Sukobi u Odesi 2014.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sukobi u Odesi 2014.
Deo Antimajdana i Proruskih nemira u Ukrajini 2014.
Dom sindikata nakon požara 2. maja 2014.
Datum26. januar — 2. maj 2014. (3 meseca i 6 dana)
Lokacija
Ukrajina Ukrajina:
Odesa
PovodEvromajdan
CiljeviPre promene vlasti:
  • Deklaracija za suzbijanje promajdanskog pokreta
  • Zaštita poslovnih zgrada
  • Ekonomska i politička integracija sa Rusijom, ulazak u Carinsku uniju

Nakon promene vlasti:

  • Zaštita statusa ruskog jezika
  • Federalizacija
  • Očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa
  • Rešavanje najvažnijih problema unutrašnje i spoljne politike putem referenduma
  • Reizbor guvernera i regionalnog saveta
MetodeMitinzi, povorke, stvaranje formacija moći, pritisak na snagu, prikupljanje potpisa
StatusProtesti ugušeni od pripadnika Desnog sektora;
  • Smanjenje pokreta protiv Majdana kao rezultat masovnog krvoprolića 2. maja
Strane u civilnom sukobu

Profederalni demonstranti

Vodeće figure
Broj
1.200 evromajdanista
600 fudbalskih ultraša iz Harkova
300
Žrtve
2 mrtva, nekoliko desetina povređenih
48 poginulih, nekoliko desetina ranjenih

Sukobi između promajdanskih i antimajdanskih demonstranata izbili su u južnom ukrajinskom gradu Odesi 2014. godine, kao reakcija na Evromajdan. Sukobi su kulminirali 2. maja, kada su stotine naoružanih proruskih aktivista napale marš jedinstva u centru grada, što je dovelo do toga da su proukrajinski militanti zapalili Dom sindikata u koji su proruski militanti bili zabarikadirani unutra. U sukobima je poginulo 46 antimajdanovaca i dva promajdanovaca, a više od 200 ljudi je povređeno.

Početak nemira[uredi | uredi izvor]

Odesa, koja je uglavnom rusofona, bila je svedok nastavka nemira tokom 2014. Do 2.000 promajdanskih demonstranata marširalo je na zgradu regionalne državne administracije (RSA) u Odesi 26. januara[1][2], ali su ih odbili provladine pristalice i opštinske barikade[3][4]. Opštinska uprava Odese je 28. januara utvrdila RSA betonskim blokovima da bi sprečila dalje upade[5]. Sukobi između demonstranata Evromajdana i Antimajdana su nastavljeni tokom narednog meseca, a 19. februara je oko 100 neidentifikovanih muškaraca sa maskama i šlemovima, naoružanih bejzbol palicama, napalo demonstracije za Majdan[6][7]. U sukobima su povređena tri novinara i dva snimatelja[8]. Određeni broj ruskih nacionalističkih grupa (Odesska Druzhina, Anti-Maidan) je bio aktivan tokom čitavog perioda i aktivno su ih podržavali visoki ruski političari kao što je Sergej Glazjev[9].

Nakon što su demonstranti Evromajdana svrgnuli predsednika Viktora Janukoviča krajem februara, u Odeskoj oblasti su počele pojačane tenzije između evromajdanskih i antimajdanskih demonstranata. Policija je izvestila da je 5.000 ljudi učestvovalo u proruskim demonstracijama u gradu Odesi 1. marta[10]. Demonstracije su nastavljene; 3. marta 2014, 200–500 demonstranata sa ruskim zastavama pokušalo je da zauzme zgradu RSA u Odesi[11][12][13]. Tražili su da se održi referendum o uspostavljanju „Odeske autonomne republike“[12].

U međuvremenu, u gradu je takođe održano nekoliko konkurentskih promajdanskih demonstracija[14]. Dana 30. marta, u Odesi je održan promajdanski protest od 5.000 ljudi[15].

Ruski ultranacionalista Anton Rajevski je 30. marta uhapšen i deportovan iz grada zbog organizovanja proruskih subverzivnih grupa, navodno za rusku vladu. Materijali zaplenjeni od Rajevskog pozivali su na uništenje Ukrajinaca i Jevreja u regionu i na rusku vojnu intervenciju[16].

Internet grupa u Odeskoj oblasti je 16. aprila proglasila Narodnu Republiku Odesku[17]. Članovi odeske protestne grupe protiv Majdana kasnije su se zakleli da nisu davali takvu izjavu, a lideri grupe su rekli da su o tome čuli samo preko medija[18]. Specijalna posmatračka misija OEBS-a u Ukrajini je kasnije potvrdila da je situacija u Odesi ostala mirna[19]. Lokalni antimajdanski i proevromajdanski lideri u Odeskoj oblasti izrazili su skepticizam u vezi sa Ženevskim saopštenjem o Ukrajini od 20. aprila. Lideri antimajdana su insistirali na tome da nisu ciljali na otcepljenje, već na uspostavljanje šire federalne države pod nazivom „Novorosija“ unutar Ukrajine[20].

Ručna bomba je bačena iz automobila u prolazu na kontrolni punkt samoodbrane policije i Majdana u blizini Odese 25. aprila, pri čemu je povređeno sedam ljudi, što je izazvalo povećane tenzije u regionu[21][22].

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Provladina i demonstranti sa nacističkim simbolima u Odesi, 9. marta 2014.
    Provladina i demonstranti sa nacističkim simbolima u Odesi, 9. marta 2014.
  • Antivladine demonstracije u Odesi, 13. aprila 2014
    Antivladine demonstracije u Odesi, 13. aprila 2014
  • Antivladini i proruski militanti „Odeska družina“ u logoru Doma sindikata 14. aprila
    Antivladini i proruski militanti „Odeska družina“ u logoru Doma sindikata 14. aprila
  • Antivladini aktivisti protiv nacističkih simbola
    Antivladini aktivisti protiv nacističkih simbola
  • Znak antivladinog demonstranta: „Komandantu i osoblju mariupoljske vojne jedinice 3057, oni koji su streljali nenaoružane ljude su neizbrisiv greh! Večno prokletstvo!“
    Znak antivladinog demonstranta: „Komandantu i osoblju mariupoljske vojne jedinice 3057, oni koji su streljali nenaoružane ljude su neizbrisiv greh! Večno prokletstvo!“

Sukobi 2. maja u centru grada i požar u Domu sindikata[uredi | uredi izvor]

Dana 2. maja 2014. godine, kao deo rastućih nemira u Ukrajini nakon ukrajinske revolucije 2014. godine, na ulicama Odese su izbili višestruki sukobi između promajdanskih i antimajdanskih grupa[23][24]. Dva pro-Majdan aktivista i četiri anti-Majdan aktivista ubijeni su iz vatrenog oružja tokom sukoba na ulicama[25][26][27][28]. Ovi sukobi su kulminirali velikim okršajem ispred Doma sindikata, obeležja Odese koji se nalazi na Kulikovom polju u centru grada[29]. Ta zgrada je tada zapaljena, što je rezultiralo smrću četrdeset dva proruska aktivista koji su se u njoj skrivali[30][31]. Događaji su bili najkrvaviji građanski sukob u Odesi od 1918. godine[29].

Detaljan raspored događaja iz minuta u minut sastavila je „Grupa 2. maj“, organizacija od 13 lokalnih novinara i eksperata koji istražuju tragediju na volonterskoj osnovi[32]. Prva verzija vremenske linije je objavljena 2014. godine[25][33] i ažurirana verzija 2016. godine[26]. Prema Gardijanu, većina onoga što se danas zna o tragediji je zahvaljujući istrazi Grupe 2. maja zasnovanoj na analizi amaterskih snimaka i intervjuima sa svedocima.[32]

Događaji[uredi | uredi izvor]

Miting u 14:00 sati za nacionalno jedinstvo održan je na Trgu Sobornaja oko 1.500 ljudi, među kojima je bilo mnogo navijača FK Čornomorec Odesa i FK Metalist Harkov, kao i neki desničarski pripadnici Desnog sektora i mnogi obični ljudi[23][34][35]. Zajednički pohodi među ljubiteljima sporta su redovna tradicija pred sve fudbalske utakmice u okruženju[36]. Dok su marširali niz Deribasivsku ulicu, navijači oba tima su zajedno pevali himnu Ukrajine, skandirali patriotske parole poput „Odesa, Harkov, Ukrajina“ i pevali druge pesme protiv ruskog predsednika Vladimira Putina[36][37]. Posmatrači OEBS-a su izvestili da su videli oko stotinu aktivista koji se zalažu za jedinstvo u kamuflaži sa palicama i štitovima koji učestvuju u maršu[38].

Prisutni su prethodno rekli novinarima da su preko društvenih mreža saznali da „pristalice antimajdana pozivaju sve da se okupe i razbiju marš ujedinjenja“[35]. Jedna od stranica poziva njihove pristalice u Odesi da „preuzmu Donjeck“, „pozivanje na proruske napade koji su se desili protiv promajdanskih demonstranata u Donjecku nekoliko dana ranije“[36]. Letak u kome se navodi da će proruske grupe „braniti Odesu od pogroma“ podeljen je po gradu pre mitinga[37].

Eskalacija u sukobe[uredi | uredi izvor]

Spoljašnji video-zapis
Odessa, the shooter at the Deribasivska Street video from YouTube

Prema ukrajinskim tvrdnjama, ovaj skup je kasnije napala proruska rulja od 300 ljudi iz grupe Odeskaja družina naoružana palicama i vatrenim oružjem u Hretskoj ulici[34][24][39]. Obe strane su vodile bitke jedna protiv druge, razmenjujući kamenje i benzinske bombe, a tokom popodneva su gradile barikade širom grada[40]. Prema OHCHR-u, obe strane su imale razne vrste šlemova, maski, štitova, sekira i drvenih ili metalnih palica i vatrenog oružja[41].

Prema OmTV-u, uglavnom je bilo vazdušnih pištolja, a prvo stvarno upotrebljeno vatreno oružje doneo je aktivista Antimajdana Vitalij Budko („Bocman“) koji je otvorio vatru iz puške AK-74 koristeći 5,45 metaka. Svedoci su istakli da je pucao iza policijske linije, efektivno prikriven od strane policije. Prva žrtva bio je Igor Ivanov, koji je poginuo od metka kalibra 5.45[36][42][43][44]. Nekoliko hitaca ispaljeno je sa krova tržnog centra Afina da bi se oborilo na masu[34]. Budko je kasnije napustio lice mesta kolima Hitne pomoći zajedno sa komandirom policije Dmitrijem Fučedžijem (rus. Dmitriй Fučedži). Potom su proruski aktivisti „Antmajdana” tvrdili da je Budko koristio prazne metke ili, u drugoj verziji, repliku za ersoft. Međutim, analiza video snimaka „Grupe 2. maja“ je pokazala da je Budko zaista koristio pravi AK-74 sa živim mecima.[45] Fučedži je ubrzo nakon toga pobegao u Rusiju i dobio rusko državljanstvo, dok su ruski organi za sprovođenje zakona odbili bilo kakvu pravnu pomoć ukrajinskoj istrazi o njegovoj ulozi u tragediji[46].

Video snimci ubistva Ivanova, koji su se brzo širili društvenim mrežama, bili su – prema rečima ljudi koje je OmTV intervjuisala – prekretnica u sukobu i rezultirali su unošenjem velikog broja molotovljevih koktela, dodatnog vazdušnog oružja i lovačkih pušaka u sukob. Četvorica antimajdanovih aktivista umrla su od vatrenog oružja ubrzo nakon toga na Hretskoj površini: Jevgenij Losinski, Aleksandar Žulkov, Nikolaj Javorski – od lovačkih metaka i Genadij Petrov – od 5,6 metaka[25][26][27][47] [42].

Požar u Domu sindikata[uredi | uredi izvor]

Pogled na Dom sindikata, na Kulikovo Polje, pre nemira

Čim se pročulo o napadu proruskih demonstranata, na društvenim mrežama se pojavio poziv promajdanskih demonstranata da odu na Kulikovo polje i unište antimajdanski logor[35]. Kao rezultat toga, proruska gomila je kasnije bila preplavljena promajdanskim demonstrantima, a njihov logor ispred zgrade Doma sindikata je zapaljen[34][48][49]. To je primoralo proruske aktiviste da uđu u tu zgradu i zauzmu je[49]. Zgrada je visoka pet spratova i sedište je Odeskog regionalnog saveza sindikata[50]. Nalazi se na Kulikovom polju, u centru grada[50].

Izveštaji o tačnom redosledu događaja koji su usledili razlikuju se između različitih izvora, uključujući nekoliko potvrđenih lažnih izveštaja koji se šire društvenim mrežama[51]. Dok su branili zgradu, militanti na krovu bacali su kamenje i benzinske bombe na demonstrante ispod[34][48][36][52]. U izveštaju ukrajinske nezavisne informativne agencije (UNIAN) se navodi da je promajdanska gomila počela da baca benzinske bombe u zgradu nakon što je na nju pucala proruska grupa[53]. BBC Njuz je saopštio da je situacija nejasna, a više izvora ukazuje da su obe strane jedna na drugu bacale benzinske bombe. Jedan očevidac je za Bi-Bi-Si rekao da je požar izbio na trećem spratu kada je benzinska bomba bačena na zatvoreni prozor iz unutrašnjosti zgrade, a Kijev post je javio da je nekoliko zapaljenih boca koje su aktivisti ukrajinskog jedinstva držali napolju bačeno na prednji ulaz, i kroz prozore na drugom i četvrtom spratu[34][24][36]. Zvanična istraga koju je sprovelo ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da iako u zgradi nije pronađeno vatreno oružje, oni na krovu su pucali na gomilu ispod i slučajno zapalili zgradu dok su bacali benzinske bombe odozgo[54][55]. Jedan od promajdanovskih demonstranata koga je (nefatalno) upucao snajperista iz zgrade sindikata bio je Andrej Krasilnikov, ruski državljanin i aktivista Evromajdana[42].

Unutar doma Sindikata nakon izbijanja požara.

Bez obzira na to ko je podmetnuo požar, poznato je da je buknuo na drugom i trećem spratu zgrade, da se brzo proširio[50]. Vatrogasci su sporo reagovali, stigli su sat vremena nakon što je požar izbio[36]. Na lice mesta upućeno je 13 jedinica vatrogasno-spasilačke tehnike, koje su onemogućane u radu zbog velikog broja ljudi okupljenih oko zgrade[50]. Pedeset proruskih aktivista je ostalo na krovu, zabarikadirali su se i odbijali da odu. Neki od onih koji su pokušali da pobegnu iz vatre bili su podmetnuti i pretučeni tokom pokušaja bekstva od strane nekih demonstranata ukrajinskog jedinstva, dok su drugi demonstranti spasili nekoliko desetina ljudi u sobama na drugom i trećem spratu[36][37][56]. Neki ispred zgrade su uzvikivali „zapalite Kolorade, palite“, pozivajući se na pogrdni izraz za proruske aktiviste koji nose traku Svetog Đorđa[37]. Demonstranti lokalnog promajdanskog jedinstva rekli su da niko u promajdan pokretu u Odesi nije poznavao ljude koji su viđeni kako uzvikuju takve slogane ispred zapaljene zgrade[57].

Žrtve[uredi | uredi izvor]

Zvaničan spisak ubijenih tokom događaja ukrajinske vlasti i dalje drže u tajnosti[58]. Nezvanično, imena svih žrtava su ustanovili novinari i objavili lokalni mediji: Dumskaja[58] i Tajmer[59]. Prema izveštaju UN OHCHR-a[28], 42 osobe su poginule u požaru koji je izbio u Domu sindikata: 32 od trovanja ugljen-monoksidom, a 10 nakon što su skočili sa prozora da bi izbegli plamen[60]. Radilo se o 34 muškarca, sedam žena i mladiću od 17 godina, svi – bilo pristalice anti-Majdana ili ljudi koji su se zatekli na mestu incidenta[28]. Ranije istog dana iz vatrenog oružja na Hretskom trgu ubijeno je šest osoba: četiri antimajdanovske i dve pristalice Evromajdana[25][26][27][28]. Ukupno je 48 ljudi poginulo u jednom danu od posledica sukoba. Osoblje bolnice je saopštilo da je 174 povređeno, a 25 u kritičnom stanju[61]. Prijavljeno je da su 172 osobe uhapšene kao rezultat sukoba[62], a policija je privela 38 aktivista antimajdana nakon što su evakuisani iz zapaljene zgrade; većina njih je bila teško povređena[63].

Na dan događaja pojavile su se glasine da je od poginulih u požaru petnaestak ruskih državljana, a petoro iz Pridnjestrovlja[64]. Ministarstvo unutrašnjih poslova je opovrglo ove glasine pošto identitet većine žrtava 2. maja nije utvrđen[65]. Kasniji izveštaji su pokazali da nijedna od identifikovanih žrtava nije iz Rusije ili Pridnjestrovlja[66][67]. Od 48 ubijenih ljudi, 46 je bilo iz Odese ili Odeske oblasti, jedan iz Nikolajevske oblasti i jedan iz Vinice[59].

Posledice[uredi | uredi izvor]

Spomenik poginulima u sukobima na barikadi od guma u Donjecku

Grad Odesa je saopštio da će biti održana trodnevna žalost u čast onih koji su izgubili živote u sukobima. Ukrajinski privremeni predsednik Oleksandar Turčinov je sledio njihov primer, proglasivši dvodnevnu nacionalnu žalost za poginulima u sukobima, takođe i oni koji su poginuli tokom vladine kontraofanzive u Donjeckoj oblasti.

I proruski i promajdanski demonstranti okupili su se ispred zapaljenog Doma sindikata dan nakon sukoba[68]. Otprilike 2.000 proruskih demonstranata okupilo se napolju, skandirajući: „Odesa je ruski grad“[69]. Došlo je do jakog prisustva policije i manjih tuča između demonstranata[68]. U još jednom izbijanju nemira, sedište Ministarstva unutrašnjih poslova u Odesi napalo je 4. maja nekoliko stotina proruskih aktivista[70]. Prvobitno kao protest, događaji su kasnije postali nasilni kada su maskirani demonstranti sa improvizovanim oružjem počeli da razbijaju prozore i nasilno otvaraju kapije[70]. U pokušaju da pacifikuju demonstrante, zvaničnici u zgradi su oslobodili između 30 i 67 onih koji su uhapšeni nakon sukoba[70]. Na drugim mestima u gradu, pristalice federalizacije napale su ukrajinskog izveštača za vesti Kanal 5[71]. Miting od nekoliko stotina promajdanovskih aktivista prošetao je do mesta požara, podiglo ukrajinsku zastavu sa centralnog stuba i odalo počast žrtvama minutom ćutanja[72].

Kao odgovor na sukob, guverner Odese Nemirovski je najavio formiranje bataljona teritorijalne odbrane vojske koji će se regrutovati da brzo uspostavi red u regionu[73].

Dana 7. maja 2014. Nemirovski je optužio Aleksandra Dubovog za organizaciju sukoba u Odesi. U julu je sud naložio Nemirovskom da opovrgne ovaj lažni izveštaj[74].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Pro-EU crowd marching towards regional govt HQ in Odessa – News – World – The Voice of Russia: News, Breaking news, Politics, Economics, Business, Russia, International current events, Expert opinion, podcasts, Video”. The Voice of Russia. Arhivirano iz originala 3. 2. 2014. g. Pristupljeno 24. 2. 2014. 
  2. ^ „Do Odesьkoї ODA ruhaєtьsя kolona do 2 tisяč lюdeй | Ukraїnsьka pravda”. Ukrayinska Pravda. Arhivirano iz originala 14. 2. 2014. g. Pristupljeno 24. 2. 2014. 
  3. ^ „Novini NEWSru.ua :: Odesьkі ulьtras buli zmušenі vіdstupiti pered "navaloю" vіrnopіddanih PR pіd ODA”. Newsru.ua. Arhivirano iz originala 30. 1. 2014. g. Pristupljeno 24. 2. 2014. 
  4. ^ „Odesskiй gorsovet prigotovilsя k šturmu (VIDEO) – Odessa.comments.ua”. Odessa.comments.ua. 26. 1. 2014. Arhivirano iz originala 29. 1. 2014. g. Pristupljeno 24. 2. 2014. 
  5. ^ „Vhodы v Odesskuю oblgosadministraciю perekrыvaюt betonnыmi blokami (foto) | Novosti Odessы”. Dumskaya.net. 28. 1. 2014. Arhivirano iz originala 8. 3. 2014. g. Pristupljeno 24. 2. 2014. 
  6. ^ „Poboiщe u odesskoй OGA: postradali žurnalistы (videotranslяciя prekraщena)”. Dumskaya.net. 19. 2. 2014. Arhivirano iz originala 25. 2. 2016. g. Pristupljeno 19. 2. 2016. 
  7. ^ „V Odesse "tituški" pod prismotrom milicii izbili učastnikov mirnoй akcii”. Arhivirano iz originala 2. 3. 2016. g. Pristupljeno 19. 2. 2016. 
  8. ^ „Disturbances escalate in western Ukraine”. Euronews. 20. 2. 2014. Arhivirano iz originala 7. 2. 2015. g. Pristupljeno 6. 2. 2015. 
  9. ^ „Odesa Smoking Gun Leads Directly to Moscow :: khpg.org”. khpg.org. Arhivirano iz originala 18. 9. 2016. g. Pristupljeno 2016-09-17. 
  10. ^ Conal Urquhart (3. 1. 2014). „UN security council in emergency meeting after Russian parliament approves use of military against Ukraine- live updates”. The Guardian. Arhivirano iz originala 1. 3. 2014. g. Pristupljeno 1. 3. 2014. 
  11. ^ „Mitinguющie pod flagami Rossii šturmuюt Odesskuю OGA”. Gazeta.ua. 3. 3. 2014. Arhivirano iz originala 3. 3. 2014. g. Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  12. ^ a b „V Odesse nakalilisь strasti: protivniki kievskoй vlasti osadili OGA. K nim vыšel Skorik (fotoreportaž) (In Odessa inflame passions: opponents of the Kiev authorities besieged RSA)”. Info-Center.od.ua (na jeziku: ruski). 3. 3. 2014. Arhivirano iz originala 3. 3. 2014. g. Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  13. ^ „Aktivistы v Odesse pošli šturmom na zdanie oblsoveta (Activists in Odessa stormed the building of the Regional Council)” (na jeziku: ruski). LifeNews.ru. 3. 3. 2014. Arhivirano iz originala 6. 3. 2014. g. Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  14. ^ Turmoil in eastern Ukraine reaches Odessa Arhivirano 2017-04-25 na sajtu Wayback Machine, Al Jazeera America (24 April 2014)
  15. ^ V socialьnыh setяh kipяt sporы po povodu čislennosti mitingov v Odesse (na jeziku: ruski). Timer. 31. 3. 2014. Arhivirano iz originala 3. 5. 2019. g. Pristupljeno 3. 5. 2019. 
  16. ^ „Z Ukraїni vidvoreno rosійsьkogo neonacista-"čornosotencя", яkiй gotuvav diversію v Odesі”. TSN.ua (na jeziku: ukrajinski). 2014-03-30. Arhivirano iz originala 2. 7. 2019. g. Pristupljeno 2019-07-02. 
  17. ^ „Odesьkі separatisti v іnternetі ogolosili "Odesьku respublіku" (Odessa separatists declared the Internet "Odessa republic")”. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ukrajinski). 16. 4. 2014. Arhivirano iz originala 19. 4. 2014. g. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  18. ^ „Odesьkiй Antimaйdan božitьsя, щo nіяkoї respublіki ne ogološuvav (Odessa antimaidan swears that no republic is declared)”. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ukrajinski). 16. 4. 2014. Arhivirano iz originala 19. 4. 2014. g. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  19. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine” (Saopštenje). Organisation for Security and Co-operation in Europe. 14. 4. 2014. Arhivirano iz originala 16. 4. 2014. g. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  20. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine”. Organization for Security and Co-operation in Europe. 20. 4. 2014. Arhivirano iz originala 24. 4. 2014. g. Pristupljeno 22. 4. 2014. 
  21. ^ Shevchenko, Daryna (30. 4. 2014). „Pro-Maidan activists recover after attack near Odessa”. Kyiv Post. Arhivirano iz originala 1. 5. 2014. g. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  22. ^ „7 injured in checkpoint explosion in southern Ukraine”. Xinhua News Agency. 25. 4. 2014. Arhivirano iz originala 8. 6. 2014. g. Pristupljeno 25. 4. 2014. 
  23. ^ a b „Pro- and Anti-Maidan activists clash in Odessa”. Global Post. Agence France-Presse. 2. 5. 2014. Arhivirano iz originala 2. 5. 2014. g. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  24. ^ a b v „Dozens killed in Odessa fire amid clashes”. BBC News. 2. 5. 2014. Arhivirano iz originala 3. 5. 2014. g. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  25. ^ a b v g „Chronology of events May 2, 2014 in Odessa (in English). Part 1”. Gruppa 2 maя. (the 2 May Group). Arhivirano iz originala 7. 3. 2017. g. Pristupljeno 1. 5. 2017. 
  26. ^ a b v g „Hronologiя sobыtiй 2 maя 2014 goda v Odesse (na russkom яzыke, utočnennaя). Častь 1”. May 2 Group. Arhivirano iz originala 19. 10. 2017. g. Pristupljeno 30. 4. 2017. 
  27. ^ a b v „Tragediя 2 maя v Odesse. Rekonstrukciя. Častь 2 — stolknovenie”. Taйmer. 28. 4. 2017. Arhivirano iz originala 2. 5. 2017. g. Pristupljeno 30. 4. 2017. 
  28. ^ a b v g „Accountability for killings in Ukraine from January 2014 to May 2016” (PDF). UN OHCHR. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. Arhivirano (PDF) iz originala 13. 12. 2016. g. Pristupljeno 1. 5. 2017. 
  29. ^ a b https://www.theguardian.com/world/2015/apr/30/there-was-heroism-and-cruelty-on-both-sides-the-truth-behind-one-of-ukraines-deadliest-days
  30. ^ „Report on the human rights situation in Ukraine” (PDF) (Saopštenje). Office of the United Nations High Commissioner on Human Rights. 15. 6. 2014. Arhivirano (PDF) iz originala 20. 6. 2014. g. Pristupljeno 21. 6. 2014. 
  31. ^ „Ukrainian Investigator Sees Chloroform as Cause of Odessa Deaths”. Bloomberg BusinessWeek. 19. 5. 2014. Arhivirano iz originala 29. 10. 2014. g. Pristupljeno 12. 6. 2014. 
  32. ^ a b „There was heroism and cruelty on both sides': the truth behind one of Ukraine's deadliest days”. The Guardian. 30. 4. 2015. Arhivirano iz originala 5. 2. 2017. g. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  33. ^ „The chronology of events that occurred on 2nd of May, 2014 in Odessa (Part 2)”. Gruppa 2 maя (the 2 May Group). Arhivirano iz originala 19. 10. 2017. g. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  34. ^ a b v g d đ „How did Odessa's fire happen?”. BBC News. 4. 5. 2014. Arhivirano iz originala 11. 9. 2019. g. Pristupljeno 4. 5. 2014. 
  35. ^ a b v Rykovtseva, Elena (3. 5. 2014). „Odesa Dispatch: 'Some Murders Are Announced'”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Arhivirano iz originala 3. 5. 2014. g. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  36. ^ a b v g d đ e ž Dibrov, Sergiy (4. 5. 2014). „What really happened in Odessa: A step-by-step reconstruction of a tragedy that killed 46 people”. Kyiv Post. Arhivirano iz originala 4. 5. 2014. g. Pristupljeno 5. 5. 2015. 
  37. ^ a b v g „Ukraine's Reins Weaken as Chaos Spreads”. The New York Times. 4. 5. 2014. Arhivirano iz originala 5. 5. 2014. g. Pristupljeno 5. 5. 2014. 
  38. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine – based on information received up until 02 May 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 5. 5. 2014. Arhivirano iz originala 5. 5. 2014. g. Pristupljeno 5. 5. 2014. 
  39. ^ „Dozens killed in building fire in Odessa, ministry says”. The Guardian. 2. 5. 2014. Arhivirano iz originala 27. 10. 2014. g. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  40. ^ „Ukraine suffers deadliest day in months; 34 killed in Odessa”. The Washington Post. 2. 5. 2014. Arhivirano iz originala 2. 7. 2014. g. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  41. ^ Report on the human rights situation in Ukraine by Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. http://www.ohchr.org/Documents/Countries/UA/HRMMUReport15June2014.pdf Arhivirano 2014-06-20 na sajtu Wayback Machine
  42. ^ a b v „Nezavisimoe rassledovanie. Odessa 2 maя bez mifov.”. OmTV. 3. 5. 2015. Arhivirano iz originala 7. 6. 2015. g. Pristupljeno 11. 5. 2015. 
  43. ^ „Včera v Odesse separatistы rasstrelivali proukrainskih mitinguющih. Fotofakt (Yesterday in Odessa separatists shot pro-Maidan protesters)”. News of Donbass (na jeziku: ruski). 3. 5. 2014. Arhivirano iz originala 3. 5. 2014. g. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  44. ^ „On the Internet there Odessa photo armed separatists”. Liga News. 3. 5. 2014. Arhivirano iz originala 3. 5. 2014. g. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  45. ^ „Odesskaя tragediя: "antimaйdanovec" Bocman strelяl iz ognestrelьnogo oružiя | Novosti Odessы”. dumskaya.net. Arhivirano iz originala 9. 4. 2017. g. Pristupljeno 2017-04-09. 
  46. ^ „Klюčevoй figurant dela o tragedii v Odesse 2 maя 2014 goda Fučedži polučil graždanstvo Rossii”. gordonua.com. Arhivirano iz originala 20. 9. 2020. g. Pristupljeno 2020-08-13. 
  47. ^ „Černый denь Odessы: sledovateli "opravdali" massovoe ubiйstvo v Dome profsoюzov”. Moskovskiй Komsomolec. 28. 4. 2016. Arhivirano iz originala 30. 5. 2017. g. Pristupljeno 30. 4. 2017. 
  48. ^ a b Amos, Howard (2. 5. 2014). „Dozens reported dead after Odessa building fire”. The Guardian. Arhivirano iz originala 3. 5. 2014. g. Pristupljeno 13. 12. 2016. „"Pro-Russia fighters mounted a last-ditch defence of the burning building, throwing masonry and petrol bombs from the roof on to the crowd below."” 
  49. ^ a b „V Odesse proukrainskie aktivistы likvidirovali lagerь separatistov (In Odessa, the pro-Maidan activists eliminated the separatists)” (na jeziku: ruski). Ukrainian Independent Information Agency. 2. 5. 2014. Arhivirano iz originala 2. 5. 2014. g. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  50. ^ a b v g „V Dome profsoюzov v Odesse naйdeno 36 trupov – GSČS (In the House of Trade Unions in Odessa found 36 corpses – GSCHS)”. Ukrainian Independent Information Agency. 3. 5. 2014. Arhivirano iz originala 3. 5. 2014. g. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  51. ^ Catherine A. Fitzpatrick (04. 05. 2014). „Russia This Week: News and Social Media Coverage of Tragic Deaths in Odessa (28 April-4 May)”. The Interpreter Magazine. Arhivirano iz originala 8. 1. 2015. g. Pristupljeno 02. 05. 2015. 
  52. ^ Will, From (2. 5. 2014). „Dozens killed by smoke as Ukraine moves closer to civil war | World”. Daily Express. Arhivirano iz originala 13. 5. 2014. g. Pristupljeno 14. 5. 2014. 
  53. ^ „Kak gorel Dom profsoюzov v Odesse : Novosti UNIAN”. Ukrainian Independent Information Agency. Arhivirano iz originala 5. 5. 2014. g. Pristupljeno 14. 5. 2014. 
  54. ^ 14 May 2014 06:59 (9. 8. 2013). „V milicii nazыvaюt domыslami informaciю o яkobы pogibših v Odesse rossiяn i pridnestrovcev. Informacionnoe agentstvo Ukrainskie Nacionalьnыe Novosti (UNN). Vse onlaйn novosti dnя v Ukraine za segodnя – samыe svežie, poslednie”. Unn.com.ua. Arhivirano iz originala 5. 5. 2014. g. Pristupljeno 14. 5. 2014. 
  55. ^ „Police say pro-Russians accidentally set fatal Odessa fire with Molotov cocktails (LIVE UPDATES, VIDEO)”. Kyiv Post. 3. 5. 2014. Arhivirano iz originala 3. 5. 2014. g. Pristupljeno 14. 5. 2014. 
  56. ^ „Death by fire in Odessa as country suffers bloodiest day since the revolution”. The Daily Telegraph. 3. 5. 2014. Arhivirano iz originala 5. 5. 2014. g. Pristupljeno 5. 5. 2014. 
  57. ^ „Ukraine's murky inferno”. The Economist. 8. 3. 2014. Arhivirano iz originala 13. 5. 2014. g. Pristupljeno 13. 5. 2014. 
  58. ^ a b „Odesskaя tragediя: stali izvestnы imena 47 iz 48 pogibših vo vremя besporяdkov 2 maя | Novosti Odessы”. dumskaya.net. 2015-03-11. Arhivirano iz originala 3. 3. 2018. g. Pristupljeno 2018-05-01. 
  59. ^ a b „Maйskaя boйnя: obnovlёnnый spisok pogibših, sredi nih nesoveršennoletniй”. timer-odessa.net (na jeziku: ruski). Taйmer (Timer). Arhivirano iz originala 16. 5. 2017. g. Pristupljeno 2018-05-01. 
  60. ^ „Dozens killed in Odessa fire as violence spreads to country's south”. The Daily Telegraph. 2. 5. 2014. Arhivirano iz originala 3. 5. 2014. g. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  61. ^ „U lіkarnяh Odesi – bіlьše 170 postraždalih (Hospitals in Odessa – more than 170 injured)”. The Insider (na jeziku: ukrajinski). 3. 5. 2014. Arhivirano iz originala 2. 5. 2014. g. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  62. ^ „MIA: Most of the detainees in Odessa – Russian citizens and residents of Transnistria”. Ukrainian Independent Information Agency. 3. 5. 2014. Arhivirano iz originala 3. 5. 2014. g. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  63. ^ „Boйnя na Kulikovom pole: miliciя zaderžala 38 "antimaйdanovcev"”. Arhivirano iz originala 26. 10. 2014. g. Pristupljeno 15. 11. 2014. 
  64. ^ „Narazі požeža vže lіkvіdovana, prote її pričini dosі nevіdomі”. TSN.ua. 2. 5. 2014. Arhivirano iz originala 3. 5. 2014. g. Pristupljeno 5. 5. 2015. 
  65. ^ „V mіlіcії nazivaюtь domislami іnformacію pro nіbito zagiblih v Odesі rosіяn і pridnіstrovcіv”. Ukraїnsьkі nacіonalьnі novini. 3. 5. 2014. Arhivirano iz originala 16. 4. 2015. g. Pristupljeno 5. 5. 2015. 
  66. ^ Opoznanы vosemь pogibših v Dome profsoюzov v Odesse – vse odessitы Arhivirano 2014-11-29 na sajtu Wayback Machine, Interfax-Ukraine, 3 May 2014| language=Russian
  67. ^ „Odessa: Who is to blame for 46 Odessa deaths?”. Kyiv Post. 7. 5. 2014. Arhivirano iz originala 10. 5. 2014. g. Pristupljeno 10. 5. 2014. 
  68. ^ a b „Russia sympathisers vent anger at Ukraine Odessa deaths”. BBC News. 3. 5. 2014. Arhivirano iz originala 3. 5. 2014. g. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  69. ^ „Ukraine Anti-Terror Chief: This Is War”. Voice of America News. 3. 5. 2014. Arhivirano iz originala 4. 5. 2014. g. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  70. ^ a b v „Odessa detainees freed as police HQ attacked”. BBC News. 4. 5. 2014. Arhivirano iz originala 4. 5. 2014. g. Pristupljeno 4. 5. 2014. 
  71. ^ „Prihilьniki federalіzacії v Odesі napali na žurnalіstіv | Ukraїnsьka pravda”. Ukrayinska Pravda. 4. 5. 2014. Arhivirano iz originala 11. 5. 2014. g. Pristupljeno 14. 5. 2014. 
  72. ^ „V Odesse aktivistы na Kulikovom pole ustanovili flag Ukrainы : Novosti UNIAN”. Ukrainian Independent Information Agency. Arhivirano iz originala 7. 5. 2014. g. Pristupljeno 14. 5. 2014. 
  73. ^ „Odesa stvorює vlasniй batalьйon dlя samozahistu | Ukraїnsьka pravda”. Ukrayinska Pravda. 4. 5. 2014. Arhivirano iz originala 11. 5. 2014. g. Pristupljeno 14. 5. 2014. 
  74. ^ „1. MP Dubovoy won a court case from ex-governor Nemirovskiy”. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 9. 5. 2015. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сукоби_у_Одеси_2014.&oldid=27732245”