Sterijino pozorje

Sterijino pozorje
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, 58. Sterijino pozorje
Datum(i)	15. april, odnosno 26. maj od 1982
Osnovan	1956.
Trajanje	10 dana
Tip	pozorišni festival
Lokacija	Novi Sad, Srbija
Veb-sajt
Sterijino pozorje

Sterijino pozorje je pozorišni festival. Ustanovljen je 1956. kao stalni festival nacionalne drame i pozorišta takmičarskog karaktera, u okviru proslave i obeležavanja 150-godišnjice rođenja i 100-godišnjice smrti velikog srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića. Od tada Sterijino pozorje svake godine organizuje pozorišni festival na kojem učestvuju pozorišta iz zemlje i inostranstva sa predstavama rađenim po tekstovima jugoslovenskih pisaca.

Programski ciljevi festivala su da kroz stalni festival nacionalne drame unapređuje pozorišnu umetnost i podstiče razvoj dramske književnosti. U ostvarivanju tih ciljeva, Sterijino pozorje, pored festivala nacionalne drame, koristi i razvija i sve druge oblike rada i metode delovanja i nastoji da bude putokaz nacionalnom pozorištu u njegovom traženju sopstvenog stila, sistema i tipa, mesta i uloge u kulturi i društvu.

Istorija

U definisanju programa i statusa Sterijinog pozorja učestvovale su najistaknutije ličnosti našeg društva, kulture i umetnosti. U prvom Odboru Sterijinog pozorja, koji je imenovalo Gradsko veće Novog Sada, 29. marta 1956, bili su, između ostalih, Josip Vidmar (predsednik), Ivo Andrić, Milan Bogdanović, Branko Gavela, Velibor Gligorić, Dmitar Kjostarov, Mladen Leskovac, Veljko Petrović, Dušan Popović, Tomislav Tanhofer, Radomir Radujkov i Miloš Hadžić. Tada su jasno artikulisani i utvrđeni njegovi programski ciljevi i zadaci: da kroz stalni festival nacionalne drame unapređuje pozorišnu umetnost i podstiče razvoj dramske književnosti. U ostvarivanju tih ciljeva, Sterijino pozorje, pored festivala nacionalne drame, koristi i razvija i sve druge oblike rada i metode delovanja i nastoji da bude putokaz nacionalnom pozorištu u njegovom traženju sopstvenog stila, sistema i tipa, mesta i uloge u kulturi i društvu.

Sterijino pozorje je vremenom ostvarilo ideje njegovih osnivača i postalo visokostručna pozorišna institucija za unapređivanje nacionalnog pozorišnog izraza i dramske književnosti. Uvek nastojeći da fenomen pozorišne umetnosti tretira integralno, Pozorje je svoje programe, kroz kontinuiran razvoj, uobličilo u jasnu i zaokruženu celinu sistematskih stručnih poslova na području pozorišta i dramaturgije. Tokom pet decenije svoga postojanja, Pozorje je utemeljilo i razvilo niz poslova značajnih za jugoslovensku pozorišnu kulturu i postalo važan i pouzdan instrument za identifikovanje i verifikovanje scenskih i dramskih vrednosti i, umnogome, oslonac naučne i teorijske misli o pozorištu i drami.

Direktor Sterijinog pozorja od 1977. bio je Danilo Grujić.

Festival

"Sterijino pozorje" se održava u Novom Sadu svake godine od 15. aprila, odnosno 26. maja od 1982. godine.

Repertoar pozorja se formira na osnovu selekcije koju bira tročlani selektorski tim sa umetničkim direktorom na čelu. Na pozorju mogu učestvovati profesionalna pozorišta i grupe iz zemlje i inostranstva s predstavama rađenim po tekstovima naših pisaca, kao i domaća pozorišta sa predstavama rađenim po tekstovima stranih pisaca.

Selekcija predstava za Sterijine nagrade sastoji se od dva segmenta:

• Najbolje predstave domaćih i stranih teatara rađene po tekstovima naših pisaca (3-5 predstava)
• Najbolje predstave domaćih pozorišta rađene po tekstovima stranih pisaca (3-5 predstava)

Selekcija Krugovi koju je osmislio i pokrenuo umetnički direktor Ivan Medenica definiše se tematski i/ili kulturološki, kao internacionalna (regionalna, evropska, svetska) kontekstualizacija najzanimljivijih i najprovokativnijih društvenih, kulturnih i teatarskih fenomena koje nudi naša sredina. U ovom programu (3-5 predstava) mogu učestvovati samo inostrane predstave. Krugovi imaju nagradu za najbolju predstavu-Počasni krug. Domaće predstave iz Selekcije za Sterijine nagrade koje zadovoljavaju tematski i/ili kulturološki kriterijum Krugova, što bi bilo naglašeno u izveštaju selektora, konkurišu i za nagradu Počasni krug.

Petočlani žiri donosi odluke o Sterijinim nagradama za umetnička ostvarenja pokazana na festivalu:

• najbolja predstava,
• tekst savremene drame,
• dramatizacija,
• adaptacija,
• režija,
• scenografija,
• kostim,
• scenska muzika i
• (četiri nagrade) glumačka ostvarenja.

Sterijina nagrada Okruglog stola kritike pripada pozorištu čija je predstava najbolja po glasanju kritičara. Pored nagrada za umetnička ostvarenja, dodeljuje se i

• Sterijina nagrada za novinsku pozorišnu kritiku i
• Sterijina nagrada časopisa Scena za teatrologiju.

Sterijino pozorje, povremeno, po odluci organa upravljanja, dodeljuje Sterijinu nagradu za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture. Pored Sterijinih nagrada, mnoge institucije i organizacije dodeljuju nagrade za različite oblike umetničkih ostvarenja, jedna od njih je Nagrada Zoran Radmilović koju dodeljuju „Novosti“ od 1988. godine.

Pozorje mladih. Susreti mladih pozorišnih stvaralaca, studenata i profesora pozorišnih akademija i fakulteta radi međusobnog upoznavanja i razmene iskustava, upoznavanja sa savremenim pozorišnim zbivanjima i tokovima u zemlji i svetu, praktičnog i teorijskog studija pozorišnog izraza, s jedne strane, i pokazivanja i prikazivanja svoga rada ostvarenog u procesu nastave i na ispitima. Pozorišne radionice, tematski raznolike a vezane za pedagogiju i obrazovanje glumaca, dramaturga, scenografa, producenata, upotpunjuju ovu manifestaciju.

Tribine i izložbe. Na tribinama se razmatra veoma širok spektar tema, od društvenog aspekta pozorišta, pozorišne umetnosti i kulture do specijalnih stručnih, naučnih i umetničkih. Izložbe nastoji da na upečatljiv način osvetle i predstave značajna imena dramske književnosti, pozorišne umetnosti i kulture, određena razdoblja iz istorije pozorišta i drame i upoznaju javnost s određenim pozorišnim pojavama, problemima ili postignućima.

Posebno mesto, po karakteru i značaju, ima Izložba pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja. Ova izložba je jedinstvena manifestacija ove vrste, koja svake treće godine prikazuje grafičko stvaralaštvo u oblasti pozorišnog plakata, programa i drugog grafičkog materijala koji čini vizuelni identitet pozorišne predstave ili pozorišta. Za najbolja ostvarenja u ovoj oblasti, Sterijino pozorje dodeljuje nagrade.

Međunarodna saradnja. Pored standardnih oblika međunarodne saradnje koja se ogleda kroz različite oblike institucionalnih i vaninstitucionalnih veza i odnosa i koordinacije između naše i svetske pozorišne javnosti, Pozorje u okviru ove delatnosti ima i posebne programe:

• Međunarodni trijenale „Pozorište u fotografskoj umetnosti“ prikazuje stvaralačka dostignuća fotografa-umetnika inspirisanih pozorištem i pozorišnim činom;
• Međunarodni trijenale pozorišne scenografije i kostima prikazuje ostvarenja najznačajnijih domaćih i svetskih scenografa i kostimografa i omogućuje reprezentativni uvid u svetske tokove u ovoj oblasti stvaralaštva;
• Međunarodni trijenale pozorišne knjige i periodike jedinstvena je manifestacija ove vrste u svetu i zadatak joj je da prikupi i prikaže pozorišnu knjigu i periodiku iz celog sveta i omogući uvid u svetsku produkciju pozorišne literature.
• Međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa stalna je institucija u okviru međunarodne saradnje Sterijinog pozorja (pod visokim patronatom Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara), čiji je osnovni zadatak da razmatra iskustva i saznanja svetske pozorišne teorije i prakse.

Svoju delatnost Sterijino pozorje obavlja preko nekoliko programskih celina:

• Izdavačka delatnost
• Međunarodna saradnja
• Centar za pozorišnu dokumentaciju

Izdavačka delatnost

Sterijino pozorje ima i bogatu izdavačku delatnost. Od 1965. godine objavljuje časopis za pozorišnu umetnost Scena, od 2006. Godišnjak pozorišta Srbije. Osim periodičnih publikacija Pozorje objavljuje i druga dela o pozorišnoj umetnosti.