Rat protiv terorizma
| Rat protiv terorizma | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
  Fotografije, odozgo sleva nadesno: posledice napada 11. septembra; američki vojnici tokom ukrcavalja u avion u vazduhoplovnoj bazi Bagram u Avganistanu; eksplozija iračkog automobila bombom u Bagdadu; američki vojnik i avganistanski prevodilac u provinciji Zabul u Avganistanu. Mapa: države sa velikim vojnim operacijama rata protiv terorizma. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
| Glavne države: |
Glavni protivnici:
| ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
 Džordž V. Buš Barak Obama |
 Osama bin Laden †  Sadam Husein  | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
|
4,5—4,6 miliona+ ubijenih ljudi[a] (937.000+ direktnih smrti, 3,6—3,7 miliona indirektnih smrti)[b] Najmanje 38 miliona ljudi raseljeno[v] | |||||||||
Rat protiv terorizma ili Rat protiv terora je kampanja koju je započeo američki predsednik Džordž Buš, a koja uključuje razne vojne, političke i pravne akcije koje navodno treba da spreče širenje terorizma posle napada 11. septembra 2001. na SAD.[2] Administracija Baraka Obame ne koristi ovaj naziv već kampanju zove Prekomorske nepredviđene operacije (engl. Overseas Contingency Operations). Mete kampanje su prvenstveno islamske terorističke grupe, sa istaknutim ciljevima uključujući Al-Kaidu i Islamsku državu Iraka i Levanta (ISIL).[3][4]
Rat protiv terorizma koristi rat kao metaforu da opiše niz akcija koje su van tradicionalne definicije rata preduzete da bi se eliminisao međunarodni terorizam. 43. predsednik Sjedinjenih Država Džordž V. Buš je prvi put upotrebio termin „rat protiv terorizma“ 16. septembra 2001,[5][6][7] a zatim „rat protiv terora“ nekoliko dana kasnije u zvaničnom govoru pred Kongresom.[8][9] Buš je naznačio neprijatelja rata protiv terorizma kao „radikalnu mrežu terorista i svaku vladu koja ih podržava.“[9][10] Prvobitni sukob je bio usmeren na Al Kaidu, sa glavnim pozorištem u Avganistanu i Pakistanu, region koji će kasnije biti nazvan „AfPak“.[11]
Pojedinci, uključujući Ričarda Majersa, tadašnjeg predsednika Združenog načelnika štabova, odmah su kritikovali izraz „rat protiv terorizma“, a na kraju je Bušova administracija koristila nijansiranije termine da definiše kampanju.[2] Dok „rat protiv terorizma“ nikada nije korišćen kao formalna oznaka operacija SAD,[12] Medalju za Globalni rat protiv terorizma izdale su Oružane snage SAD.
Obamina administracija je nastojala da izbegne upotrebu ovog termina i umesto toga je radije koristila termin Operacija za vanredne situacije u inostranstvu. Dana 23. maja 2013, Obama je objavio da je globalni rat protiv terorizma završen,[13][14] ukazujući da SAD neće voditi rat protiv taktike, već će se umesto toga fokusirati na određenu grupu terorističkih mreža.[15][16] Uspon ISIL-a doveo je do globalne Operacije svojstvena odlučnost i međunarodne kampanje za uništavanje terorističke organizacije.
Ciljevi rata[uredi | uredi izvor]
Predsednik SAD Džordž Buš naveo je sledeće kao navodne ciljeve rata[17]:
- Uništiti teroriste i njihove organizacije.
- Identifikovati i locirati sve terorističke organizacije.
- Sprečiti širenje terorizma
- Sprečiti teroriste da regrutuju nove članove.
- Uspostaviti međunarodni standard u cilju borbe protiv terorizma.
- Ojačati, u međunarodnom cilju da se spreči terorizam.
- Rad sa zemljama koje žele saradnju i doprineti u Ratu protiv terorizma.
- Pomoć slabim državama.
- Sprečiti reklamu terorističkih organizacija (čime se širi terorizam).
- Sprečiti stvaranje novih terorističkih organizacija
- Sprečiti podršku teroristima.
- Eliminisati sve teroriste.
- Sprečiti terorističke napade i pozicije koje isti mogu iskoristiti.
- Ujediniti se sa zemljama koje su voljne u cilju sprečavanja terorizma.
- Pobediti rat ideala.
- Zaštititi sve Američke građana u SAD i dr.
- Koristiti nacionalnu strategiju za održavanje bezbednosti.
- Biti spreman za terorističke napade.
- Preduzeti sve mere da se zaštite građani SAD.
- Proveriti mogućnost novog terorističkog napada.
Kontroverze[uredi | uredi izvor]
Američki „odbrambeni rat protiv terorizma“ ispalo je ne samo da jača teroristički pokret Al Kaide, već i sam koristi terorističke metode zastrašivanja i torture. Jedno od najpoznatijih mučilišta je zatvor Gvantanamo na Kubi, gde se navodni teroristi podvrgavaju brutalnom ispitivanju i torturi bez ikakvog suda. Drugo svetski poznato mučilište je Abu Graib gde su američki vojnici ponižavali i zlostavljali zatvorenike na najgnusnije načine. Ti zločini bi verovatno bili zataškani i zaboravljeni, da sami mučitelji u svojoj aroganciji nisu sami postavili fotografije mučenja na internet. Šokantne fotografije torture zapanjile su svet tim više što američki vojnici na snimkama ostavljaju utisak da se dobro zabavljaju ponižavanjem zatvorenika. Vojnici i vojnikinje koji su činili sadističke zločine smatrali su ih oblikom zabave kao i društveno prihvatljivim postupkom (fotografije su sami postavili na Internet). Protiv nekih od vojnikinja i vojnika s fotografija provedeni su sudski procesi koji su urodili tek simboličnim kaznama.
Administracija predsednika Buša potpuno je zakazala u pripremanju dugoročnih planova za tok „Rata protiv terorizma“, a neki od rezultata bili su potpuno suprotni od očekivanih. Zagovornici napada na Irak najavljivali su brzu pobedu, uvođenje demokratije i stvaranje modernog Iraka koji će da bude snažan američki saveznik u regiji. Posledice invazije su bile katastrofalne za mnoge Iračane, jer Amerikanci nisu pokušavali da zaustave anarhiju na ulicama iračkih gradova već su se samo brinuli da osvoje neoštećenu infrastrukturu za vađenje nafte. Sadam Husein je bio sekularni diktator pa su Amerikanci pokušali postaviti marionetsku vladu Iada Alavija jer su smatrali da će Iračani poštovati sekularni autoritet. Taj potez je pokazao koliko su Amerikanci pogrešili u proceni iračke situacije. Na prvim izborima pobedile su stranke sa snažnim verskim predznakom. Kako su većina Iračana šijiti, to je u praksi značilo da će ojačati uticaj Irana na politička zbivanja.
Američka diplomatija s određenim uspehom je nagovorila brojne države da prihvate rezoluciju 98 kojom američki državljani de facto dobijaju potpuni imunitet od bilo koje kaznene odgovornosti pred Međunarodnim sudom u Hagu.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^
- „Human Cost of Post-9/11 Wars: Direct War Deaths in Major War Zones, Afghanistan & Pakistan (Oct. 2001 – Aug. 2021); Iraq (March 2003 – Aug. 2021); Syria (Sept. 2014 – May 2021); Yemen (Oct. 2002–Aug. 2021) and Other Post-9/11 War Zones”. The Costs of War (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 9. 2021.
- Berger, Miriam (15. 5. 2023). „Post-9/11 wars have contributed to some 4.5 million deaths, report suggests”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 29. 5. 2023. g.
- Savell, Stephanie (15. 5. 2023). „How Death Outlives War: The Reverberating Impact of the Post-9/11 Wars on Human Health” (PDF). Costs of War. Watson Institute of International & Public Affairs. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 6. 2023. g.
- ^
- „Human Cost of Post-9/11 Wars: Direct War Deaths in Major War Zones, Afghanistan & Pakistan (Oct. 2001 – Aug. 2021); Iraq (March 2003 – Aug. 2021); Syria (Sept. 2014 – May 2021); Yemen (Oct. 2002–Aug. 2021) and Other Post-9/11 War Zones”. The Costs of War (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 9. 2021.
- Berger, Miriam (15. 5. 2023). „Post-9/11 wars have contributed to some 4.5 million deaths, report suggests”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 29. 5. 2023. g.
- Savell, Stephanie (15. 5. 2023). „How Death Outlives War: The Reverberating Impact of the Post-9/11 Wars on Human Health” (PDF). Costs of War. Watson Institute of International & Public Affairs. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 6. 2023. g.
- ^
- „Human Cost of Post-9/11 Wars: Direct War Deaths in Major War Zones, Afghanistan & Pakistan (Oct. 2001 – Aug. 2021); Iraq (March 2003 – Aug. 2021); Syria (Sept. 2014 – May 2021); Yemen (Oct. 2002–Aug. 2021) and Other Post-9/11 War Zones”. The Costs of War (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 9. 2021.
- Berger, Miriam (15. 5. 2023). „Post-9/11 wars have contributed to some 4.5 million deaths, report suggests”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 29. 5. 2023. g.
- Savell, Stephanie (15. 5. 2023). „How Death Outlives War: The Reverberating Impact of the Post-9/11 Wars on Human Health” (PDF). Costs of War. Watson Institute of International & Public Affairs. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 6. 2023. g.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Video: Pres. Bush Declares War on Terror”. ABC News archives. 15. 9. 2001.
- ^ a b Schmitt, Eric; Thom Shanker (26. 7. 2005). „U.S. Officials Retool Slogan for Terror War”. The New York Times.
- ^ „"Countdown bin Laden": Obama's pursuit of the 9/11 mastermind”. CBS. 12. 9. 2021. Pristupljeno 19. 1. 2022.
- ^ „About Us – The Global Coalition to Defeat ISIS”. United States Department of State. Pristupljeno 18. 1. 2022.
- ^ „Kenneth R. Bazinet, "A Fight Vs. Evil, Bush And Cabinet Tell U.S."”. Daily News. New York. 17. 9. 2001. Arhivirano iz originala 5. 5. 2010. g. Pristupljeno 26. 3. 2011.
- ^ „President: Today We Mourned, Tomorrow We Work”. georgewbush-whitehouse.archives.gov.
- ^ „President: Today We Mourned, Tomorrow We Work”. georgewbush-whitehouse.archives.gov. Pristupljeno 26. 11. 2019.
- ^ „President Declares 'Freedom at War with Fear'”. georgewbush-whitehouse.archives.gov. Pristupljeno 26. 11. 2019.
- ^ a b „Transcript of President Bush's address”. CNN. 20. 9. 2001.
- ^ „Text: President Bush Addresses the Nation”. The Washington Post. 20. 9. 2001.
- ^ „Stabilising AfPak theatre”. Financialexpress.com. 06. 04. 2009. Pristupljeno 06. 08. 2022.
- ^ Ambinder, Marc (20. 5. 2010). „The New Term for the War on Terror”. The Atlantic. Pristupljeno 24. 6. 2013.
- ^ „White House: 'War on terrorism' is over”. The Washington Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 11. 9. 2021.
- ^ „Barack Obama declares the 'War on Terror' is over”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 11. 9. 2021.
- ^ „Obama: 'Global War on Terror' Is Over”. U.S. News & World Report. 23. 5. 2013.
- ^ „Remarks by the President at the National Defense University” (na jeziku: engleski). White House. 23. 5. 2013. Pristupljeno 11. 9. 2021.
- ^ „George Bush:National Strategy for Combating the Terrorism”. Pristupljeno 24. 4. 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Sergei Boeke, Transitioning from Military Interventions to a Long-Term Counter-Terrorism Policy (International Centre for Counter-Terrorism – The Hague, 2014)
- Coughlin, Stephen (2015). Catastrophic Failure: Blindfolding America in the Face of Jihad. CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 978-1511617505.
- Jackson, Richard (2005). Writing the War on Terrorism: Language, Politics and Counter-Terrorism. Manchester & New York: Manchester University Press. ISBN 0719071216.
- Davis, John, ed. Terrorism in Africa: the evolving front in the war on terror (Lexington Books, 2012).
- De Goede, Marieke. „The politics of preemption and the war on terror in Europe.”. European journal of international relations. 14 (1): 161—185. 2008.. online
- Dimaggio, Anthony. Mass Media, Mass Propaganda: Understanding the News in the 'War on Terror'. (Lexington Books, 2008).
- Jones, David Martin, and M.L.R. Smith. "The age of ambiguity: Art and the war on terror twenty years after 9/11." Studies in Conflict & Terrorism (2021): 1–20. online
- Lansford, Tom. 9/11 and the Wars in Afghanistan and Iraq. A Chronology and Reference Guide (ABC-CLIO, 2011).
- Lansford, Tom, Robert P. Watson, and Jack Covarrubias, eds. America's war on terror (2nd ed. Ashgate, 2009). excerpt
- Mueller, Mueller (2008). „War on Terror”. Ur.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: Sage; Cato Institute. str. 531—533. ISBN 978-1412965804. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n323.
- Ryan, Maria. „‘War in countries we are not at war with’: The ‘war on terror’ on the periphery from Bush to Obama.”. International Politics. 48 (2): 364—389. 2011..
- Webel, Charles, and Mark Tomass, eds. Assessing the War on Terror: Western and Middle Eastern Perspectives (Taylor & Francis, 2017).
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Najtraženiji teroristi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jun 2008)
- Nagrade za pravdu - najtraženiji teroristi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. februar 2009)
- Bela kuća o Ratu protiv terorizma
- NATO
- UN akcija protiv terorizma
- White House information about the War on Terrorism
- CIA and the War on Terrorism Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2016)
- U.S. National Military Strategic Plan for the War on Terrorism, 2006
- The 9/11 Legacies Project, The Oriental Institute, Czech Academy of Sciences, Prague
- 9/11 At 20: A Week of Reflection, Responsible Statecraft, The Quincy Institute
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
