Uzvik

Uzvici (interjekcije) su pojedini glasovi ili skupovi glasova koji se u jeziku upotrebljavaju da označe lična osećanja i raspoloženja, odnosno stanja. Na primer: ah, jao, haj, a, o, oj.

Značenje

Uzvicima se spontano odgovara na utiske iz spoljnjeg sveta. Nekad se istim skupom glasova u različitim kontekstima izražavaju različita značenja (ah može značiti i slaganje i negodovanje). Kao uslovni jezički znaci, uzvici su relativno slabo ustaljeni.

Uprkos spontanosti u njihovom stvaranju, pojedini uzvici se vremenom ustaljuju i bivaju prihvaćeni od većine članova jezičke zajednice kao vezani za određena značenja. Tako postoje ustaljeni uzvici kao što su: uh, ajoj, jao (za izražavanje straha, iznenađenja, bola); ajs, iš, šic (za tjeranje životinja)...

Izvođenje (derivacija) novih reči

Uzvici mogu služiti kao jezički materijal za stvaranje pravih reči, kao što je slučaj sa nekim onomatopejama. Na primer, od uzvika fiju izveden je glagol fijukati i imenica fijuk.