Rajan Gozling

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rajan Gozling
Rajan Gosling 2017. godine
Lični podaci
Puno imeRajan Tomas Gosling
Datum rođenja(1980-11-12)12. novembar 1980. (43 god.)
Mesto rođenjaLondon, Ontario, Kanada
Porodica
PartnerEva Mendes
Deca2
Veza do IMDb-a

Rajan Tomas Gozling (engl. Ryan Thomas Gosling; London, 12. novembar 1980) kanadski je glumac i muzičar. Glumom se počeo baviti još kao dečak, prvo u serijalu Diznijevog kanala Klub Mikija Mausa , a zatim u porodičnim serijalima Are You Afraid of the Dark? (1995), Goosebumps (1996), Breaker High (1997–98) i Young Hercules (1998–99). Prvu značajnu ulogu imao je u filmu The Believer (2001), gde je igrao Jevrejina neonacistu. Poznat je po ulogama neprilagođenih momaka u nezavisnim filmovima Ubistvo po stavkama (2002), The Slaughter Rule (2002), The United States of Leland (2003) i Ostani mrtav (2005).

Široj publici postao je poznat 2004. glavnom ulogom u romantičnoj drami Beležnica, za koju je nagrađen sa četiri nagrade mlađih gledalaca (14 do 17 godina) TV kompanije Foks i jednom filmskom nagradom koju su dodeljivali gledaoci MTV-ja. Uloga profesora, kokainskog zavisnika, u filmu Polu-Nelson iz 2006. donela mu je nominaciju za Oskara, a tumačeći lik Larsa, socijalno nezrelog usamljenika iz filma Ларс има девојку, 2007. bio je u konkurenciji za nagradu Zlatni globus. Iste godine je igrao i u sudskom trileru Pukotina.

Posle trogodišnje pauze Gozling je 2010. tumačio glavne uloge u filmovima Blue Valentine i All Good Things. Uloga Dina, umornog supruga, u filmu Blue Valentine donela mu je drugu nominaciju za Zlatni globus, ovoga puta u kategoriji najboljeg glumca u filmskoj drami. Godine2011. odigrao je glavne uloge u tri filma – u romantičnoj komediji Ta luda ljubav, trileru Vozač i političkoj drami Martovske ide, kada je nominovan za Zlatni globus u dve kategorije: za najboljeg glumca u mjuziklu ili komediji i za najboljeg glumca u filmskoj drami. Gozling će nastupiti i u krimiću Gangsterski odred, drami The Place Beyond the Pines, drami Only God Forgives, u filmu Terensa Malika koji još uvek nema naslov, i u rimejku naučno-fantastičnog filma Loganovo bekstvo.

Jedan je od osnivača i članova muzičke grupe Dead Man's Bones koja je svoj prvi i, za sada jedini, album objavila 2009. Suvlasnik je marokanskog restorana na Beverli Hilsu. Javno podržava nekoliko humanitarnih neprofitnih organizacija. Putovao je u Čad, Ugandu i istočni Kongo kako bi skrenuo pažnju javnosti na konflikte u tim zemljama.

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Rajan Tomas Gozling je rođen u Londonu, u kanadskoj provinciji Ontario u mormonskoj porodici.[1][2] Otac Tomas je bio komercijalista u fabrici hartije[3], a majka Dona je srednjoškolska nastavnica.[4] Zbog prirode posla Tomasa Gozlinga, porodica se često selila[3] pa je Rajan jedno vreme živeo i u Kornvolu[5] i u Berlingtonu.[6] iReligija je, prema Gozlingovim rečima, imala jak uticaj na sve aspekte njihovog života.[7] Nakon što su im se roditelji razveli, Rajan i njegova starija sestra Mendi živeli su sa majkom,[8] Gozling smatra da je, živeći s majkom, naučio da razmišlja "poput žena".raph.co.uk"> Shone, Tom (11. 9. 2011). „In the driving seat: interview with Ryan Gosling”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 31. 3. 2012. </ref>

Pohađao je državnu školu Gledston (engl. Gladstone Public School),[9] srednju stručnu školu u Kornvolu (engl. Cornwall Collegiate and Vocational School) i srednju školu Lester B. Pirson (engl. Lester B. Pearson High School).[10] U osnovnoj školi je bio zlostavljan, što se odrazilo i na njegovo ponašanje[7][11][12]. U prvom razredu, pod utiskom filma Rambo, došao je u školu sa punom torbom kuhinjskih noževa i njima gađao druge učenike za vreme odmora, posle čega je udaljen iz škole.[11]Imao je disleksiju (poteškoće sa čitanjem)[13] i dijagnostikovan mu je hiperkinetički poremećaj, pa je jedno vreme proveo u odeljenje za decu sa posebnim potrebama.[14] Nakon toga je njegova majka napustila posao i godinu dana ga je podučavala kod kuće. Gozling je kasnije izjavio da mu je to donelo osećaj samostalnosti..[7]

Od malih nogu je nastupao pred publikom. Sa sestrom je pevao na venčanjima, nastupao je sa grupom svoga ujaka nazvanom Elvis Peri (engl. Elvis Perry), u čast Elvisa Preslija čiji su repertoar izvodili,[15] a bio je i član lokalne baletske trupe.[16] Njegove nastupe svi su hvalili, što mu je ulilo samopouzdanje.[17] Smatrajući da kanadski akcenat ne zvuči dovoljno „čvrsto“, usvojio je specifičan izgovor po uzoru na Marlona Branda.[18] Sa sedamnaest godina napustio je srednju školu i preselio se u Los Anđeles kako bi se posvetio glumačkoj karijeri.[19]

Glumačka karijera[uredi | uredi izvor]

Prelazak na nezavisni film (2000—2003)[uredi | uredi izvor]

Gozling je kao devetnaestogodišnjak odlučio da se bavi „ozbiljnim“ filmom, kako bi izbegao stereotip da može da glumi samo u dečjim i porodičnim filmovima.[20] Nakon sporedne uloge u fudbalskoj drami Сећање на Титане, 2001. je dobio glavnu ulogu mladog Jevrejina neonaciste u filmu The Believer. Režiser Henri Bin je, po vlastitim rečima, Gozlinga izabrao jer je odrastao u mormonskoj porodici, relativno izolovanoj zajednici, pa je tako mogao da razume izolaciju Jevreja.[21] Kevin Tomas iz Los Anđeles tajmsa pohvalio je njegovu „naelektrisanu i zastrašujuće ubedljivu glumu[22], dok je Tod Makarti iz časopisa Varajeti primetio da „njegova eksplozivni gluma ne može biti bolja“.[23] Film je dobio Veliku nagradu žirija na festivalu Sandens[24], ali je, zbog kontroverzne teme, redovna bioskopska distribucija bila otežana[25], pa je prikazan na kablovskoj TV stanici Showtime.[25] Budžet filma je bio 1. 500. 000 dolara, ali je film zaradio samo 416.925 dolara[26] Gozling smatra da mu je taj film bio prekretnica u karijeri[15]

U filmu Ubistvo po stavkama iz 2002,[27] Gozling i Majkl Pit igrali su dva srednjoškolca ubeđena da mogu da počine savršeno ubistvo. Zvezda filma je bila Sandra Bulok u ulozi detektivke zadužene da istraži zločin. Liza Švorcbaum (engl. Lisa Schwarzbaum) je u časopisu Entertejnment vikli opisala Gozlinga kao „fenomenalni talenat koji dolazi do izražaja čak i u ovako lošem filmu“[28] dok je Tod Makarti (engl. Todd McCarthy) iz Varajetija imao utisak da je „scenario izneverio jake i harizmatične“ mlade glumce.[29] Budžet filma je iznosio 50. 000.000 dolara, a zarada na blagajnama je bila oko 56.000.000 dolara.[30] Iste godine Gozling je glumio u nezavisnom filmu The Slaughter Rule koji istražuje odnos između srednjoškolca koji igra fudbal i njegovog problematičnog trenera, a radnja je smeštena u Montanu. Gozling je kasnije izjavio da je, sarađujući sa Dejvidom Morsom, postao „bolji glumac“.[31] Filmski kritičar Njujork tajms je opisao Gozlinga kao „materijal za veliku zvezdu“, koji ima „sirovost i snagu mladog Meta Dilona“.[32] Kritičar Los Anđeles tajmsa bio je oduševljen Gozlingovim „sirovim talentom“.[33] Film se prikazivao samo u tri američka bioskopa zaradivši 13.411 dolara.[34]

U filmu The United States of Leland iz 2003. Gozling je tumačio ulogu tinejdžera osuđenog na zatvorsku kaznu zbog ubistva dečaka sa posebnim potrebama. Bio je privučen činjenicom da je teško naći ulogu u kojoj je lik „emocionalno odsutan tokom celog filma“[35] Kritičar Rodžer Ibert je ocenio da „talentovani glumac učinio sve što je moguće da bi dočarao lik Lilanda, ali, lik je iznedrila taština scenariste, a ne stvarni život“[36]. Kritičar Njujork tajmsa istakao je da se Gozling „bori da spase Lilanda iz kandži klišea“[37]. Dejvid Runi (engl. David Rooney) iz Varajetija primetio je da „njegova monotona, bezizražajna gluma, nema ni malo magnetne privlačnosti iz filma The Believer“.[38] Film je prikazivan samo u SAD, gde je zaradio 343.847 dolara.[39]

Priznanje šire javnosti (2010—2011)[uredi | uredi izvor]

Nakon trogodišnjeg odsustva sa velikog ekrana, Gozling je u filmovima snimljenim 2010. i 2011. igrao pet glavnih uloga. „Nikada nisam imao više energije“, izjavio je. „Snimanje filmova me mnogo više uzbuđuje nego pre. Ranije sam se plašio svega toga i to je za mene bilo opterećujuće i emocijama ispunjeno iskustvo. Ali, našao sam način da se zabavljam dok to radim. I čini mi se da se to vidi u filmovima“.[20] Takođe je govorio da se oseća depresivno kada ne snima.[17]

Godine2011. Gozling je nastupio u tri potpuno različita filma vrhunske holivudske produkcije. U romantičnoj komediji Ta luda ljubav glumio je uz Stiva Karela i Emu Stoun.[40] Kako bi se što bolje pripremio za ulogu slatkorečivog ženskaroša, pohađao je časove pravljenja koktela u jednom baru u Los Anđelesu.[41] Kritičarka Vašington posta je primetila da njegovo „zavodljivo i dominantno prisustvo navodi na zaključak da smo možda dobili naslednika Džordža Klunija“.[42] Časopis Roling stoun je konstantovao da svojom ulogom postiže „komični nokaut“[43], dok je USA Today primetio da Gozling pokazuje „iznenađujući“ „talenat za komediju“.[44] Ova uloga mu je donela nominaciju za Zlatni globus.[45] Zarada od filma je bila 142.000.000 dolara širom sveta.[46]Ukoliko se zarada od filma koriguje za stopu inflacije, proizlazi da je ovo drugi najuspešniji film po zaradi u Gozlingovoj karijeri.[47]

Muzička karijera[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Dead Man's Bones
Gozling na koncertu grupe Dead Man's Bones održanom 2009.

Pored glume, Rajan Gozling se bavi i muzikom.[48] Pevao je prateće vokale kanadskoj grupi soulDecisions na njihovom albumu No One Does It Better iz 2000. godine,[49] i sarađivao na pisanju pesama za sledeći album.[50] U prvoj polovini 2007, snimio je solo numeru pod nazivom Put Me in the Car koja se može preuzeti sa interneta.[51] Iste godine je, zajedno sa prijateljem Zakom Šildsom (engl. Zach Shields) osnovao grupu pod nazivom Dead Man's Bones koja svira indi rok. Njih dvojica su se upoznali 2005, u vreme kada se Gozling zabavljao sa Rejčel Makadams, a Šilds sa njenom sestrom Kajlin. Prvobitno zamišljena ideja o mjuziklu sa čudovištima se ispostavila previše skupa, pa su umesto toga odlučili da naprave bend.[52]

Svoj prvi album pod nazivom Dead Man's Bones Gozling i Šilds su snimili sa dečjim horom muzičkog konzervatorijuma Silverlejk,[53] naučivši da sviraju sve potrebne instrumente.[52] Pored toga što je pevao, Rajan Gozling je na albumu svirao klavir, gitaru, bas-gitaru i violončelo.[54] Album koji je objavila izdavačka kuća ANTI- 5. oktobra 2009. za evropsko tržište, i 6. oktobra 2009. za američko tržište,[55] dobio je vrlo dobre ocene kritičara.[56] Rob Mičam (Pitchfork) je bio oduševljen „jedinstvenim i dirljivo čudnim albumom koji lako ulazi u uši“[57] dok je Sara Dipoa iz časopisa Prefiks (engl. Prefix Magazine) primetila da je album „sporadično kičast i ni ujednom trenutku neprikladan“.[58] Sa druge strane, časopis Spin (engl. Spin Magazine) je konstatovao da ovo izdanje „ne pobija pravilo da glumci čine sumnjive pop muzičare“[59] dok je Entertejnment vikli (engl. Entertainment Weekly) kritikovao „gotičku dragocenost koja previše zasićuje“.[60]

Gozling i Šilds su 11, 18. i 25. septembra 2009. bili gosti u losanđeleskom lutkarskom pozorištu Boba Bejkera (engl. Bob Baker Marionette Theater) gde su, sa dečjim horom muzičkog konzervatorijuma Silverlejk, nastupali uz svetleće duhove i neonske kosture koji plešu.[61][54] Posle toga su, u oktobru iste godine, održali trinaestodnevnu turneju po Severnoj Americi, uz pomoć lokalnih dečjih horova na svim koncertima.[62][63] Umesto da nastupe predgrupe, svako veče je na početku koncerta održavano takmičenje talenata.[64]

U septembru 2010. nastupili su na FYF festivalu u Los Anđelesu.[65]

U septembru 2012. glumac je najavio planove za snimanje drugog albuma grupe Dead Man's Bones, naglasivši da ovoga puta neće angažovati dečji hor pošto to podrazumeva da na turneji nema pušenja, psovanja i alkohola, „što baš i nije previše u duhu rokenrola“.[66]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Rajan Gozling živi u Njujorku.[67] Suvlasnik je marokanskog restorana (engl. Tagine) koji se nalazi na Beverli Hilsu, u Kaliforniji.[68] Restoran je neplanirano kupio na molbu prijatelja čiji je rođak, prethodni vlasnik, morao u kratkom vremenskom roku da ga proda. Kako u to vreme nije imao mnogo posla, na kupovinu je potrošio sav svoj novac, zbog čega je, da bi uštedeo, morao sam da ga renovira. Radio je u restoranu godinu dana, a sada nadgleda formiranje jelovnika i povremeno pomaže kao konobar.[69][70]

Gozling je godinu dana bio u vezi sa Sandrom Bulok, od 2002. do 2003.[71] Od sredine 2005. do sredine 2007. zabavljao se sa kanadskom glumicom Rejčel Makadams.[72][73] Na kratko su se ponovo zbližili u leto 2008.[74][75][76] U intervjuu koji je dao nakon razlaza sa Makadamsovom, Gozling je izjavio da je ona jedna od velikih ljubavi u njegovom životu.[77] Izlazio je sa Kat Denings krajem 2009,[78] sa Blejk Lajvli krajem 2010.[79] i sa Olivijom Vajld početkom 2011.[80]. Od septembra 2011. u vezi je sa američkom glumicom i modelom Evom Mendes.[81]

Prema vestima koje su objavili Njujork post i Foks njuz, Rajana Gozlinga je 17. marta 2005. uhapsila policija Los Anđelesa zbog prebrze vožnje. Gozling se izjasnio da nije kriv po prekršajnoj optužbi za „prekoračenje brzine“ iako je prvobitno bio optužen za „vožnju pod uticajem alkohola i/ili droge“ i za „vožnju u alkoholisanom stanju sa više od 8 promila alkohola u krvi“. Za ovaj prekršaj osuđen je na dve godine uslovno i morao je da plati kaznu u iznosu od 850 dolara.[82][83]

Rajan Gozling aktivno podržava različite društvene akcije. Sarađivao je sa udruženjem za zaštitu životinja PETA u kampanji čiji je cilj bio podsticanje lanaca restorana brze hrane Mekdonalds da u svoje fabrike uvedu unapređene metode klanja pilića.[84][85]Volontirao je u Biloksiju, u američkoj državi Misisipi, 2005. godine, u akciji čišćenja sprovedenoj nakon prolaska uragana Katrina.[86] Iste godine posetio je izbegličke kampove Darfura u Čadu.[87] Učestvovao je na Nacionalnoj konferenciji neprofitne organizacije Campus Progress održanoj 2008, gde je govorio o problemu Darfura.[88] U okviru saradnje sa Centrom za napredak Amerike na projektu Dosta posetio je Ugandu 2007.[89] i istočni Kongo 2010.[90][91] Pristalica je grupe Invisible Children Inc. čiji je cilj skretanje pažnje javnosti na LRA pokret u centralnoj Africi.[92]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Uloge Rajana Goslinga
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1993 — 1995. The Mickey Mouse Club sebe TV serija
1995. Are You Afraid of the Dark? Džejmi 5.02 The Tale of Station 109.1
1996. Goosebumps Greg Benks 1.15 Say Cheese and Die
1996. PSI Factor: Chronicles of the Paranormal Adam 1.01 Dream House/UFO Encounter
1996. Kung Fu: The Legend Continues Kevin 4.09 Dragon's Lair
1996. Put za Ejvonli Road to Avonlea Bret Meknalti 7.09 From Away
1996. The Adventures of Shirley Holmes Šon 1.01 The Case of the Burning Building
1996. Flash Forward Skot Staki 1.11 Double Bill i 1.21 Skate Bait
1996. Ready or Not Mat Kalinski 4.05 I Do, I Don't
1997. Frankenstein and Me Keni
1997 — 1998. Breaker High Šon Hanlon TV serija
1998. Nothing Too Good for a Cowboy Tomi TV film
1998 — 1999. Mladi Herkul Young Hercules Herakle TV serija
1998 — 1999. Herkul: Legendarna putovanja Hercules: The Legendary Journeys Zilus 5.17 The Academy
1999. The Unbelievables Džoš TV film
2000. Sećanje na Titane Remember the Titans Alan Bosli
2001. Vernik The Believer Deni Balint
2002. Ubistvo po stavkama Murder by Numbers Ričard Hejvud
2002. The Slaughter Rule Roj Čatni
2003. Lilendova Amerika The United States of Leland Liland P. Ficdžerald
2004. Beležnica The Notebook Noa Kalhun
2005. Ostani mrtav Stay Henri Letam
2005. I'm Still Here: Real Diaries of Young People Who Lived During the Holocaust Ilja Gerber (glas) dokumentarni TV film
2006. Polu-Nelson Half Nelson Den Dan
2007. Pukotina Fracture Vili Bikam
2007. Lars ima devojku Lars and the Real Girl Lars
2010. Sve dobre stvari All Good Things Dejvid Marks
2010. Tužna veza Blue Valentine Din Pereira
2010. ReGeneration narator dokumentarni film
2011. Ta luda ljubav Crazy, Stupid, Love. Džejkob Palmer
2011. Vozač Drive vozač
2011. Martovske ide The Ides of March Stiven Majers
2012. Gangsterski odred The Gangster Squad Džeri Vuters
2012. Kuća iza borova The Place Beyond the Pines Luk
2012. Samo Bog oprašta Only God Forgives Džulijan
2012. Ta luda ljubav Crazy Stupid Love Džejkob Palmer
2015. Opklada veka The Big Short Džared Venet
2016. La La Land La La Land Sebastijan Vajdler
2017. Pesma do pesme Song to Song BV
2017. Blejd Raner 2049 Blade Runner 2049 policajac K
2018. Prvi čovek na mesecu First Man Nil Armstrong
2022. Sivi čovek The Gray Man Kurt Džentri
2023. Barbi Barbie Ken
2024. Kaskader The Fall Guy Kolt Sivers

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „In Love with a Real Doll”. Beliefnet. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  2. ^ „Ryan Gosling says onscreen intimacy in 'Blue Valentine' 'just happened'”. The Guardian. 4. 1. 2011. Arhivirano iz originala 29. 6. 2012. g. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  3. ^ a b Hiscock, John (25. 8. 2006). „From Mouse to big cheese”. The Star. Toronto. Pristupljeno 30. 3. 2012. 
  4. ^ „Let’s hear it from goofy Mr. Gosling”. Philippine Daily Inquirer. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  5. ^ „Ryan Gosling Biography”. Tribute. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  6. ^ „Spotted! Ryan Gosling getting his Canuck Christmas on in Burlington | Telling Tales | torontolife.com”. Pristupljeno 24. 4. 2013. 
  7. ^ a b v Wood, Gaby (21. 2. 2007). „I live on Skid Row. You can't filter out reality there”. The Guardian. London. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  8. ^ „The Oddball”. Time. 4. 10. 2007. Arhivirano iz originala 25. 01. 2012. g. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  9. ^ Disney gets first Canadian Mouseketeer, The Gazette, Montreal, 24. 3. 1993.
  10. ^ The children's champion, The Oscar- nominated actor, a star by his teens, is taking up the cause of Ugandan boy soldiers, The Independent on Sunday, 22. 4. 2007.
  11. ^ a b Stone, Jay (2. 9. 2011). „TIFF poster boy Ryan Gosling on working under the table”. NationalPost.com. Arhivirano iz originala 4. 1. 2013. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  12. ^ „Celebrity Spider – Ryan Gosling”. Celebrityspider.com. Arhivirano iz originala 28. 1. 2012. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  13. ^ Karger, Dave (20. 4. 2007). „Spotlight on Ryan Gosling”. EW.com. Arhivirano iz originala 13. 10. 2012. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  14. ^ „Ryan Gosling: The children's champion”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 01. 02. 2010. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  15. ^ a b „Steve Carell and Gosling”. Interview. Arhivirano iz originala 23. 11. 2010. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  16. ^ „I think like a girl”. The Independent. London. 25. 10. 2011. Arhivirano iz originala 29. 01. 2012. g. Pristupljeno 3. 4. 2012. 
  17. ^ a b „Gosling interview”. The Times. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  18. ^ Hirschberg, Lynn (oktobar 2010). „Michelle Williams & Ryan Gosling: Heart to Heart”. www.wmagazine.com. Arhivirano iz originala 26. 12. 2010. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  19. ^ „Ryan Gosling”. People.com. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  20. ^ a b Lim, Dennis (14. 9. 2011). „A Heartthrob Finds His Tough-Guy Side”. The New York Times. Pristupljeno 20. 4. 2012. 
  21. ^ „Twist of Faith”. The Nerve. 17. 5. 2002. Arhivirano iz originala 20. 3. 2012. g. Pristupljeno 20. 4. 2012. 
  22. ^ Thomas, Kevin (17. 5. 2002). „Believer Doesn't Tell the Whole Story”. Los Angeles Times. Pristupljeno 20. 4. 2012. 
  23. ^ McCarthy, Todd (25. 1. 2001). „The Believer”. Variety. Pristupljeno 20. 4. 2012. 
  24. ^ „The Believer wins Sundance Grand Jury Prize”. FilmFestivals.com. Arhivirano iz originala 5. 6. 2011. g. Pristupljeno 20. 4. 2012. 
  25. ^ a b In a Skinhead's Tale, a Picture of Both Hate and Love, Camhi, Leslie. The New York Times, 17 March 2002
  26. ^ „The Believer (2002)”. boxofficemojo.com. Pristupljeno 20. 4. 2012. 
  27. ^ „Murder by Numbers”. Festival de Cannes. Arhivirano iz originala 12. 06. 2012. g. Pristupljeno 26. 1. 2012. 
  28. ^ „Murder by Numbers Review”. www.ew.com. 17. 4. 2002. Arhivirano iz originala 23. 03. 2013. g. Pristupljeno 13. 5. 2012. 
  29. ^ McCarthy, Todd (12. 4. 2002). „Murder By Numbers”. www.variety.com. Pristupljeno 26. 1. 2012. 
  30. ^ „Murder by Numbers (2002)”. boxofficemojo.com. Pristupljeno 13. 5. 2012. 
  31. ^ Carroll, Rebecca (1. 9. 2005). „Q/A: Ryan Gosling”. Arhivirano iz originala 1. 4. 2012. g. Pristupljeno 21. 5. 2012. 
  32. ^ Holden, Stephen (29. 3. 2002). „On or Off the Field, Rough, Raw and Twangy”. The New York Times. Pristupljeno 21. 5. 2012. 
  33. ^ Dargis, Manohla (24. 1. 2003). „'Slaughter Rule' tosses metaphors like passes”. Los Angeles Times. Pristupljeno 21. 5. 2012. 
  34. ^ „The Slaughter Rule (2003)”. boxofficemojo.com. Pristupljeno 21. 5. 2012. 
  35. ^ „Interview: Matthew Ryan Hoge & Ryan Gosling”. movies.ign.com. Pristupljeno 16. 6. 2012. 
  36. ^ „The United States of Leland”. The Chicago Sun-Times. Arhivirano iz originala 12. 06. 2012. g. Pristupljeno 26. 1. 2012. 
  37. ^ Scott, A. O (2. 4. 2004). „A Tale of Crime and Consequences”. The New York Times. Pristupljeno 16. 6. 2012. 
  38. ^ Rooney, David (20. 1. 2003). „The United States of Leland”. www.variety.com. Pristupljeno 16. 6. 2012. 
  39. ^ „The United States of Leland (2004)”. boxofficemojo.com. Pristupljeno 16. 6. 2012. 
  40. ^ „Steve Carell's 'Crazy, Stupid, Love' Hits Theaters April 22, 2011”. theplaylist.blogspot.com. Pristupljeno 22. 7. 2012. 
  41. ^ „Ryan Gosling Interview CRAZY, STUPID, LOVE”. Collider.com. Pristupljeno 22. 7. 2012. 
  42. ^ „Critic Review for Crazy, Stupid, Love”. Vašington post. Arhivirano iz originala 10. 12. 2015. g. Pristupljeno 22. 7. 2012. 
  43. ^ Travers, Peter (28. 7. 2011). „Crazy Stupid Love”. www.rollingstone.com. Pristupljeno 22. 7. 2012. 
  44. ^ Puig, Claudia (3. 8. 2011). „'Crazy, Stupid, Love': Not, Quite, There”. www.usatoday.com. Pristupljeno 22. 7. 2012. 
  45. ^ Hong, Cindy Y. (15. 15. 2 2011). „Golden Globe Nominations: Ryan Gosling Gets Two”. www.slate.com. Pristupljeno 22. 7. 2012.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  46. ^ „Crazy, Stupid, Love. (2011)”. Box Office Mojo. Pristupljeno 22. 3. 2012. 
  47. ^ „Ryan Gosling Movie Box Office Results”. Box Office Mojo. Pristupljeno 22. 3. 2012. 
  48. ^ „Ryan Gosling”. twusic.com. Arhivirano iz originala 25. 06. 2021. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  49. ^ „PUT ME IN THE CAR”. www.canoe.ca. Arhivirano iz originala 13. 10. 2011. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  50. ^ Bliss, Karen (7. 11. 2001). „soulDecision works on new album”. www.canoe.ca. Pristupljeno 14. 4. 2012. [mrtva veza]
  51. ^ „Ryan Gosling Goes Indie-Rock?”. theplaylist.blogspot.com. 18. 7. 2007. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  52. ^ a b Phares, Heather. „Dead Man's Bones”. www.allmusic.com. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  53. ^ „Dead Man's Bones – Dead Man's Bones”. www.discogs.com. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  54. ^ a b Carpenter, Ellen (14. 10. 2009). „Breaking: Dead Man's Bones”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 14. 01. 2012. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  55. ^ „Dead Man's Bones Dead Man's Bones”. www.anti.com. Arhivirano iz originala 21. 3. 2012. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  56. ^ „Critic Reviews for Dead Man's Bones at Metacritic”. www.metacritic.com. 6. 10. 2009. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  57. ^ Mitchum, Rob (6. 10. 2009). „Dead Man's Bones”. pitchfork.com. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  58. ^ Dupuis, Sarah (28. 10. 2009). „Dead Man's Bones”. Prefix. www.prefixmag.com. Arhivirano iz originala 07. 04. 2013. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  59. ^ Bevan, David (6. 10. 2009). „Dead Man's Bones”. www.spin.com. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  60. ^ Pastorek, Whitney (9. 10. 2009). „Dead Man's Bones Review”. Entertainment Weekly. www.ew.com. Arhivirano iz originala 03. 07. 2011. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  61. ^ Breihan, Tom (1. 9. 2009). „Dead Man's Bones Gear Up for Residency...in a Puppet Theater”. Pitchfork. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  62. ^ „Dead Man's Bones (Ryan Gosling and Zach Shields) Announce First Tour”. Pitchfork. Arhivirano iz originala 19. 9. 2009. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  63. ^ „Meet Dead Man's Bones: Ryan Gosling and Zach Shields”. Pitchfork. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  64. ^ „Dead Man's Bones Announce First Tour”. Thefader.com. Arhivirano iz originala 17. 4. 2011. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  65. ^ Frisicano, Andrew (7. 9. 2010). „FYF Fest 2010 in pics & review”. www.brooklynvegan.com. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  66. ^ Stone, Jay (2. 9. 2011). „Ryan Gosling is Mr. TIFF”. Postmedia News. www.canada.com. Arhivirano iz originala 29. 6. 2012. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  67. ^ „Ryan Gosling's Crazy, Stupid, Puppy Love”. People. Arhivirano iz originala 18. 01. 2012. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  68. ^ „Los Angeles: Top 10 Celebrity-Owned Hotspots”. BlackBook. Arhivirano iz originala 27. 04. 2011. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  69. ^ „Calamari fan Ryan Gosling”. STV Entertainment. Arhivirano iz originala 21. 01. 2012. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  70. ^ „Ryan Gosling believes in hard work”. Cover Media. www.musicrooms.net. 7. 7. 2011. Arhivirano iz originala 13. 1. 2012. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  71. ^ „Celebrity Central – Sandra Bullock”. People. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  72. ^ Dagostino, Mark (7. 11. 2005). „Insider”. People. Arhivirano iz originala 04. 07. 2013. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  73. ^ „Scoop”. People. 30. 4. 2007. Arhivirano iz originala 04. 07. 2013. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  74. ^ Jones, Oliver (18. 8. 2008). „Scoop”. People. Arhivirano iz originala 14. 06. 2013. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  75. ^ „Star Tracks - Friday, August 22, 2008 - THE HOT SEAT - McAdams and Gosling”. People. 22. 8. 2008. Pristupljeno 4. 2. 2012. 
  76. ^ Willard, Chris (16. 12. 2008). „Source: Ryan Gosling Still Loves Rachel McAdams”. People. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  77. ^ Lehner, Marla (17. 10. 2007). „Ryan Gosling Consoled Fans After Rachel McAdams Split”. People. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  78. ^ „Are Kat Dennings And Ryan Gosling Dating? We Try To Get Her To Admit It”. Hollywoodcrush.mtv.com. 22. .9. 2009. Pristupljeno 13. 4. 2012.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  79. ^ „Blake Lively & Ryan Gosling Get Cozy in New York - Couples, Blake Lively, Ryan Gosling”. people.com. 9. 12. 2010. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  80. ^ Messer, Lesley (2. 3. 2011). „Ryan Gosling, Olivia Wilde Dating?”. people.com. Arhivirano iz originala 20. 04. 2012. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  81. ^ Mikelbank, Peter (26. 11. 2011). „Gosling and Mendes in Paris”. People. Arhivirano iz originala 12. 01. 2012. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  82. ^ „Ryan Gosling's Secret DUI Arrest Revealed”. Fox News. 22. 9. 2011. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  83. ^ „Ryan Gosling's 2005 DUI arrest revealed”. New York Post. 22. 9. 2011. Arhivirano iz originala 18. 04. 2012. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  84. ^ Saunders, Tim (13. 3. 2010). „Ryan Gosling Speaks Out About Chicken Slaughter”. www.looktothestars.org. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  85. ^ „Stars Say No To McDonald's Chicken Cruelty”. www.looktothestars.org. 21. 12. 2011. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  86. ^ „McAdams and boyfriend Gosling in Mississippi”. Canada.com. 8. 12. 2005. Arhivirano iz originala 22. 8. 2012. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  87. ^ „INT: Ryan Gosling”. www.joblo.com. 18. 4. 2007. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  88. ^ Argetsinger, Amy; Roberts, Roxanne (9. 7. 2008). „Supporting Roles: Ryan Gosling as Darfur Activist and Humble Star”. The Washington Post. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  89. ^ „At War in the Fields of the Lord”. ABC News. 1. 3. 2007. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  90. ^ Hameed, Sadia (21. 1. 2011). „Actor Ryan Gosling Previews Original Footage from Congo on Jimmy Kimmel Live”. www.enoughproject.org. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  91. ^ „Ryan Gosling Makes Charity Trip To Eastern Congo”. www.looktothestars.org. 28. 4. 2011. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  92. ^ Ross, Jennifer (6. 7. 2010). „Kristen Bell, Ryan Gosling, Pete Wentz, Many More Help Invisible Children Pass U.S. Legislation”. www.pastemagazine.com. Arhivirano iz originala 20. 03. 2012. g. Pristupljeno 14. 4. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајан_Гозлинг&oldid=27739432”