Uragan

Uredi veze
Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Uragan Izabela (2003) snimljen iz orbite tokom Ekspedicije 7 na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Oko, zid oka, i okružujući kišni opsezi, karakteristični za tropske ciklone, su jasno vidljivi u ovom pogledu iz svemira.

Tropski ciklon (orkan, uragan ili tajfun) meteorološka je pojava na Zemlji koja se sastoji od brzih vetrova te mnogo kiše. Uragani mogu trajati nekoliko dana ili nedelja i česta su pojava na istoku SAD, jugoistočnoj Aziji i na severu Australije. Suprotno medijskim napisima o snažnim vetrovima koji sve uništavaju na svom putu, uragani su na kopnu mnogo slabiji vetar od naše bure, iako u obalnom području imaju veću razornu moć zbog dizanja nivoa mora.[1] Tropski ciklon je brzo rotirajući olujni sistem koji se odlikuje centrom niskog pritiska, jakom vetrovima, i spiralnim aranžmanom grmljavinskih oluja koje proizvode jaku kišu. U zavisnosti od njegovog položaja i jačine, tropski ciklon se naziva imenima kao što su uragan, orkan (franc. ouragan, od šp. huracan[2]), tajfun, tropska oluja, ciklonska oluja, tropska depresija, i jednostavno ciklon.[3] Atlanski uragan je jak tropski ciklon koji se javlja u Atlantskom okeanu ili severoistočnom Tihom okeanu, a tajfun se javlja u severozapadnom Tihom okeanu. U Indijskom okeanu i južnom Pacifiku, slične oluje se nazivaju „tropskim ciklonima”. U moderno doba, u proseku se oko 80 do 90 imenovanih tropskih ciklona formira svake godine širom sveta, od kojih preko polovine razvija uraganske vetrove od 65 kn (120 km/h; 75 mph) ili više.[4] Tropski cikloni prenose toplotu i energiju iz tropskih krajeva i transportuju je ka umerenim geografskim širinama, što igra važnu ulogu u regulisanju globalne klime.

Tropski cikloni se tipično formiraju nad velikim prostranstvima relativno vruće vode. Oni izvode svoju energiju iz isparavanja vode sa površine okeana, od koje se zatim kondenzacijom formiraju oblaci i kiša, kad se vlažni vazduh podigne i ohladi do zasićenja. Ovaj izvor energije se razlikuje od ciklonskih oluja srednje geografske širine, kao što su severoistočnjaci i evropske oluje, koje su prvenstveno podstaknute horizontalnim temperaturnim kontrastima. Jaki rotirajući vetrovi tropskih ciklona su rezultat konzervacije ugaonog momenta uzrokovanog rotacijom Zemlje, pri protoku vazduha prema osi rotacije. Konsekventno, oni se retko formiraju u pojasu od 5° oko ekvatora.[5] Tropski cikloni tipično imaju prečnik u opsegu od 100 i 4.000 km. Termin tropski se odnosi na geografsko poreklo ovih sistema. Oni se skoro ekskluzivno formiraju iznad tropskih mora. Reč ciklon proizilazi iz njihove kružne prirode, pri čemu vetar duva nasuprot smera kazaljki na sadu u Severnoj hemisferi i u smeru kazaljki na satu u Južnoj hemisferi. Suprotni smerovi cirkulacije su posledica Koriolisovog efekta. Pored jakog vetra i kiše, tropski cikloni mogu do proizvedu visoke talase, pogubne olujne poplave, i tornada. Oni tipično brzo slabe nad kopnom, gde su odsečeni od svog primarnog izvora energije. Iz tog razloga su priobalni regioni posebno osjetljivi na oštećenja uzrokovana tropskim ciklonima u odnosu na unutrašnjost. Jake kiša, međutim, mogu da dovedu do znatnih poplava u unutrašnjosti, i olujni udari mogu da proizvedu ekstenzivne priobalne poplave i do 40 km od obale. Mada je njihov uticaj na ljudske populacije obično poražavajući, tropski cikloni mogu da ublaže suše. Oni takođe mogu da odnose toplotnu energiju sa tropika i da je prenose na predele sa umerenijom klimom, što može da ima važnu ulogu u regionalnoj i globalnoj modulaciji klime.

Tropski cikloni uvlače vazduh sa velikog područja i koncentrišu sadržaj vode u tom vazduhu (iz atmosferske vlage i vlage isparene iz vode) u padavine na mnogo manjoj površini. Ovo dopunjavanje vazduha vlagom nakon kiše može izazvati višesatnu ili višednevnu ekstremno jaku kišu do 40 km (25 mi) od obale, daleko iznad količine vode koju lokalna atmosfera sadrži u bilo kom trenutku. Ovo zauzvrat može dovesti do izlivanja reka, kopnenih poplava i opšteg preopterećenja lokalnih struktura za kontrolu vode na velikom području. Efekti tropskih ciklona na ljudsku populaciju mogu biti razorni. Svake godine tropski cikloni utiču na različite regione sveta, uključujući obalu Meksičkog zaliva Severne Amerike, Australiju, Indiju i Bangladeš. Klimatske promene mogu uticati na tropske ciklone na različite načine: među mogućim su intenziviranje padavina i brzine vetra, smanjenje ukupne učestalosti, povećanje učestalosti veoma intenzivnih oluja i širenje ka polu gde cikloni dostižu maksimalni intenzitet. One su posledice klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.[6]

Definicija i terminologija[uredi | uredi izvor]

Tropski ciklon je generički termin za sistem niskog pritiska sa toplom jezgrom, nefrontalne sinoptičke skale nad tropskim ili suptropskim vodama širom sveta.[7][8] Ovi sistemi generalno imaju dobro definisan centar koji je okružen dubokom atmosferskom konvekcijom i zatvorenom cirkulacijom vetra na površini.[7] Generalno se smatra da je tropski ciklon formiran kada se uoče srednji površinski vetrovi jačine 35 kn (65 km/h; 40 mph).[4] Pretpostavlja se da je u ovoj fazi tropski ciklon postao samoodrživ i da može da nastavi da se intenzivira bez ikakve pomoći svog okruženja.[4]

U zavisnosti od lokacije i jačine, tropski ciklon se naziva različitim imenima, uključujući uragan, tajfun, tropsku oluju, ciklonsku oluju, tropsku depresiju ili jednostavno ciklon. Uragan je jak tropski ciklon koji se javlja na Atlantskom okeanu ili severoistočnom Tihom okeanu, a tajfun se javlja u severozapadnom Tihom okeanu. U Indijskom okeanu i južnom Pacifiku, slične oluje se nazivaju „tropskim ciklonima“, a takve oluje u Indijskom okeanu mogu se nazvati i „teškim ciklonalnim olujama“.

Tropski se odnosi na geografsko poreklo ovih sistema, koji se formiraju skoro isključivo iznad tropskih mora. Ciklon se odnosi na njihove vetrove koji se kreću u krug, vrteći se oko njihovog centralnog bistrog oka, sa njihovim površinskim vetrovima koji duvaju u suprotnom smeru kazaljke na satu na severnoj hemisferi i u smeru kazaljke na satu na južnoj hemisferi. Suprotan smer cirkulacije je posledica Koriolisovog efekta.

Formiranje[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Tropska ciklogeneza
Šematski dijagram tropskog ciklona
Dijagram tropskog ciklona na severnoj hemisferi

Tropski cikloni imaju tendenciju da se uglavnom razvijaju tokom leta, mada su primećeni skoro svakog meseca u većini basena tropskih ciklona. Tropski cikloni sa obe strane ekvatora uglavnom imaju svoje poreklo u zoni intertropske konvergencije, gde vetrovi duvaju sa severoistoka ili jugoistoka.[9] Unutar ovog širokog područja niskog pritiska, vazduh se zagreva iznad toplog tropskog okeana i uzdiže se u diskretnim delovima, što uzrokuje nastanak grmljavinskih pljuskova.[9] Ovi pljuskovi nestaju prilično brzo; međutim, mogu i da se grupišu u velike klastere oluja sa grmljavinom.[9] Ovo stvara tok toplog, vlažnog vazduha koji se brzo uzdiže, koji počinje da se rotira ciklonski dok je u interakciji sa rotacijom zemlje.[9]

Nekoliko faktora je potrebno za dalji razvoj ovih oluja, uključujući temperaturu površine mora od oko 27 °C (81 °F) i nizak vertikalni smicajući vetar koji okružuje sistem,[9][10] atmosfersku nestabilnost, visoku vlažnost u donjem i srednjem delu nivoi troposfere, dovoljnu Koriolisovu silu da se razvije centar niskog pritiska, i već postojeći fokus niskog nivoa ili poremećaj.[10] Postoji ograničenje intenziteta tropskog ciklona koje je snažno povezano sa temperaturama vode duž njegovog puta[11] i divergencijom višeg nivoa.[12] Godišnje se širom sveta formira u proseku 86 tropskih ciklona intenziteta tropskih oluja. Od toga, 47 dostiže jačinu veću od 119 km/h (74 mph), a 20 postaju intenzivni tropski cikloni (najmanje intenzitet kategorije 3 na Safir-Simpsonovoj skali).[13]

Klimatske oscilacije kao što su El Ninjo-južna oscilacija (ENSO) i Maden-Džulijanske oscilacije modulišu vreme i učestalost razvoja tropskog ciklona.[14][15][16][17] Rosbijevi talasi mogu pomoći u formiranju novog tropskog ciklona širenjem energije postojeće, zrele oluje.[18][19] Kelvinovi talasi mogu doprineti formiranju tropskih ciklona regulacijom razvoja zapadnih krajeva.[20] Formiranje ciklona se obično smanjuje 3 dana pre vrha talasa i povećava se tokom 3 dana nakon toga.[21]

Regioni formiranja i centri upozorenja[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Baseni tropskih ciklona i Regionalni specijalizovani meteorološki centar
Baseni tropskih ciklona i zvanični centri upozorenja
Basen Centar za upozoravanje Oblast odgovornosti Napomene
Severna hemisfera
Severni Atlantik Nacionalni centar za uragane Sjedinjenih Država (Majami) Ekvator severno, afrička obala – 140°W [22]
Istočni Pacifik Centralni Pacifički centar za uragane Sjedinjenih Država (Honolulu) Ekvator severno, 140–180°W [22]
Zapadni Pacifik Japanska meteorološka agencija Ekvator – 60°N, 180–100°E [23]
Severni Indijski okean Indijski metereološki departman Ekvator severno, 100–40°E [24]
Južna hemisfera
Jugozapadni
Indijski okean 		Francuska metereološka služba Reunion Ekvator – 40°S, Afrička obala – 90°E [25]
Australijski region Indonežanska Agencija za metereologiju, klimatografiju i geofiziku (BMKG) Ekvator – 10°S, 90–141°E [26]
Nacionalna meteorološka služba Papue Nove Gvineje Ekvator – 10°S, 141–160°E [26]
Australijski meteorološki biro 10–40°S, 90–160°E [26]
Južni Pacifik Meteorološka služba Fidžija Ekvator – 25°S, 160°E – 120°W [26]
Meteorological Service of New Zealand|Meteorološka služba Novog Zelanda 25–40°S, 160°E – 120°W [26]

Većina tropskih ciklona svake godine se formira u jednom od sedam basena tropskih ciklona, koje prate razne meteorološke službe i centri za upozoravanje.[4] Deset od ovih centara za upozorenje širom sveta je određeno kao Regionalni specijalizovani meteorološki centar ili Centar za upozorenje na tropske ciklone od strane programa Svetske meteorološke organizacije (WMO) za tropske ciklone.[4] Ovi centri za upozoravenje izdaju savete koji pružaju osnovne informacije i pokrivaju prisutne sisteme, prognoziranu poziciju, kretanje i intenzitet, u njihovim zonama odgovornosti.[4] Meteorološke službe širom sveta su generalno odgovorne za izdavanje upozorenja za sopstvenu zemlju, međutim, postoje izuzeci, pošto Nacionalni centar za uragane Sjedinjenih Država i Meteorološka služba Fidžija izdaju upozorenja, posmatranja i upozorenja za različite ostrvske države u njihovim zonama odgovornosti.[4][26] Zajednički centar za upozorenje na tajfune Sjedinjenih Država i Meteorološki centar flote takođe javno izdaju upozorenja o tropskim ciklonima u ime Vlade Sjedinjenih Država.[4] Hidrografski centar Brazilske mornarice imenuje južnoatlantske tropske ciklone, međutim južni Atlantik nije veliki basen, niti zvanični basen prema WMO.[27]

Intenzitet[uredi | uredi izvor]

Intenzitet tropskog ciklona se zasniva na brzini i pritisku vetra; odnosi između vetrova i pritiska se često koriste u određivanju intenziteta oluje.[28] Skala tropskih ciklona kao što je Safir-Simpsonova skala vetra uragana i Australijska skala (Biro za meteorologiju) koriste samo brzinu vetra za određivanje kategorije oluje.[29][30] Najintenzivnija zabeležena oluja je Tajfun Tip u severozapadnom Tihom okeanu 1979. godine, koji je dostigao minimalni pritisak od 870 hPa (26 inHg) i maksimalnu trajnu brzinu vetra od 165 kn (85 m/s; 305 km/h; 190 mph).[31] Najveća dugotrajna brzina vetra ikada zabeležena bila je 185 kn (95 m/s; 345 km/h; 215 mph) u uraganu Patriša 2015. godine — najintenzivnijem ciklonu ikada zabeleženom na zapadnoj hemisferi.[32]

Faktori koji utiču na intenzitet[uredi | uredi izvor]

Potrebne su tople temperature površine mora da bi se tropski cikloni formirali i ojačali. Opšteprihvaćeni minimalni temperaturni opseg za ovo je 26–27 °C (79–81 °F), međutim, više studija je predložilo niži minimum od 255 °C (491 °F).[33][34] Više temperature površine mora rezultiraju bržim stopama intenziviranja, a ponekad čak i brzim intenziviranjem.[35] Visok sadržaj toplote u okeanu, poznat i kao toplotni potencijal tropskog ciklona, omogućava olujama da postignu veći intenzitet.[36] Većina tropskih ciklona koji doživljavaju brzo intenziviranje prelaze regione sa visokim sadržajem toplote u okeanu, a ne nižim vrednostima.[37] Visoke vrednosti toplotnog sadržaja okeana mogu pomoći da se nadoknadi okeansko hlađenje izazvano prolaskom tropskog ciklona, ograničavajući efekat koje ovo hlađenje ima na oluju.[38] Sistemi koji se brže kreću su u stanju da se intenziviraju do većih intenziteta sa nižim vrednostima toplotnog sadržaja okeana. Sistemi koji se sporije kreću zahtevaju veće vrednosti toplotnog sadržaja okeana da bi postigli isti intenzitet.[37]

Prolazak tropskog ciklona preko okeana uzrokuje da se gornji slojevi okeana znatno ohlade, proces poznat kao uzdizanje,[39] koji može negativno uticati na kasniji razvoj ciklona. Ovo hlađenje je prvenstveno uzrokovano mešanjem hladne vode iz dubljeg okeana sa toplim površinskim vodama izazvano vetrom. Ovaj efekat dovodi do procesa negativne povratne sprege koji može inhibirati dalji razvoj ili dovesti do slabljenja. Dodatno hlađenje može doći u obliku hladne vode od padajućih kapi kiše (to je zato što je atmosfera hladnija na većim visinama). Oblačni pokrivač takođe može igrati ulogu u hlađenju okeana, tako što štiti površinu okeana od direktne sunčeve svetlosti pre i malo posle olujnog prolaza. Svi ovi efekti mogu da se kombinuju i da izazovu dramatičan pad temperature površine mora na velikoj površini za samo nekoliko dana.[40] Nasuprot tome, mešanje mora može dovesti do upliva toplote u dublje vode, sa potencijalnim efektima na globalnu klimu.[41]

Vertikalno smicanje vetra smanjuje predvidljivost tropskog ciklona, pri čemu oluje pokazuju širok spektar reakcija u prisustvu smicanja.[42] Smicanje vetra često negativno utiče na intenziviranje tropskog ciklona tako što istiskuje vlagu i toplotu iz centra sistema.[43] Niski nivoi vertikalnog smicanja vetra su najoptimalniji za jačanje, dok jače smicanje vetra izaziva slabljenje.[44][45] Uvlačenje suvog vazduha u jezgro tropskog ciklona negativno utiče na njegov razvoj i intenzitet smanjenjem atmosferske konvekcije i uvođenjem asimetrije u strukturu oluje.[46][47][48] Simetrično, snažno oticanje dovodi do brže stope intenziviranja nego što je primećeno u drugim sistemima ublažavanjem lokalnog smicanja vetra.[49][50][51] Slabljenje odliva je povezano sa slabljenjem kišnih pojaseva unutar tropskog ciklona.[52] Tropski cikloni se i dalje mogu intenzivirati, čak i brzo, u prisustvu umerenog ili jakog smicanja vetra u zavisnosti od evolucije i strukture konvekcije oluje.[53][54]

Veličina tropskih ciklona igra ulogu u tome koliko brzo se oni intenziviraju. Manji tropski cikloni su skloniji brzom intenziviranju od većih.[55] Fudživarov efekat, koji uključuje interakciju između dva tropska ciklona, može da oslabi i na kraju rezultira rasipanjem slabijeg od dva tropska ciklona smanjenjem organizacije sistema konvekcije i stvaranjem horizontalnog smicanja vetra.[56] Tropski cikloni obično slabe dok se nalaze iznad kopna jer su uslovi često nepovoljni kao rezultat nedostatka okeanske sile.[57] Efekat smeđeg okeana može dozvoliti tropskom ciklonu da održi ili poveća svoj intenzitet nakon prelaska na kopno, u slučajevima kada je bilo obilnih padavina, kroz oslobađanje latentne toplote iz zasićenog tla.[58] Orografsko podizanje može izazvati značajno povećanje intenziteta konvekcije tropskog ciklona kada se njegovo oko kreće preko planine, razbijajući granični sloj koji ga je sputavao.[59] Mlazne struje mogu da pojačaju i inhibiraju intenzitet tropskog ciklona utičući na oticanje oluje, kao i na vertikalno smicanje vetra.[60][61]

Brzo intenziviranje[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Brzo intenziviranje

Povremeno, tropski cikloni mogu biti podvrgnuti procesu poznatom kao brzo intenziviranje, periodu u kojem se maksimalni trajni vetrovi tropskog ciklona povećavaju za 30 kn (56 km/h; 35 mph) ili više u roku od 24 sata.[62] Slično, brzo produbljivanje u tropskim ciklonima se definiše kao minimalno smanjenje pritiska na površini mora od 1,75 hPa (0,052 inHg) na sat ili 42 hPa (1,2 inHg) u periodu od 24 sata; Eksplozivno produbljivanje nastaje kada se površinski pritisak smanji za 2,5 hPa (0,074 inHg) na sat tokom najmanje 12 sati ili 5 hPa (0,15 inHg) na sat tokom najmanje 6 sati.[63] Da bi došlo do brzog intenziviranja, mora postojati nekoliko uslova. Temperature vode moraju biti izuzetno visoke (blizu ili iznad 30 °C (86 °F)), a voda ove temperature mora biti dovoljno duboka da talasi ne odvode hladnije vode na površinu. S druge strane, toplotni potencijal tropskog ciklona je jedan od nekonvencionalnih podpovršinskih okeanografskih parametara koji utiču na intenzitet ciklona. Smicanje vetra mora biti malo; kada je smicanje vetra veliko, konvekcija i cirkulacija u ciklonu će biti poremećeni. Obično mora biti prisutan anticiklon u gornjim slojevima troposfere iznad oluje – da bi se razvili ekstremno niski površinski pritisci, vazduh se mora veoma brzo podići u očnom zidu oluje, a anticiklon višeg nivoa pomaže da se ovo kanališe, efikasno odvajajući vazduh od ciklona.[64] Međutim, neki cikloni kao što je uragan Epsilon brzo su se intenzivirali uprkos relativno nepovoljnim uslovima.[65][66]

Disipacija[uredi | uredi izvor]

Satelitski snimak ciklona gde su najdeblji oblaci izmešteni iz centralnog vrtloga.
Uragan Polet iz 2020. je primer oslabljenog tropskog ciklona, sa dubokom konvekcijom koja je donekle uklonjena iz centra sistema.

Postoji nekoliko načina na koje tropski ciklon može oslabiti, raspršiti se ili izgubiti svoje tropske karakteristike. To uključuje spuštanje na kopno, kretanje preko hladnije vode, susret sa suvim vazduhom ili interakcija sa drugim vremenskim sistemima; međutim, kada se sistem rasprši ili izgubi svoje tropske karakteristike, njegovi ostaci bi mogli da regenerišu tropski ciklon ako uslovi okoline postanu povoljni.[67][68]

Tropski ciklon može da se rasprši kada se kreće iznad voda koje su znatno hladnije od 26,5 °C (79,7 °F). Ovo lišiva oluju takve tropske karakteristike kao što je toplo jezgro sa grmljavinom u blizini centra, tako da postaje zaostalo područje niskog pritiska. Preostali sistemi mogu postojati nekoliko dana pre nego što izgube svoj identitet. Ovaj mehanizam disipacije je najčešći u istočnom severnom Pacifiku. Do slabljenja ili disipacije može doći i ako oluja doživi vertikalno smicanje vetra, što uzrokuje da se konvekcijski i toplotni motor udalji od centra; ovo obično zaustavlja razvoj tropskog ciklona.[69] Pored toga, njegova interakcija sa glavnim pojasom zapadnih vetrova umerenog pojasa, spajanjem sa obližnjom frontalnom zonom, može prouzrokovati da tropski cikloni evoluiraju u ekstratropske ciklone. Ovaj prelaz može da potraje 1–3 dana.[70]

Ako tropski ciklon dođe do kopna ili pređe preko ostrva, njegova cirkulacija bi mogla da počne da se prekida, posebno ako naiđe na planinski teren.[71] Kada sistem dođe do kopna na velikom kopnu, on je odsečen od svog snabdevanja toplim vlažnim morskim vazduhom i počinje da uvlači suv kontinentalni vazduh.[71] Ovo, u kombinaciji sa povećanim trenjem preko kopnenih površina, dovodi do slabljenja i raspršivanja tropskog ciklona.[71] Preko planinskog terena, sistem može brzo oslabiti; međutim, na ravnim površinama, može izdržati dva do tri dana pre nego što se cirkulacija poremeti i rasprši.[71]

Tokom godina, postojao je veliki broj tehnika koje su razmatrane u pokušaju da se veštački modifikuju tropski cikloni.[72] Ove tehnike su uključivale korišćenje nuklearnog oružja, hlađenje okeana ledenim bregovima, oduvavanje oluje sa kopna ogromnim lepezama i zasejavanje odabranih oluja suvim ledom ili srebro jodidom.[72] Ove tehnike, međutim, nisu proporcionalne trajanju, intenzitetu, snazi ili veličini tropskih ciklona.[72]

Metode za procenu intenziteta[uredi | uredi izvor]

Različite metode ili tehnike, uključujući površinske, satelitske i vazdušne, koriste se za procenu intenziteta tropskog ciklona. Izviđački avioni lete oko i kroz tropske ciklone, opremljeni specijalizovanim instrumentima, kako bi prikupili informacije koje se mogu koristiti za utvrđivanje vetrova i pritiska sistema.[4] Tropski cikloni poseduju vetrove različitih brzina na različitim visinama. Vetrovi zabeleženi na nivou letenja mogu se konvertovati da bi se pronašle brzine vetra na površini.[73] Posmatranja na površini, kao što su izveštaji sa brodova, kopnenih stanica, mesoneta, priobalskih stanice i bova, mogu da pruže informacije o intenzitetu tropskog ciklona ili pravcu u kojem putuje.[4] Odnosi vetra i pritiska (WPR) se koriste kao način da se odredi pritisak oluje na osnovu njene brzine vetra. Predloženo je nekoliko različitih metoda i jednačina za izračunavanje tih odnosa.[74][75] Svaka agencija za tropske ciklone koristi svoj, fiksni WPR, što može dovesti do odstupanja između agencija koje izdaju procene na istom sistemu.[75] ASCAT je skaterometar koji koriste MetOp sateliti za mapiranje vektora polja vetra tropskih ciklona.[4] SMAP koristi radiometarski kanal L-opsega za određivanje brzine vetra tropskih ciklona na površini okeana, i pokazao se pouzdanim pri većim intenzitetima i pod uslovima obilnih padavina, za razliku od instrumenata zasnovanih na rasejanju i drugih instrumenata zasnovanih na radiometrima.[76]

Dvoržakova tehnika igra veliku ulogu i u klasifikaciji tropskog ciklona i u određivanju njegovog intenziteta. Ovaj metod koji je korišćen u centrima za upozorenje, razvio je Vernon Dvorak tokom 1970-ih. U njemu se koriste vidljivi i infracrveni satelitski snimci pri proceni intenziteta tropskog ciklona. Dvoržakova tehnika koristi skalu „T-brojeva”, skaliranje u koracima od 0,5 od T1,0 do T8,0. Svaki T-broj ima intenzitet koji mu je dodeljen, a veći T-brojevi ukazuju na jači sistem. Prognostičari procenjuju tropske ciklone na osnovu niza obrazaca, uključujući karakteristike zakrivljenih traka, smicanje, centralnu gustu oblačnost i oko, kako bi odredili T-broj i tako procenili intenzitet oluje.[77] Kooperativni institut za meteorološke satelitske studije radi na razvoju i poboljšanju automatizovanih satelitskih metoda, kao što su Napredna Dvoržakova tehnika (ADT) i SATCON. ADT, koji koristi veliki broj centara za prognozu, koristi infracrvene geostacionarne satelitske snimke i algoritam zasnovan na Dvoržakovoj tehnici za procenu intenziteta tropskih ciklona. ADT ima brojne razlike u odnosu na konvencionalnu Dvoržakovu tehniku, uključujući izmene pravila ograničenja intenziteta i upotrebu mikrotalasnih slika za zasnivanje intenziteta sistema na njegovoj unutrašnjoj strukturi, koja sprečava da se intenzitet izjednači pre nego što se oko pojavi na infracrvenoj slici.[78] SATCON ponderiše procene različitih satelitskih sistema i mikrotalasnih sondera, uzimajući u obzir prednosti i nedostatke u svakoj pojedinačnoj proceni, da bi proizveo konsenzusnu procenu intenziteta tropskog ciklona koja ponekad može biti pouzdanija od Dvoržakove tehnike.[79][80]

Fizička struktura[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Oko (ciklon)
Tajfun Nabi snimljen sa Međunarodne svemirske stanice, 3. septembra 2005.

Tropski cikloni su oblasti relativno niskog pritiska u troposferi, sa najvećim perturbacijama pritiska na malim visinama, nedaleko od površine. Pritisci zabeleženi u centrima tropskih ciklona su među najnižima ikad izmerenim na Zemlji na nivou mora.[81] Centralna zona tropskih ciklona je toplija nego okružujuća oblast na svim visinama, i stoga se oni nazivaju sistema „toplog jezgra“.[82]

Polje vetra[uredi | uredi izvor]

Polje vetra tropskog ciklona u blizini površine je okarakterisano vetrom koji brzo rotira oko centra cirkulacije, dok se istovremeno radijalno kreće na unutra i naviše. Na spoljašnjoj ivici oluje, vazduh može da bude skoro miran. Usled rotacije Zemlje, apsolutni ugaoni momenat vazduha nije jednak nuli. Sa radijalnim protokom vazduha ka unutrašnjosti, dolazi do ciklonske rotacije (suprotno smeru kazaljki na satu u Severnoj hemisferi, i u smeru kazaljki na satu u Južnoj hemisferi) da bi se očuvao ugaoni momenat. Na izvesnom unutrašnjem prečniku, vazduh počinje da se penje ka vrhu troposfere. Taj prečnik je tipično koincidentan sa unutrašnjim prečnikom zida oka, i ima najjače vetrove u blizini površine u celokupnoj oluji; konsekventno, on je poznat kao prečnik maksimalnih vetrova.[83] Kad se ispenje, vazduh se udaljava od centra oluje, proizvodeći štit od cirusnih oblaka.[84] U blizini vrha uragana, cirkulacija menja smer i na Severnoj hemisferi počinje da se kreće u smeru kazaljki na satu.[85]

Gore opisani proces dovodi do polja vetra koje je skoro osno simetrično. Brzina vetra je niska u centru, brzo se povećava idući ka prečniku maksimalne brzine vetra, i zatim se postepeno snižava sa daljim povećanjem prečnika. Međutim, polje vetra često manifestuje dodatne prostorne i temporalne varijabilnosti usled dejstava lokalizovanih procesa, kao što je olujna aktivnost i horizontalne nestabilnosti protoka. U vertikalnom pravcu, vetrovi su najjači u blizini površine i smanjuju se sa povećanjem visine unutar troposfere.[86]

Oko i centar[uredi | uredi izvor]

Dijagram uragana Severne hemisfere. Na Severnoj hemisferi smer rotacije pri tlu je suprotan smeru kazaljki na satu, dok pri vrhu oluje rotacija se menja u smer saglasan kretanju kazaljki na satu.[85]
NASA animacija uragana Artura iz 2014. pokazuje brzine kiše i unutrašnju strukturu na bazi GPM satelitskih podataka

U centru formiranog tropskog ciklona, vazduh potanja umesto da se podiže. Kod dovoljno jake oluje, vazduh može da potone preko dovoljno dubokog sloja da suzbije formiranje oblaka, čime se formira čisto „oko“. U oku je vreme normalno mirno i bez oblaka, mada more može da bude izuzetno nemirno.[87] Oko je normalno okruglog oblika, i tipično ima prečnik od 30 – 65 km, mada su slučajevi sa samo 3 km, kao i od 370 km takođe zabeleženi.[88][89]

Oblačna spoljašnja ivica oka se naziva „zidom oka“. On se tipično širi ka spoljašnjoj strani sa povećanjem visine, te podseća na arenu fudbalskog stadiona; taj fenomen se ponekad naziva stadijumskim efektom.[90] Na zidu oka vetar dostiže najveću brzinu, vazduh se najbrže diže, oblaci dostižu njihovu najveću visinu, i precipitacija je najteža. Najteža oštećenja izazvana vetrom se javljaju u oblastima gde zid oka tropskog ciklona pređe preko kopna.[87]

Kod slabijih oluja, oko može da bude zaklonjeno centralnim gustim naoblačenjem, koje je gornji sloj cirusnog štita koji je asociran sa koncentrisanom oblašću jake olujne aktivnosti u blizini centra tropskog ciklona.[91]

Zid oka može da varira tokom vremena u obliku promenljivih ciklusa. To je posebno slučaj kod intenzivnih tropskih ciklona. Spoljašnji kišni opsezi mogu da budu organizovani u obliku olujnih prstenova koji se polako pomeraju ka unutrašnjosti. Smatra se da se time smanjuje sadržaj vlage i ugaoni momenat primarnog zida oka. Kad primarni zid oka oslabi, tropski ciklon privremeno utihne. Spoljašnji zid oka konačno zameni primarni na kraju ciklusa, nakon čega može da dođe do obnavljanja intenziteta oluje na njen početni nivo.[92]

Intenzitet[uredi | uredi izvor]

Uragan Katja, Irma i Hoze (8. septembar 2017)

„Intenzitet“ oluje se definiše kao maksimalna brzina vetra u oluji. Ta brzina se određuje kao prosek bilo jednog ili deset minuta na standardnoj referentnoj visini od 10 metara. Izbor vremenskog perioda proseka, kao i imenska konvencija klasifikacije oluja, se razlikuje među prognostičkim centrima i okeanskim bazenima.

Razmere[uredi | uredi izvor]

Opis veličina tropskih ciklona
ROCI Tip
Manje od 2 latitudna stepena Veoma mali / patuljak
2 do 3 latitudnih stepeni Mali
3 do 6 latitudnih stepeni Srednji / prosečni
6 do 8 latitudnih stepeni Veliki
Preko 8 latitudnih stepeni Veoma veliki[93]

Postoji niz široko korišćenih načina izražavanje veličine oluje. Najčešće korišćeni obuhvataju prečnik i maksimalnu brzinu vetra, prečnik vetra od 34-čvorova (i.e. sile oluje), prečnik najudaljenije zatvorene izobare (ROCI), prečnik nestajanja vetra.[94][95] Jedna dodatna mera je prečnik pri kome se relativno polje vrtloženja smanji do 1×10−5 s−1.[96]

Na Zemlji, tropski cikloni pokrivaju širok opseg veličina, od 100–2000 km mereno po prečniku nestajanja vetra. Oni su u proseku najveći u području severozapadnog Tihog okeana, a najmanji u istočnom Tihom okeanu. Ako je prečnik najudaljenije zatvorene izobare manji od dva stepena latitude (222 km), onda je ciklon „veoma mali“ ili „patuljak“. Prečnik od 3–6 latitudna stepena (333 – 670 km) se smatra „prosečnom veličinom“. „Veoma veliki“ tropski cikloni imaju prečnik veći od 8 stepeni (888 km).[93] Osmatranja pokazuju da je veličina u maloj meri povezana sa promenljivama kao što su intenzitet oluje (i.e. maksimalna brzina vetra), prečnik maksimalnog vetra, latituda, i maksimalni potencijalni intenzitet.[95][97]

Veličina igra važnu ulogu u modulaciji štete od oluje. Ako je sve ostalo jednako, veća oluja će uticati na veće područje tokom dužeg vremenskog intervala. Osim toga, snažnije polje prizemnog vetra može da generiše veći olujni priliv usled kombinacije duže zahvaćenosti vetrom, dužeg trajanja i većih talasa.[98] Na primer, uragan Sandi, koji je pogodio istočne SAD 2012. godine, jedva da je dostigao uraganski intenzitet pre dosezanja kopna, ali je zbog svoje ekstremno velike veličine bio jedan od kopnenih uragana koji su izazvali najveću materijalnu štetu u istoriji SAD.

Gornji cirkulacija jakih uragana proteže se u tropopauzu atmosfere, koja je pri nižim latitudama na 15.000–18.000 metara.[99]

Fizika i energetika[uredi | uredi izvor]

Tropski cikloni ispoljavaju prevrćuću cirkulaciju usled koje se vazduh uliva na niskim nivoima u blizini površine, podiže u grmljavinske oblake, i otiče na višim nivoima u blizini tropopauze.[100]

Trodimenzionalno polje vetra u tropskom ciklonu se može podeliti u dve komponente: primarnu cirkulaciju i sekundarnu cirkulaciju. Primarna cirkulacije je rotacioni deo protoka; ona je čisto cirkularna. Sekundarna cirkulacija je prevrćući deo protoka; ona deluje u radijalnom i vertikalnom pravcu. Primarna cirkulacija obuhvata najjače vetrove i odgovorna je za najveći deo štete uzrokovane olujom, dok je sekundarna cirkulacija sporija mada vlada energetikom oluje.

Sekundarna cirkulacija: Karnoova toplotna mašina[uredi | uredi izvor]

Primarni izvor energije tropskog ciklona je isparavanje vode sa površine okeana, koja se ultimatno rekondenzuje u oblacima i kiši, kad se vruć vazduh podigne i ohladi do zasićenja. Energetika sistema se može idealizovati kao atmosferska Karnoova toplotna mašina.[101] Prvo, uplivni vazduh u blizini površine stiče toplotu, prvenstveno putem isparavanja vode (i.e. latentna toplota) na temperaturi vruće okeanske površine (tokom isparavanja, okean se hladi, a vazduh se zagreva). Drugo, ugrejani vazduh se podiže i hladi unutar zida oka uz konzervaciju totalnog toplotnog sadržaja (latentna toplota se jednostavno konvertuje u osetnu toplotu tokom kondenzacije). Treće, vazduh se odliva i gubi toplotu u obliku infracrvene radijacije u otvorenom prostoru na temperaturi hladne tropopauze. Konačno, vazduh se sleže i zagreva na spoljašnjoj ivici oluje uz konzervaciju totalnog toplotnog sadržaja. Prvi i treći korak su skoro izotermski, dok su drugi i četvrti korak skoro izentropski. Ovaj naviše-naniže prevrćući protok je poznat kao sekundarna cirkulacija. Karnoova perspektiva daje gornju granicu maksimalne brzine vetra koju oluja može da dostigne.

Naučnici procenjuju da tropski ciklon oslobađa toplotnu energiju brzinom od 50 do 200 eksa džula (1018 J) na dan,[102] što je ekvivalentno sa oko 1 PW (1015 Vata). Ta brzina oslobađanja energije je do 70 puta veća od svetske energetske potrošnje ljudi i 200 veća od svetskog električnog kapaciteta. Ona je ekvivalentna sa eksplozijom nuklearne bombe snage 10 megatona svakih 20 minuta.[102][103]

Primarna cirkulacija: rotirajući vetrovi[uredi | uredi izvor]

Primarni rotirajući protok tropskog ciklona proizilazi iz konzervacije ugaonog momenta sekundarne cirkulacije. Apsolutni ugaoni momenat rotirajuće planete je dat izrazom

gde označava Koriolisov parameter, je azimutalna (tj. rotirajuća) brzina vetra, i je poluprečnik do ose rotacije. Prvi član na desnoj strani je komponenta planetarnog ugaonog momenta koja se projektuje na lokalnu vertikalu (tj. osu rotacije). Drugi član je relativni ugaoni momenat same cirkulacije u odnosu na osu rotacije. Pošto član planetarnog ugaonog momenta iščezava u blizini ekvatora (gde je ), tropski cikloni se retko formiraju unutar 5° od ekvatora.[5][104]

Usled radijalnog protoka vazduha ka unutrašnjosti na niskim nivoima, dolazi do kružne rotacije radi očuvanja ugaonog mementa. Slično tome, brzo rotirajući protok vazduha se kreće radijalno naviše u blizini tropopauze, te dolazi do umanjenja ciklonske rotacije i ultimatne promene smera na dovoljno velikom poluprečniku, što dovodi do anticiklona u gornjem nivou. Rezultat je vertikalna struktura koja se odlikuje jakim ciklonom na niskim nivoima i jakim anticiklonom u blizini tropopauze. Sa gledišta termalnog balansa vetra, to korespondira sistemu koji je topliji u centru nego u okruženju na svim altitudama (tj. „toplo jezgro“). Sa perspektive hidrostatičkog balansa, toplo jezgro se translira u niži pritisak u centru na svim altitudama, sa maksimalnim padom pritiska u blizini površine.[86]

Maksimum potencijalnog intenziteta[uredi | uredi izvor]

Usled površinskog trenja, priliv samo parcijalno očuvava svoj ugaoni momenat. Stoga, površina mora kao donja granica deluje kao izvor (usled isparavanja) i potrošač (usled trenja) energije sistema. Posledica ove činjenice je postojanje teoretske gornje granice najveće jačine vetra koju tropski ciklon može da dostigne. Pošto se isparavanje linearno povećava sa brzinom vetra (kao što se izlazak iz bazena oseća hladnijim tokom vetrovitih dana), postoji pozitivna povratna sprega na unos energije u sistem, poznata kao uticaj vetrom indukovane razmene površinske toplote (engl. Wind-Induced Surface Heat Exchange - WISHE).[101] Ova sprega se znatno umanjuje kad disipacija usled trenja, proporcionalnog sa kubom brzine vetra, postane dovoljno velika. Gornja granica se naziva „maksimalni potencijalni intenzitet“, , i data je sa

gde označava temperaturu površine mora, je temperatura odliva ([K]), je razlika entalpije između površine i prekrivajućeg vazduha ([J/kg]), a i su koeficijenti razmene (koji su bezdimenzioni) entalpije i momenta.[105] Razlika entalpije površine i vazduha se uzima da je , gde je entalpija zasićenja vazduha pri temperaturi mora i pritisku na nivou mora, a je entalpija graničnog sloja vazduha koji pokriva površinu.

Maksimalni potencijalni intenzitet je predominantno funkcija same okoline (i.e. bez tropskog ciklona), i stoga ova veličina se može koristiti za određivanje regiona na Zemlji koji mogu da podrže tropske ciklone datog intenziteta, i načina na koji ti regioni mogu da evoluiraju tokom vremena.[106][107] Specifično, maksimalni potencijalni intenzitet ima tri komponente, mada je njegova varijabilnost u prostoru i vremenu predominantno uzrokovana varijabilnošću komponente razlike entalpije između površine i vazduha, .

Izvod[uredi | uredi izvor]

Na tropski ciklon se može gledati kao na toplotnu mašinu koja konvertuje ulaznu toplotnu energiju sa površine u mehaničku energiju koja se može koristiti za vršenje mehaničkog rada protiv površinskog trenja. U ravnoteži, brzina neto produkcije energije sistema mora da bude jednaka brzini gubitka energije usled disipacije trenjem na površini, tj.

Brzina gubitka energije po jedinici površine usled površinskog trenja, , je data sa

gde je gustina vazduha u blizini površine ([kg/m³]) i je brzina vetra u blizini površine ([m/s]).

Brzina oslobađanja energije po jedinici površine, je data sa

gde je efikasnost toplotne mašine i je totalna brzina toplotnog unosa u sistem po jedinici površine. Pošto se tropski cikloni u idealnom slučaju mogu smatrati Karnoovom toplotnom mašinom, efikasnost Karnoove toplotne mašine je data sa

Toplota (entalpija) po jedinici mase je data sa

gde je toplotni kapacitet vazduha, je temperatura vazduha, je latentna toplota isparavanja, i je koncentracija vodene pare. Prva komponenta odgovara osetnoj toploti, a druga latentnoj toploti.

Postoje dva izvora toplote. Dominantni izvor je unos toplote sa površine, prvenstveno usled isparavanja. Aerodinamička formula za brzinu unosa toplote po jedinici površine, , je data sa

gde predstavlja razliku entalpija između površine okeana i prekrivajućeg vazduha. Drugi izvor je unutrašnja osetna toplota koja se generiše disipacijom usled trenja (označena sa ), koja se javlja u blizini površine unutar tropskog ciklona i reciklira se u sistemu.

Stoga je totalna brzina neto produkcije energije po jedinici površine data sa

Postavljajući i uzimajući (i.e. brzina rotacionog vetra je dominantna) dovodi do gore datog rešenja za . Ovaj izvod podrazumeva da se totalni unos energije i njen gubitak unutar sistema mogu aproksimirati njihovim vrednostima na poluprečniku maksimalnog vetra. Učinak uvrštavanja je da se totalni unos toplote množi faktorom . Matematički, to ima efekat zamenjivanja sa u imeniocu Karnoove efikasnosti.

Alternativni izvod za maksimalni potencijalni intenzitet, koji je matematički ekvivalentan sa gornjom formulacijom, je

gde CAPE označava konvektivnu dostupnu potencijalnu energiju (engl. Convective Available Potential Energy), je CAPE dela vazduha podignutog iz zasićenja na nivou mora u odnosu na sondiranje okoline, je CAPE graničnog sloja vazduha, i obe veličine se proračunavaju na poluprečniku maksimalnog vetra.[108]

Karakteristične vrednosti i varijabilnost na Zemlji[uredi | uredi izvor]

Na Zemlji, karakteristična temperatura za je 300 K, a za je 200 K, što odgovara Karnoovoj efikasnosti od . Odnos koeficijenata površinske razmene, , se tipično uzima da je 1. Međutim, zapažanja upućuju na to da koeficijent otpora varira sa brzinom vetra i da može da opadne pri jakom vetru unutar graničnog sloja formiranog uragana.[109] Dodatno, može da varira sa visokim brzinama vetra usled efekta morskog spreja na isparavanje unutar graničnog sloja.[110]

Karakteristična vrednost maksimalnog potencijalnog intenziteta, , je 80 m/s. Međutim, ova veličina znatno varira u vremenu i prostoru, posebno unutar sezonskih ciklona, pokrivajući opseg od 0–100 m/s.[108] Ova varijabilnost je prvenstveno usled promenljivosti disekvilibrijuma površinske entalpije ( ), kao i termodinamičke strukture troposfere, koje su kontrolisane dinamikom velikih opsega tropske klime. Ove procese moduliše niz faktora uključujući temperaturu površine mora (i ishodišna dinamika okeana), pozadinu vetra u blizini površine, i vertikalnu strukturu atmosferskog radijativnog zagrevanja.[111] Priroda ove modulacije je kompleksna, posebno na klimatskim vremenskim skalama (dekadama ili duže). Na kraćim vremenskim skalama, varijabilnost maksimalnog potencijalnog intenziteta se obično povezuje sa perturbacijama temperature površine mora u odnosu na tropiski prosek, pošto regioni sa relativno toplom vodom imaju termodinamička stanja koja su znatno sklonija pojavi tropskih ciklona nego regioni sa relativno hladnom vodom.[112] Međutim, na ovaj odnos indirektno utiče dinamika tropika velikih opsega; u poređenju s tim je direktan uticaj apsolutne temperature morske površine na slab.

Interakcija sa okeanom[uredi | uredi izvor]

Grafikon prikazuje pad temperature površine mora u Meksičkom zalivu sa prolazom uragana Katrina i Rita

Prolaz tropskog ciklona preko okeana uzrokuje znatno hlađenje gornjih slojeva okeana, što može da utiče na naknadni razvoj ciklona. Ovo hlađenje je prvenstveno uzrokovano mešanjem hladne vode iz dubine okeana sa toplom površinskom vodom usled vetra. Taj efekat dovodi do negativnog povratnog procesa kojim se inhibira dalji razvoj, ili dolazi do slabljenja. Dodatno hlađenje može proistekne iz priliva hladne vode iz kiše (do toga dolazi zato što je atmosfera hladnija na višim altitudama). Naoblačenje takođe može da utiče na hlađenje okeana, putem zaklanjanja površine okeana od direktnog sunčevog svetla pre i neznatno nakon prolaska oluje. Svi ti efekti se mogu kombinovati da proizvedu dramatični pad temperature morske površine preko velikih oblasti za samo nekoliko dana.[40]

Safir-Simpsonova skala uragana[uredi | uredi izvor]

  • Kategorija 1 - vetar 119-153 km/h. Oštećuje: nepričvršćene kamp-prikolice, žbunje, drveće
  • Kategorija 2 - vetar 153-177 km/h. Oštećuje: oštećuje strukture kuća (po neki crep), obara po neko veliko drveće, poplave u priobalju
  • Kategorija 3 - vetar 178-209 km/h. Oštećuje: oštećuje strukture kuća (veća oštećenja), obara veliko drveće, veće poplave u priobalju
  • Kategorija 4 - vetar 210-249 km/h. Oštećuje: ruši krovne konstrukcije, čupa drveće, žbunje, znake, poplave i masovna evakuacija 10 km uz obalu.
  • Kategorija 5 - vetar snažniji od 249 km/h. Oštećuje: nosi krovove, zgrade se ruše, masovna evakuacija 15 km uz obalu
Sedam zona tropskih ciklona

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „TC Sandy vs jadranska bura”. Arhivirano iz originala 12. 09. 2017. g. Pristupljeno 02. 04. 2017. 
  2. ^ „orkan”. Vokabular. Arhivirano iz originala 15. 08. 2015. g. Pristupljeno 1. 10. 2014. 
  3. ^ „The only difference between a hurricane, a cyclone, and a typhoon is the location where the storm occurs”. noaa.gov. Pristupljeno 1. 10. 2014. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j Global Guide to Tropical Cyclone Forecasting: 2017 (PDF) (Izveštaj). World Meteorological Organization. 17. 4. 2018. Arhivirano (PDF) iz originala 14. 7. 2019. g. Pristupljeno 6. 9. 2020. 
  5. ^ a b Henderson-Sellers, A.; Zhang, H.; Berz, G.; Emanuel, K.; Gray, W.; Landsea, C.; Holland, G.; Lighthill, J.; Shieh, S. L.; Webster, P.; McGuffie, K. (1998). „Tropical Cyclones and Global Climate Change: A Post-IPCC Assessment”. Bulletin of the American Meteorological Society. 79: 19. doi:10.1175/1520-0477(1998)079<0019:TCAGCC>2.0.CO;2. 
  6. ^ Knutson, Thomas; Camargo, Suzana J.; Chan, Johnny C. L.; Emanuel, Kerry; Ho, Chang-Hoi; Kossin, James; Mohapatra, Mrutyunjay; Satoh, Masaki; Sugi, Masato; Walsh, Kevin; Wu, Liguang (6. 8. 2019). „Tropical Cyclones and Climate Change Assessment: Part II. Projected Response to Anthropogenic Warming”. Bulletin of the American Meteorological Society (na jeziku: engleski). 101 (3): BAMS—D—18—0194.1. ISSN 0003-0007. doi:10.1175/BAMS-D-18-0194.1 Slobodan pristup. 
  7. ^ a b „Glossary of NHC Terms”. United States National Hurricane Center. Arhivirano iz originala 16. 2. 2021. g. Pristupljeno 18. 2. 2021. 
  8. ^ „Tropical cyclone facts: What is a tropical cyclone?”. United Kingdom Met Office. Arhivirano iz originala 2. 2. 2021. g. Pristupljeno 25. 2. 2021. 
  9. ^ a b v g d „Tropical cyclone facts: How do tropical cyclones form?”. United Kingdom Met Office. Arhivirano iz originala 2. 2. 2021. g. Pristupljeno 1. 3. 2021. 
  10. ^ a b Landsea, Chris. „How do tropical cyclones form?”. Frequently Asked Questions. Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory, Hurricane Research Division. Arhivirano iz originala 27. 8. 2009. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  11. ^ Berg, Robbie. „Tropical cyclone intensity in relation to SST and moisture variability” (PDF). RSMAS (University of Miami). Arhivirano (PDF) iz originala 10. 6. 2011. g. Pristupljeno 23. 9. 2010. 
  12. ^ Zhang, Da-Lin; Zhu, Lin (12. 9. 2012). „Roles of upper-level processes in tropical cyclogenesis”. Geophysical Research Letters. AGU. 39 (17). Bibcode:2012GeoRL..3917804Z. S2CID 53341455. doi:10.1029/2012GL053140. Pristupljeno 4. 10. 2022. 
  13. ^ Chris Landsea (4. 1. 2000). „Climate Variability table — Tropical Cyclones”. Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory, National Oceanic and Atmospheric Administration. Arhivirano iz originala 2. 10. 2012. g. Pristupljeno 19. 10. 2006. 
  14. ^ Landsea, Christopher. „AOML Climate Variability of Tropical Cyclones paper”. Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory. Arhivirano iz originala 26. 10. 2021. g. Pristupljeno 23. 9. 2010. 
  15. ^ Aiyyer, Anantha; Molinari, John (1. 8. 2008). „MJO and Tropical Cyclogenesis in the Gulf of Mexico and Eastern Pacific: Case Study and Idealized Numerical Modeling”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 65 (8): 2691—2704. Bibcode:2008JAtS...65.2691A. S2CID 17409876. doi:10.1175/2007JAS2348.1 Slobodan pristup. 
  16. ^ Zhao, Chen; Li, Tim (20. 10. 2018). „Basin dependence of the MJO modulating tropical cyclone genesis”. Climate Dynamics. Springer. 52 (9–10): 6081—6096. S2CID 134747858. doi:10.1007/s00382-018-4502-y. Arhivirano iz originala 2. 10. 2022. g. Pristupljeno 5. 10. 2022. 
  17. ^ Camargo, Suzana J.; Emanuel, Kerry A.; Sobel, Adam H. (1. 10. 2007). „Use of a Genesis Potential Index to Diagnose ENSO Effects on Tropical Cyclone Genesis”. Journal of Climate. American Meteorological Society. 20 (19): 4819—4834. Bibcode:2007JCli...20.4819C. S2CID 17340459. doi:10.1175/JCLI4282.1 Slobodan pristup. 
  18. ^ Molinari, John; Lombardo, Kelly; Vollaro, David (1. 4. 2007). „Tropical Cyclogenesis within an Equatorial Rossby Wave Packet”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 64 (4): 1301—1317. Bibcode:2007JAtS...64.1301M. S2CID 12920242. doi:10.1175/JAS3902.1 Slobodan pristup. 
  19. ^ Li, Tim; Fu, Bing (1. 5. 2006). „Tropical Cyclogenesis Associated with Rossby Wave Energy Dispersion of a Preexisting Typhoon. Part I: Satellite Data Analyses”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 63 (5): 1377—1389. Bibcode:2006JAtS...63.1377L. S2CID 15372289. doi:10.1175/JAS3692.1 Slobodan pristup. 
  20. ^ Schreck III, Carl J.; Molinari, John (1. 9. 2011). „Tropical Cyclogenesis Associated with Kelvin Waves and the Madden–Julian Oscillation”. Monthly Weather Review. American Meteorological Society. 139 (9): 2723—2734. Bibcode:2011MWRv..139.2723S. S2CID 16983131. doi:10.1175/MWR-D-10-05060.1 Slobodan pristup. 
  21. ^ Schreck III, Carl J. (1. 10. 2015). „Kelvin Waves and Tropical Cyclogenesis: A Global Survey”. Monthly Weather Review. American Meteorological Society. 143 (10): 3996—4011. Bibcode:2015MWRv..143.3996S. S2CID 118859063. doi:10.1175/MWR-D-15-0111.1 Slobodan pristup. 
  22. ^ a b RA IV Hurricane Committee. Regional Association IV Hurricane Operational Plan 2019 (PDF) (Izveštaj). World Meteorological Organization. Arhivirano (PDF) iz originala 2. 7. 2019. g. Pristupljeno 2. 7. 2019. 
  23. ^ WMO/ESCP Typhoon Committee (13. 3. 2015). Typhoon Committee Operational Manual Meteorological Component 2015 (PDF) (Report No. TCP-23). World Meteorological Organization. str. 40—41. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 10. 2015. g. Pristupljeno 28. 3. 2015. 
  24. ^ WMO/ESCAP Panel on Tropical Cyclones (2. 11. 2018). Tropical Cyclone Operational Plan for the Bay of Bengal and the Arabian Sea 2018 (PDF) (Report No. TCP-21). World Meteorological Organization. str. 11—12. Arhivirano (PDF) iz originala 2. 7. 2019. g. Pristupljeno 2. 7. 2019. 
  25. ^ RA I Tropical Cyclone Committee (9. 11. 2012). Tropical Cyclone Operational Plan for the South-West Indian Ocean: 2012 (PDF) (Report No. TCP-12). World Meteorological Organization. str. 11—14. Arhivirano (PDF) iz originala 29. 3. 2015. g. Pristupljeno 29. 3. 2015. 
  26. ^ a b v g d đ RA V Tropical Cyclone Committee (2023). Tropical Cyclone Operational Plan for the South-East Indian Ocean and the Southern Pacific Ocean 2023 (PDF) (Izveštaj). World Meteorological Organization. Pristupljeno 23. 10. 2023. 
  27. ^ „Normas Da Autoridade Marítima Para As Atividades De Meteorologia Marítima” (PDF) (na jeziku: portugalski). Brazilian Navy. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 6. 2. 2015. g. Pristupljeno 5. 10. 2018. 
  28. ^ Knapp, Kenneth R.; Knaff, John A.; Sampson, Charles R.; Riggio, Gustavo M.; Schnapp, Adam D. (1. 8. 2013). „A Pressure-Based Analysis of the Historical Western North Pacific Tropical Cyclone Intensity Record”. Monthly Weather Review. American Meteorological Society. 141 (8): 2611—2631. Bibcode:2013MWRv..141.2611K. S2CID 19031120. doi:10.1175/MWR-D-12-00323.1 Slobodan pristup. 
  29. ^ „What is a Tropical Cyclone?”. Bureau of Meteorology. Arhivirano iz originala 3. 10. 2022. g. Pristupljeno 7. 10. 2022. 
  30. ^ „Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale”. National Hurricane Center. Arhivirano iz originala 20. 6. 2020. g. Pristupljeno 7. 10. 2022. 
  31. ^ Dunnavan, G.M.; Diercks, J.W. (1980). „An Analysis of Super Typhoon Tip (October 1979)”. Monthly Weather Review. 108 (11): 1915—1923. Bibcode:1980MWRv..108.1915D. doi:10.1175/1520-0493(1980)108<1915:AAOSTT>2.0.CO;2 Slobodan pristup. 
  32. ^ Pasch, Richard (23. 10. 2015). „Hurricane Patricia Discussion Number 14”. National Hurricane Center. Arhivirano iz originala 25. 10. 2015. g. Pristupljeno 23. 10. 2015. „Data from three center fixes by the Hurricane Hunters indicate that the intensity, based on a blend of 700 mb-flight level and SFMR-observed surface winds, is near 175 kt. This makes Patricia the strongest hurricane on record in the National Hurricane Center's area of responsibility (AOR) which includes the Atlantic and the eastern North Pacific basins.” 
  33. ^ Tory, K. J.; Dare, R. A. (15. 10. 2015). „Sea Surface Temperature Thresholds for Tropical Cyclone Formation”. Journal of Climate. American Meteorological Society. 28 (20): 8171. Bibcode:2015JCli...28.8171T. doi:10.1175/JCLI-D-14-00637.1 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 28. 4. 2021. g. Pristupljeno 28. 4. 2021. 
  34. ^ Lavender, Sally; Hoeke, Ron; Abbs, Deborah (9. 3. 2018). „The influence of sea surface temperature on the intensity and associated storm surge of tropical cyclone Yasi: a sensitivity study”. Natural Hazards and Earth System Sciences. Copernicus Publications. 18 (3): 795—805. Bibcode:2018NHESS..18..795L. doi:10.5194/nhess-18-795-2018 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 28. 4. 2021. g. Pristupljeno 28. 4. 2021. 
  35. ^ Xu, Jing; Wang, Yuqing (1. 4. 2018). „Dependence of Tropical Cyclone Intensification Rate on Sea SurfaceTemperature, Storm Intensity, and Size in the Western North Pacific”. Weather and Forecasting. American Meteorological Society. 33 (2): 523—527. Bibcode:2018WtFor..33..523X. doi:10.1175/WAF-D-17-0095.1 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 28. 4. 2021. g. Pristupljeno 28. 4. 2021. 
  36. ^ Brown, Daniel (20. 4. 2017). „Tropical Cyclone Intensity Forecasting: Still a Challenging Proposition” (PDF). National Hurricane Center. str. 7. Arhivirano (PDF) iz originala 27. 4. 2021. g. Pristupljeno 27. 4. 2021. 
  37. ^ a b Chih, Cheng-Hsiang; Wu, Chun-Chieh (1. 2. 2020). „Exploratory Analysis of Upper-Ocean Heat Content and Sea Surface Temperature Underlying Tropical Cyclone Rapid Intensification in the Western North Pacific”. Journal of Climate. 33 (3): 1031—1033. Bibcode:2020JCli...33.1031C. S2CID 210249119. doi:10.1175/JCLI-D-19-0305.1. Arhivirano iz originala 27. 4. 2021. g. Pristupljeno 27. 4. 2021. 
  38. ^ Lin, I.; Goni, Gustavo; Knaff, John; Forbes, Cristina; Ali, M. (31. 5. 2012). „Ocean heat content for tropical cyclone intensity forecasting and its impact on storm surge” (PDF). Journal of the International Society for the Prevention and Mitigation of Natural Hazards. Springer Science+Business Media. 66 (3): 3—4. ISSN 0921-030X. S2CID 9130662. doi:10.1007/s11069-012-0214-5. Arhivirano (PDF) iz originala 27. 4. 2021. g. Pristupljeno 27. 4. 2021. 
  39. ^ Hu, Jianyu; Wang, Xiao Hua (septembar 2016). „Progress on upwelling studies in the China seas”. Reviews of Geophysics. AGU. 54 (3): 653—673. Bibcode:2016RvGeo..54..653H. S2CID 132158526. doi:10.1002/2015RG000505 Slobodan pristup. 
  40. ^ a b D'Asaro, Eric A.; Black, Peter G. (2006). „J8.4 Turbulence in the Ocean Boundary Layer Below Hurricane Dennis” (PDF). University of Washington. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 03. 2012. g. Pristupljeno 22. 2. 2008. 
  41. ^ Fedorov, Alexey V.; Brierley, Christopher M.; Emanuel, Kerry (februar 2010). „Tropical cyclones and permanent El Niño in the early Pliocene epoch”. Nature (na jeziku: engleski). 463 (7284): 1066—1070. Bibcode:2010Natur.463.1066F. ISSN 0028-0836. PMID 20182509. S2CID 4330367. doi:10.1038/nature08831. hdl:1721.1/63099 Slobodan pristup. 
  42. ^ Zhang, Fuqing; Tao, Dandan (1. 3. 2013). „Effects of Vertical Wind Shear on the Predictability of Tropical Cyclones”. Journal of the Atmospheric Sciences. 70 (3): 975—983. doi:10.1175/JAS-D-12-0133.1 Slobodan pristup. 
  43. ^ Stovern, Diana; Ritchie, Elizabeth. „Modeling the Effect of Vertical Wind Shear on Tropical Cyclone Size and Structure” (PDF). American Meteorological Society. str. 1—2. Arhivirano (PDF) iz originala 18. 6. 2021. g. Pristupljeno 28. 4. 2021. 
  44. ^ Wingo, Matthew; Cecil, Daniel (1. 3. 2010). „Effects of Vertical Wind Shear on Tropical Cyclone Precipitation”. Monthly Weather Review. American Meteorological Society. 138 (3): 645—662. Bibcode:2010MWRv..138..645W. S2CID 73622535. doi:10.1175/2009MWR2921.1 Slobodan pristup. 
  45. ^ Liang, Xiuji; Li, Qingqing (1. 3. 2021). „Revisiting the response of western North Pacific tropical cyclone intensity change to vertical wind shear in different directions”. Atmospheric and Oceanic Science Letters. 14 (3): 100041. Bibcode:2021AOSL...1400041L. doi:10.1016/j.aosl.2021.100041 Slobodan pristup. 
  46. ^ Shi, Donglei; Ge, Xuyang; Peng, Melinda (septembar 2019). „Latitudinal dependence of the dry air effect on tropical cyclone development”. Dynamics of Atmospheres and Oceans. 87: 101102. Bibcode:2019DyAtO..8701102S. S2CID 202123299. doi:10.1016/j.dynatmoce.2019.101102. Pristupljeno 14. 5. 2022. 
  47. ^ Wang, Shuai; Toumi, Ralf (1. 6. 2019). „Impact of Dry Midlevel Air on the Tropical Cyclone Outer Circulation”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 76 (6): 1809—1826. Bibcode:2019JAtS...76.1809W. S2CID 145965553. doi:10.1175/JAS-D-18-0302.1 Slobodan pristup. hdl:10044/1/70065 Slobodan pristup. 
  48. ^ Alland, Joshua J.; Tang, Brian H.; Corbosiero, Kristen L.; Bryan, George H. (24. 2. 2021). „Combined Effects of Midlevel Dry Air and Vertical Wind Shear on Tropical Cyclone Development. Part II: Radial Ventilation”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 78 (3): 783—796. Bibcode:2021JAtS...78..783A. doi:10.1175/JAS-D-20-0055.1. Arhivirano iz originala 14. 5. 2022. g. Pristupljeno 14. 5. 2022. 
  49. ^ Rappin, Eric D.; Morgan, Michael C.; Tripoli, Gregory J. (1. 2. 2011). „The Impact of Outflow Environment on Tropical Cyclone Intensification and Structure”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 68 (2): 177—194. Bibcode:2011JAtS...68..177R. S2CID 123508815. doi:10.1175/2009JAS2970.1 Slobodan pristup. 
  50. ^ Shi, Donglei; Chen, Guanghua (10. 12. 2021). „The Implication of Outflow Structure for the Rapid Intensification of Tropical Cyclones under Vertical Wind Shear”. Monthly Weather Review. American Meteorological Society. 149 (12): 4107—4127. Bibcode:2021MWRv..149.4107S. doi:10.1175/MWR-D-21-0141.1. Arhivirano iz originala 14. 5. 2022. g. Pristupljeno 15. 5. 2022. 
  51. ^ Ryglicki, David R.; Doyle, James D.; Hodyss, Daniel; Cossuth, Joshua H.; Jin, Yi; Viner, Kevin C.; Schmidt, Jerome M. (1. 8. 2019). „The Unexpected Rapid Intensification of Tropical Cyclones in Moderate Vertical Wind Shear. Part III: Outflow–Environment Interaction”. Monthly Weather Review. American Meteorological Society. 147 (8): 2919—2940. Bibcode:2019MWRv..147.2919R. S2CID 197485216. doi:10.1175/MWR-D-18-0370.1 Slobodan pristup. 
  52. ^ Dai, Yi; Majumdar, Sharanya J.; Nolan, David S. (1. 7. 2019). „The Outflow–Rainband Relationship Induced by Environmental Flow around Tropical Cyclones”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 76 (7): 1845—1863. Bibcode:2019JAtS...76.1845D. S2CID 146062929. doi:10.1175/JAS-D-18-0208.1 Slobodan pristup. 
  53. ^ Ryglicki, David R.; Cossuth, Joshua H.; Hodyss, Daniel; Doyle, James D. (1. 11. 2018). „The Unexpected Rapid Intensification of Tropical Cyclones in Moderate Vertical Wind Shear. Part I: Overview and Observations”. Monthly Weather Review. 146 (11): 3773—3800. doi:10.1175/MWR-D-18-0020.1 Slobodan pristup. 
  54. ^ Rios-Berrios, Rosimar; Finocchio, Peter M.; Alland, Joshua J.; Chen, Xiaomin; Fischer, Michael S.; Stevenson, Stephanie N.; Tao, Dandan (27. 10. 2023). „A Review of the Interactions between Tropical Cyclones and Environmental Vertical Wind Shear”. Journal of the Atmospheric Sciences. doi:10.1175/JAS-D-23-0022.1. 
  55. ^ Carrasco, Cristina; Landsea, Christopher; Lin, Yuh-Lang (1. 6. 2014). „The Influence of Tropical Cyclone Size on Its Intensification”. Weather and Forecasting. American Meteorological Society. 29 (3): 582—590. Bibcode:2014WtFor..29..582C. S2CID 18429068. doi:10.1175/WAF-D-13-00092.1 Slobodan pristup. 
  56. ^ Lander, Mark; Holland, Greg J. (oktobar 1993). „On the interaction of tropical-cyclone-scale vortices. I: Observations”. Quarterly Journal of the Royal Meteorological Society. Royal Meteorological Society. 119 (514): 1347—1361. Bibcode:1993QJRMS.119.1347L. doi:10.1002/qj.49711951406. 
  57. ^ Andersen, Theresa K.; Shepherd, J. Marshall (21. 3. 2013). „A global spatiotemporal analysis of inland tropical cyclone maintenance or intensification”. International Journal of Climatology. Royal Meteorological Society. 34 (2): 391—402. S2CID 129080562. doi:10.1002/joc.3693. Pristupljeno 7. 10. 2022. 
  58. ^ Andersen, Theresa; Sheperd, Marshall (17. 2. 2017). „Inland Tropical Cyclones and the "Brown Ocean" Concept”. Hurricanes and Climate Change. Springer. str. 117—134. ISBN 978-3-319-47592-9. doi:10.1007/978-3-319-47594-3_5. Arhivirano iz originala 15. 5. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2022. 
  59. ^ Houze, Robert A. Jr. (6. 1. 2012). „Orographic effects on precipitating clouds”. Reviews of Geophysics. AGU. 50 (1). Bibcode:2012RvGeo..50.1001H. S2CID 46645620. doi:10.1029/2011RG000365 Slobodan pristup. 
  60. ^ Ito, Kosuke; Ichikawa, Hana (31. 8. 2020). „Warm ocean accelerating tropical cyclone Hagibis (2019) through interaction with a mid-latitude westerly jet”. Scientific Online Letters on the Atmosphere. Meteorological Society of Japan. 17A: 1—6. S2CID 224874804. doi:10.2151/sola.17A-001 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 7. 10. 2022. g. Pristupljeno 7. 10. 2022. 
  61. ^ Do, Gunwoo; Kim, Hyeong-Seog (18. 8. 2021). „Effect of Mid-Latitude Jet Stream on the Intensity of Tropical Cyclones Affecting Korea: Observational Analysis and Implication from the Numerical Model Experiments of Typhoon Chaba (2016)”. Atmosphere. MDPI. 12 (8): 1061. Bibcode:2021Atmos..12.1061D. doi:10.3390/atmos12081061 Slobodan pristup. 
  62. ^ „Glossary of NHC Terms”. United States National Oceanic and Atmospheric Administration's National Hurricane Center. Arhivirano iz originala 12. 9. 2019. g. Pristupljeno 2. 6. 2019. 
  63. ^ Oropeza, Fernando; Raga, Graciela B. (januar 2015). „Rapid deepening of tropical cyclones in the northeastern Tropical Pacific: The relationship with oceanic eddies”. Atmósfera. 28 (1): 27—42. Bibcode:2015Atmo...28...27O. doi:10.1016/S0187-6236(15)72157-0 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 15. 5. 2022. g. Pristupljeno 15. 5. 2022. 
  64. ^ Diana Engle. „Hurricane Structure and Energetics”. Data Discovery Hurricane Science Center. Arhivirano iz originala 27. 5. 2008. g. Pristupljeno 26. 10. 2008. 
  65. ^ Brad Reinhart; Daniel Brown (21. 10. 2020). „Hurricane Epsilon Discussion Number 12”. nhc.noaa.gov. Miami, Florida: National Hurricane Center. Arhivirano iz originala 21. 3. 2021. g. Pristupljeno 4. 2. 2021. 
  66. ^ Cappucci, Matthew (21. 10. 2020). „Epsilon shatters records as it rapidly intensifies into major hurricane near Bermuda”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 10. 12. 2020. g. Pristupljeno 4. 2. 2021. 
  67. ^ Lam, Linda (4. 9. 2019). „Why the Eastern Caribbean Sea Can Be a 'Hurricane Graveyard'”. The Weather Channel. TWC Product and Technology. Arhivirano iz originala 4. 7. 2021. g. Pristupljeno 6. 4. 2021. 
  68. ^ Sadler, James C.; Kilonsky, Bernard J. (maj 1977). The Regeneration of South China Sea Tropical Cyclones in the Bay of Bengal (PDF) (Izveštaj). Monterey, California: Naval Environmental Prediction Research Facility. Arhivirano (PDF) iz originala 22. 6. 2021. g. Pristupljeno 6. 4. 2021 — preko Defense Technical Information Center. 
  69. ^ Chang, Chih-Pei (2004). East Asian Monsoon. World Scientific. ISBN 978-981-238-769-1. OCLC 61353183. Arhivirano iz originala 14. 8. 2021. g. Pristupljeno 22. 11. 2020. 
  70. ^ United States Naval Research Laboratory (23. 9. 1999). „Tropical Cyclone Intensity Terminology”. Tropical Cyclone Forecasters' Reference Guide. Arhivirano iz originala 12. 7. 2012. g. Pristupljeno 30. 11. 2006. 
  71. ^ a b v g „Anatomy and Life Cycle of a Storm: What Is the Life Cycle of a Hurricane and How Do They Move?”. United States Hurricane Research Division. 2020. Arhivirano iz originala 17. 2. 2021. g. Pristupljeno 17. 2. 2021. 
  72. ^ a b v „Attempts to Stop a Hurricane in its Track: What Else has been Considered to Stop a Hurricane?”. United States Hurricane Research Division. 2020. Arhivirano iz originala 17. 2. 2021. g. Pristupljeno 17. 2. 2021. 
  73. ^ Knaff, John; Longmore, Scott; DeMaria, Robert; Molenar, Debra (1. 2. 2015). „Improved Tropical-Cyclone Flight-Level Wind Estimates Using RoutineInfrared Satellite Reconnaissance”. Journal of Applied Meteorology and Climatology. American Meteorological Society. 54 (2): 464. Bibcode:2015JApMC..54..463K. S2CID 17309033. doi:10.1175/JAMC-D-14-0112.1 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 24. 4. 2021. g. Pristupljeno 23. 4. 2021. 
  74. ^ Knaff, John; Reed, Kevin; Chavas, Daniel (8. 11. 2017). „Physical understanding of the tropical cyclone wind-pressure relationship”. Nature Communications. 8 (1360): 1360. Bibcode:2017NatCo...8.1360C. PMC 5678138 Slobodan pristup. PMID 29118342. doi:10.1038/s41467-017-01546-9. 
  75. ^ a b Kueh, Mien-Tze (16. 5. 2012). „Multiformity of the tropical cyclone wind–pressure relationship in the western North Pacific: discrepancies among four best-track archives”. Environmental Research Letters. IOP Publishing. 7 (2): 2—6. Bibcode:2012ERL.....7b4015K. doi:10.1088/1748-9326/7/2/024015 Slobodan pristup. 
  76. ^ Meissner, Thomas; Ricciardulli, L.; Wentz, F.; Sampson, C. (18. 4. 2018). „Intensity and Size of Strong Tropical Cyclones in 2017 from NASA's SMAP L-Band Radiometer”. American Meteorological Society. Arhivirano iz originala 21. 4. 2021. g. Pristupljeno 21. 4. 2021. 
  77. ^ DeMaria, Mark; Knaff, John; Zehr, Raymond (2013). Satellite-based Applications on Climate Change (PDF). Springer. str. 152—154. Arhivirano (PDF) iz originala 22. 4. 2021. g. Pristupljeno 21. 4. 2021. 
  78. ^ Olander, Timothy; Veldan, Christopher (1. 8. 2019). „The Advanced Dvorak Technique (ADT) for Estimating Tropical Cyclone Intensity: Update and New Capabilities”. American Meteorological Society. 34 (4): 905—907. Bibcode:2019WtFor..34..905O. doi:10.1175/WAF-D-19-0007.1 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 21. 4. 2021. g. Pristupljeno 21. 4. 2021. 
  79. ^ Velden, Christopher; Herndon, Derrick (21. 7. 2020). „A Consensus Approach for Estimating Tropical Cyclone Intensity from Meteorological Satellites: SATCON”. American Meteorological Society. 35 (4): 1645—1650. Bibcode:2020WtFor..35.1645V. doi:10.1175/WAF-D-20-0015.1 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 21. 4. 2021. g. Pristupljeno 21. 4. 2021. 
  80. ^ Chen, Buo-Fu; Chen, Boyo; Lin, Hsuan-Tien; Elsberry, Russell (april 2019). „Estimating tropical cyclone intensity by satellite imagery utilizing convolutional neural networks”. American Meteorological Society. 34 (2): 448. Bibcode:2019WtFor..34..447C. doi:10.1175/WAF-D-18-0136.1 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 21. 4. 2021. g. Pristupljeno 21. 4. 2021. 
  81. ^ Symonds, Steve (17. 11. 2003). „Highs and Lows”. Wild Weather. Australian Broadcasting Corporation. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 23. 3. 2007. 
  82. ^ Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory; Hurricane Research Division. „Frequently Asked Questions: What is an extra-tropical cyclone?”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 23. 3. 2007. 
  83. ^ National Hurricane Center (2005). „Glossary of NHC/TPC Terms”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 29. 11. 2006. 
  84. ^ Marine Meteorology Division. „Cirrus Cloud Detection” (PDF). Satellite Product Tutorials. Monterey, CA: United States Naval Research Laboratory. str. 1. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 04. 2019. g. Pristupljeno 4. 6. 2013. 
  85. ^ a b Hurricanes: Science and Society: Primary Circulation
  86. ^ a b Frank, W. M. (1977). „The structure and energetics of the tropical cyclone I. Storm structure”. Monthly Weather Review. 105 (9): 1119—1135. Bibcode:1977MWRv..105.1119F. doi:10.1175/1520-0493(1977)105<1119:TSAEOT>2.0.CO;2. 
  87. ^ a b National Weather Service (19. 10. 2005). „Tropical Cyclone Structure”. JetStream — An Online School for Weather. National Oceanic & Atmospheric Administration. Arhivirano iz originala 07. 12. 2013. g. Pristupljeno 7. 5. 2009. 
  88. ^ Pasch, Richard J.; Blake, Eric S.; Cobb, Hugh D. III; Roberts, David P. (28. 9. 2006). „Tropical Cyclone Report: Hurricane Wilma: 15–25 October 2005” (PDF). National Hurricane Center. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2015. g. Pristupljeno 14. 12. 2006. 
  89. ^ Annamalai, H.; Slingo, J. M.; Sperber, K. R.; Hodges, K. (1999). „The Mean Evolution and Variability of the Asian Summer Monsoon: Comparison of ECMWF and NCEP–NCAR Reanalyses”. Monthly Weather Review. 127 (6): 1157. doi:10.1175/1520-0493(1999)127<1157:TMEAVO>2.0.CO;2. 
  90. ^ Annamalai, H.; Slingo, J. M.; Sperber, K. R.; Hodges, K. (1999). „The Mean Evolution and Variability of the Asian Summer Monsoon: Comparison of ECMWF and NCEP–NCAR Reanalyses”. Monthly Weather Review. 127 (6): 1157—1186. Bibcode:1999MWRv..127.1157A. doi:10.1175/1520-0493(1999)127<1157:TMEAVO>2.0.CO;2. 
  91. ^ American Meteorological Society. „AMS Glossary: C”. Glossary of Meteorology. Allen Press. Pristupljeno 14. 12. 2006. 
  92. ^ Atlantic Oceanographic and Hurricane Research Division. „Frequently Asked Questions: What are "concentric eyewall cycles" (or "eyewall replacement cycles") and why do they cause a hurricane's maximum winds to weaken?”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 14. 12. 2006. 
  93. ^ a b „Q: What is the average size of a tropical cyclone?”. Joint Typhoon Warning Center. 2009. Arhivirano iz originala 01. 09. 2013. g. Pristupljeno 7. 5. 2009. 
  94. ^ „Global Guide to Tropical Cyclone Forecasting: chapter 2: Tropical Cyclone Structure”. Bureau of Meteorology. 7. 5. 2009. Arhivirano iz originala 01. 06. 2011. g. Pristupljeno 6. 5. 2009. 
  95. ^ a b Chavas, D. R.; Emanuel, K. A. (2010). „A QuikSCAT climatology of tropical cyclone size”. Geophysical Research Letters. 37 (18): n/a. Bibcode:2010GeoRL..3718816C. doi:10.1029/2010GL044558. 
  96. ^ Annamalai, H.; Slingo, J. M.; Sperber, K. R.; Hodges, K. (1999). „The Mean Evolution and Variability of the Asian Summer Monsoon: Comparison of ECMWF and NCEP–NCAR Reanalyses”. Monthly Weather Review. 127 (6): 1157. doi:10.1175/1520-0493(1999)127<1157:TMEAVO>2.0.CO;2. 
  97. ^ Merrill, Robert T. (1984). „A comparison of Large and Small Tropical cyclones”. Monthly Weather Review. American Meteorological Society. 112 (7): 1408. doi:10.1175/1520-0493(1984)112<1408:ACOLAS>2.0.CO;2. 
  98. ^ Irish, J. L.; Resio, D. T.; Ratcliff, J. J. (2008). „The Influence of Storm Size on Hurricane Surge”. Journal of Physical Oceanography. 38 (9): 2003. doi:10.1175/2008JPO3727.1. 
  99. ^ Waco, D. E. (1970). „Temperatures and Turbulence at Tropopause Levels over Hurricane Beulah (1967)”. Monthly Weather Review. 98 (10): 749. doi:10.1175/1520-0493(1970)098<0749:TATATL>2.3.CO;2. 
  100. ^ Emanuel, Kerry (8. 2. 2006). „Anthropogenic Effects on Tropical Cyclone Activity.”. Massachusetts Institute of Technology. Pristupljeno 7. 5. 2009. 
  101. ^ a b Emanuel, K. A. (1986). „An Air-Sea Interaction Theory for Tropical Cyclones. Part I: Steady-State Maintenance”. Journal of the Atmospheric Sciences. 43 (6): 585. doi:10.1175/1520-0469(1986)043<0585:AASITF>2.0.CO;2. 
  102. ^ a b „NOAA FAQ: How much energy does a hurricane release?”. National Oceanic & Atmospheric Administration. 2001. Pristupljeno 30. 6. 2009. 
  103. ^ „Hurricanes: Keeping an eye on weather's biggest bullies.”. University Corporation for Atmospheric Research. 31. 3. 2006. Arhivirano iz originala 25. 04. 2009. g. Pristupljeno 7. 5. 2009. 
  104. ^ Barnes, Gary. „Hurricanes and the equator”. University of Hawaii. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  105. ^ Bister, M.; Emanuel, K. A. (1998). „Dissipative heating and hurricane intensity”. Meteorology and Atmospheric Physics. 65 (3–4): 233. doi:10.1007/BF01030791. 
  106. ^ Emanuel, K. (2000). „A Statistical Analysis of Tropical Cyclone Intensity”. Monthly Weather Review. 128 (4): 1139. doi:10.1175/1520-0493(2000)128<1139:ASAOTC>2.0.CO;2. 
  107. ^ Knutson, T. R.; McBride, J. L.; Chan, J.; Emanuel, K.; Holland, G.; Landsea, C.; Held, I.; Kossin, J. P.; Srivastava, A. K.; Sugi, M. (2010). „Tropical cyclones and climate change”. Nature Geoscience. 3 (3): 157. doi:10.1038/ngeo779. 
  108. ^ a b Bister, M. (2002). „Low frequency variability of tropical cyclone potential intensity 1. Interannual to interdecadal variability”. Journal of Geophysical Research. 107. doi:10.1029/2001JD000776. 
  109. ^ Powell, M. D.; Vickery, P. J.; Reinhold, T. A. (2003). „Reduced drag coefficient for high wind speeds in tropical cyclones”. Nature. 422 (6929): 279. Bibcode:2003Natur.422..279P. PMID 12646913. doi:10.1038/nature01481. 
  110. ^ Bell, M. M.; Montgomery, M. T.; Emanuel, K. A. (2012). „Air–Sea Enthalpy and Momentum Exchange at Major Hurricane Wind Speeds Observed during CBLAST”. Journal of the Atmospheric Sciences. 69 (11): 3197. Bibcode:2012JAtS...69.3197B. doi:10.1175/JAS-D-11-0276.1. 
  111. ^ Emanuel, K.; Sobel, A. (2013). „Response of tropical sea surface temperature, precipitation, and tropical cyclone-related variables to changes in global and local forcing”. Journal of Advances in Modeling Earth Systems. 5 (2): 447. doi:10.1002/jame.20032. 
  112. ^ Woolnough, S. J.; Slingo, J. M.; Hoskins, B. J. (2000). „The Relationship between Convection and Sea Surface Temperature on Intraseasonal Timescales”. Journal of Climate. 13 (12): 2086. doi:10.1175/1520-0442(2000)013<2086:TRBCAS>2.0.CO;2. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hurricane Glossary of Terms
  • List of World's Deadliest Tropical Cyclones
  • CDC - NIOSH Storm/Flood and Hurricane/Typhoon Response
  • U.S. Billion-dollar Weather and Climate Events
  • Florent Beucher, Manuel de météorologie tropicale : des alizés au cyclone (2 tomes), Météo-France, coll. « Cours et Manuel, 897 pp. »,‎ 25 mai 2010 (ISBN 978-2-11-099391-5 présentation en ligne, lire en ligne [PDF]). стр. 476 et 420
  • Les cyclones sèment la tempête chez les scientifiques, article du Courrier International (pages 48–49, édition du 12 au 18 janvier 2006) : débat sur le réchauffement climatique et ses conséquences sur une possible augmentation du nombre de cyclones.
  • Le résultat de recherches publié dans le magazine scientifique Nature du 4 août 2005, par Kerry Emanuel (« Aggravation de l'effet destructeur des cyclones tropicaux sur les 30 dernières années »).
  • Henry Piddington, The Horn-book for the Law of Storms for the Indian and China Seas, 1844
  • Henry Piddington, The Sailor's Horn-book for the Law of Storms, London, Smith, Elder and Co., 1848, 360 p.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Uragan na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ураган&oldid=27737831”