukomet počeo da trenira u Crvenoj zvezdi. Kasnije je igrao za Partizan, Studentski grad, banjalučki Borac i PKB iz Beograda.[1] U Crvenu zvezdu se vratio 2003. godine i tu proveo naredne dve sezone. Osvojio je duplu krunu u sezoni 2003/04.
U sezoni 2005/06. je nosio dres nemačkog Pfulingena. U Nemačkoj je proveo i naredne tri sezone, ali u ekipi Nordhorna, gde je osvojio EHF kup 2008. godine. Od 2009. do 2013. godine nastupao je u Poljskoj za Vive Kjelce, gde je osvojio sedam trofeja. Tri puta je bio šampion Poljske (2010, 2012. i 2013. godine), četiri puta pobednik Kupa (2010, 2011, 2012. i 2013. godine), a 2013. godine osvojio treće mesto na fajnal foru Lige šampiona, čiji je Kjelce bio domaćin.
U Crvenu zvezdu se vratio u jesen 2013. godine.[2] Zadržao se kratko i postigao 28 golova na sedam utakmica. Jedno vreme je igrao i u katarskom Al Rajanu. Karijeru je od 2014. godine nastavio u beloruskom Meškov Brestu, gde je pružao odlične partije. Proglašen je za najboljeg pivotmena SEHA Gazprom lige, bio jedan od najboljih strelaca u Ligi šampiona, gde se takođe našao u konkurenciji za idealni tim sezone.
U avgustu 2019. je objavio da završava igračku karijeru.[3] Ipak, ubrzo se predomislio i priključio se beogradskom Rekreativu, članu Prve rukometne lige Centar, inače trećem rangu takmičenja u Srbiji.[4] Sa ovim klubom je uspeo da eliminiše Crvenu zvezdu u četvrtfinalu Kupa Srbije.[5] Krajem februara 2020. se priključio ekipi Vojvodine, sa kojom je dogovorio saradnju do kraja sezone 2019/20.[6][7] Za novosadski klub je debitovao 4. marta 2020, na gostovanju Novom Pazaru, u četvrtfinalu Kupa Srbije.[8] Četiri dana kasnije je igrao i u četvrtfinalnoj utakmici SEHA lige, u kojoj je Vojvodina poražena od mađarskog Vesprema (26:31) u SC Slana Bara.[9] Stojković je bio najbolji strelac svog kluba na ovom meču sa devet postignutih pogodaka.[10] Ove dve utakmice su mu bili i jedini nastupi za Vojvodinu u ovoj sezoni, jer su ubrzo sva rukometna takmičenja prekinuta zbog pandemije izazvane virusom Kovid 19. Tokom septembra 2020. je nastupao za Hercegovac iz Gajdobre sa kojim je kroz baraž izborio plasman u Prvu ligu Srbije, grupa sever.[11][12] U januaru 2021. je potpisao za švajcarski Vintertur.[13] Sa ovim klubom je na kraju sezone 2020/21. osvojio titulu prvaka Švajcarske.[14]
Reprezentacija[uredi | uredi izvor]
Stojković je za seniorsku reprezentaciju Srbije debitovao 2007. godine.[15] Našao se na spisku selektora Seada Hasanefendića za Evropsko prvenstvo 2010. u Austriji.[16][17] Ipak nije bio prijavljen za prvi krug takmičenja,[18] a pošto je Srbija takmičenje završila već u ovoj fazi, Stojković nije dobio priliku da zaigra.
Naredne 2011. godine je igrao na Svetskom prvenstvu u Švedskoj, a 2012. je bio deo generacije koja je osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Srbiji.[3] Našao se i na širem spisku igrača za Olimpijske igre 2012. u Londonu, ali nije bio među konačnih 15 reprezentativaca koji su otišli na olimpijski turnir.[19] Sa nacionalnim timom je igrao i na Evropskom prvenstvu 2014. u Danskoj.[20]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „MCZ Intervju: Rastko Stojković”. mojacrvenazvezda.net. 25. 10. 2013. Pristupljeno 30. 1. 2022.
- ^ „Rastko Stojković se vratio u Zvezdu”. sportklub.rs. Pristupljeno 20. 9. 2013.
- ^ a b „Rastko Stojković rekao „dosta“: Želeo sam puno, karijera mi donela još više”. balkan-handball.com. 14. 8. 2019. Pristupljeno 24. 9. 2019.
- ^ „Poznati srpski rukometaš igra za pivo i pjesmu Dragane Mirković!”. mnerukomet.me. 22. 10. 2019. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- ^ „Kup Srbije: Rekreativo – Crvena zvezda 26:25 (13:14)”. sd-crvenazvezda.net. 5. 11. 2019. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- ^ „ŠAMPIONI SE POJAČAVAJU: Rastko Stojković do kraja sezone u Vojvodini!”. balkan-handball.com. 28. 2. 2020. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- ^ „Rukometni šampion se kompletirao, Rastko Stojković u Vojvodini”. dnevnik.rs. 1. 3. 2020. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- ^ „Rastko debitovao; Voša sigurna u Pazaru za F4 Kupa”. rkv.rs. 4. 3. 2020. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- ^ „Rastko Stojkovic”. seha-liga.com. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- ^ „SEHA: Hrabra Voša na -5 protiv Vesprema”. rkv.rs. 8. 3. 2020. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- ^ „Baraž za Prvu ligu: Rukometaši Hercegovca favoriti protiv Slavije”. dnevnik.rs. 25. 9. 2020. Pristupljeno 30. 1. 2022.
- ^ „Baraž za popunu Prve rukometne lige – sever: Slavija – Hercegovac 27:30 (12:17)”. dnevnik.rs. 27. 9. 2020. Pristupljeno 30. 1. 2022.
- ^ „Rastko Stojković novi igrač Vintertura!”. balkan-handball.com. 19. 1. 2021. Pristupljeno 30. 1. 2022.
- ^ „NA SRPSKI POGON: Vintertur slavi titulu nakon 17 godina!”. balkan-handball.com. 18. 6. 2021. Pristupljeno 30. 1. 2022.
- ^ „Stojković: Reprezentacija, pa psihijatrijsko lečenje!”. sportklub.rs. 31. 3. 2020. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- ^ „Bojkotovao sam selektora a ne reprezentaciju”. politika.rs. 14. 1. 2010. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- ^ „Rastko Stojković: Pružiću maksimum”. b92.net. 3. 1. 2010. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- ^ „Sead Hasanefendić pred meč odluke: "Pobedićemo Austriju!"”. balkan-handball.com. 22. 1. 2010. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- ^ „Vuković precrtao Milića i Stojkovića”. novosti.rs. 21. 7. 2012. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- ^ „Rastko Stojković za B92: Verujte u nas”. b92.net. 11. 1. 2014. Pristupljeno 9. 6. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
|
