Ribozim

Ribozimi su molekuli RNK koji imaju sposobnost katalizatora biohemijskih procesa, odnosno funkcionišu kao enzimi. Otkriće ribozima 1982. godine, pokazalo je da RNK može biti i genetički materijal (kao DNK) i biološki katalizator (kao proteinski enzimi), i doprinelo je hipotezi o RNK svetu, koja sugeriše da je RNA mogla biti važna za evoluciju praživotinjskih samoreplicirajućih sistema.^[1] Najčešće aktivnosti prirodno ili in vitro razvijenih ribozima su cepanje ili ligacija RNK i DNK i formiranje peptidne veze. U okviru ribozoma, ribozimi funkkcionišu kao deo velike podjedinice ribozomalne RNK za povezivanje aminokiselina tokom sinteze proteina. Takođe učestvuju u raznim reakcijama ovrade RNK, uključujući splajsovanje RNK, virusnu replikaciju i biosintezu transportne RNK.

Ribozime su otkrili, radeći potpuno nezavisno jedan od drugog, Sidni Altman i Tomas Ceh i 1989. godine za to dobili Nobelovu nagradu. Do tada se verovalo da su enzimi po svojoj hemijskoj prirodi isključivo proteini, a nukleinske kiseline pasivni unutarćelijksi nosioci gena. Zahvaljujući radu ova dva hemičara uspostavljena je nova naučna oblast RNK-enzimologija.

Ovaj članak vezan za biologiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Self-splicing RNA: Autoexcision and autocyclization of the ribosomal RNA intervening sequence of tetrahymena”. Cell (na jeziku: engleski). 31 (1): 147—157. 1. 11. 1982. ISSN 0092-8674. doi:10.1016/0092-8674(82)90414-7.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Astrid Sigel, Helmut Sigel and Roland K. O. Sigel, ur. (2011). Structural and catalytic roles of metal ions in RNA. Metal Ion in Life Sciences. 9. Cambridge, U.K.: RSC Publishing. ISBN 978-1-84973-251-2. doi:10.1039/9781849732512.
Johnson-Buck Alexander E.; McDowell Sarah E.; Walter Nils. G. „6”. Metal Ions: Supporting Actors in the Playbook of Small Ribozymes. str. 175—196. doi:10.1039/9781849732512-00175.
Daniela, Donghi; Joachim, Schnabl. „7”. Multiple roles of metal ions in large ribozymes. str. 197—234. doi:10.1039/9781849732512-00197.
Krista, Trappl; Norbert, Polacek. „9”. The Ribosome: A Molecular Machine Powered by RNA. str. 253—275. doi:10.1039/9781849732512-00253.
Hiroaki, Suga; Kazuki, Futai; Koichiro, Jin. „10”. Metal Ion Requirements in Artificial Ribozymes that Catalyze Aminoacylation. str. 277—297. doi:10.1039/9781849732512-00277.
Wedekind Joseph E. „11”. Metal Ion Binding and Function in Natural and Artificial Small RNA Enzymes. str. 299—345. doi:10.1039/9781849732512-00299.
Doherty EA, Doudna JA (2001). „Ribozyme structures and mechanisms”. Annu Rev Biophys Biomol Struct. 30: 457—475. PMID 11441810. doi:10.1146/annurev.biophys.30.1.457.
Joyce, G. F. (2004). „Directed evolution of nucleic acid enzymes”. Annu. Rev. Biochem. 73: 791—836. PMID 15189159. doi:10.1146/annurev.biochem.73.011303.073717.
Ikawa Y, Tsuda K, Matsumura S, Inoue T (2004). „De novo synthesis and development of an RNA enzyme”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101 (38): 13750—13755. PMC 518828 . PMID 15365187. doi:10.1073/pnas.0405886101.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bionet Škola
Ribozyme structures and mechanisms
De novo synthesis and development of an RNA enzyme Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. april 2008)
Directed evolution of nucleic acid enzymes.

[1] „Self-splicing RNA: Autoexcision and autocyclization of the ribosomal RNA intervening sequence of tetrahymena”. Cell (na jeziku: engleski). 31 (1): 147—157. 1. 11. 1982. ISSN 0092-8674. doi:10.1016/0092-8674(82)90414-7.

[1]