Tračani

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tračanski vojnik
Trački šlem od bronze i srebra - 4 vek pre naše ere.

Tračani (lat. Thraci; angrč. Θρᾷκες) su grupa indoevropskih ili jafetitskih plemena ili koji su u antici naselili istočne, srednje i južne delove Balkana, kao i neke delove istočne Evrope i Anadolije. Središte im je bilo područje današnje Bugarske.

Najpoznatija tračka plemena su Odrizi, Tribali, Dačani, Mezi, Besi, Geti i Sardi. Odrizi su u 5. veku p. n. e. osnovali prvu tračku državu na teritoriji Trakije, a Dačani su u 1. veku p. n. e. stvorili moćnu državu Dakija na teritoriji današnje Rumunije. Ta zemlja je kasnije postala rimska provincija Dakija.

Opšti opis[uredi | uredi izvor]

U zemljama ispod Karpata, gde mu je bila pradomovina, trački narod je živeo stočarskim životom. Kao što svedoči razglob tračkih ličnih imena, konj je u narodnom životu imao isto tako važnu ulogu kao kod Grka i Arja. Kad su kao osvajači došli na Balkansko poluostrvo, zatekli su po jeziku i krvi srodna frižansko-mizijska plemena; ali se uskoro ime počelo upotrebljavati kolektivno od Bosfora do Strume. Pošto se nisu mogli meriti sa ostalim pomorskim narodima, držali su se kopna, iako im se ime prenelo i na neka ostrva Egejskog mora, Samos i Samotraku i na severni deo mora (grč. Ορηίκος ποντος, Θρᾳκια θάλασσα).

Tračani su ostali u novoj domovini, kao što su došli, pastiri i ratnici, dok su njihovi srodnici, frižansko-mizijska plemena, došavši u dodir sa drugim narodima sa juga (Helenima i Feničanima), pa, potpavši pod njihov uticaj, stajali na višem kulturnom stupnju, u svojim rukama imali zemljoradnju, rudarstvo, zanatstvo i trgovinu. Suprotnost se između dveju ovih plemenskih grupa se ogleda i u mitološkim tvorevinama, svake ponaosob: frižansko-mizijska plemena iz Egejskog primorja, po svojim mitovima i po svojem orgijastičkom kultu prirode i prirodnog života, stoje u tesnoj vezi sa azijskim srodnicima, i preko njih s kulturnim istokom; trački pak mitovi više nalikuju, srodniji su s mitovima severnih, naročito germanskih naroda. To što je Homer[1] u pogledu ratne opreme i materijalne kulture opisivao Tračane kao Ahajce, mnogima je bilo neobično, pa su mislili, da su onaj napredak postigli pod feničanskim uticajem u doba kada su Feničani bili glavni nosioci kulture na obalama Sredozemnog mora. Kad su Feničani morali svoje mesto da ustupe Helenima, Tračani su se tobože vratili starom varvarstvu. U stvari to nije bilo tako, jer su tračka plemena, u zemljama udaljenijim od mora, imala uvek kulturu na vrlo visokom stupnju, s glavnim obeležjima stare indoevropske kulture. Na višem stupnju kulture su bili samo primorska plemena frižanska — Homerovi Tračani grč. καἰ ὲξοχήν.

Tračanin se nerado bavio teškim poslovima. Poziv mu je bio rat, briga — konj, uživanje — lov. Podanicima je trebalo raditi zemlju, zanate i sve niže poslove. Samo sinovi Marsovi su bili plemeniti (γηνέσιοι, trač. ζιβυθίδες). Ktistaji su bili društvena klasa Miza u antičkoj tračkoj kulturi. Herodot[2] navodi: Najslađi im život beše u ratu i da plene, upravo ne raditi ništa pristojno i dostojno, malo časno težačke poslove raditi. U ovom pogledu, Tračanin je mnogo ličio na Bastarna ili staroga Germanca. Odriski knezovi živeli su uglavnom od eksploatacije svojih podanika. Kako je bilo stanje stvari u Trakiji, najbolje se vidi iz onih seoba u Malu Aziju: plemenske borbe i međusebice, osvajački i utamanjivački ratovi nikako nisu prestajali, pa zato nije bilo mogućnosti za napredak i razvitak kulturni ma u kom pogledu.

Tračani u širem smislu[uredi | uredi izvor]

Stari narodi su imali običaj po sebi najbližem plemenu imenovati sva druga srodna plemena, po jeziku, običajima. Tako su Romejima svi zapadnjaci bili Franci, Grcima svi Sloveni Tračani. Herodot je o Tračanima zapisao: „Narod Tračana je posle Hindusa najmnogobrojniji. Kada bi njima vladao jedan čovek i jedna misao, bili bi nepobedivi i jači od svih naroda — po mom mišljenju... imena imaju mnoga i različita prema oblastima, ali su im običaji u svemu kod svih isti...” Georgije Gemistos Pleton na sahrani Jeleni Dragaš nju, iako je Srpkinja rodom naziva Tračankom,[3] a iz govora se vidi da pod Tračanima misli na Srbe jer ih smešta na prostor gde i danas žive. Pleton ih smešta i u duboku starinu pa smatra da su Grci mnogo toga od Tračana primili (kultura). Takvo je bilo vladajuće mišljenje o Iliro-Tračanima kao Slovenima i kod dalmatinske inteligencije (Vinko Pribojević, Mavro Orbini... sve do Ljudevita Gaja) u razna vremena, a Toma Arhiđakon poistovečuje Gote i Slovena (Gothi qou est Sclavi).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Homer: Ilijada, knjiga X. (oko 800. p. n. e.)
  2. ^ Herodot: Istorija (pripovedanje), knjiga V. (oko 440. p. n. e.)
  3. ^ Anastasijević, Dragutin (2004). Srpkinja vizantijska carica pp. 82., 83. Beograd: Svet knjige. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Thomas Hoving, et al. (1977): The Thracians; The Metropolitan Museum of Art Bulletin, New Series, Vol. 35, No. 1, New York
  • Srejović, Dragoslav (2002). Iliri i Tračani. Beograd: Srpska književna zadruga. ISBN 978-86-379-0755-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tračani na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трачани&oldid=27513029”