Telekomunikacije u Srbiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ovaj članak je deo serije o Srbima
Srpska kultura
Život i običaji
Umetnost
Obrazovanje i nauka
Izdavaštvo i mediji
Spomenici
Povezano

Telekomunikacije u Srbiji su važan privredni sektor, koji u 2015. čini 4,7% BDP-a zemlje. [1]

Telefonija[uredi | uredi izvor]

Fiksna telefonija[uredi | uredi izvor]

Srbija ima razvijenu i efikasnu infrastrukturu telefonske mreže. Sistem domaćih linija je 100% digitalan, sa digitalnom kablovskom magistralnom linijom. Pad broja fiksnih veza u poslednjoj deceniji više je nego nadoknađen naglim povećanjem upotrebe mobilnih mobilnih telefona. Telekom Srbija, bivši državni monopol, dominantan je igrač u fiksnoj telefoniji sa 93,8% tržišnog učešća. [3] Od liberalizacije tržišta telekomunikacija 2013. godine, Telekom Srbija veoma polako gubi tržišni udeo u odnosu na 16 drugih operatera, od kojih su najznačajniji SBB i Orion Telekom.

Mobilna telefonija[uredi | uredi izvor]

Srbija trenutno ima tri mobilne mreže, Telekom Srbija, Yettel i A1, od kojih su sve licencirane za 2G GSM, 3G UMTS i 4G LTE. Najveći mobilni operater je Telekom Srbija, na tržištu kao mts, sa 42,85% tržišnog učešća, a slede Yettel sa 31,92% i A1 sa 24,06% tržišnog udela. [4] Pored toga, na tržištu je prisutan operater virtuelne mobilne mreže Globaltel, sa 1,17% tržišnog udela.

Glavni članak: Televizija u Srbiji

Pretplata na televiziju[uredi | uredi izvor]

Oko 67% domaćinstava ima usluge plaćene televizije (tj. 38,7% kablovske televizije, 16,9% IPTV i 10,4% satelitske). [2] Postoji 90 operatera plaćene televizije (kablovska, IPTV, DTH), od kojih su najveći SBB (uglavnom kablovska) sa 48% tržišnog učešća, Telekom Srbija (mts TV) sa 25%, zatim PoštaNet sa 5% i Ikom i Kopernikus sa 4% i 3%. [2]

IT industrija[uredi | uredi izvor]

Srpska IT industrija ubrzano raste i menja se tempom. U 2018. izvoz IT usluga dostigao je 1,3 milijarde dolara. [6] Sa 6.924 kompanije u IT sektoru, Beograd je jedan od centara informacionih tehnologija u ovom delu Evrope, sa snažnim rastom. [7] Majkrosoft razvojni centar u Beogradu je u vreme svog osnivanja bio peti takav centar u svetu. [8] Mnoge svetske IT kompanije biraju Beograd kao regionalni ili evropski centar kao što su Asus, [9] Intel, [10] Del, [11] Huavei, NCR, [12] Ubisoft [13] itd. Ove kompanije su iskoristile veliki broj inženjera u Srbiji i relativno niske plate.

Velike investicije globalnih tehnoloških kompanija poput Majkrosofta, tipične za 2000-te, zatamnjuju sve veći broj domaćih startapa koji dobijaju sredstva od domaćih i međunarodnih investitora. Ono što je kompanije poput Majkrosofta dovelo na prvo mesto bila je velika grupa talentovanih inženjera i matematičara. [14] Samo u prvom kvartalu 2016. godine srpski startapi prikupili su više od 65 miliona dolara, uključujući 45 miliona dolara za Seven Bridges (firma za bioinformatiku) i 14 miliona dolara za Vast (firmu za analizu podataka). [15] [16] Jedan od najuspešnijih startapa je Nordeus koji je osnovan u Beogradu 2010. godine i jedna je od najbrže rastućih kompanija u Evropi u oblasti kompjuterskih igara (programer Top Eleven Football Manager, igre koju igra preko 20 miliona ljudi). [17]

Internet[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Internet u Srbiji

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2018-05-08. g. Pristupljeno 2016-09-23. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i „PREGLED TRŽIŠTA” (PDF). Ratel. Pristupljeno 11. 2. 2023. 
  3. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2016-09-23. g. Pristupljeno 2016-09-23. 
  4. ^ „PREGLED TRŽIŠTA” (PDF). Ratel. Pristupljeno 19. 9. 2023. 
  5. ^ a b „STATISTICAL YEARBOOK OF THE REPUBLIC OF SERBIA” (PDF). stat.gov.rs. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 2. 2018. g. Pristupljeno 11. 2. 2023. 
  6. ^ „Izvoz IT usluga po prvi put prešao milijardu evra, rast od 26% u odnosu na 2017. Godinu”. 23. 2. 2019. 
  7. ^ „U Beogradu radi 120.000 firmi”. Večernje Novosti. 23. 4. 2013. Pristupljeno 4. 11. 2013. 
  8. ^ „Microsoft Development Center Serbia”. Microsoft.com. 1. 4. 2011. Pristupljeno 15. 5. 2013. 
  9. ^ „Asus otvorio regionalni centar u Beogradu”. Emportal.rs. Arhivirano iz originala 22. 5. 2011. g. Pristupljeno 16. 11. 2010. 
  10. ^ „Centar kompanije 'Intel' za Balkan u Beogradu – Srbija deo 'Intel World Ahead Program'”. E kapija. Pristupljeno 7. 7. 2009. 
  11. ^ Beograd, Ana Vlahović (25. 9. 2011). „Srbija centar IT industrije”. Pressonline.rs. Arhivirano iz originala 26. 09. 2015. g. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  12. ^ NCR planira da udvostruči broj zaposlenih u Srbiji u 2014 (na jeziku: srpski), eKapija, 24. 7. 2013, Pristupljeno 4. 11. 2013 
  13. ^ „LinkedIn Login, Sign in”. LinkedIn. 
  14. ^ MacDowall, Andrew (28. 10. 2013). „Serbia's technical talent attracts global investors”. Financial Times. Arhivirano iz originala 2022-12-10. g. Pristupljeno 21. 6. 2019. 
  15. ^ „Srpsko-američki Seven Bridges uzeo investiciju od 45 miliona dolara za brži razvoj lečenja raka — startit”. startit.rs. 16. 2. 2016. Pristupljeno 2016-11-03. 
  16. ^ „Vast uzeo investiciju od 14 miliona dolara za razvoj B2C proizvoda i širenje u Beogradu — startit”. startit.rs. 12. 2. 2016. Pristupljeno 2016-11-03. 
  17. ^ Jordan, Jon (23. 9. 2013). „The Charticle: How Nordeus' Top Eleven rose to the top of the table”. pocketgamer.biz. Pristupljeno 4. 1. 2017. 
  18. ^ „National domains”. 2. 2. 2015. 
  19. ^ „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji” (PDF). stat.gov.rs. 9. 9. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 11. 2017. g. Pristupljeno 11. 2. 2023. 
  20. ^ „Serbia”. Central Intelligence Agency. 30. 1. 2023 — preko CIA.gov. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Телекомуникације_у_Србији&oldid=27734629”