Sekira

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sekira u drvetu

Sekira je staro oruđe koje se vekovima koristi za sečenje i obradu drveta, kao oružje, ceremonijalni i heraldički simbol.[1][2]

Prve sekire su imale glavu od kamena i neku vrstu drvene drške prikačenu za glavu. Sekire od bakra, bronze, gvožđa i čelika su rezultat razvoja tehnologije i pronalaska načina upotrebe određenih materijala.

Najveći broj savremenih sekira ima čeličnu oštricu i drvenu dršku, mada su široko zastupljene i drške od plastike i drugih modernih materijala. Savremene sekire imaju posebnu veličinu i oblik u zavisnosti od namene za koju se proizvode.

Sekira je našla i veliku primenu u vojsci, jer se pokazala kao dosta efikasno oružje. Pored običnih ratnih sekira postojale su i velike dvoručne sekire, kao i sekire kojima se mogao gađati neprijatelj, takođe su se pravila posebna oružja kombinovanjem sekire i koplja takozvane helebarda.[3][4][5]

Sekira iz gvozdenog doba

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rimska sekira u jednom antičkom rimskom reljefu u Breši, Italija

Inicijalno su sekire bile oruđa od kamena zvana ručni klinovi, korištena bez ručki (držalja), i imale su okresane (otesane) oštrice od kremenog ili drugog kamena. Kamene sekire napravljene sa oštricama za sečenje zemljišta su prvi put bile napravljene negde u kasnom pleistocenu u Austaliji, gde fragmenti takvih sekira sa lokacija u Arnemove zemlje datiraju od pre najmanje 44.000 godina.[6][7] One su kasnije nezavisno izumljene u Japanu pre negde oko 38.000 godina, i njihovi ostaci su nađeni na nekoliko lokacija iz kasnog kamenog doba na ostrvima Honšu i Kjušu.[8] U Evropi je do istovetnog izuma došlo znatno kasnije, tokom neolitskog perioda koji je okončan između 4.000 i 2.000. p. n. e. Prve prave sekire sa držaljom su poznate iz mezolitskog perioda (oko 6.000 p. n. e.). Iz tog perioda je pronađeno nekoliko drvenih držalja, i izgleda da su držalja sekira normalno učvršćivana klinom.

Sekira kao predmet materijalne kulture[uredi | uredi izvor]

Kao predmeti materijalne kulture sekire se mogu svrstati i u oruđe i u oružje. Po svom obliku i načinu izrade konstruisane su tako da se mogu višestruko primenjivati, i prema dosadašnjim saznanjima osnovna funkcija sekire je obrada drveta, mada je sasvim izvesno da su one korišćene i u druge svrhe.[9] Sekire koje su se sastojale od sečice, ušica, zatiljka i sekirišta, odnosno držalja.[10] otkrivene su na više različitih lokaliteta — u grobu sa ostalim oružjem ratnika, pa se smatra da je on sekiru koristio kao oružje,[11] dok je na drugim arheološkim nalazištima sekira otkrivena u naseljima, i smatra se da je korišćene kao oruđe.[12] Međutim, sekire otkriven u grobovima su takođe mogle poslužiti kao oruđe, kao što su i sekire otkrivene u naseljima mogle biti korišćene kao oružje. Takođe, pojedini autori tvrde da su sekire sa dugom drškom korišćene isključivo kao oružje, ali, budući da je drška retko očuvana, njihovu namenu možemo samo da pretpostavimo.[9]

Sekira kao oružje[uredi | uredi izvor]

Sekira kao oružje u bojnom smislu spada u napadno sečno i bodno oružje. Korišćena je naročito za borbu prsa u prsa, a na većim rastojanjima korišćena je bacanjem (pustimice).[9]

Na području jugoslovenskih naroda imamo brojna svedočanstva o upotrebi bojne sekire koja je često prikazivana i na zidnom slikarstvu u Hrvatskoj i Srbiji. U vizantijskim izvorima se spominje srednjovekovna srpska vojska koja ima bojne sekire u svom naoružanju.[13] Međutim, posle dolaska Turaka na Balkan sve do 17. veka u upotrebi je jednosečna bojna sekira, zvana balta, čije je sečivo povijeno i fiksirano na dršci, i u većini slučajeva ukrašeno inkrustacijom drugim metalom.[1]

Sekira kao oruđe[uredi | uredi izvor]

Oblik sekire, kao svakodnevnog oruđa u domaćinstvima, u zavisnosti od namene, varira kao i njena veličina i težina. Veći i masivniji primerci, sa konveksnije izvedenom oštricom služili su prvenstveno za obaranje drveća, dok su lakši tipovi, sa užim sečivom, korišćeni za sečenje manjih balvana i cepanica.60 Međutim ako je prema zatiljku sekira izvučen u obliku pravougaonika i ravne je površine, te bismo ga mogli definisati i kao kombinovano oruđe. Dok su se primerci sa masivnom, prizmatično završenom ušicom mogli poslužiti i kao čekići koje su koristile drvoseče.[14]

Ne treba isključiti mogućnost da su sekire korišćene kao oruđe, mogli biti u određenim situacija korišćene i kao oružje (što je i danas to slučaj u nasilnim radnjama). Međutim sekira opredeljena je kao oružje, koja je po obliku i ukrasu koji je izveden inkrustacijom srebra, nedvosmisleno i isključivo korišćena kao bojna sekira, a nikako kao oruđe.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b G. A. Škrivanić, Oružje u srednjovekovnoj Srbiji, Bosni i Dubrovniku, Beograd 1957, 95-97.
  2. ^ M. Cunjak, Srednjovekovni predmeti od gvožđa sa teritorije Podunavskog i Braničevskog okruga (od 12-17. veka), Smederevo 2001, 27, kat. br. 135, T. 31/135.
  3. ^ „Théâtre de tous les peuples et nations de la terre avec leurs habits et ornemens divers, tant anciens que modernes, diligemment depeints au naturel par Luc Dheere peintre et sculpteur Gantois[manuscript]”. lib.ugent.be. Pristupljeno 2020-08-25. 
  4. ^ John F. Guilmartin Jr. „Military technology – Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Pristupljeno 2013-06-13. 
  5. ^ „Halberd – Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Pristupljeno 2013-06-13. 
  6. ^ Hiscock, P.; O'Connor, S.; Balme, J.; Maloney, T. (2016). „World's earliest ground-edge axe production coincides with human colonisation of Australia”. Australian Archaeology. 82 (1): 2—11. doi:10.1080/03122417.2016.1164379. 
  7. ^ Geneste, J.-M.; David, B.; Plisson, H.; Clarkson, C.; Delannoy, J.-J.; Petchey, F.; Whear, R. (2010). „Earliest evidence for ground-edge axes: 35,400 ± 410 cal BP from Jawoyn Country, Arnhem Land”. Australian Archaeology. 71 (1): 66—69. doi:10.1080/03122417.2010.11689385. hdl:10289/5067. 
  8. ^ Takashi, T. (2012). „MIS3 edge-ground axes and the arrival of the first Homo sapiens in the Japanese archipelago”. Quaternary International. 248: 70—78. doi:10.1016/j.quaint.2011.01.030. 
  9. ^ a b v M. Cunjak, Srednjovekovno oružje i oprema ratnika sa teritorije Podunavskog i Braničevskog okruga, Smederevo 2005, 21.
  10. ^ M. Aleksić, Oružje iz srednjovekovne zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, Glasnik Srpskog arheološkog društva 17, 2001, 199
  11. ^ M. Garašanin, J. Kovačević, Pregled materijalne kulture južnih Slovena u ranom srednjem veku, Beograd 1950, str. 117-118.
  12. ^ M. Garašanin, J. Kovačević, Pregled materijalne kulture južnih Slovena u ranom srednjem veku, Beograd 1950, str. 118
  13. ^ Nicephori Gregorae, Byzantina Historia I-II, ed. L. Schopenus, Bonnae 1829-1830, 377-378.
  14. ^ I. Popović, Antičko oruđe od gvožđa u Srbiji, Beograd 1988, 65-66, T. IX/1-5, T. X/1-2

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sekira na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Секира&oldid=27803954”