Фазан

Fazan
Odrasli mužjak (fazan, petao)
Odrasla ženka (fazanka, koka) Oglašavanje
Status ugroženosti
Najmanje ugrožen  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Galliformes
Porodica:	Phasianidae
Rod:	Phasianus
Vrsta:	P. colchicus
Binomno ime
Phasianus colchicus Linnaeus, 1758
Areal fazana, autohton (siva), prenet (crvena)
Prostor gde su različite podvrste i grupe podvrsta fazana autohtone

Fazan ili obični fazan (lat. Phasianus colchicus), široko je rasprostranjena vrsta ptice iz reda koka (Galliformes). Fazan potiče iz srednje Azije, ali je još u vreme antičkog Rima prenet u Evropu. Ime roda potiče od latinske reči phasianus — „fazan”. Ime vrste colchicus je latinski naziv za Colchis (današnju Gruziju), zemlju na Crnom moru u kojoj su fazani postali poznati Evropljanima. Ova vrsta se odvojila od roda Gallus kome domaće kokoške pripadaju pre oko 20 miliona godina. Ova ptica naseljava pretežno šumarke, livade, predele oko rečne obale, polja i njive na kojima se hrani.

Osobine

Fazan je velika ptica. Običan fazan dugačak je 90 cm, od čega polovina otpada na rep. Raspon krila je do 60 cm. Boja perja na glavi i vratu je zelena, sa kovnim prelivima. Prsa kao i trbuh su mu zatvoreno crvene boje, sa poprečnim smeđe-crvenim prugama. Težina mu je oko 1 kg. Kod fazana se pojavljuje albinizam (bela boja). Mužjak je veći, ponekad i duplo veći od ženke. Njegovo jarko obojeno perje je pretežno braon boje, dok je glava zeleno-plave boje. Oko očiju se nalaze pera crvene boje, a oko vrata se, kod nekih podvrsta, nalazi prsten bele boje. Ženka, zvana koka nema tako živopisan izgled. Ima manji rep i jednostavniju boju, a i manja je od mužjaka. Perje joj je sivožućkaste boje, sa belosivim šarama. Dešavaju se slučajevi da fazanka ima boju perja sličnu mužjakovom. Takve fazanke su jalove, ili imaju povredu ili poremećaj jajnika, ili su pak preterano stare, zbog čega ih treba odstreliti. Međutim većina fazana se uzgaja u fazanerijama, a uoči sezone lova se puštaju. Fazani lete na kratkim distancama, ali mogu i da brzo trče po zemlji.

Rasprostranjenost

Vrsta u Evropi širi svoj areal gnežđenja u najvećoj meri veštačkim uzgojem. Stigla je do središta Finske (puštanjem u prirodu). U južnoj Evropi izostaje na gnežđenju.

U Srbiji je redovna gnezdarica, odnosno stanarica. Rasprostranjenost i brojnost u Srbiji takođe zavise od veštačkog uzgoja, odnosno puštanja u prirodu i lovnog odstrela. Najčešće se sreće u Vojvodini, na ravničarskim kultivisanim stepama i vlažnim livadama.

Prirodni neprijatelji

Prirodni neprijatelji fazana su lisica, mačke, jastreb, za mlade još i lasica, soko i tvor. Svrake, pacovi, ježevi i divlje svinje pljačkaju gnezda. U toku leta, polja u kojima fazan boravi, pružaju dovoljnu kamuflažu, dok u zimskom periodu ostaje na nemilost svojih brojnih neprijatelja. Smanjenjem životnog prostora fazana, njihov broj se u našim krajevima drastično smanjuje, zbog čega se provodi sistematsko naseljavanje ovih ptica.

Razmnožavanje

Već u rano proleće petlovi okupljaju oko sebe koke. Dolazi vreme parenja. Tada se petlovima crveni koža oko očiju, kraste naročito pocrvene, a sa strane dobijaju uzdignuta perja u vidu ušiju. Za vreme parenja, fazan ima naročiti zov i izvodi „svadbenu igru” skačući i udarajući krilima o zemlju. Za vreme parenja koka na zemlji iskopa plitko primitivno gnezdo, u koje snese 10 do 18 jaja, na kojima leži oko 24 dana. Parenje počinje krajem marta i nošenje jaja u aprilu. S obzirom na to da fazanke često prave gnezdo na detelištima ili livadama, gnezdo često strada tokom kosidbe ili se ogoli tako da štetočine unište jaja. Ako joj strada nasad, fazanka sredinom leta ponovo nosi jaja, samo za polovinu manje nego normalno. Dešavaju se slučajevi da nosi po treći put. Mlade fazanke ponekad snesu jaja u gnezdu jarebice, pa fazančiće izleže jarebica i vodi ih. Mužjak se uopšte ne brine za podmladak. Čitavu brigu prepušta majci.

Taksonomija i sistematika

Hibridni mužjak u Evropi, srednji između mongolskog prstena i fenotipa kavkaske grupe

Ovu vrstu je prvi naučno opisao Karl Line u svom znamenitom 10. izdanju Systema Naturae iz 1758. godine pod sadašnjim naučnim imenom. Obični fazan se dovoljno razlikuje od bilo koje druge vrste poznate Lineu da bi lakonski [Phasianus] rufus, capîte caeruleo – „crveni fazan sa plavom glavom“ – poslužio kao sasvim dovoljan opis. Štaviše, o ptici se opširno raspravljalo pre nego što je Line uspostavio binomnu nomenklaturu. Njegovi izvori su Ornitologija Ulisa Aldrovandija, Učelijera Đovanija Pjetra Oline, Synopsis methodica Avium & Piscium Džona Reja i Prirodna istorija ptica Eleazara Albina. To je u suštini najveći deo udžbenika ornitologije njegovog vremena, i vrsta je jednostavno nazvana „fazan” na odgovarajućim jezicima knjige. Dok je kod drugih vrsta, kao što je istočna livadska ševa (Sturnella magna), Line smatrao da je opravdano citirati detalje perja iz svojih izvora, u slučaju običnog fazana jednostavno se pozivao na razlog slave ptice: principum mensis dicatur. Tipski lokalitet je dat jednostavno kao „Afrika, Azija“.

Prilagođavanje

Fazan se brzo prilagođava uslovima terena na kome živi. On je šumska ptica, ali se zadržava i na poljima i u šumarcima, voćnjacima i ritovima. Za vreme dok su usevi neobrani odrasli fazani i njihov podmladak nalaze se u poljima. Kada se usevi skinu, fazan se povlači na pokrivene terene. Naročito voli ravničarske i prigorske mlade šume, branjevine. Isto tako rado se zadržava na tršćacima bara, jezera i reka. Većinu vremena provodi na zemlji. Noću je na drvetu ili u trsci, na nekoj džombi. Vid i sluh su mu neverovatno oštri. Zna da iskoristi i najmanji zaklon, tako da postaje skoro nevidljiv. Ako je teren bez vegetacije, na pogodno mesto legne i nepomičan je, čeka da onaj koji mu se približava udalji. Gonjen pred lovcima i psima, pešači sve do kraja šume ili naseda, pa se tek tada diže, obično neposredno ispred gonioca. Mužjak se zove petao, a ženka koka. Kada mužjak poleće obično kokodače. Let fazana, i pored kratkih krila je brz i oštar. Glas fazana obično se čuje ujutru i pred veče. Iako ima odlično čulo vida i sluha, kao instinkt samoodržavanja, ipak spada među „gluve” životinje. Hrana fazana je vrlo različita, kao i kod ostalih koka.

Ishrana

Ishrana fazana se uglavnom sastoji od biljaka pa su na spisku vrhovi žitarice, potom deteline, pupoljci, bobice, često seme. Međutim, nije isključena i ishrana insektima, crvima, žabama, poljskim miševima, puževima i insektima sličnim gore navedenim. Uz hranu, ove životinje, uzimaju i sitne kamenčiće koji im u stomaku služe za varenje hrane, odnosno mlevenje. Prvih šest nedelja hrani se uglavnom insektima, zatim jede larve, pužiće, žabe, guštere, mravlja jaja. Pored toga, jede u manjim količinama zelenu hranu i seme. Hoće veoma često da lovi zmije, zbog čega je popularan kod naroda.

Lov na fazane

Fazan se lovi psima ptičarima i ređe šunjkavcima. Može se loviti prigonom, pogonom i kružnim lovom. Prema Zakonu o lovstvu za odstrel fazana koriste se puške sačmarice. Za odstrel fazana dopušteni prečnik sačme iznosi 3—3,5 mm. Najveća dopuštena daljina gađanja iznosi 40 m.

Ugroženost

Populacija fazana se smanjuje uglavnom zbog gubitka staništa i prekomernog lova. Smatra se da je oko 80 odsto fazana, koji se ulove staro samo nekoliko meseci, tako da nema svoje potomstvo. Nepovoljni vremenski uslovi, intenzivno gajenje kultura i korišćenje pesticida su, takođe uzroci smanjivanja njihove populacije. U brojnim zemljama je iz tog razloga veoma razvijen sistem veštačkog uzgoja fazana i potom njihovo puštanje u lovište kao odraslih ptica.

Galerija

• 
  Mužjak fazana u Poljskoj
• 
  Ženka fazana u Engleskoj
• 
  Skelet fazana
• 
  Jaje
• 
  Ženka s mladuncima
• 
  Ženka fazana snimljena u okolini Apatina

Literatura

• Albin, Eleazar (1731). A natural history of the birds. London: William Innys. 
• Aldrovandi, Ulisse (Ulyssis Aldrovandus) (1600). Ornithologia. vol. 2: Tomus alter. Arhivirano iz originala 18. 12. 2012. g. 
• BBC Four (11. 6. 2005). „Open Country”. Pristupljeno 21. 2. 2008. 
• Cross, Nigel (2006). „Some foods introduced by the Romans to Britain”. Pristupljeno 21. 2. 2008. 
• hg (17. 8. 2007). „Common Pheasant and Relatives”. Pristupljeno 21. 2. 2008. 
• Henninger, W.F. (1906). „A preliminary list of the birds of Seneca County, Ohio” (PDF). Wilson Bulletin. 18 (2): 47—60. 
• Lin-Liu, Jen; McMahon, Dinny; Mooney, Paul; Owyang, Sharon; Reiber, Beth; Smith, Graeme; Winnan, Christopher D. (2006). Frommer's China (2nd izd.). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-7645-9743-5. 
• Linnaeus, Carl (1758). 90.3. Phasianus colchicus. Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. vol. 1 (10th izd.). Holmius (Stockholm): Laurentius Salvius. str. 158. 
• Madge, Steve; McGowan, Philip J.K.; Kirwan, Guy M. (2002). Pheasants, partridges and grouse: a guide to the pheasants, partridges, quails, grouse, guineafowl, buttonquails and sandgrouse of the world. London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-3966-7. 
• North Dakota Game and Fish Department (NDGFD) (1992). „The ring-necked pheasant in North Dakota”. North Dakota Outdoors. 54 (7): 5—20. Arhivirano iz originala 8. 5. 2009. g. 
• Olina, Giovanni Pietro (1622). Uccelliera. Arhivirano iz originala 6. 1. 2013. g. 
• Ohio Ornithological Society (OOS) (1. 4. 2004). „Annotated Ohio state checklist” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 18. 7. 2004. g. 
• Proper, Datus C. (1990). Pheasants of the Mind: A Hunter's Search for a Mythic Bird. Prentice Hall Press. ISBN 978-0-13-662750-0. 
• Ray, John (Joannis Raii) (1713). Synopsis methodica avium & piscium: opus posthumum, etc. Volume 1. London: William Innys. 
• Ray, Nicolas; Adams, Jonathan M. (2001). „A GIS-based Vegetation Map of the World at the Last Glacial Maximum (25,000–15,000 BP)” (PDF). Internet Archaeology (11). doi:10.11141/ia.11.2. 
• Robertson, Peter (1997). Pheasants. Voyageur Press, Inc. ISBN 978-0-89658-361-0. 
• Sibley, David Allen (2000). The Sibley Guide to Birds. New York: Knopf. ISBN 978-0-679-45122-8. 
• uk.rec.birdwatching (URB) (10. 11. 2007). „Scientific bird names explained”. Pristupljeno 21. 2. 2008. 

Spoljašnje veze

• Prikaz fazana - Zanimljiv sajt
• Vojvodinašume (jezik: srpski)
• Ring-necked Pheasant - Phasianus colchicus - USGS Patuxent Bird Identification InfoCenter
• Ring-necked Pheasant Species Account – Cornell Lab of Ornithology
• Ring-necked Pheasant at enature.com
• Royal Society for the Protection of Birds (RSPB) Pheasant page
• „Ring-necked pheasant”. Internet Bird Collection. 
• Ring-necked pheasant foto galerija na VIREO (Drexel University)
• Interaktivna mapa na IUCN Red List maps