Seleuk I Nikator

Seleuk I Nikator
Seleuk I (rimska kopija helenističkog originala)
Lični podaci
Datum rođenja	oko 358. p. n. e.
Mesto rođenja	Trakija,
Datum smrti	281. p. n. e.
Mesto smrti	Trakija,
Porodica
Supružnik	Stratonika Sirijska
Potomstvo	Antioh I Soter, Achaeus, Fila
Roditelji	Antioh Laodika Makedonska
Dinastija	Seleukidi
Period	305 – septembar 281. p. n. e.
Prethodnik	Aleksandar IV Makedonski
Naslednik	Antioh I Soter

Seleukov srebrenjak. Na grčkom piše ΒΑΣΙΛΕΩΣ ΣΕΛΕΥΚΟΥ ("kralja Seleuka“ - misli se da novac pripada kralju, tj. da je Seleukov

Seleuk I Nikator (oko 358. p. n. e. -281. p. n. e.) bio je oficir u vojsci Aleksandra Makedonskog. Tokom ratova dijadoha Seleuk I Nikator uspostavlja Seleukidsku dinastiju i osniva Seleukidsko carstvo.

Nakon Aleksandrove smrti u junu 323. p. n. e., Seleuk je inicijalno podržavao Perdiku, reganta Aleksandrovog carstva, i bio je imenovan za komandira prateće konjice i hilijarha tokom Vavilonske podele 323. p. n. e. Međutim, nakon izbijanja ratova dijadoha 322. p. n. e., Perdikini vojni porazi protiv Ptolemeja u Egipti doveli su do pobune njegovih trupa i Peluziji. Perdika je bio izdat i ubijen u zaveri od strane Seleuka, Pitona i Antigena u Peluziji tokom 321 ili 320. p. n. e. Sporazumom u Triparadisu iz 321. p. n. e., Seleuk je bio postavljen za namesnika Vavilona pod novim regantom Antipaterom. Ali su skoro odmah ratovi dijadoha nastavljeni i Antigon je prisilio Seleuka da pobegne iz Vavilona. Seleuk je uspeo da se vratiti u Vavilon tek 312. p. n. e. uz podršku Ptolemeja. Od 312. p. n. e. je Seleuk nemilosrdno proširio svoje dominione i konačno pokorio persijske i medijske teritorije. Seleuk je vladao ne samo Vavilonijom, nego celokupnim enormnim istočnim delom Aleksandrovog carstva.

Rana karijera

Bio je sin Antioha, jednog od Filipovih generala. Pratio je Aleksandra Makedonskog i dobija odlikovanja prikom kampanje u Indiji 326. p. n. e. . Posle Aleksandrove smrti Makedonsko carstvo se deli 323. p. n. e., a on postaje oficir blizak Perdiki, sa kojim učestvuje u kampanji na Egipat. Tokom neuspešne kampanje u Egiptu 321. p. n. e. učestvuje u ubistvu Perdike. Tokom druge podele Carstva 321. p. n. e. Seleuk dobija Vavilonsku satrapiju. Kad je Antigon 316. p. n. e. postao gospodar istočnih provincija, Seleuk beži u Egipat. U ratu između Antigona i drugih makedonskih zapovednika, on sarađuje sa Ptolemejem i komanduje egipatskim eskadrilama u Egeju. Posle Ptolemejeve pobede kod Gaze 312. p. n. e., vraća se u Vavilon.

Istoričar Junijan Justin tvrdi da je Antioh bio jedan od vojskovođa Filipa II Makedonskog, ali se takav general ne pominje ni u jednom drugom izvoru, a ništa se ne zna o njegovoj navodnoj karijeri pod Filipom. Moguće je da je Antioh bio član gornjemakedonske plemićke porodice. Seleukova majka se navodno zvala Laodika, ali se ništa drugo o njoj ne zna. Kasnije je Seleuk imenovao brojne gradove po svojim roditeljima. Seleuk je rođen u Evroposu, koji se nalazi u severnom delu Makedonije. Samo godinu dana pre njegovog rođenja (ako se 358. godina pre nove ere prihvati kao najverovatniji datum), Peonci su izvršili invaziju na region. Filip je pobedio osvajače i samo nekoliko godina kasnije ih potpuno potčinio pod vlast Makedonije. Seleukova godina rođenja je nejasna. Justin tvrdi da je imao 77 godina tokom bitke kod Korupedija, što bi postavilo njegovu godinu rođenja u 358. p. n. e. Apijan navodi da je Seleuk imao 73 godine tokom bitke, što znači da bi 354. godina pre nove ere bila godina rođenja. Jevsevije Kesarijski, međutim, pominje starost od 75 godina, a samim tim i 356. godinu pre nove ere, čime je Seleuk bio istog uzrasta kao i Aleksandar Veliki. Ovo je najverovatnije Seleukova propaganda da bi se učinio uporedivim sa Aleksandrom.

Kao tinejdžer, Seleuk je izabran da služi kao kraljev paž (paides). Bilo je uobičajeno da svi muški potomci plemićkih porodica prvo služe na ovom položaju, a kasnije kao oficiri u kraljevoj vojsci.

O Seleuku su ispričane brojne legende, slične onima koje se pričaju o Aleksandru Velikom. Pričalo se da je Antioh rekao svom sinu pre nego što je otišao da se bori protiv Persijanaca sa Aleksandrom da je njegov pravi otac zapravo bog Apolon. Bog je ostavio prsten sa slikom sidra na poklon Laodici. Seleuk je imao beleg u obliku sidra. Rečeno je da su Seleukovi sinovi i unuci takođe imali slične belege. Priča je slična onoj o Aleksandru. Najverovatnije je priča samo propaganda Seleuka, koji je verovatno izmislio priču da se predstavi kao prirodni naslednik Aleksandra.

Jovan Malala tvrdi da je Seleuk imao sestru po imenu Didimeja, koja je imala sinove po imenu Nikanor i Nikomed. Najverovatnije je da su sinovi izmišljeni. Didimeja bi se mogla odnositi na Apolonovo proročište u Didimi blizu Mileta. Takođe je sugerisano da je Ptolomej (Seleukov sin) zapravo bio Seleukov ujak

Rana karijera pod Aleksandrom Velikim

Seleuk je vodio kraljevske Hipaspiste tokom Aleksandrovog pohoda na Persiju.

U proleće 334. p. n. e., kao mladić od oko dvadeset tri godine, Seleuk je pratio Aleksandra u Aziju. U vreme indijskih kampanja koje su počele krajem 327. godine p. n. e., on je dospeo do komande elitnog pešadijskog korpusa u makedonskoj vojsci, „Štitonoša“ (Hipaspistaj, kasnije poznat kao „Srebrni štitovi“). Arijan kaže da kada je Aleksandar čamcem prešao reku Dželam, sa njim su bili Perdika, Ptolemej I Soter, Lizimah, a takođe i Seleuk. Tokom sledeće bitke kod Hidaspe (326. p. n. e.), Seleuk je vodio svoje trupe protiv slonova kralja Porusa. Nepoznato je u kojoj meri je Seleuk učestvovao u stvarnom planiranju bitke, jer se ne pominje da je imao neku značajnu nezavisnu poziciju tokom bitke. Ovo je u kontrastu sa Kraterom, Hefestionom, Pitonom i Leonatom – od kojih je svaki imao značajne odrede pod svojom kontrolom. Seleukovi kraljevski Hipaspistaji bili su stalno pod Aleksandrovim okom i na raspolaganju. Kasnije su učestvovali u kampanji u dolini Inda, u bitkama protiv Malija i u prelasku pustinje Gedrosija.

Na velikoj ceremoniji venčanja u Suzi u proleće 324. p. n. e., Seleuk se oženio Apamom, Spitamenovom ćerkom, i ona mu je rodila njegovog najstarijeg sina i naslednika Antioha I Sotera, najmanje dve zakonite ćerke (Laodiku i Apamu) i verovatno još jednog sina (Ahej). Na istom događaju, Aleksandar se oženio ćerkom pokojnog persijskog kralja Darija III, dok se nekoliko drugih Makedonaca oženilo Persijskim ženama. Posle Aleksandrove smrti (323. p. n. e.), kada su drugi visoki makedonski oficiri masovno odbacivali svoje „suzanske žene“, Seleuk je bio jedan od retkih koji je zadržao svoju ženu, a Apama je ostala njegova supruga (kasnije kraljica) do kraja života.

Osnivanje Seleukidskog carstva

Povratkom u Vavilon 312. p. n. e. počinje nova Seleukidska era. To se smatra godinom kada je osnovano Seleukidsko carstvo. Iz Vavilonije Seleuk Nikator osvaja okolne provincije Persije, Susu (Elam) i Medeju. Te provincije su dotad bilu u rukama Antigonovih ljudi. Antigonov sin Demetrije Poliorket napada Vavilon 311. p. n. e., ali ne uspeva da nanese ozbiljniju štetu. Tokom sledećih 9 godina (311. p. n. e. - 302. p. n. e.) Antigon je bio zauzet na Zapadu, pa je Seleuk Nikator imao vremena da osvoji celi istočni deo carstva Aleksandra Makedonskog sve do reke Ind.

Nakon što je ugašena kraljevska makedonska linija, Seleuk Nikator uzima titulu kralja, kao i ostala četvorica glavnih makedonskih vođa. Seleuk Nikator se proširio do reke Ind. Tu je izgleda pretrpio poraz, pa sa indijskim vladarem Čandraguptom potpisuje mirovni sporazim 302. p. n. e. Seleuk je dao Čandragupti Pakistan i svoju ćerku za ženu, a Čandragupta njemu daje 500 slonova.

Širenje na zapadu

Udružuje se sa Lizimahom 301. p. n. e. i zajednički pobećuju Antigona u bici kod Ipsa. Sledi nova podela teritorija i Seleuk Nikator dobija Siriju i delove Male Azije. Posedovanje Sirije Seleuku daje izlaz na Mediteran. Tu osniva grad Antiohiju (Antiohija na Orontu), kao sedište svoje vlasti. Istovremeno Seleukija na Tigru je bila sedište istočnih satrapija, gde postavlja svog sina Antioha kao zamenika kralja.

Sagradio je ogroman broj gradova, 16 Antiohija, 9 Seleukija i 6 Laodika.

Zarobljava Demetrija 285. p. n. e., tako da mu Lizimah i Ptolemej II ostaju jedini veliki rivali. Ptolemej Keraun se sklonio kod Seleuka posle dolaska na vlast njegova brata Ptolemeja II (285. p. n. e. Lizimah je postao nepopularan, nakon što je ubio svog sina. To je Seleuku stvorilo priliku za intervenciju protiv Lizimaha, u kojoj mu pomaže Ptolemej Keraun. U odlučnoj bici kod Kurupediona u Lidiji 281. p. n. e. Seleuk pobeđuje i time osvaja sve što je Aleksandar Makedonski osvojio osim Egipta.

Preostalo mu je da još osvoji Makedoniu i Grčku. Nameravao je on drži Makedonsko kraljevstvo u starim granicama, a da mu sin Antioh drži celu Aziju. Međutim Seleuka ubija Ptolemej Keraun 281. p. n. e. i sprečava ga time da obnovi gotovo celo kraljevstvo Aleksandra Makedonskog.

Vidi još

• dijadosi

Literatura

• Kosmin, Paul J. (2014), The Land of the Elephant Kings: Space, Territory, and Ideology in Seleucid Empire, Harvard University Press, ISBN 978-0-674-72882-0 
• Mookerji, Radha Kumud (1988) [first published in 1966], Chandragupta Maurya and his times (4th izd.), Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-0433-3 
• Waterfield, Robin (2011), Dividing the Spoils - The War for Alexander the Great's Empire (hardback), New York: Oxford University Press, str. 273, ISBN 978-0-19-957392-9 
• Bosworth, A. B. (2005). The Legacy of Alexander. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-928515-0. 
• Grainger, John D. (1997). A Seleukid Prosopography and Gazetteer. BRILL. ISBN 978-90-04-10799-1. 
• Grainger, John D. "An Empire Builder—Seleukos Nikator", History Today, Vol. 43, No. 5. (1993), pp. 25–30.
• Grainger, John D. (1990). Seleukos Nikator: Constructing a Hellenistic Kingdom. Routledge. ISBN 978-0-415-04701-2. 
• Majumdar, Ramesh Chandra (2003) [1952], Ancient India, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-0436-4 
• Boiy, T. (2004). Late Achaemenid and Hellenistic Babylon. Peeters Publishers. ISBN 978-90-429-1449-0. 
• Anson, Edward (2014). Alexander's Heirs: The Age of the Successors. MA: Wiley-Blackwell. 
• Austin, M. M. (1994). The Hellenistic world from Alexander to the Roman conquest: a selection of ancient sources in translation. Cambridge, England: Cambridge University Press. 
• Boiy, Tom (2000). „Dating Methods During the Early Hellenistic Period” (PDF). Journal of Cuneiform Studies. 52: 115—121. JSTOR 1359689. S2CID 155790050. doi:10.2307/1359689. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 05. 2011. g. Pristupljeno 06. 01. 2023. 
• Droysen, Johann Gustav (1836). Geschichte der Nachfolger Alexanders (na jeziku: nemački). Hamburg: Friedrich Perthes. 
• Grote, George (1869). A History of Greece: from the Earliest Period to the Close of the Generation Contemporary with Alexander the Great. XI (New izd.). London, England: John Murray. 
• Holm, Adolf (1898) [1894]. The History of Greece from Its Commencement to the Close of the Independence of the Greek Nation (na jeziku: engleski). IV: The Graeco-Macedonian age, the period of the kings and the leagues, from the death of Alexander down to the incorporation of the last Macedonian monarchy in the Roman Empire. Prevod: Clarke, Frederick. London; New York: Macmillan. 
• Shipley, Graham (2000). The Greek World After Alexander. Routledge History of the Ancient World. New York, NY: Routledge. 
• Walbank, F.W. (1984). „The Hellenistic World”. The Cambridge Ancient History. VII. part I. Cambridge, England. 
• T. Boiy, Between High and Low. A Chronology of the Early Hellenistic Period (2007).
• I. Finkel & R.J. van der Spek, Babylonian Chronicles of the Hellenistisc Period (= BCHP; forthcoming)
• A.K. Grayson, Assyrian and Babylonian Chronicles (= ABC; 1975, 1977)
• Pat Wheatley, "Antigonus Monophthalmus in Babylonia, 310-308 B.C." in: Journal of Near Eastern Studies 61 (2002), 39-47.

Spoljašnje veze

• Seleucus I Nicator entry in historical sourcebook by Mahlon H. Smith
• Seleucus I Nicator entry in 'Genealogy of the Seleucids' Архивирано на сајту Wayback Machine (15. август 2016)