Univerzitet u Kembridžu

Univerzitet u Kembridžu

University of Cambridge
Grb
lat. Universitas Cantabrigiensis
Moto	Hinc lucem et pocula sacra
Moto (na srpskom)	Odavde svetlost i dragoceno znanje
Tip	državni univerzitet
Osnivanje	oko 1209.
Budžet	7,46 milijardi evra
Potkancelar	Stefan Tur
Rektor	Lord Sejnsberi od Tervila
Akademsko osoblje	6.645
Administrativno osoblje	3.178
Broj studenata	19.660 (2015/16)
Preddiplomci	12.220 (2015/16)
Postdiplomci	7.440 (2015/16)
Broj fakulteta	31
Lokacija	Kembridž, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Boje	Kembridž plava
Afilijacije	Russell Group, EUA, G5 universities, Golden triangle, LERU, IARU
Veb-sajt	www.cam.ac.uk

Univerzitet u Kembridžu (engl. University of Cambridge; neformalno Cambridge University, Cambridge) je državni univerzitet u gradu Kembridžu u istočnoj Engleskoj. Drugi je najstariji anglofonski univerzitet na svetu koji radi neprekidno od osnivanja. Njegovo ime se nekada označava sa: Cantab. što potiče od latinskog imena grada Kembridž: Cantabrigia, Cantabrigiensis. Moto univerziteta je: Hinc lucem et pocula sacra, što na latinskom znači: „Odavde svetlost i dragoceno znanje“.

Osnovan 1209. godine i sa kraljevskom poveljom od Henrija III 1231. godine, Kembridž je treći najstariji preživeli univerzitet na svetu i jedan od njegovih najprestižnijih, trenutno drugi najbolji na svetu i najbolji u Evropi prema KS Svetskom univerzitetskom rangiranju. Među najistaknutijim bivšim studentima univerziteta su 11 Fildsovih medaljista, sedam dobitnika Tjuringove nagrade, 47 šefova država, 14 britanskih premijera, 194 sportista osvajača olimpijskih medalja, i neke od najtransformativnijih i najikoničnijih ličnosti svetske istorije u različitim disciplinama, uključujući Frensis Bejkon, Lord Bajron, Oliver Kromvel, Čarls Darvin, Stiven Hoking, Džon Mejnard Kejns, Džon Milton, Vladimir Nabokov, Džavaharlal Neru, Isak Njutn, Alan Tjuring, Bertran Rasel, Ludvig Vitgenštajn i drugi. Alumni i profesori Kembridža osvojili su 121 Nobelovu nagradu, što je najviše od svih univerziteta na svetu, prema univerzitetu.

Osnivanje Univerziteta u Kembridžu u 13. veku bilo je u velikoj meri inspirisano udruženjem naučnika koji su tada pobegli sa Univerziteta Oksford u Kembridž nakon suspendium clericorium (vešanja naučnika) u sporu sa lokalnim građanima. Dva drevna engleska univerziteta, iako se ponekad opisuju kao rivali, dele mnoge zajedničke karakteristike i često se zajednički nazivaju Oksbridž. Univerzitet je osnovan iz raznih institucija, uključujući 31 poluautonomni sastavni koledž i preko 150 akademskih odeljenja, fakulteta i drugih institucija organizovanih u šest škola. Svi koledži su samoupravne institucije u okviru univerziteta, koje upravljaju sopstvenim osobljem i politikom, a od svih studenata se zahteva da imaju fakultetsku pripadnost u okviru univerziteta. Univerzitet nema glavni kampus, a njegovi koledži i centralni objekti su raštrkani po celom gradu. Dodiplomska nastava na Kembridžu je usmerena na nedeljne grupne nadzore na koledžima u malim grupama od jednog do četiri studenta. Ovaj intenzivan metod podučavanja se široko smatra draguljem u kruni dodiplomskog obrazovanja na Oksbridžu. Predavanja, seminare, laboratorijske radove, a povremeno i dalje nadzore obezbeđuju centralni univerzitetski fakulteti i katedre, a poslediplomsko obrazovanje se takođe pretežno obezbeđuje centralno; diplome, međutim, dodeljuje univerzitet, a ne fakulteti.

Opšti pregled

Univerzitet je osnovala grupa učenih ljudi koji su 1209. otišli iz Oksforda posle sukoba sa tamošnjim žiteljima. Univerziteti u Oksfordu i Kembridžu su vremenom postali značajan deo britanske kulture i istorije. Vekovima se među njima razvijao rivalitet.

Kembridž se u različitim analizama stalno svrstava među pet najboljih univerziteta na svetu, i ocenjuje se kao najbolji evropski univerzitet. Univerzitet u Kembridžu je dao 81 dobitnika Nobelove nagrade (do 2008), što je više nego bilo koji drugi univerzitet u svetu.

Godine 2008. Univerzitet je imao 8.614 nastavnog osoblja i 18.396 studenata (12.018 na osnovnim studijama i 6.378 postdiplomaca). Univerzitet je 2006. raspolagao sa 4,1 milijardom funti (7,9 milijardi $) sredstava.

Organizacija

Kembridž je organizovan na principu autonomnih i samoupravnih koledža, koji svi imaju svoju imovinu i prihode. Većina koledža obrazuje studente u širokom spektru akademskih disciplina, iako se neki specijalizuju za pojedine oblasti (recimo, Gonvil i Kiz koledž je naročito jak u medicinskim naukama.) Na svim fakultetima, školama i odsecima mogu se sresti studenti i nastavnici sa raznih koledža.

Fakulteti su odgovorni za predavanja, seminare, istraživački rad i utvrđivanje nastavnog programa. Njih nadgleda poseban savet. Centralnu administraciju univerziteta predvodi vicekancelar (ima funkciju rektora). Biblioteke postoje na svim nivoima, od Univerziteta (Univerzitetska biblioteka Kembridža), preko odseka, do multidisciplinarnih biblioteka u pojedinim koledžima koje služe uglavnom studentima na osnovnim studijama.

Koledži

Pogled na koledže Univerziteta u Kembridžu

Studenti i mnogi nastavnici su vezani za koledže, gde žive, hrane se i vode društveni život. Tu studenti mogu da slušaju manja predavanja (konsultacije). Svaki koledž odabira svoj nastavni kadar i studente, iako je za većinu predavanja i dodelu diploma odgovoran Univerzitet. Koledž se brine i o dobrobiti svojih studenata, nastavnika i osoblja.

Univerzitet u Kembridžu danas ima 31 koledž, od kojih 3 primaju samo devojke. Svi ostali koledži primaju studente oba pola.

U Kembridžu postoji i par teoloških koledža koji su u labavoj zajednici sa Univerzitetom.

Literatura

• Leedham-Green, Elisabeth (1996). A concise history of the University of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43978-7. 
• Leader, Damien (1988—2004). A history of the University of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32882-1. 
• Stubbings, Frank (1995). Bedders, bulldogs and bedells: a Cambridge glossary. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47978-3. 
• Smith, J. (2001). Teaching and Learning in 19th century Cambridge. Stray, C. Boydell Press. ISBN 978-0-851-15783-2. 
• Willis, Robert (1988). John Willis Clark, ur. The Architectural History of the University of Cambridge and of the Colleges of Cambridge and Eton. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-35851-4. 
• Deacon, Richard (1985). The Cambridge Apostles: A History of Cambridge University’s Elite Intellectual Secret Society. Cassell. ISBN 978-0-947-72813-7. 
• Christopher N.L. Brooke (1988—2004). A history of the University of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-34350-3. 
• „Japanese Students at Cambridge University in the Meiji Era, 1868–1912: Pioneers for the Modernization of Japan”. Arhivirano iz originala 17. 2. 2009. g. Pristupljeno 08. 8. 2009. , by Noboru Koyama, translated by Ian Ruxton,„A Translation from a Japanese Original”. Lulu Press. 2004. Arhivirano iz originala 29. 04. 2011. g. Pristupljeno 22. 08. 2009.  This book includes information about the wooden spoon and the university in the 19th century as well as the Japanese students.
• Webb, Grayden (2005). The History of the University of Cambridge and Education in England. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32882-1. 
• Anonymous (2009) [1790]. A Concise and Accurate Description of the University, Town and County of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-00065-9. 
• Garrett, Martin (2004). Cambridge: A Cultural and Literary History. Signal Books. ISBN 1-902669-79-7. 
• Lee, John S. and Christian Steer, eds, Commemoration in Medieval Cambridge History of the University of Cambridge, Boydell. 2018. ISBN 978-1-78327-334-8.
• Rawle, Tim (2016). Adamson, John, ur. Cambridge. Oxbridge Portfolio. ISBN 978-0-9572867-2-6. 
• Smith, J.; Stray, C. (2001). Teaching and Learning in 19th-Century Cambridge. Boydell Press. ISBN 978-0-85115-783-2. 

Spoljašnje veze

• Zvanična internet prezentacija
• Unija studenata Univerziteta u Kembridžu
• Unija diplomaca ԣniverziteta u Kembridžu
• Interaktivna mapa