Svetsko prvenstvo u fudbalu

Svetsko prvenstvo u fudbalu
Organizator	FIFA
Osnovano	1930. god. (1930)
Regija	Međunarodno (FIFA)
Br. timova	32
Slična takmičenja	Kup konfederacija
Trenutni prvak	Argentina (3 titule)
Najuspešniji tim	Brazil (5 titula)
Katar 2022

Svetsko prvenstvo u fudbalu (engl. FIFA World Cup), često samo Svetsko prvenstvo (engl. World Cup), međunarodno je fudbalsko takmičenje. Prema važećem sistemu takmičenja, na SP 2018. u Rusiji učestvovalo je 32 nacionalna tima od kojih su najbrojnije ekipe sa Evropskog kontinenta (13 + domaćin), zatim iz Afrike (5), Azije (4,5), Južne Amerike (4,5), severne/centralne Amerike sa Karibima (3,5) i iz Australije i Okeanije (0,5). Konačan broj učesnika sa nekih od ovih kontinenta se dobija kroz razigravanje, tzv. baraž. Takmičenje se održava svake četvrte godine od prvog Svetskog prvenstva 1930. godine. Jedini period u kome se takmičenje nije održavalo je između 1942. i 1946, zbog Drugog svetskog rata. Trenutni svetski prvak je reprezentacija Argentine, koja je pobedila na prvenstvu 2022. godine.

Trenutni format takmičenja uključuje 32 tima koji se takmiče na stadionima zemlje domaćina u periodu od oko mesec dana. Ova faza se obično naziva završnica Svetskog prvenstva (engl. World Cup Finals). Kvalifikaciona faza, koja traje oko 3 godine, služi da bi odredilo koji nacionalni timovi će se pridružiti timu domaćina na završnom turniru. Do sada je održan 21 turnir, koji su osvajali osam selekcija. Brazil je pobedio na rekordnih 5 turnira i jedini su tim koji su učestvovali na svim završnicama. Drugi pobednici su Italija i Nemačka sa po 4, Argentina sa 3, Urugvaj i Francuska sa po 2 i Engleska i Španija sa po jednom titulom.

Svetsko prvenstvo je najgledaniji sportski događaj, sa oko 3,5 milijarde ljudi koji su pratili finalni meč na Svetskom prvenstvu 2018. godine u Rusiji.

Naredna dva Svetska prvenstva će se održati u Kataru 2022. i u Sjedinjenim Američkim Državama, Meksiku i Kanadi 2026. godine, što će biti prvi put u istoriji da se Svetsko prvenstvo održava u tri države.

Od 1991. godine FIFA organizuje i Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene svake četiri godine.

Istorija

Pre osnivanja Svetskih prvenstava postojala su brojna druga međunarodna takmičenja. Prva međunarodna utakmica imala je prijateljski karakter, a odigrana je u Glazgovu 1872. godine između domaćina Škotske i Engleske. Na prvu takmičarsku međunarodnu utakmicu trebalo je čekati do 1884, kada su se u Belfastu susrele Irska i Škotska na prvom izdanju British Championshipa. U tom razdoblju fudbal se veoma retko igrao izvan Velike Britanije i Irske, ali nakon što se sama igra razvila i njena popularnost proširila, fudbal je postao demonstracioni sport na Olimpijskim igrama 1900. i 1904. godine (medalje nisu bile dodeljivane). Već na Olimpijskim igrama 1908. godine fudbal je službeno priznat kao deo programa. Fudbal na olimpijskim igrama tada je organizovao Fudbalski savez Engleske, a nastup je bio dozvoljen samo amaterima. Velika Britanija, koju je tada predstavljala Fudbalska reprezentacija Engleske, osvojila je titulu olimpijskih pobednika 1908, a zatim ga odbranila 1912 na sledećim Olimpijskim igrama.

Posle svog osnivanja 1904. godine, FIFA je pokušala stvoriti međunarodno takmičenje u Švajcarskoj 1906. godine. Kako su to bili rani dani međunarodnog fudbala, sama FIFA je priznala da je to takmičenje bilo neuspešno.

Otišlo se toliko daleko da se FA kup ponekad naziva prvim svetskim prvenstvom zbog toga što su brojne škotske i velške ekipe igrale na najvećem engleskom fudbalskom takmičenju. Protivargument ovoj tezi je što se svi ovi klubovi nalaze unutar granica Ujedinjenog Kraljevstva.

Kako su Olimpijske igre nastavile sa praksom dozvole nastupa samo amaterima, Ser Tomas Lipton organizuje Sir Thomas Lipton Trophy u Torinu 1909. godine. Njegov turnir bio je jedinstven po tome što je nastupao po jedan klub iz svake države koja je dobila pozivnicu za nastup, a taj klub je predstavljao čitavu naciju. Ovaj turnir takođe u pojedinoj literaturi dobija titulu prvog Svetskog prvenstva. Na njemu su nastupali najelitniji profesionalni klubovi iz Italije, Nemačke i Švajcarske, ali je Fudbalski savez Engleske odbio da pošalje profesionalni tim. Lipton je zatim pozvao West Auckland Town F.C., amaterski klub iz Darama sa svrhom predstavljanja Engleske. Uz to što je West Auckland osvojio taj turnir, uspešno se vratio 1911. godine i odbranio titulu, što mu je donelo trofej u trajno vlasništvo, kao što su pravila određivala.

FIFA se 1914. godine, složila u priznavanju Olimpijskih igara kao amaterskog svetskog prvenstva u fudbalu i prihvatila se organizacije takmičenja, što je za posledicu imalo prvo interkontinentalno takmičenje; naime, na Olimpijskim igrama 1920. u belgijskom Antverpenu takmičila se i Fudbalska reprezentacija Egipta uz trinaest evropskih reprezentacija. Zlatnu medalju osvojio je domaćin Fudbalska reprezentacija Belgije.

Posle toga došlo je do višegodišnje dominacije Urugvaja, koji je osvojio titule na Olimpijskim igrama 1924. i 1928. Nakon Olimpijskih igra 1928. godine, FIFA je konačno odlučila da organizuje vlastito fudbalsko takmičenje nezavisno od Olimpijskih igara. Zbog toga što je već tada bio dvostruki svetski prvak (od 1924. FIFA je ušla u profesionalno razdoblje) i zbog obeležavanja stogodišnjice nezavisnosti države, FIFA je proglasila Urugvaj domaćinom prvoga Svetskog prvenstva.

Prvo Svetsko prvenstvo

Stadion Sentenario, mesto održavanja prvoga finala Svetskih prvenstava u Montevideu.

Na Olimpijskim igrama 1932. koje su se održale u Los Anđelesu, fudbal nije uvršten u program takmičenja zbog slabe popularnosti igre u SAD (američki fudbal je već tada bio veoma popularan). FIFA i Međunarodni olimpijski komitet nisu se uspeli složiti ni oko statusa amatera, što je rezultovalo izbacivanjem fudbala sa Olimpijskih igara. Odlukom da će Urugvaj organizovati Svetsko prvenstvo, pojavio se problem sa evropskim državama koje nisu htele slati svoje reprezentacije na skupi put preko Atlantskog okeana sve do dva meseca pre početka takmičenja. Ipak, tadašnji predsednik FIFA-e, Žil Rime, uspeo je nagovoriti Belgiju, Francusku, Rumuniju i Jugoslaviju da pošalju svoje reprezentacije, tako što im je FIFA finansirala put. Na kraju je u završnom turniru učestvovalo trinaest ekipa; sedam južnoameričkih, četiri evropske, te Meksiko i SAD.

Prve dve utakmice Svetskih prvenstava odigrane su u isto vreme. Francuska je nadigrala Meksiko rezultatom 4:1, dok je SAD savladala Belgiju 3:0. Prvi gol Svetskih prvenstava dao je Francuz Lisjen Loran. Utakmica za treće mesto nije igrana, jer je kriterijum bio da treće mesto osvaja reprezentacija koja je u polufinalu izgubila od pobednika, a to je Jugoslavija. U finalu je domaćin Urugvaj pred 93.000 gledalaca savladao Argentinu rezultatom 4:2 (1:2) i tako postao prva reprezentacija sa titulom Svetskog prvaka.

Ostala prvenstva

Problemi koji su zahvatali ranija Svetska prvenstava bili su teškoće u prelazima između kontinenata i rat. Na prvenstvima 1934. i 1938. nijedna južnoamerička država nije htela igrati u Evropi zbog već navedenih razloga, osim Brazila, koji je bio jedina južnoamerička reprezentacija koja je učestvovala na oba prvenstva. Prvenstva koja je trebalo da se održe 1942. i 1946. godine otkazana su zbog posledica koja je izazvao Drugi svetski rat.

Na prvenstvu u Brazilu 1950. po prvi put su se takmičile britanske reprezentacije, koje su se još 1920. godine povukli iz FIFA-e, delom jer nisu htele igrati protiv reprezentacija država s kojima su ratovale, a delom kao protest nad stranim uticajem u fudbalu. Vratili su se na molbu FIFA-e 1946. godine. Na svom drugom Svetskom prvenstvu na kojemu su učestvovali (bojkotovali su drugo i treće) Urugvaj je odneo trofej pobednika po drugi put.

Na prvenstvima između 1934. i 1978. godine takmičilo se šesnaest reprezentacija, osim 1938. kada je Austrija pripojena Nemačkoj i ostavila jedno mesto prazno, te 1950. kada su se Škoti, Turci i Indijci povukli iz takmičenja i sveli turnir na trinaest ekipa, baš kao i na prvom prvenstvu (Indija se povukla jer njenim igračima nije bilo dozvoljeno da igraju bosonogi). Većina reprezentacija koja su učestvovale bila je iz Evrope i Južne Amerike, dok su reprezentacije iz Azije, Severne Amerike, Afrike i Okeanije imale sporedne uloge. Sve do 1982. godine reprezentacije koje nisu bile iz Evrope ili Južne Amerike, a prošle su prva kola turnira, bile su:

• SAD 1930. godine u polufinalu;
• Kuba 1938. godine u četvrtfinalu;
• Severna Koreja 1966. godine u četvrtfinalu;
• Meksiko 1970. godine u četvrtfinalu.

Godine 1982. godine izvršeno je proširenje na 24 ekipe u završnom turniru, da bi se na prvenstvu u Francuskoj 1998. izvršilo proširenje na 32 ekipe, otvorivši time više mesta za reprezentacije iz Afrike, Azije i Severne Amerike za nastup na završnom turniru. Jedini izuzetak je Okeanija, kojoj nikada nije bilo zagarantovano mesto na završnom turniru. Ekipe iz ove četiri regije ostvaruju veći uspeh na nekoliko zadnjih turnira, gde se posebno ističu plasmani u četvrtfinale i polufinale:

• Azija
  • Južna Koreja 2002. godine na četvrtom mestu,
• Afrika
  • Maroko 2022. godine na četvrtom mestu,
  • Kamerun 1990. u četvrtfinalu
  • Senegal 2002. u četvrtfinalu
  • Gana 2010. u četvrtfinalu
• Severna Amerika
  • Meksiko 1986. u četvrtfinalu
  • SAD 2002. u četvrtfinalu
  • Kostarika 2014. u četvrtfinalu

Ipak, evropske i južnoameričke reprezentacije su ostale dominantne nad reprezentacijama s ostalih kontinenata. Tako su na prvenstvu u Nemačkoj 2006. u četvrtfinalu igrale reprezentacije isključivo sa ta dva kontinenta, dok su na tom prvenstvu 2006. i kasnije 2018, svi učesnici polufinala bili iz Evrope. Dominacija Evrope posebno je izražena u periodu od 2006. do 2018, gde su prvaci na četiri uzastopna prvenstva dolazili iz Evrope.

Od Svetskog prvenstva 2026. u SAD, Meksiku i Kanadi, biće izvršeno novo proširenje broja učesnika, te će učestvovati 48 reprezentacija, podeljenih u 16 grupa po tri učesnika. U cilju promocije fudbala na ostalim kontinentima, Evropi je dodeljeno procentualno dosta manje mesta u poređenju sa ranijom raspodelom po konfederacijama. Po prvi put će Okeanija imati sigurnog učesnika prvenstva.

Pehar

Glavni članak: Trofej Svetskog prvenstva u fudbalu

Od 1930. do 1970. pobedniku prvenstva dodeljivao se Pehar Žila Rimea, a to ime je dobio 1946. po FIFA-inom predsedniku Žilu Rimeu, osnivaču prvog Svetskog prvenstva. Pre toga, trofej se zvao jednostavno Coupe du Monde. Brazil je osvojio stari pehar tri puta, Urugvaj i Italija po dva puta, a Nemačka i Engleska jednom. Ovaj pehar dodeljivao se sve do prvenstva 1970. Na prvenstvu 1970. godine, Brazil je osvojio naslov Svetskog prvaka treći put, što mu je dalo pravo dodele pehara u trajno vlasništvo. Pehar je ukraden 1983. godine i do danas niko nema informaciju gde se nalazi.

Posle 1970. godine, FIFA koristi ime Pehar Svetskih prvenstava u fudbalu (engl. FIFA World Cup Trophy), a zatim otvara konkurs za dizajniranje novoga pehara. Među 53 predstavljena modela izabran je onaj Italijana Silvija Gacanige (ital. Silvio Gazzaniga). Pehar je visok 36 centimetara, izrađen je od 18-karatnoga zlata i teži 6.175 kilograma. Podloga se sastoji od dva sloja poludragog kamenja, dok su na donjem delu ugravirane godine održavanja prvenstava i njihovi pobednici od 1974. godine do danas.

Danas se novi pehar ne dodeljuje savezima pobedničkih reprezentacija u trajno vlasništvo bez obzira na broj osvojenih prvenstava, nego pobednik čuva pehar do sledećeg takmičenja, a posle vraćanja trofeja dodjeljuje mu se samo replika obložena zlatom na koju ima pravo trajnog vlasništva. Nemačka i Argentina je osvojila novi pehar tri puta, Italija, Brazil i Francuska po dva puta, a Španija jednom. Ovaj pehar dodeljivaće se sve do prvenstva 2038. godine kada će na dnu ponestati mesta za upisivanje novih pobednika.

Rezultati

Takmičenja

Godina	Domaćin		Finale				Utakmica za treće mesto
			Prvak	Rezultat	2. mesto		3. mesto	Rezultat	4. mesto
1930. detalji	Urugvaj		Urugvaj	4 : 2	Argentina		Jugoslavija	nema	Sjedinjene Države
1934. detalji	Italija		Italija	2 : 1 (prod)	Čehoslovačka		Nemačka	3 : 2	Austrija
1938. detalji	Francuska		Italija	4 : 2	Mađarska		Brazil	4 : 2	Švedska
1942.	—		Nije održano
1946.	—		Nije održano
1950. detalji	Brazil		Urugvaj	2 : 1	Brazil		Švedska	3 : 1	Španija
1954. detalji	Švajcarska		Zapadna Nemačka	3 : 2	Mađarska		Austrija	3 : 1	Urugvaj
1958. detalji	Švedska		Brazil	5 : 2	Švedska		Francuska	6 : 3	Zapadna Nemačka
1962. detalji	Čile		Brazil	3 : 1	Čehoslovačka		Čile	1 : 0	Jugoslavija
1966. detalji	Engleska		Engleska	4 : 2 (prod)	Zapadna Nemačka		Portugalija	2 : 1	SSSR
1970. detalji	Meksiko		Brazil	4 : 1	Italija		Zapadna Nemačka	1 : 0	Urugvaj
1974. detalji	Zapadna Nemačka		Zapadna Nemačka	2 : 1	Holandija		Poljska	1 : 0	Brazil
1978. detalji	Argentina		Argentina	3 : 1 (prod)	Holandija		Brazil	2 : 1	Italija
1982. detalji	Španija		Italija	3 : 1	Zapadna Nemačka		Poljska	3 : 2	Francuska
1986. detalji	Meksiko		Argentina	3 : 2	Zapadna Nemačka		Francuska	4 : 2 (prod)	Belgija
1990. detalji	Italija		Zapadna Nemačka	1 : 0	Argentina		Italija	2 : 1	Engleska
1994. detalji	SAD		Brazil	0 : 0 3 : 2 (pen)	Italija		Švedska	4 : 0	Bugarska
1998. detalji	Francuska		Francuska	3 : 0	Brazil		Hrvatska	2 : 1	Holandija
2002. detalji	Južna Koreja i Japan		Brazil	2 : 0	Nemačka		Turska	3 : 2	Južna Koreja
2006. detalji	Nemačka		Italija	1 : 1 5 : 3 (pen)	Francuska		Nemačka	3 : 1	Portugalija
2010. detalji	Južna Afrika		Španija	1 : 0 (prod)	Holandija		Nemačka	3 : 2	Urugvaj
2014. detalji	Brazil		Nemačka	1 : 0 (prod)	Argentina		Holandija	3 : 0	Brazil
2018. detalji	Rusija		Francuska	4 : 2	Hrvatska		Belgija	2 : 0	Engleska
2022. detalji	Katar		Argentina	3 : 3 4 : 2 (pen)	Francuska		Hrvatska	2 : 1	Maroko
2026. detalji	Kanada Meksiko SAD
2030. detalji	Maroko Portugalija Španija Inauguralne utakmice Argentina Paragvaj Urugvaj
2034. detalji	Saudijska Arabija

Napomene:

Bivše reprezentacije u kurzivu

Uspešnost reprezentacija

Plasman	Reprezentacija	Prvak	2. mesto	3. mesto 3-4 (1950)1
1.	Brazil	5 1958, 1962, 1970, 1994, 2002.	2 1950, 1998.	2 1938, 1978.
2.	Nemačka3	4 1954, 1974, 1990, 2014.	4 1966, 1982, 1986, 2002.	4 1934, 1970, 2006, 2010.
3.	Italija2	4 1934, 1938, 1982, 2006.	2 1970, 1994.	1 1990.
4.	Argentina	3 1978, 1986, 2022	3 1930, 1990, 2014.
5.	Francuska	2 1998, 2018.	2 2006, 2022.	2 1958, 1986.
6.	Urugvaj	2 1930, 1950.
7.	Španija	1 2010.		1 1950.
8.	Engleska	1 1966.
9.	Holandija		3 1974, 1978, 2010.	1 2014.
10.	Mađarska		2 1938, 1954.
11.	Češka4		2 1934, 1962.
12.	Švedska		1 1958.	2 1950, 1994.
13.	Hrvatska		1 2018.	2 1998, 2022.
14.	Poljska			2 1974, 1982.
15.	Srbija5			1 1930.
16.	Austrija			1 1954.
17.	Čile			1 1962.
18.	Portugalija			1 1966.
19.	Turska			1 2002.
20.	Belgija			1 2018.

Napomene:

¹ Na Svetskom prvenstvu 1950. nije igrano polufinale i finale, već su 4 ekipe igrale u finalnoj grupi po liga sistemu.

² Uključuje rezultate kao Kraljevina Italija 1934. i 1938. godine

³ Uključuje rezultate kao Zapadna Nemačka od 1954. do 1990. godine

⁴ Češka se smatra od strane FIFA kao naslednik rezultata reprezentacije Čehoslovačke od 1934. do 1994. godine

⁵ Srbija se smatra od strane FIFA kao naslednik rezultata reprezentacije SFR Jugoslavije do 1992. godine, te takođe i naslednicom rezultata reprezentacije SR Jugoslavije odnosno državne zajednice Srbije i Crne Gore do 2006. godine,.

Spoljašnje veze

• FIFA - zvanični sajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. mart 2007)
• Zvanični sajt svetskog prvenstva u fudbalu 2006. u Nemačkoj Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. mart 2007)
• Zvanično Fifino rangiranje Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. april 2014)
• Svi rezultati utakmica od 1930. do 2002. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. septembar 2005)
• Istorija svetskih prvenstava
• Planet World Cup više informacija o svim prvenstvima