Stefan Zanović
| Stefan Zanović | |
|---|---|
 Portret Zanovića | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 18. februar 1751. |
| Mesto rođenja | Budva, Mletačka republika |
| Datum smrti | 25. maj 1786. (35 god.) |
| Mesto smrti | Amsterdam, Holandija |
Stefan Zanović (italijanski: Stefano Zannowich; 1751 – 1786), poznat i kao Hanibal, bio je srpski književnik i pustolov.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u srpskom plemenu Paštrovići.[1] Dosta je putovao po Evropi i održavao korespodenciju sa nekoliko istaknutih evropskih stvaraoca svog doba.[2]
Pavle Rovinski je pisao o njemu. Zanović je diljem Evrope pravio mnogobrojne poslove velikog varalice. Dve afere sa holandskom firmom Šomel i Jordan u Amsterdamu su zamalo izazvale rat između Venecije i Holandije.
Ubio se u zatvoru (po Rovinskom 1796. godine).[3]
Dela[uredi | uredi izvor]
Njegovo najvažniji djelo je Turska pisma (Lettere turche) prvi put objavljeno u Drezdenu 1776. Srpska istoriografija književnosti nije zauzela stav da je u pitanju roman.
Zanović je stvarao pod uticajem epohe prosvjetiteljstva.
- La Didone, scena drammatica. Ottava edizione (1772)[4]
- Opere Diverse (1773)
- Pigmalione (1773)[5]
- Riflessioni filosofiche-morali (1773)
- Lettere turche (1776)
- Le Grand Castriotto d' Albanie (Paris 1779)[6]
- La poésie et la philosophie d'un Turc (1779)
- L'Horoscope politique de la Pologne, de la Prusse, de l'Angleterre, etc. (1779)[7]
- L'Anima, poema filosofico (?)
- Epîtres pathétiques addressées à Frédéric-Guillaume, Prince-royal de Prusse (1780)[8]
- Correspondence Littéraire Secrète (1786) [9]
- Histoire de la vie et des aventures de la duchesse de Kingston (1789)[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Glas istine. 3. A. Pajević. 1887. „(25) maja 1786 (pre 100 godina) umre u Amsterdamu, presekavši sebi žile, znameniti srpski pustolov, Stefan Zanović, rođen 7. (18) Febr. 1751. u Paštrovićima, gde mu je otac bio papučar. Nauke je svršio u Padovi. Bio je ...”
- ^ „MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. www.montenegrina.net. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Apolonovič Rovinski, Pavel (2004). Studije o Crnoj Gori. Podgorica: CID. str. XVII, XVIII.
- ^ Zannowich, Stefano (10. 11. 1773). „La Didone scena drammatica del conte Stefano de Zannowich accademico ec”. nella stamperia reale. Si ritrova presso M.F. Chanquion — preko Google Books.
- ^ Zannowich, Stefano (10. 11. 1773). „Pigmalione, opera del conte Stefano Zannowich, dalmatino, accademico, &c. &c”. per Bernardino Pomatelli stampatore arcivescovale — preko Google Books.
- ^ „Le grand Castriotto d'Albanie, histoire. [By Stefano Zannowich.]”. 10. 11. 1779 — preko Google Books.
- ^ Albania.), Stefano ZANNOWICH (calling himself Castriotto, Prince of (10. 11. 1779). „L'Horoscope politique de la Pologne, de la Prusse, de l'Angleterre, etc. [A warning of their coming ruin addressed to the Poles by St. Zannowich.]”. A Pastor-Vecchio, aux pieds des Alpes de Montenegro — preko Google Books.
- ^ Zannowich, Stefano (10. 11. 1780). „Epîtres pathétiques, adressées à Frédéric-Guillaume, Prince-royal de Prusse”. Adamson — preko Google Books.
- ^ „Correspondance littéraire secrète: 1786”. 10. 11. 1786 — preko Google Books.
- ^ „Histoire de la vie et des aventures de la duchessa de Kingston. Nouvelle édition, à la quelle on a joint une notice curieuse sur Stefano Zannowich, prétendu Prince Castriotto d'Albanie...”. éditeur non identifié. 10. 11. 1789 — preko Google Books.
