Roberto Bautista Agut

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Roberto Bautista Agut
Roberto Bautista Agut na mastersu u Monte Karlu 2023.
Lični podaci
NadimakBati
Datum rođenja( 1988-04-14)14. april 1988. (36 god.)
Mesto rođenjaKasteljon de la Plana, Španija
DržavljanstvoŠpanija
Visina1,83 m
Masa75 kg
PrebivališteKasteljon de la Plana, Španija
Informacije o karijeri
Pro. karijera2004–
IgraDesnom rukom; dvoručni bekhend
TrenerEsteban Karil
Havijer Piles (2014–2015)[1]
Pepe Vendrel (2011–2021)[2][3]
Tomas Karbonel (2016–2019, 2021–2022)[4][5][6][7]
Danijel Himeno Traver (2021–)[7]
Feliks Mantilja (2022–)[8]
Zarada17.554.328 $
ATP profilwww.atptour.com/en/players/roberto-bautista-agut/bd06/overview
Pojedinačno
Pobede—porazi390—242 (61,71% u glavnim žrebovima Grend slem i ATP turnira, na Letnjim olimpijskim igrama i u Dejvis kupu)
Osvojeni turniri11 (3 čelendžera, 10 fjučersa)
Izgubljena finala11
Najbolji plasmanBr. 9 (4. novembar 2019)
Trenutni plasmanBr. 33 (7. avgust 2023)
Uspeh na grend slem turnirima
OP AustralijeČF (2019)
Rolan Garos4K (2016, 2017)
VimbldonPF (2019)
OP SAD4K (2014, 2015)
Ostali turniri
Masters kupZamena (2016, 2019)
Olimpijske igreČF (2016)
Parovi
Pobede—porazi21—45 (31,82% u glavnim žrebovima Grend slem i ATP turnira i na Letnjim olimpijskim igrama)
Osvojeni turniri0
Izgubljena finala0
Najbolji plasmanBr. 169 (3. mart 2014)
Uspeh na grend slem turnirima — parovi
OP Australije1K (2013, 2014)
Rolan Garos3K (2013)
Vimbldon2K (2014)
OP SAD2K (2013)
Ostali turniri — parovi
Olimpijske igreČF (2016)
Timska takmičenja
Dejvis kupP (2019)
ATP kupF (2020, 2022)
Zvanični veb-sajt
http://robertobautista.com
Ažurirano: 7. avgust 2023.
Osvojene medalje
Predstavljajući  Španija
Tenis
Mediteranske igre
Zlatna medalja — prvo mesto Peskara 2009. Pojedinačno
Bronzana medalja — treće mesto Peskara 2009. Muški parovi

Roberto Bautista Agut (šp. Roberto Bautista Agut; 14. april 1988, Kasteljon de la Plana, Španija) je španski teniser koji je svoj najbolji plasman u singlu dostigao 4. novembra 2019, kada je bio na devetom mestu na ATP listi. Najveći uspeh na grend slem turnirima mu je polufinale Vimbldona 2019.

Mladost i privatni život[uredi | uredi izvor]

Robertov otac Hoakin je bankar i bivši fudbaler, dok je majka Ester vlasnica prodavnice odeće[9]. Počeo je da trenira tenis sa pet godina, a idoli su mu bili sunarodnici Huan Karlos Ferero i David Ferer[9]. Osim u tenisu, Bautista Agut uživa i u mnogim drugim sportovima, pre svega u fudbalu i jahanju (poseduje dva konja[9]). Kao i mnogi drugi teniseri (na primer, Rafael Nadal i Rodžer Federer), u svojim ranim tinejdžerskim godinama morao je da bira između fudbala i tenisa. Prethodno je trenirao u fudbalskom klubu Viljareal, za koji i danas navija[9].

Teniska karijera[uredi | uredi izvor]

2004—2008. Počeci profesionalne karijere[uredi | uredi izvor]

Bautista Agut je kao junior igrao na Rolan Garosu, Vimbldonu i Otvorenom prvenstvu SAD, ali nije uspeo da prođe dalje od drugog kola[10]. U tom periodu karijere imao je odnos pobeda i poraza 41:13 i zauzimao je 47. mesto na listi najboljih juniora sveta[10].

Između 2004. i 2006. godine nastupao je isključivo na fjučersima, najnižoj kategoriji profesionalnih teniskih turnira. Najbolji rezultati koje je ostvario bila su šest četvrtfinala[11][12][13]. Godinu 2007. obeležio je napredak — prva titula na jednom fjučers turniru, prvi nastup na jednom čelendžeru (sledeća kategorija turnira prema broju poena), kao i učešće u kvalifikacijama za turnir iz ATP 500 serije u Valensiji, gde ga je u trećem kolu izbacio Marsel Granoljers[14]. Godine 2008. igrao je četiri finala fjučersa od kojih je osvojio tri. Ponovo je pokušao da se kvalifikuje za Valensiju, ali je eliminisan u drugom kolu[15].

2009—2011. Prvo učešće na turniru ATP-a[uredi | uredi izvor]

Godine 2009. Bautista Agut je prvi put nastupio na nekom ATP turniru. Bilo je to u Valensiji, gde ga je u prvom kolu izbacio Albert Montanjes[16]. Te godine je osvojio još dva fjučersa i nastupio na devet čelendžera. Naredne godine nastupao je u kvalifikacijama za ATP 250 turnire u Oklendu, Marseju i Kvins klubu, ATP 500 turnire u Barseloni i Valensiji, ATP Masters 1000 turniru u Parizu (gde ga je u prvom kolu eliminisao Fabio Fonjini), kao i za prva tri grend slem turnira u sezoni[17]. Ni te, ni naredne sezone[18], nije uspeo da se kvalifikuje ni za jedan ATP turnir.

2012—2013. Prvo finale i nastupi na grend slem turnirima[uredi | uredi izvor]

Bautista Agut je 2012. godine igrao na svojim prvim ATP turnirima od 2009[19]. Jedini zapaženi rezultat je ostvario u Sankt Peterburgu, gde je stigao do četvrtfinala, u kojem ga je pobedio Fabio Fonjini. Takođe je prvi put zaigrao u glavnom žrebu nekog grend slem turnira, na Otvorenom prvenstvu Australije, gde ga je u prvom kolu pobedio Brazilac Rikardo Melo[20]. Te godine je uspeo da po prvi put uđe u prvih 100 na ATP listi. Sezonu je završio na 80. mestu[21].

Najveći uspeh u dotadašnjoj karijeri Španac je napravio na turniru u Čenaju, početkom januara 2013. godine. Stigao je do finala, pobedivši u četvrtfinalu šestog tenisera sveta, Tomaša Berdiha[22]. U borbi za titulu ga je, međutim, savladao srpski teniser Janko Tipsarević rezultatom 3:6, 6:1, 6:3[23]. Usledio je prvi grend slem sezone, Otvoreno prvenstvo Australije, na kom je Bautista Agut u prvom kolu pobedio Fabija Fonjinija u pet setova, ali ga je već u sledećem eliminisao Jirgen Melcer. Fonjini mu se, kasnije u toku sezone, revanširao u polufinalu Štutgarta. Uprkos tome, nakon ovog turnira, Bautista Agut je prvi put ušao u prvih 50 na ATP listi[21]. Ove sezone Španac je igrao protiv još nekoliko najviše rangiranih tenisera sveta. U Dubaiju ga je, u drugom kolu, eliminisao svetski broj jedan Novak Đoković. I na Vimbldonu i na Otvorenom prvenstvu SAD je doživeo poraz u drugom kolu od strane Davida Ferera, četvrtog nosioca[24]. Tipsareviću se za poraz u Čenaju revanširao u prvom kolu turnira u Sankt Peterburgu, da bi ga u četvrtfinalu izbacio Ernest Gulbis[25]. Godinu je završio na 58. mestu[21].

2014. Prve titule, proboj u prvih 15[uredi | uredi izvor]

Uspon ka vrhu Bautista Agut je nastavio i u 2014. godini, koja je, do sada, najuspešnija u njegovoj karijeri. Finale u Čenaju nije uspeo da odbrani, ispavši već u prvom kolu, ali je zato stigao do polufinala turnira u Oklandu, gde ga je porazio Džon Izner[26]. Na Otvorenom prvenstvu Australije Bautista Agut je priredio prvo veliko iznenađenje, savladavši petog tenisera sveta, Huana Martina del Potra, u drugom kolu. Rezultat je glasio 4:6, 6:3, 5:7, 6:4, 7:5[27]. Nakon toga je uspeo da se prvi put plasira u četvrto kolo na nekom grend slem turniru, u kom je izgubio od Grigora Dimitrova[28].

U okviru prvog kola Dejvis kupa između Španije i Nemačke, Bautista Agut je odigrao dva meča, protiv Filipa Kolšrajbera i Danijela Brandsa. Izgubio je u oba (od kojih drugi nije imao takmičarski značaj) i Nemačka je slavila rezultatom 4:1[29]. U drugom kolu turnira u Dubaiju, Bautista Agut se drugu godinu za redom susreo sa Novakom Đokovićem, ponovo izgubivši u dva seta[30]. Na prva dva Masters turnira u sezoni, Inidijan Velsu i Majamiju, stigao je do četvrtog, odnosno do trećeg kola, u kojima je izgubio od Gulbisa i Fonjinija[26]. Italijan ga je savladao i na Mastersu u Monte Karlu[26], dok je na turnirima u Barseloni i Madridu gubio od kasnijih osvajača titule, Keja Nišikorija i Rafaela Nadala[31]. Polufinale u Madridu uvrstilo ga je među prvih 30 tenisera sveta[21]. Na drugom grend slemu sezone, Rolan Garosu, izgubio je od Tomaša Berdiha u trećem kolu[32].

Prvu titulu u karijeri Bautista Agut je osvojio u Shertogenbosu, turniru na travnatoj podlozi. U polufinalu je savladao Jirgena Melcera, a u finalu Benjamina Bekera, obojicu sa po 2:1[33]. Da se nalazi u odličnoj formi potvrdio je i najboljim plasmanom na Vimbldonu, gde ga je u trećem kolu eliminisao branilac titule Endi Mari[34]. Odmah zatim, Bautista Agut je osvojio svoj drugi turnir u karijeri, u Štutgartu, na šljaci. U polufinalu je pobedio Fonjinija, a u finalu Lukaša Rosola[35]. Ovim uspehom obezbedio je 16. mesto na ATP listi[21].

Letnju američku seriju turnira obeležili su slabiji rezultati na Mastersima u Torontu[26] i Sinsinatiju[26], na kojima je ispao u prvom, odnosno u drugom kolu. Na Otvorenom prvenstvu SAD je, međutim, prvi put stigao do osmine finala, gde je izgubio od Rodžera Federera[36]. Švajcarac ga je eliminisao u istoj fazi Mastersa u Šangaju[26]. Potom je Bautista Agut stigao do finala turnira u Moskvi, gde je izgubio od Marina Čilića[37]. Ipak, samo dostizanje ove faze turnira donelo mu je najviši plasman na ATP listi, 14. mesto[21]. Do kraja sezone nastupio je još u Valensiji, gde je predao svoj drugi meč Belučiju, i na Mastersu u Parizu, gde ga je u drugom kolu eliminisao Miloš Raonić[26]. Sezonu je završio na 15. mestu[21]. Osvojio je nagradu ATP-a kao teniser koji je najviše napredovao[38].

2015.[uredi | uredi izvor]

Bautista Agut je, već tradicionalno, godinu započeo turnirom u Čenaju, gde je ovog puta stigao do polufinala. Porazio ga je britanski teniser slovenačkog porekla Aljaž Bedene. Na turniru u Oklandu je bio primoran da preda meč drugog kola Adrijanu Manarinu[39]. Na prvom grend slem turniru sezone, Otvorenom prvenstvu Australije, Španac je bio postavljen za trinaestog nosioca, ali ga je već u drugom kolu pobedio veteran Žil Miler[40].

Potom je Bautista Agut učestvovao na turnirima u Roterdamu i Marseju, ali ga je sa oba izbacio Gael Monfis[41]. Drugo kolo turnira u Dubaiju izgubio je od Rišara Gaskea[41]. Na sledeća tri američka turnira, u Indijan Velsu, Majamiju i Hjustonu, nije uspeo da se domogne četvrtfinala[41]. Evropsku seriju turnira na šljaci započeo je u Monte Karlu, gde ga je u osmini finala pobedio Tomaš Berdih[42]. Potom je igrao u Barseloni i Minhenu, gde su ga u četvrtfinalu, odnosno u polufinalu, izbacili Kej Nišikori[43] i Endi Mari[44]. Japanac ga je eliminisao i u osmini finala Madrida[43], dok je drugo kolo Rima izgubio od Tomaza Belučija[41]. Na Rolan Garosu, drugom grend slemu sezone, bio je 19. nosilac. Izgubio je u drugom kolu od Lukaša Rosola, nakon što je lako savladao Florijana Majera u prethodnoj fazi[41].

Na Vimbldonu je Bautista Agut ostvario svoj najbolji rezultat u karijeri, stigavši do četvrtog kola. Tamo je u tri seta izgubio od drugog tenisera sveta, Rodžera Federera[45]. Prethodno je branio titulu u Shertogenboshu, ali je ispao u prvom meču, baš kao i u Kvins klubu nedelju dana kasnije[41]. Tokom jula je zabeležio polufinale na turniru u Umagu, pobedivši domaćeg igrača Bornu Ćorića pre ispadanja od Žoaa Souze iz Portugalije[41]. Na Mastersu u Montrealu ga je izbacio Žo-Vilfrid Conga, a u Sinsinatiju Rodžer Federer[41]. Poslednji grend slem sezone, Otvoreno prvenstvo SAD, Španac je odigrao znatno bolje, ponovo stigavši do osmine finala, gde ga je u četiri seta eliminisao prvi nosilac Novak Đoković[46].

ATP finala[uredi | uredi izvor]

Pojedinačno: 22 (11:11)[uredi | uredi izvor]

Legenda
Grend slem turniri (0:0)
Završno prvenstvo sezone (0:0)
ATP masters 1000 (0:1)
ATP 500 (1:0)
ATP 250 (10:10)
Finala po podlozi
Tvrda (8:9)
Šljaka (2:1)
Trava (1:1)
Finala po lokaciji
Otvoreno (10:7)
Dvorana (1:4)
Ishod Br. Datum Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Finalista 1. 6. januar 2013. Čenaj, Indija Tvrda Srbija Janko Tipsarević 6:3, 1:6, 3:6
Pobednik 1. 21. jun 2014. Hertogenbos, Holandija Trava Njemačka Benjamin Beker 2:6, 7:6(7:2), 6:4
Pobednik 2. 13. jul 2014. Štutgart, Nemačka Šljaka Češka Lukaš Rosol 6:3, 4:6, 6:2
Finalista 2. 19. oktobar 2014. Moskva, Rusija Tvrda (d) Hrvatska Marin Čilić 4:6, 4:6
Finalista 3. 25. oktobar 2015. Moskva, Rusija (2) Tvrda (d) Hrvatska Marin Čilić 4:6, 4:6
Finalista 4. 1. novembar 2015. Valensija, Španija Tvrda (d) Portugalija Žoao Soza 6:3, 3:6, 4:6
Pobednik 3. 16. januar 2016. Okland, Novi Zeland Tvrda Sjedinjene Američke Države Džek Sok 6:1, 1:0 (predaja)
Pobednik 4. 7. februar 2016. Sofija, Bugarska Tvrda (d) Srbija Viktor Troicki 6:3, 6:4
Finalista 5. 27. avgust 2016. Vinston-Sejlem, SAD Tvrda Španija Pablo Karenjo Busta 7:6(8:6), 6:7(1:7), 4:6
Finalista 6. 16. oktobar 2016. Šangaj, Kina Tvrda Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:7(1:7), 1:6
Pobednik 5. 8. januar 2017. Čenaj, Indija Tvrda Rusija Danil Medvedev 6:3, 6:4
Pobednik 6. 26. avgust 2017. Vinston-Sejlem, SAD Tvrda Bosna i Hercegovina Damir Džumhur 6:4, 6:4
Pobednik 7. 13. januar 2018. Okland, Novi Zeland (2) Tvrda Argentina Huan Martin del Potro 6:1, 4:6, 7:5
Pobednik 8. 3. mart 2018. Dubai, UAE Tvrda Francuska Luka Puj 6:3, 6:4
Finalista 7. 29. jul 2018. Gštad, Švajcarska Šljaka Italija Mateo Beretini 6:7(9:11), 4:6
Pobednik 9. 5. januar 2019. Doha, Katar Tvrda Češka Tomaš Berdih 6:4, 3:6, 6:3
Finalista 8. 28. februar 2021. Monpelje, Francuska Tvrda (d) Belgija David Gofen 7:5, 4:6, 2:6
Finalista 9. 13. mart 2021. Doha, Katar Tvrda Gruzija Nikoloz Basilašvili 6:7(5:7), 2:6
Pobednik 10. 19. februar 2022. Doha, Katar (2) Tvrda Gruzija Nikoloz Basilašvili 6:3, 6:4
Finalista 10. 25. jun 2022. Majorka, Španija Trava Grčka Stefanos Cicipas 4:6, 6:3, 6:7(2:7)
Pobednik 11. 30. jul 2022. Kicbil, Austrija Šljaka Austrija Filip Mišolić 6:2, 6:2
Finalista 11. 14. januar 2023. Adelejd 2, Australija Tvrda Južna Koreja Kvon Sun-vu 4:6, 6:3, 6:7(4:7)

Ostala finala[uredi | uredi izvor]

Timska takmičenja: 3 (1:2)[uredi | uredi izvor]

Ishod Br. Datum Turnir Podloga Partneri Protivnici Rezultat Izvor
Pobednik 1. 24. novembar 2019. Dejvis kup, Madrid, Španija Tvrda (d) Španija Rafael Nadal
Španija Pablo Karenjo Busta
Španija Felisijano Lopez
Španija Marsel Granoljers 		Kanada Feliks Ože-Alijasim
Kanada Denis Šapovalov
Kanada Brejden Šnur
Kanada Vašek Pospišil 		2:0 [47]
Finalista 1. 12. januar 2020. ATP kup, Sidnej, Australija Tvrda Španija Rafael Nadal
Španija Pablo Karenjo Busta
Španija Felisijano Lopez
Španija Albert Ramos-Vinjolas 		Srbija Novak Đoković
Srbija Dušan Lajović
Srbija Nikola Ćaćić
Srbija Viktor Troicki
Srbija Nikola Milojević 		1:2 [48]
Pobednik 2. 9. januar 2022. ATP kup, Sidnej, Australija Tvrda Španija Pablo Karenjo Busta
Španija Albert Ramos-Vinjolas
Španija Alehandro Davidovič Fokina
Španija Pedro Martinez 		Kanada Feliks Ože-Alijasim
Kanada Denis Šapovalov
Kanada Brejden Šnur
Kanada Stiven Dijez 		2:0 [49]

Egzibicioni turniri: 1 (0:1)[uredi | uredi izvor]

Ishod Br. Datum Turnir Podloga Protivnik Rezultat Izvor
Finalista 1. 30. decembar 2017. Abu Dabi, UAE Tvrda Južnoafrička Republika Kevin Anderson 4:6, 6:7(0:7) [50]

Učinak na turnirima u pojedinačnoj konkurenciji[uredi | uredi izvor]

Legenda
O/I odnos osvajanja turnira
i igranja na turniru 		Pob–por odnos pobjeda i poraza
NO turnir nije održan te godine N nije učestvovao na turniru
KV izgubio u kvalifikacijama 1K izgubio u prvom kolu
2K izgubio u drugom kolu 3K izgubio u trećem kolu
4K izgubio u četvrtom kolu GF izgubio u grupnoj fazi takmičenja
ČF izgubio u četvrtfinalu PF izgubio u polufinalu
F izgubio u finalu P osvojio turnir
Godina 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. O/I Pob:por %
Grend slem turniri
Australija OP Australije KV3 KV1 1K 2K 4K 2K 4K 4K 1K ČF 3K 1K 3K 4K 0 / 12 22:12 65%
Francuska Rolan Garos KV2 KV2 KV1 2K 3K 2K 4K 4K 3K 3K 3K 2K N 2K 0 / 10 18:10 64%
Ujedinjeno Kraljevstvo Vimbldon KV2 KV3 KV3 2K 3K 4K 3K 4K N PF NO 4K 2K 1K 0 / 9 19:8 70%
Sjedinjene Američke Države OP SAD N KV1 KV3 2K 4K 4K 3K 3K 1K 1K 3K 3K 1K 0 / 10 15:10 60%
Pob:por na g. s. 0:0 0:0 0:1 4:4 10:4 8:4 9:4 11:4 2:3 11:4 6:3 6:4 3:2 4:3 0 / 41 74:40 65%
Završni turnir sezone
Masters kup Nije se kvalifikovao Z NSK Z NSK 0 / 0 0:0 0%
Reprezentacija
Olimpijske igre NO N NO ČF NO N NO 0 / 1 3:1 75%
ATP kup NO F PF F NO 0 / 3 11:3 79%
Dejvis kup N N N N 1K G1 PO ČF PF P NO N ČF 1 / 5 13:7 65%
Pob:por 0:0 0:0 0:0 0:0 1:3 1:0 5:1 2:0 0:2 2:1 6:0 1:2 9:2 0:0 1 / 9 27:11 71%
ATP Masters 1000 serija
Sjedinjene Američke Države Indijan Vels N N KV1 1K 4K 3K 3K 3K 3K 2K NO 3K 3K 2K 0 / 10 8:9 47%
Sjedinjene Američke Države Majami N N 2K 1K 3K 2K 4K 4K 2K ČF NO PF 3K 2K 0 / 11 14:11 56%
Monako Monte Karlo N N N 2K 2K 3K 3K 2K 3K 2K NO 3K N 2K 0 / 9 13:9 59%
Španija Madrid N KV1 KV2 N PF 3K 3K 1K 2K 1K NO 2K 2K 3K 0 / 9 12:9 57%
Italija Rim N N N N 1K 2K 2K 3K N 2K N 3K N 2K 0 / 7 7:7 50%
Kanada Kanada N N N N 1K 2K N ČF N ČF NO ČF 3K N 0 / 6 11:6 65%
Sjedinjene Američke Države Sinsinati N N N N 2K 2K 1K 1K N ČF PF 1K 3K 0 / 8 10:8 56%
Kina Šangaj N N N KV1 3K 2K F 1K 3K 3K NO 0 / 6 11:6 65%
Francuska Pariz KV1 N 1K KV2 3K 2K 2K 3K 2K 2K N 1K 1K 0 / 9 4:9 31%
Pob:por na m. t. 0:0 0:0 1:2 1:3 14:9 10:9 12:8 10:8 7:6 12:9 3:1 11:8 7:6 2:5 0 / 75 90:74 55%
Plasman na kraju godine 170 178 80 58 15 25 14 20 24 9 13 19 21 17.554.328 $

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Roberto Bautista Agut hires David Ferrer´s ex coach (video)”. Tennis world USA. 1. 8. 2014. Pristupljeno 21. 12. 2015. 
  2. ^ „Roberto Bautista rompe con Javier Piles”. Punto the break. 19. 4. 2015. Pristupljeno 21. 12. 2015. 
  3. ^ „Roberto Bautista Agut ropes in dual coach team to replace Pepe Vendrell”. Tennis 365. 23. 12. 2021. Pristupljeno 29. 6. 2022. 
  4. ^ „Robero Bautista Agut – profile”. ATP World Tour. 15. 8. 2016. Arhivirano iz originala 21. 08. 2016. g. Pristupljeno 24. 5. 2017. 
  5. ^ „Robero Bautista Agut – profile”. ATP World Tour. 29. 8. 2016. Arhivirano iz originala 06. 09. 2016. g. Pristupljeno 24. 5. 2017. 
  6. ^ „Robero Bautista Agut – profile”. ATP Tour. 25. 11. 2019. Arhivirano iz originala 26. 11. 2019. g. Pristupljeno 14. 1. 2020. 
  7. ^ a b „Roberto Bautista Agut speaks on adding Daniel Gimeno Traver to his coaching staff”. Tennis world USA. 24. 12. 2021. Pristupljeno 29. 6. 2022. 
  8. ^ „Felix Mantilla joins Roberto Bautista's team as coach”. Archysport. 23. 12. 2022. Pristupljeno 9. 8. 2023. 
  9. ^ a b v g „Biografija na zvaničnom sajtu ATP-a”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  10. ^ a b „ITF profil”. Arhivirano iz originala 22. 01. 2016. g. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  11. ^ „Activity 2004”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  12. ^ „Activity 2005”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  13. ^ „Activity 2006”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  14. ^ „Activity 2007”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  15. ^ „Activity 2008”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  16. ^ „Activity 2009”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  17. ^ „Activity 2010”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  18. ^ „Activity 2011”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  19. ^ „Activity 2012”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  20. ^ „Results Archive Australian Open”. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  21. ^ a b v g d đ e „ranking history”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  22. ^ „Chennai ATP 2013: Roberto Bautista Agut beats Tomas Berdych”. Arhivirano iz originala 10. 03. 2016. g. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  23. ^ „Janko Tipsarevic wins Chennai Open title”. Arhivirano iz originala 14. 11. 2015. g. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  24. ^ „Activity 2013”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  25. ^ „Squeaky Gulbis flies to the semifinal in St. Petersburg among controversy”. 20. 9. 2013. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  26. ^ a b v g d đ e „Activity 2014”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  27. ^ „Australian Open: Juan Martín del Potro knocked out by Roberto Bautista Agut”. The Guardian. 16. 1. 2014. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  28. ^ „Australian Open: Rafael Nadal gets tough win over Kei Nishikori, Grigor Dimitrov through to quarter-finals”. ABC News. 20. 1. 2014. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  29. ^ „Davis Cup - Tie - Details”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  30. ^ „Djokovic walks to the Dubai 3rd round, 1 step closer to Federer”. 26. 2. 2014. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  31. ^ „Rafael Nadal vs. Roberto Bautista Agut: Score and Recap from Madrid Open 2014”. Bleacher Report. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  32. ^ „Novak Djokovic & Roger Federer through at French Open”. BBC Sport. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  33. ^ „First Time Winner Spotlight: Roberto Bautista Agut”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  34. ^ „Andy Murray beats Roberto Bautista Agut at Wimbledon”. BBC Sport. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  35. ^ „Bautista Agut Wins Second Title In Four Weeks In Stuttgart”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  36. ^ „Mega aggressive Federer reaches the US Open quarters”. 2. 9. 2014. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  37. ^ „Cilic wins the title in Moscow!”. 25. 10. 2015. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  38. ^ „2014: Djokovic, Bryans, Federer, Murray Awarded”. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  39. ^ „Third seed Roberto Bautista Agut retires in second round of Heineken Open”. 14. 1. 2015. Pristupljeno 11. 9. 2015. 
  40. ^ „Gilles Muller vs. Roberto Bautista-Agut 22.01.2015 - Australian Open - Melbourne - compare”. Pristupljeno 11. 9. 2015. 
  41. ^ a b v g d đ e ž „Activity 2015”. Pristupljeno 11. 9. 2015. 
  42. ^ „Result: Tomas Berdych sees off Roberto Bautista Agut in third round of Monte Carlo Masters”. Pristupljeno 11. 9. 2015. 
  43. ^ a b „Head To Head Matches”. Pristupljeno 11. 9. 2015. 
  44. ^ „Andy Murray beats Roberto Bautista Agut at Munich Open”. BBC Sport. Pristupljeno 11. 9. 2015. 
  45. ^ „Roger Federer vs. Roberto Bautista Agut: Score, Reaction from 2015 Wimbledon”. Bleacher Report. Pristupljeno 11. 9. 2015. 
  46. ^ „Prvi pravi test, Novak u četvrtfinalu”. 9. 7. 2015. Pristupljeno 11. 9. 2015. 
  47. ^ „2019 Davis Cup final”. Davis Cup. Arhivirano iz originala 29. 11. 2019. g. Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  48. ^ „Magija u Sidneju, Srbija pobednik ATP kupa!”. b92. 12. 1. 2020. Pristupljeno 14. 1. 2020. 
  49. ^ „Kanada osvojila ATP kup”. b92.net. 9. 1. 2022. Pristupljeno 29. 6. 2022. 
  50. ^ „Abu Dhabi MWTC: Kevin Anderson edges Roberto Bautista Agut to win the title”. Tennis World. 30. 12. 2017. Pristupljeno 30. 12. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберто_Баутиста_Агут&oldid=27778481”