Tutankamon

Tutankamon
Maska Tutankamonove mumije
Lični podaci
Hijeroglifsko ime
Alternativna imena	Tutankaten (ime po rođenju)
Datum rođenja	1341. p. n. e.
Mesto rođenja	Amarna, Egipat
Datum smrti	1323. p. n. e.
Mesto smrti	Teba, Egipat
Sahranjen	Dolina kraljeva
Grobnica	KV62
Porodica
Supružnik	Ankesenamon
Roditelji	Ehnaton Kija
Vladavina
Period vladavine	1333. p. n. e. — 1323. p. n. e. (Osamnaesta egipatska dinastija)
Prethodnik	Nefertiti
Naslednik	Aj
Vladarske titule

Tutankamon (arap. توت عنخ آمون, ili Tutankamen), nazvan Tutankaton po rođenju, je bio egipatski faraon. Vladao je najverovatnije od 1334. p. n. e. do 1325. p. n. e. za vreme osamnaeste dinastije. Njegovo prvobitno ime, Tutankaton, znači „živa slika Atona“, dok Tutankamon znači „živa slika Amona“. Moguće je da je on „Niburereja“ u pismima iz Amarne.

Istorijski značaj Tutankamona se ogleda najviše u tome što je započeo napuštanje atonizma (koji je uveo Ehnaton), i vraćanje staroj egipatskoj religiji. Kako je Tutankamon započeo vladavinu u devetoj godini svog života, veliki deo vlasti imao je vezir, i njegov naslednik, Aj.

U današnje vreme, Tutankamon spada u najpoznatije faraone, pre svega zbog toga što je on jedini egipatski faraon čija je grobnica pronađena netaknuta u 20. veku.

Porodica

Nije sigurno ko su bili Tutankamonovi roditelji. Tutankamon se pominje kao kraljev sin, ali nije jasno o kom kralju se radi. Najveći broj stručnjaka smatra da je on bio sin Amenhotepa III (verovatno ne sa njegovom ženom Tijom) ili Amenhotepa IV (Ehnatona), verovatno sa njegovom drugom ženom, Kijom. Kada je Tutankamon nasledio Ehnatona na prestolu, Amenhotep III je već neko vreme bio mrtav. Neki egiptolozi smatraju da je period od smrti Amenhotepa III, do dolaska na vlast Tutankamona iznosio sedamnaest godina, iako oko tog pitanja nema konsenzusa. Tutankamon je vladao Egiptom između osam i deset godina. Ispitivanja njegove mumije govore da je Tutankamon bio veoma mlad kada je umro. Pretpostavlja se da je tada imao samo 19 godina. Do ovog zaključka se došlo posle ispitivanja njegovih zuba. Ako bi ovo bilo tačno, to bi značilo da je Tutankamon rođen između 1342. p. n. e. i 1340. p. n. e. i učinilo bi manje verovatnom pretpostavku da je Amenhotep III bio njegov otac.

Tutankamon je bio oženjen za Ankesenpaton, Ehnatonovu ćerku. Ankesenpaton je takođe promenila svoje ime u Ankesenamon. Zna se za dvoje njihove dece, obe devojčice, rođene mrtve. Njihove mumije su pronađene u Tutankamonovom grobu.

Vladavina

Za vreme Tutankamonove vladavine, Ehnatonova atonistička revolucija je počela da biva napuštena. Ehnaton je pokušao da zameni postojeću religiju novom, verom u boga Atona, koji je do tada smatran sporednim bogom. U trećoj godini Tutankamonove vladavine (verovatno 1331. p. n. e.), kada je Tutankamon imao 11 godina (verovatno pod Ajevim uticajem), stara egipatska religija je ponovo postala zvanična religija, a Teba ponovo postala glavni grad. Mladi faraon je promenio svoje ime Tutankaton u Tutankamon. Pretpostavlja se da su većinu ovih odluka doneli drugi, u njegovo ime, jer je Tutankamon tada bio veoma mlad.

Događaji posle njegove smrti

Poznato pismo kralju Hetita, Supiuliumasu I, od kraljice Egipta koja je ostala bez muža, koja objašnjava svoje probleme i traži jednog od njegovih sinova za muža, se pripisuje kraljici Ankesenamon (između ostalih). Supiuliumas I je prvo poslao glasnika da ispita tačnost ovih tvrdnji, a zatim i svog sina, prihvatajući njenu ponudu. On nije stigao dalje od granice, pre nego što je preminuo. Moguće je da je ubijen. Ako je kraljica o kojoj se radi zaista Ankesenamon, a princ je zaista bio ubijen, njegovo ubistvo su verovatno naručili Aj ili Horemheb, jer su obojica imali priliku i motiv.

Posle Tutankamonove smrti, Ankesenamon se udala za Aja, moguće pod prinudom, i ubrzo nestala iz pisane istorije.

Tutankamona je nasledio Aj, a ubrzo zatim, Horemheb, koji je uklonio većinu tragova o Ehnatonu, Tutankamonu i Aju.

Ime

Za vreme Atonizma, Tutankamon se zvao Tutankaten, što napisano egipatskim hijeroglifima, izgleda:

Po povratku staroj religiji, njegovo ime je promenjeno u „Tutankamon Hekaiunušema“, što znači „živa slika Amona, vladara južnog Heliopolisa“. Kada je došao na presto, Tutankamon je uzeo pranomen „Nebkeperure“, što znači približno „gospodar slike Raa“. Ime Niburereja u pismima iz Amarne je možda varijacija ovog pranomena.

Uzrok smrti

Uzrok Tutankamonove smrti dugo nije bio poznat. Telo je prvi put ispitivao tim Hauarda Kartera (Howard Carter), dvadesetih godina 20. veka. 2005. godine, egipatski arheolog Zahi Havas je izneo rezultate istraživanja Tutankamonove mumije po kojima nema podataka koji bi ukazivali na to da je faraon ubijen. Postojala je rupa u glavi, ali je ona najverovatnije nastala tokom mumificiranja. Postoje nalazi koji ukazuju na mogućnost da je Tutankamon slomio nogu, i da je moguće da je umro od posledica infekcije. Početkom 2010. godine tim naučnika iz Sjedinjenih Američkih Država objavio je rezultate istraživanja DNK analize i rendgenskih snimaka Tutankamonovih kostiju u kojima je zaključeno da je faraon najverovatnije umro od posledica malarije u kombinaciji sa koštanim oboljenjem.

„ Nalazi navode na zaključak da su za smrt Tutankamona (u 20. godini 1324. p. n. e.) najverovatnije odgovorni loša cirkulacija krvi u koštanom tkivu, uz slabljenje ili delimično uništenje kostiju, u sprezi sa malarijom. ” — Zahi Havas

Poslednjim istraživanjem iz avgusta 2010. otkriveno je da je Tutankamon plod incesta i da su njegovi roditelji u stvari brat i sestra. Do ovih podataka došlo se DNK ispitivanjem 16 mumija. Naučnici smatraju da se zbog srodnosti roditelja lakše prenosi kopija loših gena na potomka. Ce-Te snimanja pokazala su da je Tutankamon imao genetsku deformaciju stopala i rascep usne što mu je otežavalo život, ali ne u toj meri da ga ubije.

Prema istraživanjima egiptologa Krisa Nauntona smatra se da je faraona udario točak kočija koje su se kretale velikom brzinom i da mu je telo zbog toga bilo unakaženo i zahtevno za balsamovanje. Zbog loše urađenog balsamovanja njegovo telo se zapalilo u sarkofagu usled hemijske reakcije.

Arheologija

Karterova istraživanja oko grobnice Tutankamona finansirao je lord Karnavon. Ka istraživanju Tutankamonove grobnice su na Kartera uticali manji nalazi iz nje i doveli ga do izračunavanja mesta grobnice i 4. novembra 1922. godine je otkrio prvi ulaz. Dana 5. novembra stepenište, a 24. novembra je stajao pred zidom sa Tutankamonovim pečatima. Trajalo je pet godina dok nije završio svoja istraživanja. Kraljevu mumiju je otkrio krajem oktobra 1925. godine a poslednji predmet koji je izašao iz grobnice je bio 30. novembra 1927. godine. Utrošio je mnogo vremena i mnogo energije. U grobnicu je moralo da se dovede električno osvetljenje i morala je da se obezbedi od krađe jer su nalazi bili od zlata koje je bilo velike vrednosti. Samo iznošenje zlatnih škrinja je trajalo 84 dana. Tutankamonovo blago se sada nalazi u Egipatskom muzeju u Kairu i smešteno je u 12 prostorija. Karter je našao u grobnici 4 škrinje koje su bile ugrađene jedna u drugu sve sa bogatim pozlatama. Sarkofag koji je pronađen je od jednog komada žutog kremen kamena u razmeri 2,75 puta 1,50 puta 1,50 m i u njemu su se nalazila tri kovčega od kojih je pored pozlaćenih bio i jedan od čistog zlata sa težinom od 110,4 kg. Tutankamon nas je obogatio ne samo zlatom i nakitom velike vrednosti već i novim saznanjima. Tutankamonova grobnica je pristupna i u neonskom svetlu u njoj se nalazi i sarkofag sa pozlaćenom maskom faraona i u njemu je i sama mumija Tutankamona.

Restauracija Tutankamonove grobnice završena je 2019. godine.

Literatura

• Leprohon, Ronald J. (30. 4. 2013). The Great Name: Ancient Egyptian Royal Titulary. SBL Press. str. 206. ISBN 978-1-58983-736-2. 
• Eaton-Krauss, M. (1987). „The Titulary of Tutankhamun”. Ur.: Osing, J.; Dreyer, G. Form und Mass: Beitrage zur Literatur, Sprache und Kunst des alten Ägypten - Festschrifts für Gerhard Fecht. Wiesbaden. str. 110—123. 
• Arnold, Dorothea; Staff, Metropolitan Museum of Art; Green, L.; Allen, James P. (1996). The Royal Women of Amarna: Images of Beauty from Ancient Egypt. Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-816-4. OCLC 35292712. 
• Brand, Peter Peter James; Cooper, Louise (2009). Causing His Name to Live: Studies in Egyptian Epigraphy and History in Memory of William J. Murnane. BRILL. ISBN 978-90-04-17644-7. OCLC 318869912. 
• Booth, Charlotte (2007). The Boy Behind the Mask: Meeting the Real Tutankhamun. Oneworld. ISBN 978-1-85168-544-8. OCLC 191804020. 
• Chyla, Julia; Rosińska-Balik, Karolina; Debowska-Ludwin, Joanna (2017). Current Research in Egyptology 17. Oxbow Books. ISBN 978-1-78570-603-5. OCLC 1029884966. 
• Clayton, Peter A. (2006). Chronicle of the Pharaohs: The Reign-by-Reign Record of the Rulers and Dynasties of Ancient Egypt. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-28628-9. OCLC 869729880. 
• Collier, Mark; Manley, Bill (2003). How to Read Egyptian Hieroglyphs: A Step-by-step Guide to Teach Yourself. University of California Press. ISBN 978-0-520-23949-4. OCLC 705578614. 
• Cooney, Kathlyn M.; Jasnow, Richard (2015). Joyful in Thebes: Egyptological Studies in Honor of Betsy M. Bryan. Lockwood Press. ISBN 978-1-937040-41-3. OCLC 960643348. 
• Cooney, Kara (30. 10. 2018). When Women Ruled the World: Six Queens of Egypt. National Geographic Society. ISBN 978-1-4262-1978-8. OCLC 1100619021. 
• Dodson, Aidan (2009). Amarna Sunset: Nefertiti, Tutankhamun, Ay, Horemheb, and the Egyptian Counter-Reformation. American University in Cairo Press. ISBN 978-1-61797-050-4. OCLC 1055144573. 
• Eaton-Krauss, Marianne (2015). The Unknown Tutankhamun. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4725-7563-0. OCLC 1049775714. 
• Gabolde, Marc (2000). D'Akhenaton à Toutânkhamon. Université Lumière-Lyon 2, Institut d'archéologie et d'histoire de l'antiquité. ISBN 9782911971020. OCLC 607262790. 
• Gilbert, Katherine Stoddert; Holt, Joan K.; Hudson, Sara, ur. (1976). Treasures of Tutankhamun. The Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-156-1. OCLC 865140073. 
• Gundlach, Rolf; Taylor, John H. (2009). 4. Symposium Zur Ägyptischen Königsideologie. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-05888-9. OCLC 500749022. 
• Fritze, Ronald H. (2016). Egyptomania: A History of Fascination, Obsession and Fantasy. Reaktion Books. ISBN 978-1-78023-685-8. OCLC 1010951566. 
• Hawass, Zahi; et al. (2010). „Ancestry and Pathology in King Tutankhamun's Family”. The Journal of the American Medical Association. 303 (7): 638. PMID 20159872. doi:10.1001/jama.2010.121 . 
• Hawass, Zahi (2004). The Golden Age of Tutankhamun. American Univ in Cairo Press. стр. 56. ISBN 978-977-424-836-8. OCLC 56358390. 
• Hawass, Zahi A.; Saleem, Sahar (2016). Scanning the Pharaohs: CT Imaging of the New Kingdom Royal Mummies. Oxford University Press. ISBN 978-977-416-673-0. OCLC 1078493215. 
• Hawass, Zahi; Saleem, Sahar N. (2011). „Mummified Daughters of King Tutankhamun: Archeologic and CT Studies”. American Journal of Roentgenology. 197 (5): W829—W836. ISSN 0361-803X. PMID 22021529. doi:10.2214/AJR.11.6837. 
• Hoving, Thomas (2002). Tutankhamun: The Untold Story. Cooper Square Press. ISBN 978-1-4617-3214-3. OCLC 3965932. 
• Kozma, Chahira (2008). „Skeletal dysplasia in ancient Egypt”. American Journal of Medical Genetics Part A. 146A (23): 3104—3112. ISSN 1552-4825. PMID 19006207. doi:10.1002/ajmg.a.32501. 
• Nici, John (2015). Famous Works of Art—And How They Got That Way. Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-1-4422-4955-4. OCLC 1035635529. 
• Morkot, Robert (10. 11. 2004). The Egyptians: An Introduction. Routledge. ISBN 978-1-134-48857-5. OCLC 60448544. 
• Reeves, Carl Nicholas (1990). The Complete Tutankhamun: The King, the Tomb, the Royal Treasure. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-27810-9. OCLC 1104938097. 
• Reeves, Nicholas; Wilkinson, Richard H. (1996). The Complete Valley of the Kings. London: Thames and Hudson. OCLC 809290016. 
• Riggs, Christina (2018). Photographing Tutankhamun: Archaeology, Ancient Egypt, and the Archive. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-350-03853-0. OCLC 1114957945. 
• Robinson, Andrew (27. 8. 2009). Writing and Script: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. стр. 90—91. ISBN 978-0-19-956778-2. OCLC 654777745. 
• Roberts, Peter (2006). HSC Ancient History. Pascal Press. ISBN 978-1-74125-179-1. OCLC 225398561. 
• Zivie, A. (1998). „La nourrice royale Maïa et ses voisins: cinq tombeaux du Nouvel Empire récemment découverts à Saqqara”. Comptes rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres (на језику: француски). 142 (1). 
• Andritsos, John. Social Studies of Ancient Egypt: Tutankhamun. Australia 2006.
• Brier, Bob. The Murder of Tutankhamun: A True Story. Putnam Adult, 13 April 1998, ISBN 0-425-16689-9 (paperback)/ISBN 0-399-14383-1 (hardcover)/ISBN 0-613-28967-6 (School & Library Binding).
• Carter, Howard and Arthur C. Mace, The Discovery of the Tomb of Tutankhamun. Courier Dover Publications, 1 June 1977, ISBN 0-486-23500-9 The semi-popular account of the discovery and opening of the tomb written by the archaeologist responsible.
• Desroches-Noblecourt, Christiane. Sarwat Okasha (Preface), Tutankhamun: Life and Death of a Pharaoh. New York: New York Graphic Society, 1963, ISBN 0-8212-0151-4 (1976 reprint, hardcover) /ISBN 0-14-011665-6 (1990 reprint, paperback).
• Egyptian Supreme Council of Antiquities, The Mummy of Tutankhamun: The CT Scan Report, as printed in Ancient Egypt, June/July 2005.
• Haag, Michael (2005). The Rough Guide to Tutankhamun: The King: The Treasure: The Dynasty. London. ISBN 1-84353-554-8. 
• Hoving, Thomas. The Search for Tutankhamun: The Untold Story of Adventure and Intrigue Surrounding the Greatest Modern archeological find. New York: Simon & Schuster, 15 October 1978, ISBN 0-671-24305-5 (hardcover)/ISBN 0-8154-1186-3 (paperback) This book details a number of anecdotes about the discovery and excavation of the tomb.
• James, T. G. H. Tutankhamun. New York: Friedman/Fairfax, 1 September 2000, ISBN 1-58663-032-6 (hardcover) A large-format volume by the former Keeper of Egyptian Antiquities at the British Museum, filled with colour illustrations of the funerary furnishings of Tutankhamun, and related objects.
• Neubert, Otto. Tutankhamun and the Valley of the Kings. London: Granada Publishing Limited, 1972, ISBN 0-583-12141-1 (paperback) First hand account of the discovery of the Tomb.
• Rossi, Renzo. Tutankhamun. Cincinnati (Ohio) 2007 ISBN 978-0-7153-2763-0, a work all illustrated and coloured.

Spoljašnje veze

• Zahi Havas je konačno otkrio tajnu faraonove smrti (10. oktobar 2018)

• Grim secrets of Pharaoh's city—BBC News
• Tutankhamun and the Age of the Golden Pharaohs website
• British Museum Tutankhamun highlight
• "Swiss geneticists examine Tutankhamun's genetic profile" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015) by Reuters
• Ultimate Tut Documentary produced by the PBS Series Secrets of the Dead
• OA5ZTIXr7a4 na sajtu YouTube
• TUTANKAMON - POSLEDNjA IZLOŽBA: Obeležavanje najvažnijeg jubileja u istoriji egipatskih iskopavanja („Večernje novosti”, 12. februar 2023)