Režim 4. avgusta

Kraljevina Grčka Βασίλειον τῆς Ἑλλάδος
Zastava Grb
Krilatica: 'Ελευθερία ή θάνατος Sloboda ili Smrt'
Himna Ýmnos is tin Eleftherían Ὕμνος εἰς τὴν Ἐλευθερίαν "Himna Slobodi"
Geografija
Glavni grad		Atina
Društvo
Službeni jezik		grčki jezik
Religija		pravoslavno hrišćanstvo
Politika
Oblik države		Unitarna ustavna monarhija pod metaksističkom totalitarnom diktaturom
— kralj		Đorđe II
— Premijer		Joanis Metaksas Aleksandros Korizis
Istorija
— Osnivanje		1936.
— Ukidanje		1941.
Geografske i druge karakteristike
Valuta		drahma
Zemlje prethodnice i naslednice
Prethodnice:		Naslednice:
	Kraljevina Grčka	Grčka vlada u egzilu
		Italijanska okupacija Grčke
		Osovinska okupacija Grčke
		Carska Bugarska
		Grčka Država ⋮

Režim 4. avgusta (grčki: Καθεστως της 4ης αυγουστου), uobičajeno poznat i kao metaksas režim, je bio totalitarni režim pod vođstvom generala Joanisa Metaksasa koji je vladao od 1936. do 1941. Metaksas je 4. avgusta 1936. uz podršku kralja Đorđa II suspendovao grčki parlament i nastavio da predsedava konzervativnom, čvrsto antikomunističkom vladom. Režim je inspirisao svoju simboliku i retoriku iz fašističke Italije, ali je zadržao bliske veze sa Britanijom i francuskom Trećom republikom, a ne sa silama Osovine. Nakon Metaksasove smrti u januaru 1941. režim je u potpunosti zavisio od kralja. Iako je Grčka okupirana nakon nemačke invazije na Grčku u aprilu 1941. i grčka vlada je bila primorana da ode u egzil u Kraljevinu Egipat pod britanskom kontrolom, nekoliko istaknutih ličnosti režima, posebno ozloglašeni šef bezbednosti Konstantinos Manijadakis, preživelo je nekoliko meseci u kabineta sve dok kralj nije bio primoran da ih razreši u kompromisu sa predstavnicima starog demokratskog političkog establišmenta.

Amblem Režima 4. avgusta

Istorija

Metaksas je nametnuo svoj režim prvenstveno da bi se borio protiv turbulentne društvene situacije koja je preovladavala u Grčkoj 1930-ih, u kojoj je politička frakcionizacija poremetila grčku parlamentarnu demokratiju. Potonuće kredibiliteta parlamenta bilo je praćeno nekoliko pokušaja državnog udara; venizelistički puč je propao u martu 1935, a sledećeg oktobra izbori su ojačali rojalističku većinu, što je omogućilo prognanom kralju Đorđu da se vrati u Grčku. Kralj je ponovo uspostavio monarhiju u zemlji, ali parlament, podeljen na nekompatibilne frakcije, nije bio u stanju da oblikuje jasnu političku većinu i formira vladu. U međuvremenu, sve veća aktivnost komunista, čijih je 15 poslanika sa izbora 1936. držalo ravnotežu između 143 monarhista i 142 liberala i republikanaca, stvorila je ćorsokak.

U maju 1936. su izbili široko rasprostranjeni nemiri među uzgajivačima duvana i industrijski nemiri na severu zemlje, što je na kraju dovelo do toga da general Metaksas suspenduje rad parlamenta uoči velikog štrajka, 4. avgusta 1936. Podržao ga je kralj. a Metaksas je proglasio vanredno stanje, poništio različite članove ustava i uspostavio krizni kabinet kako bi zaustavio nemire i obnovio društveni poredak. U jednom od svojih prvih govora, Metaksas je objavio: „Odlučio sam da zadržim svu moć koja mi je potrebna da spasem Grčku od katastrofa koje joj prete“. Tako je rođena diktatura Metaksasa, a vremenski period koji će uslediti nazvan je po danu kada je Metaksas došao na apsolutnu vlast: 4. avgust. Novi režim su podržale male ekstremističke političke stranke i konzervativci koji su očekivali obračun sa komunistima.

Mladi članovi Grčke nacionalne organizacije mladih daju fašistički pozdrav Joanisu Metaksasu

Koreni Metaksasove „nove države“ traženi su u klasičnoj istoriji Grčke. Metaksas je mislio da će grčki nacionalizam podstaći „paganske vrednosti antičke Grčke, posebno Sparte, zajedno sa istočno-pravoslavnim hrišćanskim vrednostima srednjovekovnog carstva Vizantije“. Antička Makedonija je takođe veličana kao prvi politički ujedinitelj Helena. Za svoj glavni simbol, omladinska organizacija režima izabrala je labris, simbol drevnog minojskog Krita.

Tradicionalne grčke vrednosti „Država, lojalnost, porodica i religija“, koje je Metaksas više puta hvalio, takođe su bile bliske onima drevnih Spartanaca. Režim je promovisao spartanske ideale samodiscipline, militarizma i kolektivne žrtve, dok je Vizantija stavljala naglasak na centralizovanu državu i privrženost monarhiji i Grčkoj pravoslavnoj crkvi.

Metaksas je smatrao stvaranje Nove Države u Portugalu Antonia Salazara svojom glavnom inspiracijom i okružio se elementima iz ovog i drugih diktatorskih režima tog vremena. Tako je njegov glavni ideološki slogan takođe bio „Nova država“ i režim od 4. avgusta koristio je sopstvene vojne uniforme, pozdrave, pesme i rituale, uključujući rimski pozdrav (koji je Metaksas smatrao grčkim poreklom kao pozdrav bog sunca Apolon, i on ga je nazvao "Helenski pozdrav". Metaksasov režim je takođe razvio karakteristike tipične za autoritarne države kao što su Italija i Nemačka iz 1930-ih; režimska propaganda predstavljala je Metaksasa kao „prvog seljaka“, „prvog radnika“ i kao „nacionalnog oca“ Grka. Poput njegovih savremenika Hitlera sa Firerom i Musolinija sa Dučeom, Metaksas je usvojio titulu arhigosa, na grčkom za „vođu“ ili „poglavicu“, i tvrdio je da njegov režim mora da postavi temelje za pojavu slavne „treće helenske civilizacije“ kombinovanjem najbolje iz antičke Grčke i grčkog vizantijskog carstva srednjeg veka.

Totalizarizam

Režim Metaksasa je nastojao da sveobuhvatno promeni Grčku i stoga je uspostavio kontrolu nad grčkim društvom, politikom, jezikom i ekonomijom. U svakoj od ovih oblasti politike, vlada Metaksasa je više izgledala kao anticipacija frankističke Španije nego da liči na svoje savremenike nacističku Nemačku ili fašističku Italiju. Metaksas je rekao: Grčka je od 4. avgusta postala antikomunistička država, antiparlamentarna država, totalitarna država. Država zasnovana na svojim farmerima i radnicima, i tako antiplutokratska. Ne postoji, naravno, određena partija kojom bi vladala. Ova partija je sav Narod, osim nepopravljivih komunista i reakcionarnih staropartijskih političara.

Režimski propagandni poster

Dolaskom na vlast sa namerom da uspostavi javni red, Metaksasova država je u velikoj meri ostvarila ovaj cilj, pod nadzorom njenog najfašističkog člana, ministra javnog reda Konstantinosa Manijadakisa. Manijadakis je stvorio drugu lažnu „komunističku partiju“, objavio lažni Ριζοσπάστης (Rizospastis; komunističke novine u Grčkoj) i postigao raspuštanje svih komunističkih organizacija. Metaksasove politike, poput cenzure medija, zabrane političkih partija i zabrane štrajkova, kopirale su savremene evropske autoritarne režime. Kao njeni krajnje desničarski savremenici Italija i Nemačka, grčka država je takođe imala svoju političku policiju, Asfaleju, zasnovanu na Gestapou (njen šef Manijadakis je održavao bliske odnose sa Himlerom po pitanju metoda i tehnika). Cilj Asfaleje je bio da obezbedi javni red.

Režim je takođe potiskivao rebetiko muziku zbog beskompromisnog teksta i favorizovao tradicionalnu grčku narodnu muziku. Zabranjeni su hašiš, baglame i buzuki, ili bar sviranje na istočnjački način i skale. Verovatno inspirisan Nacionalistički pokretom u Nemačkoj, masovna promocija grčke narodne muzike je održana, putem radija i javnih festivala, uglavnom zbog animoziteta države prema buzukijima i rebetiko muzici. Po ovom pitanju se grčka komunistička levica složila, smatrajući rebetiko „reakcionarnim“.

Ubrzo nakon svog nastanka, Režim je izvršio oštru represiju nad komunistima i levičarima. Oko 15.000 ljudi je uhapšeno i zatvoreno, ili prognano iz političkih razloga; neki su bili podvrgnuti mučenju. Metaksasov režim je prisilio Komunističku partiju u "podzemlje", a takođe je pokušao da razbije stari sistem lojalnosti rojalističkih i venizelističkih partija. Te glavne snage su, međutim, ostale, kao i prethodnih decenija, i ponovo su se pojavile odmah nakon četvorogodišnjeg režima Metaksasa. Dok je Metaksasov režim poigravao komunističku pretnju da bi opravdao represiju, nije poznato da je režim počinio politička ubistva i da nije uveo smrtnu kaznu. Disidenti su, radije, obično proterivani na mala ostrva u Egejskom moru. Na primer, liberalni lider Jorgos Papandreu je prognan u Andros. U međuvremenu, Grčka komunistička partija, koja je već bila stavljena van zakona, ostala je netaknuta. Zakonska ograničenja protiv njega konačno su okončana 1974. godine tokom metapolitefsi (period moderne grčke istorije od pada Joanidske vojne hunte 1973–74.).

Metaksas je školovan u Nemačkoj imperiji i divio se nemačkoj kulturi. Podržavao je umetnost (pozorišnu, književnu, muzičku, vizuelnu itd.). Sarađivao je sa značajnim intelektualcima tog doba, kao što su Stratis Mirivilis, Nikos Kazantzakis, Angelos Sikelianos, Manolis Kalomoiris, Angelos Terzakis, Eli Serajdari i drugi, na promociji ideja režima, posebno kod mladih. Druga značajna politika bila je upotreba i promocija demotskog grčkog (Dimotiki) u obrazovnom sistemu (ali u konzervativnom obliku), umesto Karatevusa jezika. Manolis Triantafilidis je određen da kreira korišćenu dimotičku gramatiku.

Omladina

Da bi zadržao i održao vrednosti režima u narednim godinama, Metaksas je iznedrio Εθνικη Οργανωση Νεολαιας'- Nacionalnu organizaciju mladih. Organinzacija je okupila mlade iz svih ekonomskih i društvenih slojeva u jedno telo. Obrazovanje dečaka je naglašavalo disciplinu i fizičku obuku, dok su devojčice učene da postanu supruge koje pružaju podršku i brižne majke kako bi odgajale jaču, zdraviju novu generaciju. Organizacija je izdavala dvonedeljni časopis pod nazivom Νεολαια, (grčki za „Mladost“), koji je imao veliki uticaj i u školama i u visokom obrazovanju. Metaksasova vizija je bila da stvori, kroz mlade, „Treću helensku civilizaciju“, kontinuitet drevne grčke i vizantijske civilizacije. Raspuštena je od strane nemačko-italijanske okupacione vlasti u Grčkoj nakon njenog snažnog otpora invaziji.

Amblem Organizacije

Zastava Organizacije

Nacionalizam

Kao i u većini drugih totalitarnih režima, režim od 4. avgusta usvojio je snažan nacionalistički program: iako se Metaksas protivio invaziji na Malu Aziju kao deo Megali ideje, koristio je snažan nacionalistički jezik u vezi sa grčkim manjinama u susednim zemljama i u odgovarajući na pretnje grčkih suseda u još uvek nestabilnoj jugoistočnoj Evropi. Kao i sa mnogim nacionalnim državama u to vreme, koristio je jezik uzdižući rasu svog naroda.

Statua Konstantina I Grčkog, tokom režima. Novembra 1936. njegove mošti su prenete iz Italije i sahranjene u palati Tatoi

Etničke i jezičke (uglavnom Slavenofoni Grci) manjine bile su proganjane pod Metaksasovom vlašću. Režim je, međutim, bio tolerantan prema grčkim Jevrejima, ukidajući antisemitske zakone prethodnih režima. Velika zajednica sefardskih Jevreja bila je prisutna u regionu Soluna koji je pripojen Grčkoj 1913. godine, a Jevreji su se u velikoj meri suprotstavljali venizelizmu. Metaksas se čvrsto suprotstavljao iredentističkim frakcijama Slavofona u severnoj Grčkoj (od kojih su većina bili Bugari), od kojih su neki bili podvrgnuti političkom progonu zbog zalaganja za iredentizam u odnosu na susedne zemlje.

Metaksasov režim je nastavio sa represijom nad upotrebom slovenskih jezika, kako u javnosti tako iu privatnom, kao i nad izražavanjem slovenske kulturne posebnosti. Tokom Drugog svetskog rata, Slavofoni koji su se identifikovali kao Grci, borili su se u Helenskoj vojsci u odbrani Grčke, dok su oni koji nisu sarađivali sa okupacionim snagama nakon kapitulacije Grčke. Opet, za razliku od nekih totalitarnih režima, nikada nije bilo masovnih ubistava i nema dokaza da su ona bila planirana.

Ekonomija

Jedan od glavnih ciljeva vlade režima 4. avgusta bio je odbacivanje starog kapitalističkog sistema i njegova zamena korporativnim ekonomskim sistemom u cilju promovisanja nacionalne i društvene solidarnosti. Ova ideja je „savršeno u skladu sa Metaksasovim uverenjima o društvenoj i nacionalnoj solidarnosti, kao i njegovim odbacivanjem individualizma i klasne borbe“. Plan za stvaranje korporativističke države manifestovao se u prvim danima režima javnim izjavama Metaksasa i ministara u vladi. U tom cilju, zamenik premijera i ministar finansija Konstantinos Zavicijanos „objavio je detalje o horizontalnoj (prema granama proizvodnje), a ne vertikalnoj (prema društvenoj klasi), sindikalističkoj organizaciji“ države. Međutim, zbog spoljne krize sa Italijom, plan je morao biti privremeno odložen, tako da nikada nije u potpunosti ostvaren.

Poster Metaksasovog režima i Opšte konfederacije grčkih radnika koji promoviše Institut socijalnog osiguranja

Metaksasova vlada, u početku nepopularna, takođe je stekla popularnost kroz razrađeni program za socijalizaciju grčke privrede, uključujući:

• Osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
• Porodiljsko odsustvo.
• Petodnevna, 40-časovna radna nedelja.
• Zagarantovani plaćeni dvonedeljni odmor (ili dvonedeljna dupla plaća umesto godišnjeg odmora).
• Strožiji standardi bezbednosti na radu.

Mnogi elementi ovog programa opstaju u grčkoj ekonomskoj politici. Metaksasov režim je osnovao Radnički centar (Εργατικο Κεντρο), koji je, između ostalog, osnovan da brine o radničkom smeštaju i rekreaciji. Režim od 4. avgusta u početku je stabilizovao drahmu, koja je patila od visoke inflacije. Koristeći novootkrivenu čvrstinu valute, Metaksasova vlada je započela velike programe javnih radova (kao što je međunarodni aerodrom), uključujući odvodnjavanje zemljišta, izgradnju železnice, poboljšanja puteva i modernizaciju telekomunikacione infrastrukture.

Ekonomski program Metaksasa doživeo je početni uspeh, sa izrazitim porastom dohotka po glavi stanovnika i privremenim padom nezaposlenosti u Grčkoj između 1936. i 1938. (nezaposlenost je naglo porasla posle 1938. godine). Iskorišćavajući ovaj uspeh, vlada je uvela otplatu duga za poljoprivrednike i uvela najniže cene za neka poljoprivredna dobra kako bi preraspodelila bogatstvo na selo. Takođe, u sektoru zakonodavstva, grčki građanski zakonik je konačno završen od strane pravne komisije; plan koji je bio na čekanju još od godina Otoa Grčkog.

Druga organizacija koju je uspostavio režim po prvi put je bila državna radio stanica; IRE (danas ERT), pogodan i za propagandu režima. Takođe, tokom godina režima, donet je prvi zakon o osnivanju nacionalnih parkova Grčke.

Drugi režimi

Postoji debata o tome kako se režim odnosi na druge krajnje desničarske režime iz 1930-ih, posebno na fašističku Italiju i nacističku Nemačku. Neke od glavnih i važnih razlika Metaksasovog režima u poređenju sa drugim vladama krajnje desnice uključuju:

• Antiimperijalistički govor režima.
• Projevrejski stav Metaksasa i tolerancija prema verskim manjinama.
• Odsustvo masovne političke baze za režim, u vidu političke partije ili pokreta.
• Nema reprezentativne arhitekture ili spomenika.

Kraj režima

Joanis Metaksas sa kraljem Đorđem II i Aleksandrom Papagosom tokom sastanka englesko-grčkog ratnog saveta.

Spoljna politika je bila jedna od glavnih briga režima od 4. avgusta. Metaksas, koji je kao mladić studirao u Nemačkoj, bio je pro-nemački, dok je kralj bio pro-britanski. Ovo je izazvalo burne rasprave između njih dvojice, ali realnost Evrope 1930-ih bila je da je bezbednost Grčke zavisila manje od Nemačke nego od njenog tradicionalnog saveznika i zaštitnika, Ujedinjenog Kraljevstva, koje je bila velika sila i koja je sa svojom flotom dominirala istočnim Sredozemnim morem. Pored toga, grandiozni planovi italijanskog lidera Benita Musolinija da izgradi novo Rimsko carstvo na Mediteranu direktno su se sukobili sa grčkim pretenzijama da kontrolišu Egejsko more i ostrva Dodekanez (tada pod italijanskom kontrolom) i da vrše jači uticaj u Albaniji.

Kako su tenzije i ratna opasnost porasle u Evropi neposredno pre Drugog svetskog rata, situacija je bila skoro potpuno ista kao i pre Prvog svetskog rata, kada je Grčka imala jake pronemačke afinitete u vladi, ali je njena bezbednost zavisila od Velike Britanije. Većina posmatrača je očekivala da će Grčka pokušati da ostane neutralna. Metaksas je zaista pokušao da zadrži strogu neutralnost, ali italijanski ekspanzionizam je na kraju doveo do italijanskog ultimatuma i do grčko-italijanskog rata. Međutim, grčke snage su potpuno odbile italijansku invaziju i potisnule Italijane nazad u Albaniju, gde je invazija bila pokrenuta. U stvari, za neke teritorije u Albaniji gde živi grčka manjina tvrdilo se da su „oslobođene“ i Metaksasovi planovi su bili da ih ujedini sa ostatkom Grčke.

Metaksas je iznenada umro u januaru 1941. u nerazjašnjenim okolnostima. Njegova smrt izazvala je nadu u liberalizaciju njegovog režima i obnovu parlamentarne vladavine, ali je kralj Đorđe pobio ove nade kada je zadržao režimsku mašineriju na mestu. U međuvremenu, Adolf Hitler je bio primoran da skrene nemačke trupe da spase Musolinija od poraza, i ušao je u bitku za Grčku preko Jugoslavije i Bugarske 6. aprila 1941. Metaksasov naslednik premijer Aleksandros Korizis je počinio samoubistvo 18. aprila 1941. kada su se Nemci približili Atini. 27. aprila 1941. godine Atinu su okupirali Nemci.

Uprkos britanskoj pomoći, do kraja maja, Nemci su zauzeli veći deo zemlje. Režim od 4. avgusta pao je 29. maja 1941. Kralj i vlada su pobegli na Krit, gde su ostali do kraja bitke za Krit. Zatim su prešli u Egipat, gde je uspostavljena grčka vlada u egzilu. Britanci su odbili alternativnu destinaciju Kipra, koji su se plašili da bi to moglo pojačati grčke pretenzije na ostrvo. U međuvremenu, u Grčkoj su sile Osovine postavile na vlast fašističku marionetsku vladu.

Kako se okupacija Osovine završila, Grčka je pala u građanski rat između snaga levice kojima su dominirali komunisti, koje su delovale u Grčkoj i iz baza na jugu Jugoslavije, i snaga političke desnice koje su orijentisane prema SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu. Ovo je bila prva velika dugotrajna bitka Hladnog rata, jedna od prvih vežbi u američkoj politici zadržavanja i predmet Trumanove doktrine predsednika SAD Harija Trumana. Sklapanja su se prilično razlikovala od venizelističkog-monarhističkog nacionalnog raskola, pošto je većina venizelista podržavala desničarski savez tokom građanskog rata.

Literatura

• Vatikiotis, P.J. (1998). Popular Autocracy in Greece, 1936-41: A Political Biography of General Ioannis Metaxas. Routledge. ISBN 978-0-7146-4869-9. 
• Papacosma, S. Victor, "Ioannis Metaxas and the "Fourth of August" Dictatorship in Greece," in Bernd J. Fischer (ed), Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of Southeastern Europe (West Lafayette, IN, 2007) (Central European Studies), 165-198.
• Metaxas Project, veb-sajt o državi od 4. avgusta
• Simboli režima Metaksasa
• Omladinska organizacija
• ioannismetaxas.gr, veb-sajt o životu Joanisa Metaksasa, koji je napravila njegova unuka